Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

  • entries
    63
  • comments
    91
  • прегледâ
    93425

Mašta i sanjarenje

Blaža Željko

1399 views

Na ovdašnjem forumu taze član InnerPeace je postavio interesantnu temu: "Da li je i zašto je pravoslavna vjera protiv sanjarenja i maštanja?" Kontekst komentara ispod, a postavljenog i na tom forumu, uključuje obraćanje tom čoveku.

Tema je dobra i zavređuje pažljiv pristup ne samo na ovom sajtu već i šire. Mašta je sinonim za unutrašnju slobodu, ona je svojevrsni ličnosni obrazac kreativne Božije slike u nama ili "interfejs" čovekove duše ka spoljašnjem svetu! Bog po čijem liku smo stvoreni je neprestani Delatelj pa je tako i duša ljudska u neprestanom delatnom "letu" ili pokretu - a to je mašta. Svesna ili nesvesna, zdrava ili bolesna - ona je projava ljudskog lika, slobode ili pak grehovne skučenosti. Ali, (jedno stvarno veliko "ALI") razlikuje se mašta dece i mašta odraslih ljudi usled uzrastanja u Hristu i "poznanja" Hrista na umnom i svesnom nivou i sledstveno tome odgovornosti pred Njim za svoje postupke i dela. Razlikuje se toliko da skoro uopšte ne pripada istom čoveku u detinjstvu ili pak u nekoj kasnijoj fazi njegovog života. Bog nije došao da pogine zbog one prve dečije duše jer "zdravima ne treba lekar" već zbog kasnijeg ogrehovljenog ljudskog srca pomračenog kroz grešne postupke a vidljivog kroz maštariju i iluzije.

U nekom uzrastu greške tj. gresi koje činimo počnu da polako menjaju duhovnu strukturu srca; već sa dvanaest godina deca mogu postati pakosna i imati predispozicije za ozbiljne prestupe. Odrastanjem srce prestaje da bude dečije bezazleno. Čovek je uglavnom toga nesvestan ali opaža promene na sebi i u to svako od mlađih ljudi može opitno da se uveri. Počinju da vladaju dušom grehovni zakoni koji je mrcvare. Sa ulaskom u srednje godine, ili neko poznije životno doba počinjete sopstvenu maštu da doživljavate kao teret jer je izbrkana sa mnogim iskustvima od kojih bi rado pobegli. (Ta iskustva treba reći ispovedniku tj. duhovniku da bi se duša oprala od bar malog dela otrova koji divljaju nad maštom a koje u sebe grehom unesemo). Kod odraslih, ona dečja mašta koju smo imali kao klinci, zatrpana je pod ruševinama sopstvene ličnosti. Ona negde jedva da tinja; na njeno mesto došlo je (nametnulo se) grehovno pijanstvo i uobrazilje koje nagone srce upravo u smeru u kom se same te uobrazilje hrane - u smeru grehova tj. strasti. Strasti se hrane našim srcem i ljubavlju kroz izopačena dela u realnom vremenu - dakle grehom!

Tropar svetoj Petki govori nešto o tome (maštarijama) u negativnom kontekstu gde se kaže da je ona Bogu prinela čisto srce bez mašte i lažnih predstava. "Srce čisto Gospod traži, bez maštanja i bez laži"! Upravo i samo zato što kod odraslih mašta više nije nezlobiva i može biti opasno destruktivno oružje u rukama nekog mentalno labilnog čoveka; a može čak takav čovek biti i neposredni podizvođač radova demonskih ideja - u suštini može postati demonski sluga i izvršitelj a da sve vreme toga ne bude svestan jer ne razlikuje maštu od realnog sveta ...i čak bude ubeđen da je na pravom putu. U duševnoj bolnici, što je zanimljivo, "svi su u pravu"!? U bolesnom društvu - "svi su u pravu"!? Bolesni ljudi nemaju parametre vrednosnih normi kojima bi razlikovali dobro od zla! Kad isključite Hristovu realnost sa planete dobijete sedam milijardi fiktivnih istina u kojoj svako veruje da je njegova jedina i prava. Neko ko je uobrazio u mašti da je Napoleon, (kao onaj austrijski kaplar od pre sedam decenija zbog kojeg je poginulo pedeset miliona ljudi) zaista veruje u to da je njegova "naci" istina jedina prava!! Nema načina da ga razuverite da je sociopata?!

