Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
  • entries
    23
  • comments
    3
  • прегледâ
    7477

О блогу

Вјеруј на ријеч: много сам паметан - док не проговорим

Измена у овом блогу

 

ЗАШТО БОГ НИКАДА НИЈЕ ПОСТАО ПРОФЕСОР НА НЕКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ?

Зашто Бог никада није постао професор на неком универзитету. Објавио је једну једину књигу. А и та је била на хебрејском. Она није имала никаквих цитата или веза са другим публикацијама. Осим тога, претходно се није појавила ни у каквом научном часопису. Неки сумњају да ју је он написао сам. Може бити да је он створио свет, али шта је радио у међувремену? Науци тешко пада да понови његове резултате. Он једва долази на своја предавања; уместо тога, својим с

александар живаљев

александар живаљев

 

Пјер БУРДИЈЕ: СУШТИНА НЕОЛИБЕРАЛИЗМА (1998)

Пјер Бурдије: СУШТИНА НЕОЛИБЕРАЛИЗМА (1998) Шта је неолиберализам? Програм уништења свих друштвених структура способних да представљају препреку логици чистог тржишта Да ли је заиста свет економије толико јасан и савршен поредак, како нам говори доминантни дискурс? Да ли је то поредак који неуморно развија логику својих предвидивих последица и који је спреман да сузбије сваки прекршај санкцијама које спроводи, било аутоматски, било – у изузетним случајевима – преко свог посредничког тајног ору

александар живаљев

александар живаљев

 

Ирвин ЈАЛОМ: ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ УЖАСА ОД СМРТИ (И КОМЕНТАРИ)

УСПОМЕНИ НА ДРАГАНА ВЕ ИГЊАТОВИЋА (05.05.1968-30.11.2008.) "Ни сунцу ни смрти се не може гледати право у лице." Франсоа де ла Рашфуко Овим цитатом угледни психотерапеут, Ирвин Д. Јалом, започиње своје Гледање у сунце (Психополис институт, Нови Сад, 2011) - књигу огледа егзистенцијалистичке терапијске праксе која, по њему, треба да одговори на четири врховна питања - питање смрти, изолације, смисла живота и слободе. Професор Љубомир Ерић у предговору каже: "Ову књигу треба да про

александар живаљев

александар живаљев

 

Агностик Еко и кардинал Мартини: КРАЈ И НАДА

Јављају да је преминуо Умберто Еко. Уочи Неђеље о митару и фарисеју, у времену у коме "све је потонуло у фарисејство" (Пастернак), један који није био фарисеј. А шта је био? Агностик, како га ја назвах? Харви Кокс у предговору америчког издања књиге Умберто Еко - Кардинал Карло Марија Мартини: Вера или невера? (наше издање неуморног Бранка Кукића и Градца као 90. књига култне едиције Алеф, 2015) уводи у тему Екоове сумње и вјере цитатима из Фукоовог клатна: - "Ја јесам скептик." - "Ниси,
 

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ: БОЛЕСТ НАС ПОДСЕЋА ДА НЕЋЕМО ОВДЕ ВЕКОВАТИ

Двије каже о Светом Патријарху Павлу поводом петнаестогодишњице његовог иступања на Светог Луку 2001. године. Прва говори о његовом односу према увођењу вјеронауке у школе, а друга према титулама и људској природи. Обје повезује исти датум, Лучиндан 2001. године, и мјесто збивања – Специјална болница за цереброваскуларне болести Свети Сава у Београду.   Неколико дана пред Лучиндан те године, преузео сам поподневно дежурство у болници и, по протоколу, почео да прегледам новопр
 

Мишел ФУКО: ARS EROTICA vs. SCIENTIA SEXUALIS

Навршава се 40 година од објављивања, 1976, првог тома Фукоове, никада завршене, "Историје сексуалности". Први том, под поднасловом "Воља за знањем", објављен је у српском преводу Јелене Стакић, 1978., у исто вријеме када и превод на енглески, а само годину дана од превода на њемачки језик. Убрзо је уследило и друго издање код нас, што је изненадило и самог Фукоа (интервју НИНу 18.02. 1979). Ипак, "Историја сексуалности", свакако не најбоље, па ни најпровокативније дјело Мишела Фукоа (1926-1984)
 

Economist о 2016: БИЋЕ НАС 99%!

