Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
  • entries
    38
  • коментара
    3
  • прегледâ
    4402

О блогу

Приче и созерцанија тамо неког лика.

Измена у овом блогу

 

Шта пост јесте

Пост је одрицање од мрсне хране, злих помисли, лоших сећања. То је једна јако лоша дефиниција поста. Немојте мислити о ружичастом слону. О чему сад мислите? Дакле, немојмо говорити о посту као негацији, није важно шта пост није. Рецимо шта пост јесте. Јачање воље. Сагледавање и осмишљавање себе, својих мисли, жеља, поступака. Стицање храбрости да признамо и поправимо своје недостатке. Окретање ка Богу. Молитва, права, искрена, она која нагони на плач, па на осмех. Сусрет са ближњим.

.............

.............

 

Часне Вериге, празник Слободе

Зашто прослављамо Часне Вериге Апостола Петра? Значи ли то да ми обожавамо један предмет, и то симбол ропства? Не заиста. Ми прослављамо слободу у Христу, истинску слободу, ону која превазилази и физичко и духовно ропство. Први противници хришћанства, након што су погубили Светог Архиђакона Стефана и Светог Апостола Јакова, у окове бацају и Светог Петра. Док је Петар био у тамници, Црква се усрдно молила Богу да га избави. Једне вечери долази у тамницу анђео, буди Петра којем вериге спадају

.............

.............

 

Хришћанство и одећа

Замољен сам да напишем текст о начину како би се хришћани требали облачити. Али такав текст уопште не би одговарао садржају и смислу свега што сам до сад писао. Не волим другима да говорим како да се облаче, чешљају, говоре, коју музику да слушају, па ни које животне ставове да имају. Сви смо слободни и различити. И то је добро. Човекова јединственост је Божији дар. Али рећи ћу пар речи о начину одевања и хришћанству, остајући доследан раније реченом. Дакле, текст је упућен хришћанима, али ни њи

.............

.............

 

Списак грехова

У петак прве седмице Великог Поста била би исповест свих богослова. Дошло би неколико свештеника из епархије и обављала би се света тајна исповести у капели богословије, на спрату. Прве године сви смо имали велику трему због овога. Руку на срце,  пре тога наши парохијски свештеници махом нису тражили од нас да о својим греховима причамо. Можда због тога што су нас сматрали децом, а вероватније јер здрава литургијска пракса исповести није заживела, упркос њиховим настојањима. Наша је исповест до

.............

.............

 

Смирење или потискивање осећања?

На друштвеним мрежама наишао сам на текст у којем се хришћанима саветује да увек реагују смирено, а нарочито у време поста. Треба да будемо смирени кад нас неко вређа и кад нас неко напада, кад трпимо неправду и безакоње, смирено да се потчињавамо надређенима, смирено да трпимо сиромаштво и болест. Текст чак саветује оболелима од рака да болест прихвате са смирењем. Уколико неко не схвата шта значи смирење у православном етосу, овај текст може бити опасан. Нико не доводи у сумњу потреб

.............

.............

 

Славље

Срби су људи који воле славља. Ако бисмо се загледали само у ову премису , то и није толико лоше. Хришћанство јесте вера радосних. Треба се радовати животу, ближњима, Богу. На крају крајева, зато је у нашој Цркви толико празника и толико повода за радост. Међутим, требало би појаснити шта се подразумева под српским слављем. На самом почетку бих истакао да не глобализујем, али, нажалост, говорим о већини. Славље се махом доживљава као претеривање у храни и пићу, праћено прегласно

.............

.............

 

Самосажаљење

Можда нема  себичнијег осећања на свету од самосажаљења. Жаљење због својих поступакâ и  погрешних изборâ је понекад сасвим у  реду, па чак је и неопходан почетак промене. Погрешно је кад особа остане на томе и не промени ни себе, ни свој живот, већ само жали. Можда је још горе кад човек жали због свега осталог, осим због себе самог, при том стално налазећи оправдањâ да остане у том патетичном и непродуктивном стању. Увек је крив неко други: друштво, околности, фамилија, пријатељи, неприја

.............

.............

 

Приче иза леђа

Од свих врстâ и подврстâ прича и приповедака, у свету су убедљиво најпопуларније приче иза леђа. Једни воле добру крими причу, други уживају у хорору или фантастици, трећима су драже романтичне и еротске приче, али увек су биле најпопуларније приче иза леђа. То је, видите, спој свих ових жанрова, а додатну драж им даје то што не знате да ли и колико у њима има истине. Многи су привучени причама иза леђа јер је оговарање нешто што није пристојно да се чини. И баш зато то чине. Кад сопствени живот

.............

.............

 

Православни многобошци

Многобошци су имали схватање цикличног времена. Зато би у тачно одређено време обављали тачно одређене ритуале да би тиме умилостиви божанства која чине да природни ток тече увек исто и на добробит смртника. Пролеће, рађање природе,  плодност земље, плодност жене, здравље, добре кише... За све то су се молили боговима, а сваки бог је имао свој реон деловања. И ништа ван тог круга није могло изаћи, и није смело пореметити вишевековни поредак служења боговима, иначе би се богови разбеснели. Зато с

.............

.............

 

Пост без Христа, пост у Христу

Да ли морам целе седмице да постим на води да бих се причестила?“ „ Да ли могу да се причестим, нехотице сам појео нешто што има млеко у траговима?“. Једно просто питање које би могло да замени сва ова и заиста пружи одговор да ли је сврха поста испуњена је: „ Да ли си сусрео Христа?“ То је суштина поста, суштина нашег постојања. Све више од овога је споредно, некад и небитно. Степенице служе да би се њима успели до врха. Онај који почне да се креће степеницама, па онда сваку од њих ан

.............