Ne treba se zavaravati, đavo je opasan igrač od kojeg je samo Crkva jača i nema čoveka, da se ne lažemo, koji od ovoga (bolesne mašte i uobrazilja) nije na neki način oboleo; ali u meri u kojoj se drži Hrista on Hristovom snagom i Hristoobraznim umom uspeva da razlikuje u samom sebi ova dva principa: ili već prisutno Hristovo Carstvo ili već prisutni pakao! Pakao je promašaj naznačenja; promašaj ličnosnih datosti i talenata koja nosimo u sebi; promašaj vokacije koju smo rođenjem dobili. Pakao nisu kazani i lonci u materijalnom smislu; pakao je mržnja prema Bogu i ljudima. Već sada i ovde započeo je u našim srcima - a kada odemo iz tela produžava se u večnost. Da vidiš samo kada razgrneš ovu "lepotu" koju sam uobrazio o sebi!? Odmah podivljam i vatam za grlo :) ...ali to je definicija pakla! To je definicija sujete kao izokrenute mašte o svetu oko sebe u kom sam uobrazio neku veličinu! I moja, ali i svačija nada na planeti od kako je sveta i veka, jesu Crkvene tajne i Hristovo sažaljenje da me (ili nas) kada dođe trenutak izvuče iz ove bolesti kako zna i ume! Sami izaći ne možemo! Nemamo nikakve šanse bez Hrista videti Ljubav jer je On Ljubav ... a samo Ljubav ublažava muku mržnje i ovde i kroz večnost! Gospod reče: "Bez mene ne možete ništa činiti"! Bez Njega ne možemo ni voleti jer je On Ljubav kojom voli čovek. On je mir i ljubav u srcu; On je Raj! Nije raj na Havima ili Tahitiju u ležaljkama ili plažama; Hristos je Raj makar živeo u Sahari ili Antarktiku. Pakao je odsustvo Hrista (odsustvo Ljubavi) kao što i mrak nije tvar po sebi: mrak je odsustvo svetla.

Ne mogu a da sa ovim u vezi ne citiram Harisona Forda iz divne romantične komedije "Šest dana i sedam noći", koji u razgovoru sa glavnom junakinjom priče kaže: "Smešni ste mi vi kontinentalci; dolazite ovamo na Tahiti u potrazi za romansom ...ali devojko, ovo je ostrvo! Nema ovde romanse ako je ne doneseš sa sobom."

Drugim rečima: ako nemaš Hrista i Tahiti ti je "smor" .. "čamotinja" .."očaj" ...pakao!

Pakao tj. mržnja se hrani bolesnom, uobraženom, izokrenutom i podivljalom maštom, to je srž svega.

"Srce čisto Gospod traži, bez maštanja i bez laži"



3 Comments


Recommended Comments

Sjajna tema, sta sa umetnosću bilo kojom recimo pesničkom, bez  mašte / teško je razdvojiti maštu od inspiracije/inspiracija dolazi kroz maštu,šta sa filmskim ostvarenjima,mašta mašta i opet mašta.,Umetnost je pola mašta pola život,esencija života.Kako ocrkveniti obožiti pesničku umetnost./da tematika nisu religiozne teme/Опростите на латиници.Наравно највиши вид врхунац сваке уметности је уметност са религиозним темама.Религиозни филм,позитивна машта,машта инспирисана религиозним темама и црквених духом.Битно је ко је креатор маште који дух утиче на машту и стварање дела .

Бодлер,један очајни вапај за Богом.Песник свестан своје грешности и замке онога ,али дубоко у греху,са грешним завршетком, без воље да изађе из тог зачараног круга, али ипак са вапајом за БОГОМ. 

Share this comment


Link to comment
Религиозни филм,позитивна машта,машта инспирисана религиозним темама и црквених духом.Битно је ко је креатор маште који дух утиче на машту и стварање дела .

 

Da, tačno; upravo ovo boldovano. Čovek je, ako izuzmemo materijalno telo, sav u stvari duh ... mašta; duhovni pokret. Naš je problem što grehom imamo bolestan taj deo bića ...i s toga ne može svako da bude stvaralac, umetnik! U principu može (jer demokratija je sve izjednačila ...i zlo i dobro) ali ljudi su užasno nesvesni da lošim svojim rečima, umetnošću ili delom seju možda opasno seme neke duhovne bolesti u bližnje koje sami nose u sebi. Umetnost je upravo odraz duhovnog stanja; nosi u sebi "kod" našeg bića i prenosi se tanano u posmatrača ili slušaoca ... čineći ga bolesnim a da toga nije ni svestan. Skaradna muzika, primera radi, rezonantno pokreće u slušaocu iste emocije i duhovno stanje kakve ima sam umetnik! Slušalac počne i praktično da se ponaša kao izvor te muzike! Ako se neki reper, dark roker, turbofolker (ne znam više kako se zovu ti novi muzički oblici) krevelji na bini, ako je razuzdan i odvaljen u mozgu ...svaki onaj koji se sa tom muzikom poistoveti prima i "kod" ponašanja - počne da se krevelji, razuzdava i slično. Nesrećna raja, nije svesna šta sebi radi - a onda se čude što su apatični, histerični, depresivni, nervozni ili besni?! Kako ne bi kad su ispali iz ležišta! Opasno se približili ludilu i smrti a misle da je sve to tako "slobodno" i krasno!? "Živela demokratija" (naravno sarkazam) koja za ludilo kaže da je ljudsko pravo i sloboda! Ona je đavolov diplomski rad; uspešno je ovladao tehnikama ubijanja duša. Mnogo se ima pisati o tome, nešto sam odmucao u blogu o Gavrilu Principu ...u svakom slučaju preširoka je tema za par redova.

Share this comment


Link to comment

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах
×