Economist о 2016: БИЋЕ НАС 99%!   То је нама наша борба дала: удио богатства најбогатијих, који чине 1% свјетске популације, у 2016. и званично ће претећи удио осталих 99%! Није у питању прогноза већ чињеница; прогноза је да ће разлика у богатству између 1% и осталих да се временом увећава. Не вјерујем да ће то пружити извјесну сатисфакцију „постреволуционарима“ из Occupy Wall Street, али што је ту је. Даље прогнозе пружа 30. специјално издање недјељника The Economist: „Свет у 2016. години“ (

александар живаљев

александар живаљев

 

Иван Настовић: АРХЕТИПСКИ СВЕТ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ

"Има дана када је све у нама светло и складно да не осећамо ни потребу за срећом. Толико смо изнад свега што људи називају тим именом." Иво Андрић   Озарени свијетлом Божијег присуства ( М. Елијаде), свијетли се данас међу нама и луча Николе Тесле. Луча која тек треба да заблиста: свијетлост која чини да "не осећамо потребу за срећом". Писац, да не чује професор Љуба Ерић, најбољих уџбеника из дубинске психологије и психологије снова, окушани психотерапеут и психобиограф значајн
 

Поп-хероји и Христоликост Малог Принца

STAR WARS/ "Буђење силе" изазива много веће интересовање него нешто раније приказивана анимирана верзија "Малог принца". Прилика је то да се у предбожићне дане подсјетимо на друштвено-духовну димензију популарних хероја. У овом блогу то чиним кроз избор из огледа Александра Гајића "Хероји и моћ у популарној култури" (ЛМС, јан-феб. 2015, стр 82-100) и, са друге стране, инспирисан занимљивим ФБ статусом Олдуса Хакслија о христоликости Малог принца.   Александар Гајић каже:     По др учје поп
 

БОБ ДИЛАН КАО ПРОСВЕТИТЕЉ

Смрзнутих јануарских дана у Биограду нема продаваца печеног кестења. А, било их је 1961. године у Гринич Виличу, када је Боб Дилан који још није како се зове, али му је све у глави одзвањало од бубњева и гитара, коначно дошао у Велику Јабуку. Те бубњеве и гитаре, понекад/увијек уз усну хармонику, чујемо скоро на свакој страни књиге "Хронике - први део" (Геопоетика, 2016, у сад већ култној едицији Владе Бајца ПроРок, и у изванредном преводу Дејана Д. Марковића). Успјех првог тома "Хроника", је по
 

Ј. Ахметагић: НАРЦИС И ГРИЈЕХ

Може ли нарцистички поремећај личности, толико распрострањен да се са становишта социјалне психијатрије више и не може да сматра поремећајем, да се исцијели православним учењем о гријеху? И могу ли, уопште, плодно да се сретну антиматеријалистичка православна философија, са једне, и психологија и психијатрија које појам душе редукују на "ниво свести и психичког живота"? То су питања која у Appendix-у своје књиге "Приповедач и прича" поставља провокативна књижевна критичарка Јасмина Ахметагић (к
 

Умберто ЕКО: О савременом образовању и свевременој религиозности

Copyright има "Недељник", али знам да се моји Црногорци у уредништву неће љутити што их мало рекламирам. Само преносим мишљење Умберта Ека о савременом (универзитетском) образовању и свевременској потреби вјеровања из есеја на тему "Када бих био владар свијета". ("Недељник", 11.02.2016) Елем, Еко каже да је реформом проширен приступ универзитетском образовању, али да је његов квалитет смањен. То "представља праву трагедију", тврди Еко и наставља:" Сада су прве три године универзитета превише л
 

