Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Све активности

This stream auto-updates     

  1. Последњих сат времена
  2. Патријарх Павле је говорио о томе да особе код којих заиста постоји родна дисфорија морају бити прихваћене када ускладе свој физички пол са психолошким.
  3. Bokisd

    Napredna zona sumraka

    Dobro, razumem.
  4. Ах, не знаш ти госн Пекито ( ), Ниџа кад извади Рилкеа из рукава, ми, осетљиве душе, сви попадамо
  5. ana čarnojević

    Napredna zona sumraka

    pa vidiš da ovi razvlače kroz najgore blato i targetiraju ljude, ko god nešto kaže. samo neka crkvu ostavi na miru. bolje da se govore takve fraze nego da se njegove horde ostrve na crkvu. ne znam da li si pratio kakvi su bili threadovi iza tvitova o. Save posle njegovih komentara ideje o razgraničenju, ono je bilo odvratno. neshvatljivo da u srpskom narodu postoje takvi ljudi. ali postoje.
  6. The consequences of the Patriarchate of Constantinople’s creation of a new schismatic church in Ukraine and the granting of autocephaly to it continue to reverberate throughout the entire Orthodox world, and the monastic enclave of Mt. Athos is no exception. The issue has divided the monasteries, some of which have accepted and concelebrated with the visiting representatives of the new “church,” and some of which categorically reject them as schismatics. OrthoChristian recently published a translation of the opinion of the representatives of four Greek monasteries that sharply criticized the Russian Orthodox Church and the Russian St. Panteleimon’s Monastery on Mt. Athos. Now a letter from 12 Athonite elders from various sketes and cells has been published in Greek by Romfea and in Russian by the Department for External Church Relations of the Russian Orthodox Church. The letter is dated March 17—a month after the first schismatic delegation visited Mt. Athos and celebrated Liturgy in several monasteries. “With great sorrow and concern we learn about what is happening in the Orthodox Church as a whole because of the non-canonical granting of autocephaly to the schismatics of Ukraine without the consent of the canonical autonomous Church headed by Metropolitan Onuphry, which continues to consider the new autocephalites as schismatics, having no communion with them and, on the basis of the sacred canons, with all of those who have communion with the schismatics,” the letter opens. The Patriarchate of Constantinople granted autocephaly to a group within another Church’s jurisdiction, in clear violation of the holy canons, the Athonite fathers write, and thus the Russian Church has broken communion with the Patriarchate of Constantinople. In the authors’ view, Constantinople’s actions threaten a schism on the scale of the 1054 split between Rome and Constantinople. The Church is still bleeding from the wounds from the ecumenist council of Crete in 2016, and now there has been inflicted a new wound, “for which the Ecumenical Patriarchate is solely responsible,” the letter reads. Further, this justification of schism places people’s souls in danger of damnation because the Holy Spirit is not active in schism, the fathers write, with reference to the teachings of Sts. Basil the Great and John Chrysostom. Heresy and schism are the work of satan, the Athonites write categorically. “When [the devil] fails to thwart salvation through heresies, then he works to provoke schisms,” they assert. The occasion of the writing of this letter, the authors write, is that they do not want to fall into this soul-destroying work of the devil. The Athonite elders continue to recognize the schismatics precisely as such, and they reject the historical revisionism of Constantinople which claims that Ukraine has always been its territory: We have left the world and the pleasures of the world and we use our souls and bodies for ascetic podvigs, to obtain the mercy of God. Would it not be inexcusable negligence and folly to render our labors and aspirations worthless by communing with the Ukrainian schismatics who are removed from Eucharistic communion and defrocked by the Russian Church to which they belonged for more than three centuries, according to the unchanging, continuous, and general recognition of all Orthodoxy, including the Ecumenical Patriarchate? The fathers then point to canons from the ecumenically-recognized councils of Laodicea and Antioch to demonstrate that joint