Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
  • entries
    4
  • comments
    0
  • прегледâ
    681

О блогу

Буди милостив мени грешноме!

Измена у овом блогу

 

ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Уподоби се, душо моја, Пресветом детету, Дјеви Марији. Пружи своје детиње ручице родитељима својим што те од Бога измолише и Богу те на службу предају. Светковина до Храма у коме Бог обитава нек иде, а ти испред тебе гледај како мрак што би хтео пут до Јерусалима да скрије запаљеним свећама гоне девице - чисте и невине помисли - изнад којих и испред  којих  као Дух над водама, као Дах пролећни  светковину предводи Животворни. Буди и  ти, душо моја, украшена као Дјева, царким благољепним одећама и украсима, слушај како ти певају из близине Божије ка теби послати анђели, ти Умови бестелесни, да, невидљиво, и они послуже и дају снагу твоме Јоакиму и твојој Ани да те дигну на први степеник Храма. Тада буди хитра и брза, нек те носе радосно звуци псалтира, органа, кимвала и гусала, нека уз петнаест степеника узиђеш на крилима сатканим од петнаест псалмова, које небеским гласовима поју Серафими и Херувими. Нек и тебе  велики првосвештеник Захарија, обузет Духом, узевши те за руку, радостан душом, уведе иза друге завесе - у Светињу над Светињама! И ту пребивај, храни се молитвом, анђеоском руком принесеном, а када у дом уз Храм из Светиње накратко иступиш, учи се рукодељу и Светоме Писму,  учи да предеш лан и вуну  и свилу да шијеш, да имаш Онога који се у теби буде родио у, сав од врха до дна изаткан, хитон, кад одрасте,  да обучеш. А у Светињи, и даље од анђела слатку храну примајући, у молчанију, неисказане тајне целим бићем примај. И као Дјева-дете држи се строгог поретка: од раног јутра, па до девет сати стој у молитви, од девет сати до три бави се рукодељем или изучавањем Писма, а од три сата послеподне опет отпочни да се молиш док ти се не јави анђео, из чије руке  има да се навикнеш примати храну. Јер и теби, душо моја, предстоји да како растеш, да у теби расту и дарови Светога Духа, да и ти можеш послужити Тајни која нам у сусрет иде. Јер твоја је, душо моја, Светиња над Светињама, пречиста утроба - срце чисто у којој се тек има зачети Божје Дете-Господ наш Исус Христос и од све ове претходне припреме зависи да ли ће се у теби, моја душо, као у пећини витлејемској, Он и родити, узрасти, да могу - као дух-душа.тело - као небоземни Павле, некад једног дана ускликнути. "А живим - не више ја, него живи у мени Христос!" (Из посланице св. апостола Павла Галатима 2,20)    П.С. Инспирисано Житијима Светих за 21. новембар  Ваведење Пресвете Богородице  Преподобног Јустина Ћелијског,  молитвама  Светог Јефрема Сирина и следећом поуком:  "Свети Максим Исповедник пише:"Слово Божије, које је једном засвагда рођено по телу, вољно се увек духовно рађа из човекољубља у онима који то желе. Он постаје одојче у онима који врше врлине. Он се открива по мери у којој може  да га смести у себе онај ко га прима." Верујући духовно заузима место Богородице и приноси себе да би се у његовом бићу родио и уобличио Христос. Рађање и раст Христа унутар њега јесте његово сопствено рађање и раст (уп. Гал. 4;19). Стога личност Богородице у православном предању представља најсавршенији узор духовног усхођења ка Богу". (Георгије Манзаридис"Православни духовни живот")

Carinik

Carinik

 

ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА

Да ми је да ми Бог да да ме кроз црвоточину времена   и са верном пратњом страсних помисли и жеља што не одступају никад спусте мртвог  на хрпу камења порушеног идолског храма пред чијим сам именом ко пропали песник  у заносу не једном  ничице падао, у трен онај кад Царица Јелена  у недоумици како да распозна  Крст Христов у злату и порфири стоји и потврдно клима крунисаном главом на патријархов предлог   Ни трепнуо не бих непромењен на први и други крст   Часни и Животворни чекам да се на ме спусти кад оживим да пред Крстом Воздигнутим са свим народом са сузама певам: "Господе, помилуј!"   А када се вратим у овде и сада ни овај мој  по мери скројен неће ми  тешко пасти       (На навечерје Крстовдана, 26.9.2016) 

Carinik

Carinik

 

MOЛИТВА БЕЗДЕТНИХ СУПРУЖНИКА СВЕТИМ И ПРАВЕДНИМ БОГОРОДИТЕЉИМА ЈОАКИМУ И АНИ НА ПРАЗНИК РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

ОН

Из пустиње срца
где за утеху ни стада
прозирем твоје
понижење,жалост и тугу
и за тобом творим
у скрушењу срца
и тихој жалости
молитву за чедом,
Свети и праведни 
оче Јоакиме! 