Станислав ВИНАВЕР (1955): ПИСМО МИРИ СТУПИЦИ

Миру Ступицу гледао сам амо у „Аудијенцији“ негдје средином осамдесетих година у Атељу 212. Такву моћ на сцени, нијесам никада више видио. Како су само могли да буду срећни они који су је гледали педесетих и шездесетих година прошлога вијека! О томе говори јавно обраћање њеног великог „фана“, доброг волшебника, Станислава Винавера, са почетка 1955. у листу „Република“, у његовој рубрици „Београдско огледало“.                                                                                   
 

Омиљена игра Леонарда Коена

ПОВРАТАК СТАРИМ ЉУБАВНИЦАМА У НОВОЈ ГОДИНИ.   "Хеј, заборавила си мало свог финог мириса на мојим прстима." Л. К.   У Нову годину уђите са новим љубавницама/цима. Иако су оне/и можда и стари. Ево, и неуморни Зоран Пауновић у децембарском Летопису матице српске започиње ту причу о вјечном повратку, увијек мало помјереном,у свијету (не)одраслости - романом Омиљена игра ( The Favourite Game, 1963, превод Вук Шећеровић, Геопоетика, 2013), пјесника и пјевача (треба

александар живаљев

александар живаљев

 

Economist о 2017: МИРИС РЕВОЛУЦИЈЕ РЕЗИГНИРАНИХ ЛИБЕРАЛА

Фото: svet.rs Либерали свих земаља, вријеме је да почнете да размишљате. Свијет је у превирању, бројне државе чекају одлучујуће изборне битке, али ми смо као ваш "тинк-танк", оманули у прогнози за 2016. годину, гурнули Камерона и Клинтонову у изгубљене борбе и сад нам је вријеме да заједно размишљамо над стогодишњицом бољшевичке револуције, поручују уводничари специјалног издања The Economist - "Свет у 2017". Толике омашке гласила најкрупнијег капитала у предвиђању збивања у овој години у к

александар живаљев

александар живаљев

 

Борислав Пекић: ОДАКЛЕ САМ ЈА

МАЛА ЗЕМЉА ВЕЛИКИХ НЕПРИЈАТЕЉА Уз 85. годишњицу рођења Борислава В. Пекића (1930- 1992) поклањам Вам један његов мали каламбур, кога, чини ми се, нема на интернету. Поред тога и сјећање: током мартовских ида на Теразијама 1991., долазио је и Пекић са књижевницима и фарисејима, када се окупљала маса свијета око 15 сати, али једино је он, уз покојног професора интерне медицине, Обрена Поповића, знао да дође и у 5 ујутру, када је око Чесме било нас двадесетак студената које је полиција у сваком тр

александар живаљев

александар живаљев

 

Сарамаго Проницљиви: ПАСЈЕ ВРИЈЕМЕ ЗА ИЗБОРЕ

Војнополитички и књижевни критичари, једном ријечју, забринути зналци, сматрају да је појава сотије Жозеа Сарамага Записи о проницљивости (Лагуна, 2015, превод са португалског: Татјана Манојловић) - вјетар у леђа заговорницима "бјелих листића", који, ионако, свесрдно опструишу крупне демократске искораке у нас. Сарамаго, тај анархистични комуниста, хришћански атеиста и ђаволски вјешт приповједач, подијелио нам је 2004. једно немогуће искуство. Онима који вјерују да се само немогуће ствари догађ
 

