Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
  • entries
    38
  • коментара
    3
  • прегледâ
    4401

О блогу

Приче и созерцанија тамо неког лика.

Измена у овом блогу

 

Oсија

Упознао сам је кад је била уплашена и сама.   Није ни била свесна лепоте коју носи у себи.   Чинило се да ни не верује мојим речима, кад јој говорим колико је лепа.   „Само заводиш“, говорила је кроз осмех.   А ја сам је заиста видео као најлепшу.   У њој сам видео нашу срећу, свој одраз и будући мир који би изнова стварали и делили.   Дао сам јој прстен и пристала је да ми буде жена.   „Ти ме усрећујеш“, рекла је, „Уз тебе се осећам вред

.............

.............

 

Жуја

Не би никако приличило да ја, пореклом и срцем Личанин, а са скромним даром за писање, не напишем бар једну причу о кози. Коза треба да се овековечи, да остане једаред иза ње писани траг. Бар толико је заслужила, кад већ нико неће споменик да јој направи.             Не вреди да сад нашироко пишем колико је коза допринела опстанку људи у Лици. Кад су Турци нападали, људи би са козом или кравом одлазили у шуме. Тамо би се крили и успевали да преживе захваљујући млеку. Није зат

.............

.............

 

Шта пост јесте

Пост је одрицање од мрсне хране, злих помисли, лоших сећања. То је једна јако лоша дефиниција поста. Немојте мислити о ружичастом слону. О чему сад мислите? Дакле, немојмо говорити о посту као негацији, није важно шта пост није. Рецимо шта пост јесте. Јачање воље. Сагледавање и осмишљавање себе, својих мисли, жеља, поступака. Стицање храбрости да признамо и поправимо своје недостатке. Окретање ка Богу. Молитва, права, искрена, она која нагони на плач, па на осмех. Сусрет са ближњим.

.............

.............

 

Исусова молитва

„Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног/у.“ Старац Порфирије Кавсокаливит истиче да није поента у броју понављања ове молитве, ни у истицању своје грешности, већ у живој жељи да Христос буде уз нас. Не тражимо нешто од Њега, него Њега самог. Призивамо и пристајемо на Његову љубав. Старац даље тврди да молитва исто гласи уколико молимо нешто за ближње. Ни тада не молимо : „помилуј их грешне“, већ „помилуј ме грешног“. Љубав то чини, нечију муку или радост делимо са другима, толи

.............

.............

 

Православни многобошци

Многобошци су имали схватање цикличног времена. Зато би у тачно одређено време обављали тачно одређене ритуале да би тиме умилостиви божанства која чине да природни ток тече увек исто и на добробит смртника. Пролеће, рађање природе,  плодност земље, плодност жене, здравље, добре кише... За све то су се молили боговима, а сваки бог је имао свој реон деловања. И ништа ван тог круга није могло изаћи, и није смело пореметити вишевековни поредак служења боговима, иначе би се богови разбеснели. Зато с

.............

.............

 

Јона 2000

Бог ми се јавио, али ако мене питате, није баш морао. Непријатељи су дошлу у нашу земљу и прогласили је својом. Истерали нас из домова, отели нашу стоку и трошили наше богатство. Убили гласне и храбре, силовали нејаке и безопасне.  И Бог ми сад каже -  иди, проповедај својим непријатељима. Иди, кажи им да се промене. Њима да идем? Радије бих ноге себи одсекао! Њима да говорим? Дабогда ја био нем до смрти! Они су ми кућу спалили, а ја да марим за њихову душу? Они су ми рођаке побили, а

.............

.............

 

О посту, али не и о храни

Много текстова је написано о значају поста и колико он значи.  И док постоје јасно прописана правила када се пости на уљу, кад на води; кад на риби или вину – неким чудом слабо се говори о конкретним стварима које треба чинити мимо начина исхране.    Говори се уопштено: за време поста је потребна љубав, вера, молитва, итд. Али ако то слуша верник који размишља уоквиру племенског морала на који је навикао, или уоквору обичајно-ритуалне  вере коју упражњава, он уствари чује: „Треба да воли

.............

.............

 

Илузије

Прво што човека убије и уништи јесте илузија коју је створио о себи. Затим га уништи и лаж о томе ко су и какви су људи поред њега, лаж коју је прихватао као чињеницу. А често човек себе заварава ко је и какав је Бог.   Живимо у свету који поставља савршенство као једини прихватљив начин изгледања, понашања, говора – живљења. Буди савршен и бићеш вољен. Проблем је што свет мења своју визију савршенства сваки дан. Њихово савршенство се мења уз сваки нови дизајн гардеробе, уз сваку

.............

.............

 

Људи нису машине

Одгледао сам и другу сезону одличне серије Westworld и мало ме је надахнула.   Сваког септембра се осећам као робот Долорес на почетку свог програмираног дана. Као да је неко поново рестартовао програм, и ајмо наново. Иста борба за егзистенцију, исте лекције и проблеми с дисциплином деце у школи, исте приче којима други покушавају да манипулишу и контролишу, редови у бирократији, рачуни на крају месеца, неправда и лажи упаковане у ружичасто, претварање човека у банковни рачун или ЈМБГ...

.............

.............

 

Никога не треба сажаљевати

Наишао сам на текст у којем се набрајају правила по којима хришћанин треба да живи. Ако се та правила поштују, вели текст – ето, то значи бити ЧОВЕК. Ту се, поред осталог, наводи како намучене треба сажаљевати.То је погрешан приступ. Мучно је кад те неко сажаљева. Људи који сажаљевају, хтели то да признају или не, сматрају да си отужан у својим недостацима, често и да је у реду и ако сâм себе жалиш. Иако несвесно, они тако испољавају став да си на нижој лествици достојанства у односу на њих.Глед

.............