ОНА

Исплакала сам све сузе
и стид времени у осмех обукла  
више смирена него помирена,
знам да није воља Божија.

Али једва, света Мати
не дам срцу да препукне 
када, као и ти некад,
видим гнездо саграђено
насред врта дома свога     
и у њему мале птиће 
што у гнезду мирно леже.

"....И БИЋЕ ДВОЈЕ ЈЕДНО ТЕЛО."
(ПРВА МОЈСИЈЕВА 2.24)


Мољења мољењу додавасмо.
Облаци што крију Лице Господње
непробојни, тешки.
Уздисања наша не уздигоше се изнад облака
и сузе не дођоше пред Бога.
Срца имасмо горе, а поглед спустисмо к земљи.
"По заступнике!" Ум их се сети!
Њихове молитве су снажне и високе.
Растерују греховну таму и тмасте облаке.

Кренусмо, чили и лаки:
Светом Василију, под Острог, 
где главу спустимо на врело, свето срце
 и сузама га окупасмо.
Григорију Куманичком, свом од светог праха, 
оном који лебди над црквом и Лимом
и са Архангелима исцељења
са Небеса у Долину  низводи.
Метанисасмо пред Светим Симеоном
у Светој Студеници,
а Отац Свети  
са Светим Савом 
 по пуце благодатног грожђа 
са лозе хиландарске
из мироточивог гроба изликле
на знојави и дрхтави длан нам стави.
Шапнусмо и Светој Петки да се за нас моли,
док јој на моштима живу, топлу руку миловасмо.
Имена наша и молитве на невештом руском 
преко океана писмом запловише
под митру Светог Јована, архиепископа 
Шангајског и Санфранциског.
Придодаше усне монахиња молбу
и Саровском чудотворцу.
Друге се молише Светом Николају.
Листић палме Светог Саве Освећеног 
на Часној Трпези
упијаше божанске енергије
да их прелије у наша, 
од животодавних сокова,
исушена тела
после четрдесетодневног поста.
Опасивасмо се (женску половину) 
врпцом освештаном на Појасу Богородице,
док су нас ноћима због тога
штапом по сновима демони тукли.

Несмирени  и упорни к'о она удовица
залетесмо се и на рајске јабуке
што нам дарова наш духовни отац, 
а њему Света Ирина Хрисоваланту.
Сипасмо прегршт молитава 
и на гроб Светог Нектарија,
једва је стизао да нам одатле куцкањем 
својом архијерејским жезлом одговори.
И Старцу Нектарију Виталису досађивасмо,
заветовавши се да дете понесе 
његово крштено ил монашко име.
Умочисмо прст у кандило са уљем,
а прстом језик исписасмо клањајући се
испред фотографије прве игуманије
Манастира Егинског,
па рекосмо једно другоме,
што чуше само мачке и птице у Камаризи:
"Сад је доста!"
Ал не издржасмо док и Светом деспоту 
Стефану Високом 
на отворене мошти 
не спустисмо претешко бреме 
ко да му није доста
што на његов дан
навукосмо на себе
Свету Тајну Брака.

Путоваше молитве
од Светих ка Светима
из руке у руку,
јер је Престо Господњи 
не Небу 
високо.

Неке,
по неисказаном 
недоступном
промислу Божијем,
остају 
неуслишене.

Човек снује,
А Бог одлучује.


МОЛИТВА

Сад када смо и ми 
у годинама
у којима сте нам
као Богородитељи
Богомајку
од Бога
за Свог Унука
и за нас
испросили
као наше 
вечне заступнике,
молимо Вас:
дуготрпљењу нас научите
и сву децу као своју
да волимо подајте.

И бићемо спокојни, тихи и срећни.
Јер и песма је беба од мира и благоуханија
трудом рођена, у труду порођена.

 (Испирисано Акатистом Светим и Праведним Богородитељима Јоакиму и Ани)

Пред Малу Госпојину, 2016. године.

Carinik

Carinik

Sign in to follow this  
×