Станислав ВИНАВЕР: ДЕЧЈИ ПРАЗНИК

И љето је ђечји празник. Неђеља је, а од пре Васкрса не написах (преписах) ништа у "Чеву равном". А и данас је мали Васкрс: мијењају се смјене у ђечјем одмаралишту Туристичке организације Врњачке Бање у Буљарице. Одмаралиште, дрвене бараке од прије 40 и кусур година, иза велике металне ограде, више подсјећа на заробљенички логор. Истина, ујутру се васпитач труди да рокенрол атмосфером анимира ђецу за доручак, увече им нека тета пушта Цецу, но клинци се забављају, лијепе ли, случајне ?, рије
 

LMD: МИТ О ПРИВРЕДНОМ РАСТУ И "РЕФОРМИ" ЈАВНОГ СЕКТОРА

У новембарском броју Le Monde diplomatique пажњу су ми привукла два чланка која разбијају популарне неолибералне митове. Први, француског економисте Жана Гадреа, " Раст - култ који нестаје", и, други, домаћег социолога, истраживача јавног сектора у Србији, Вука Вуковића, "Кроз пустињу и прашуму идеолошких мистификација". Гадре констатује да чак и "медијски економисти" стидљиво почињу да разматрају будући свијет без привредног раста, суочени са његовим вишедеценијским падом у богатим земљама и а

александар живаљев

александар живаљев

 

Богдан ТИРНАНИЋ: МАКГАФИНКЕ АЛФРЕДА ХИЧКОКА

Богдан ТИРНАНИЋ: МАКГАФИНКЕ АЛФРЕДА ХИЧКОКА Док је стари добри НИН, маја 1980., оплакивао Највећег Сина (на насловници, мало двосмислено: „Тито је желео да последњи опроштај буде што скромнији, као опроштај од обичног човека“), један други обичан човек, Алфред Хичкок, добио је легендарни Тиркетов некролог. Невоља са тим некрологом била је у томе што смо ми дванаестогодишњаци морали поново у Кинотеку да учимо „макгафинке“. (А.Ж) АЛФРЕД ХИЧКОК (1899 – 1980) ИЗНАД СВИХ ПРАВИЛА Рођен 1899. год

александар живаљев

александар живаљев

 

Трајко Ћирић: Наш национални спорт

Трајко Ћирић био је псеудоним Станислава Винавера под којим је писао "Недељни економско-политичко-социјални-уметнички-философско-научни преглед" у београдским Веселим новинама. Ово је чланак од 19.08.1923. године. Докле други народи негују тенис, фудбал и разне спортове, ми као национални спорт негујемо гласање. И, као што у Енглеској ма ко да добије првенство у фудбалу, то ипак неће променити ни политику земље, ни методе управе, а у Француској, опет, где је књижевност једна врста сп
 

Дијего Фузаро: Сви смо као Робинсон Крусо - егоцентрични и експлоататори

Једна од најзанимљивијих појава у нашем интелектуалном животу, захваљујући преводиоцу Драгану Мраовићу, свакако је млади италијански филозоф, Дијего Фузаро. Његова колумна у Печату, бр 478, од 7. јула 2017., стр. 30-31, из много разлога заслужује да се препише и прочита. Ако се и не слажете са становиштем аутора, његово суверено поигравање са Русоовим читањем Робинзона као конституивног мита модерне, оставиће вас замишљеним. Робинзон Крусо је слика савременог субјекта. Ми смо сви, у суштини
 

КО ЈЕ УБИО ХОГАРА СТРАШНОГ?

НЕКО ЈЕ УБИО ХОГАРА СТРАШНОГ. Од понеђељка, 7.12. одлазеће године, нема га више у "Политици". Тобож, финансијски разлози. Остаје ми да му, као Баја Патак, дам једну бесплатну читуљу. Родио га је, онако политички некоректног, и некако, штатијазнам, све пост-постмодерног, Дик Браун. Добро, знали су и њега конфекцијски да произведу, тј. да му некада ухвате мјеру, али виц никада није изостојао. А виц је, кажу моји неуроначници, добар штос да се одржи ментално здравље послије ријешевања укрштенице

александар живаљев

александар живаљев

Sign in to follow this  
×
×
  • Create New...