prayer with schismatics is prohibited, and that those who enter into communion with the excommunicated ought themselves to be excommunicated. Further, only the Church that excommunicates someone can receive him back—a rule clearly broken by Pat. Bartholomew, the fathers write, which according to the Council of Antioch, makes him subject to excommunication. “In 1686, by an act of Patriarch Dionysius IV, [Ukraine] entered the jurisdiction of the Moscow Patriarchate, which according to pan-Orthodox consent has remained for 333 years until this day,” the letter reads. Later, after the fall of communism, Philaret Denisenko went into schism after he lost the election for Patriarch of Moscow and was subsequently defrocked and anathematized. Thus, the Athonite ascetics reject the historical revisionism that says that Philaret was punished simply for desiring autocephaly. Additionally, the “Ukrainian Autocephalous Orthodox Church” of Makary Maletich traces not only to schismatics, but even to those wholly devoid of any apostolic succession, the letter states, and thus they are recognized as schismatic by all, except for Constantinople. However, the canonical Church remains that headed by Met. Onuphry, according to the Athonite elders. And the problem did not begin with the Ukrainian situation: “It has long been known that Pat. Bartholomew does not have any particular respect for the sacred canons, which he has violated and violates, especially with regard to relations with heretics, and now with schismatics.” The entire construct upon which Pat. Bartholomew’s invasion of Ukrainian Church territory is built is like a house built on the sand of inept advisors: At first, relying on insufficiently-educated or self-serving theological consultants, he tried to justify his invasion by referring to the concept of ekkliton (ἔκκλητον), that is, that he alone, as a second pope, can accept appeals and petitions from other autocephalous Churches, as he is, allegedly, according to the recently-appeared prevailing opinion of the pseudo-theologians of the post-Patristic era, not the first among equals (primus inter pares), but the first without equals (primus sine paribus). And further: But this argument immediately crashed with a bang, because it contradicts the conciliar system of Church governance, in which all patriarchs and primates are considered equal to one another, with Constantinople having only a primacy of honor, not power, as claimed by the Pope. The right to hear appeals extends only to those of his own jurisdiction, and not to the jurisdiction of other patriarchs. The fathers then refer to the comments on the 9th canon of the Fourth Ecumenical Council of the “God-moved” St. Nikodemos the Hagiorite, “one of our greatest theologians and canonists,” to substantiate their argument about who has the right to hear which appeals. The Athonite elders then point to Constantinople’s changing tactics in regard to the Ukrainian situation: When Patriarch Bartholomew realized that he couldn’t rely upon ekkliton in his cross-border intervention within the bounds of another’s jurisdiction, then with the help of his own advisors, ready to serve him, he discovered 333 years later that Ukraine is within the jurisdiction not of the Russian, but of the Constantinopolitan Church! His inattentive or militant theologians concealed and misinterpreted many documents and opinions in order to come to the ridiculous conclusion about the temporary nature of the transfer of Ukraine to the Russian Church (a temporary character of more than three centuries!), and that now this concession is canceled. Despite these games on the part of Constantinople, every Local Church recognizes the Church in Ukraine as that headed by the “wise and modest” Met. Onuphry, as the elders write, which did not request autocephaly. As autocephaly was given to a minority group of schismatics, against the pan-Orthodox opinion, the autocephaly is highly problematic. The authors of the letter also consider it unjust and devoid of basic logic to “place a magnifying glass” on the nationalistic or ecumenistic tendencies of some in the Russian Church (past and present), though not of the canonical Ukrainian Church they note, in order to justify Constantinople’s anti-canonical invasion. The elders then testify that the majority of the fathers of the Holy Mountain rejoiced with great joy when the Sacred Community