.............

 

ПОЖЕЛИ ЖЕЉУ НА БОГОЈАВЉЕНСКУ НОЋ И ОНА ЋЕ СЕ ИСПУНИТИ!!!!

Вероватно виђате овакве и сличне наслове по новинама и друштвеним мрежама. Наведено веровање нема никакав основ у хришћанству. Уколико нешто желимо, ми се трудимо да до остварења те жеље дође и за то се молимо Богу. За остварење наших жеља је потребан наш напор и Божија помоћ, а пре свега потребно је да је оно што желимо на наше добро и на добро наших ближњих. Бог није бунар жеља. Уколико га тако доживљавамо наша вера је слаба и себична. Тешко да се може и назвати вером. Неће нам ништа сâмо од с

.............

.............

 

Петељка (Свима сам био све)

Кад је отворио капију на адреси Светосавска 83, отац Ненад се затекао у густом мраку. Није било светла у дворишту, ни у отвореном ходнику, само је кроз један прозор допирала слаба светлост сијалице. Унутра је лежала бака Милица у својим осамдесетим, мршава и оболела, али се искрено насмеши кад је у њен дом ушао млади свештеник и поздравио је с „Помаже Бог“. За столом је седела бакина неговатељица, госпођа Вера, која ни сама није била млада, ни најбољег здравља. Водила је рачуна о пет старица у

.............

.............

 

Очеви

Кад сам био дечак од пет или шест година, ишао сам често са оцем на канал Дунав – Тиса – Дунав. То је било време док су ваздух и земља били чистији, па си могао да береш печурке у дивљини и да једеш упецану рибу. Сећања навиру само у тим неким мрљавим сликама, као давно сањани снови. Али једно се истиче јасно. Нагнуо сам се, испао из чамца и пао у хладну воду. Нисам знао да пливам и успаничио сам се. Отац је пар тренутака чекао, кунем се да је чекао, а онда посегнуо руком и извадио ме из воде. Б

.............

.............

 

О посту, али не и о храни

Много текстова је написано о значају поста и колико он значи.  И док постоје јасно прописана правила када се пости на уљу, кад на води; кад на риби или вину – неким чудом слабо се говори о конкретним стварима које треба чинити мимо начина исхране.    Говори се уопштено: за време поста је потребна љубав, вера, молитва, итд. Али ако то слуша верник који размишља уоквиру племенског морала на који је навикао, или уоквору обичајно-ритуалне  вере коју упражњава, он уствари чује: „Треба да воли

.............

.............

 

Никога не треба сажаљевати

Наишао сам на текст у којем се набрајају правила по којима хришћанин треба да живи. Ако се та правила поштују, вели текст – ето, то значи бити ЧОВЕК. Ту се, поред осталог, наводи како намучене треба сажаљевати.То је погрешан приступ. Мучно је кад те неко сажаљева. Људи који сажаљевају, хтели то да признају или не, сматрају да си отужан у својим недостацима, често и да је у реду и ако сâм себе жалиш. Иако несвесно, они тако испољавају став да си на нижој лествици достојанства у односу на њих.Глед

.............

.............

 

Немири (Свима сам био све)

Био је будан кад је звонио аларм на мобилном.  Ана је обавила свој јутарњи ритуал читања вести по друштвеним мрежама, а потом отишла по хлеб у пекару. Вратила се са лошим вестима. Саво је изненада погинуо у саобраћајној несрећи. Млад човек, изгубио је живот два месеца након што је добио сина. Заједно су ишли по бадњак. Отац му долази у цркву. Ненад се у први мах растужи. А потом се осети збуњено. Није знао шта да мисли о својим сукобљеним осећањима. С једне стране, сматрао је да би било боље

.............

.............

 

Некрст

"Ђе се, Миодраже?“ „Ђе си, оче Ненаде. Ајде на једну кратку.“ „Знаш да не пијем.“ „Знам, 'оћу да те навикнем на ракију.“ „'Оћу и ја тебе на цркву.“ „'Ајд попиј коју, па можда дођем у цркву.“ „'Ајд дођи ти у цркву, па ћу можда попит' коју.“ Тако се мој парох надмудривао са људима. А онда би приупитао за здравље и живот сваког од укућана. Увек сам се дивио његовој способности да запамти толико имена и детаља. То није било знање какво има било која локална радио-м

.............

.............

 

Мотивациони говорник (Свима сам био све 2)

ГЛАВА ДРУГА   МОТИВАЦИОНИ ГОВОРНИК   1   Кад су тек дошли, двориште је било запуштено. Није било покошено, ружила га је давно срушена шупица и нечије старе тракторске гуме прислоњене на комшијски зид... Киша је обилно падала, па није било прилике да се тај неред боље осмотри. Из олука поред амфор улаза вода је сипила по дворишту и стварала огромну локву. Ана је ћутала је и стискала децу уз себе, као да их штити од нереда, не склањајући ни кишобран. „Не треба ти ки

.............

.............

 

Људи нису машине

Одгледао сам и другу сезону одличне серије Westworld и мало ме је надахнула.   Сваког септембра се осећам као робот Долорес на почетку свог програмираног дана. Као да је неко поново рестартовао програм, и ајмо наново. Иста борба за егзистенцију, исте лекције и проблеми с дисциплином деце у школи, исте приче којима други покушавају да манипулишу и контролишу, редови у бирократији, рачуни на крају месеца, неправда и лажи упаковане у ружичасто, претварање човека у банковни рачун или ЈМБГ...

.............

.............

×
×
  • Креирај ново...