Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

  • entries
    63
  • comments
    91
  • прегледâ
    93423

O zabludi da možeš znati svoju duhovnu dijagnozu i stepen duhovnosti

Blaža Željko

777 views

Ponovo me je sjajna članica "Rapsodija u plavom" podstakla na jedno razmišljanje u vezi ličnog odnosa prema unutrašnjem svetu u kom sebe vidiš na "nekom mestu" za koje misliš da je zagarantovano ili nepromenljivo.

 

Citat njenog komentara:
"Молим Бога сваки дан да ме помакне далеко од танке линије између добра и зла између светице и грешнице, некада је та линија била дебела,а сада танка једна линија."

 

Čestita Rapsodijo; za još sto života, osim ako se Božijom milošću ne obretemo na Jagnjetovoj svadbi onako pristojno obučeni; a samo On može da ubeli haljine; ...dakle za još sto života nećemo mrdnuti ni pod kojim okolnostima od te linije koja razdvaja "sveticu" i "grešnicu" jer je čovek biće raspeto između ova dva sveta! Onog momenta kada samo pomisliš da si se odmakla i da si postigla neku prosvećenost - već si u ozbiljnom padu! Mi ljudi nemamo merne instrumente za pojmove svetosti - ne znamo ni šta je to (ja bar ne znam šta je to!). Radio sam u Patrijaršiji par godina i često sretao Patrijarha Pavla a još češće Vladiku Danila Krstića; družili se bukvalno svakodnevno jer smo stanovali u istoj zgradi i bili komšije ...i Pavla smo zvali "Časni Đedo" "čestiti Starac"! Posle čujem zovu ga "svetac koji hoda" ...i bi mi nekako zbunjujuće i prepuno magli! Šta to znači!? Jel to neka kategorija nadljudi?! Ne znači ništa; on je samo bogobojažljiv častan čovek i ništa preko toga! Biti svet čovek znači biti samo normalan i čestit čovek jer Bog je stvorio normalne ljude a ne nadljude! Postoji samo čovek i na suprot tome pali čovek kog je Gospod došao da izCELI (vrati u "celinu" bića)! Dakle, normalan čovek koji se ne bavi mnogo filosofskim dubinama koje nisu svakome ni date. Stvarne mistike Duha date su ponekom monahu, isihasti ili otšelniku i to je sve. Oni su nam dati kao svetionici i svedoci više realnosti a ne kao neko s kim možeš svakodnevno da se družiš i budeš na "majke mi" sa njima, mada ni tada, kao ni Apostoli nisu ništa drugo do smrtni ljudi! Oni, po Božijoj milosti, samo svedoče sveprisutni Eshaton i time su nam svetionici u mnogim maglama i duhovnim noćima na uzburkanom moru ali nisu po svaku cenu i model (način) života jer kako bi se onda ljudi rađali? Kako bi se rađali neki budući monasi, otšelnici ili Episkopi?
Primera radi Sveti Grigorije Palama (neka bi sve nas Bog pogledao njegovim molitvama) priča o nekim Božanskim energijama, svetlostima i šta znam šta sve ne, i ja se pravim kao da to razumem!! A pošto se pravim da mi je to jasno ..onda znači da lažem i sebe i tebe! A niti te dimenzije mogu da razumem niti ću ih ikada shvatiti; pa to je Bog njemu otkrio ...ja da dubim na glavi neće mi to nikada biti jasno. Možda samo onda kada budem umro i ako mi se sažaljivi Gospod smiluje da me uzme kod sebe; tada me, da budem iskren, više nikakva teologija neće ni zanimati! :) Ja sam tada, ako da Bog i uz Njegovu pomoć, uspešno završio ovu životnu trku! (Msm, daj Bože svima ...pa meni poslednjem) :)
Dakle, o nekim predubokim pitanjima ne mogu da razmišljam ali ljubav prema bližnjem, praštanje uvreda, tragično bledu i kolebljivu vernost, sažaljenje i milost razumevam ...i tu sam već odgovoran, jer gle, Palamine "energije i svetlosti" nisu ništa drugo, po rečima pok. profesora Dimitrija Bogdanovića, do "Ljubav kojom voli čovek"! Ne samo moja malenkost i grešnost nego svi mi iz ljudskog roda. I mislim da, danas naročito, sva teologija treba da ide u tom smeru promovisanja međuljudskih odnosa u konkretnom okruženju - jer je Hristos Gospod "ikonostas" u svakoj ljudskoj duši i u Palaminoj i kod komšije Stojana sa VI sprata ...i prema ljudima treba imati isti odnos kao prema Hristovoj ikoni u Crkvi! Blag naklon, ljubaznost, celiv ... ti se potajno i u sebi obraćaš Gospodu u čoveku ...a ovaj mučenik misli da se obraćaš njemu ...i onda odjednom gle čuda, počneš da shvataš da više i nema granice gde prestaje Gospod a gde počinje taj dotični čovek!? 



3 Comments


Recommended Comments

Ипак не могу да се отмем утиску да је некада та линија била доста дебља, мислим конкретно на Србију, некада и сада,Или је некада само спољни човек био далеко од те линије због стега традиционално опште прихваћеног морала а унутрашњост његова увек на танкој линији као што сте рекли у тексту.Пали човек је пали човек па било у ком времену или епохи, али због традиционалности некада све је то било мање видљиво него сада.Више саблазни вуче више искушења а самим тим и више порока.

 

Хвала брате што си се потрудио да одговориш.Заиста сјајан текст.

Када бих могла да бирам, коју особину, да не будем нескромна који дар, или афинитет према нечему бих волела да Господ избрише у мени, то би свакако био афинитет према уметности,или боље речено које осећање да неутралише да не постоји ,што се каже онако просто/оперисана од нечега е ја бих волела да сам оперисана од уметности у било ком виду. Кад већ моје уметничке пориве не могу да Обожим /као рецимо брат коме скидам капу за стваралаштво Небојша Мастиловић/,

Да сада мислим како ћу успавати једно а друго миловати у утроби, а не како ћу написати песму. Суштинско питање можеш                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      ,ли бити нормалан човек ако си  необожени уметник.Није женско за                                                  мудровање,Али када, генерално мушка  мудрост заћути онда се женска полумудрост пробуди.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       ,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     

Share this comment


Link to comment

Можда нема много везе са темом, /

У књизи Луда љубав Божија  од Павла Евдокимова, стоји једна мисао аутора

коју сам можда  извукла из контекста и не прочитавши баш цео одељак погрешно схватила, а то је да не заборавимо да је Јуда понео парче прићешћа са собом у пакао.

Share this comment


Link to comment

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах
×