.............

 

Смирење или потискивање осећања?

На друштвеним мрежама наишао сам на текст у којем се хришћанима саветује да увек реагују смирено, а нарочито у време поста. Треба да будемо смирени кад нас неко вређа и кад нас неко напада, кад трпимо неправду и безакоње, смирено да се потчињавамо надређенима, смирено да трпимо сиромаштво и болест. Текст чак саветује оболелима од рака да болест прихвате са смирењем. Уколико неко не схвата шта значи смирење у православном етосу, овај текст може бити опасан. Нико не доводи у сумњу потреб

.............

.............

 

Пост без Христа, пост у Христу

Да ли морам целе седмице да постим на води да бих се причестила?“ „ Да ли могу да се причестим, нехотице сам појео нешто што има млеко у траговима?“. Једно просто питање које би могло да замени сва ова и заиста пружи одговор да ли је сврха поста испуњена је: „ Да ли си сусрео Христа?“ То је суштина поста, суштина нашег постојања. Све више од овога је споредно, некад и небитно. Степенице служе да би се њима успели до врха. Онај који почне да се креће степеницама, па онда сваку од њих ан

.............

.............

 

Славље

Срби су људи који воле славља. Ако бисмо се загледали само у ову премису , то и није толико лоше. Хришћанство јесте вера радосних. Треба се радовати животу, ближњима, Богу. На крају крајева, зато је у нашој Цркви толико празника и толико повода за радост. Међутим, требало би појаснити шта се подразумева под српским слављем. На самом почетку бих истакао да не глобализујем, али, нажалост, говорим о већини. Славље се махом доживљава као претеривање у храни и пићу, праћено прегласно

.............

.............

 

Очеви

Кад сам био дечак од пет или шест година, ишао сам често са оцем на канал Дунав – Тиса – Дунав. То је било време док су ваздух и земља били чистији, па си могао да береш печурке у дивљини и да једеш упецану рибу. Сећања навиру само у тим неким мрљавим сликама, као давно сањани снови. Али једно се истиче јасно. Нагнуо сам се, испао из чамца и пао у хладну воду. Нисам знао да пливам и успаничио сам се. Отац је пар тренутака чекао, кунем се да је чекао, а онда посегнуо руком и извадио ме из воде. Б

.............

.............

 

ПОЖЕЛИ ЖЕЉУ НА БОГОЈАВЉЕНСКУ НОЋ И ОНА ЋЕ СЕ ИСПУНИТИ!!!!

Вероватно виђате овакве и сличне наслове по новинама и друштвеним мрежама. Наведено веровање нема никакав основ у хришћанству. Уколико нешто желимо, ми се трудимо да до остварења те жеље дође и за то се молимо Богу. За остварење наших жеља је потребан наш напор и Божија помоћ, а пре свега потребно је да је оно што желимо на наше добро и на добро наших ближњих. Бог није бунар жеља. Уколико га тако доживљавамо наша вера је слаба и себична. Тешко да се може и назвати вером. Неће нам ништа сâмо од с

.............

.............

Зов прошлости

Зов прошлости

Знаш ли како сам тада лепо живео? Није било шефића да ти дишу за врат, био само један политичар на телевизији. Од своје плате сам могао да решим рачуне и целу породицу да одведем петнаест дана на летовање. А сада? Погледај ме сада. Без посла десет година, проблеми са срцем... Жена ми матора, болесна, деца отишла. Пијем најгору ракију у селу, завијам дуван у папир, као да је инфлација. А некад... Некад се живело, моји момци, некад се живело...“ Давору је увек непријатно кад његов ујак  започ

.............

.............

 

"Мртви" Свети Сава

Сричете моју беседу о правој вери, а храмови пусти.   Говорите како сам школе зидао, а вама се школе затварају.   Причате како сам увео медицину у Србији, а ви не дате лекарима да поштено раде и спашавају животе.   Поменете и како сам сиротиште направио, а ви од деце правите сирочад, убијајући им родитеље послом, глобом и немаштином.   Слушам вас, како ме се сетите једном годишње, на дан кад сам умро, пуна вам уста мог имена. Правите церемоније и сечете крупна сло

.............

.............

 

Некрст

"Ђе се, Миодраже?“ „Ђе си, оче Ненаде. Ајде на једну кратку.“ „Знаш да не пијем.“ „Знам, 'оћу да те навикнем на ракију.“ „'Оћу и ја тебе на цркву.“ „'Ајд попиј коју, па можда дођем у цркву.“ „'Ајд дођи ти у цркву, па ћу можда попит' коју.“ Тако се мој парох надмудривао са људима. А онда би приупитао за здравље и живот сваког од укућана. Увек сам се дивио његовој способности да запамти толико имена и детаља. То није било знање какво има било која локална радио-м

.............

.............

 

Списак грехова

У петак прве седмице Великог Поста била би исповест свих богослова. Дошло би неколико свештеника из епархије и обављала би се света тајна исповести у капели богословије, на спрату. Прве године сви смо имали велику трему због овога. Руку на срце,  пре тога наши парохијски свештеници махом нису тражили од нас да о својим греховима причамо. Можда због тога што су нас сматрали децом, а вероватније јер здрава литургијска пракса исповести није заживела, упркос њиховим настојањима. Наша је исповест до

.............

.............

×
×
  • Креирај ново...