decided not to send a delegation to the enthronement of the schismatic “Metropolitan” Epiphany Dumenko or even to send him a congratulatory letter. But they were very upset by the minority of monasteries and fathers which still participated in the enthronement. The same torn feelings were caused by the visitation of the delegation of the schismatic church to the Holy Mountain: “The exact same feelings of joy filled our hearts because many monasteries prevented the visit of ‘bishops’ and ‘clerics’ of the new false Church, but bitterness and dispassionate anger towards those, fortunately, few who courteously accepted them and/or served with them!!!” Due to the seriousness of the issue, and for the sake of the high authority that Mt. Athos enjoys in the Orthodox world, and for the sake of ensuring inter-Athonite unity, the authors of the letter entreat that the schismatics be denied access to the Holy Mountain, or at the least that their “clerics” not be allowed to serve, until a pan-Orthodox resolution is reached, given that, despite the extreme pressure, no Church has recognized the schismatics over the past three months. This decision should be made as soon as possible given the news about the schismatics planning more visits to Mt. Athos, the fathers write. Moreover, the founders of the Ukrainian schismatic movement are not only condemned by the Church, but also have the condemnation of civil courts for grave moral crimes, unthinkable even for non-Christians, the letter reads. They are also weighed down by involvement in the recent Bulgarian schism, ties with the Ukrainian Uniates, and persecution against the canonical Church, especially after Constantinople recognized them. They also lament Epiphany Dumenko’s recent statements about softening on the sin of homosexuality. Moreover, the schismatics visiting the Holy Mountain are not spiritually, but are rather politically motivated—looking only for acceptance of their illegitimate group that they can then advertise to the Orthodox world, “and to achieve their wicked plans,” the Athonite elders write. In conclusion, the fathers emphasize that they will not jeopardize their salvation by entering into communion with the excommunicated schismatics and that they will not promote the present schism on the local or global Orthodox level. “We fear an inter-Athonite schism if we do not make correct and courageous decisions,” the Fathers conclude. The letter is signed by: Elder Hieromonk Arsenios with the brotherhood of Panagouda cell of Koutloumousiou Monastery; Elder Hieromonk Abraham with the brotherhood of the kallyva of St. Gerasimos of Koutloumousiou Skete; Elder Hierodeacon Theophilos with the brotherhood of the cell of the Holy Unmercenaries of Grigoriou Monastery; Elder Nicholas of the cell of St. Demetrios of Hilandar Monastery; Elder Joseph with the brotherhood of the cell of St. Theodore of St. Paul’s Monastery; Elder Savva with the brotherhood of the cell of the Holy Archangels of Hilandar Monastery; Elder Nikodemos of the cell of St. Nektarios of Stavronikita Monastery; Elder Gabriel of the cell of St. Christodoulos of Koutloumousiou Monastery; Elder Euphrosynos with the brotherhood of the cell of St. John the Forerunner of Koutloumousiou Monastery; Elder Paisios with the brotherhood of the cell of the Holy Archangels of Hilandar Monastery; Elder Nikodemos of the cell of St. John the Theologian of the Great Lavra; Elder Arsenios of the kallyva of the Holy Monk-Martyr Gerasimos of Koutloumousiou Skete. http://orthochristian.com/120863.html?fbclid=IwAR1zff4SNu49qZZFj35lUMS7iPxGUBWZJPaVCfkYqZxCxm1KlS58nFcR1GA
  7. Најбезболније би било да се Авокадо дрогира и да је то разлог зашто је невероватно неразуман.
  8. ja sam smrt za seoske babe, posto sam rekla da sam radila u mrtvacnici, sve me babe zaobilaze
  9. А слушај моје искуство за ово ''сви све желе да знају''. У претходној фирми сам био у комисији за боловања. Обилазио сам са колегом раднике који су били на боловању и да не дужим даље, али, у једној згради, у самом центру града, где је чак и @Милан Ракић можда становао, изађе нам једна бака од преко 80 година, сигурно, и пита мене и тог колегу: ''А јесте ли Ви новинари''? Поче бака да нешто запиткује, сад се више и не сећам шта, али, тај колега и ја смо се држали за стомак колико нам је била смешна њена реакција. Ми идемо ходником, а она само изађе из стана и поче да запиткује. А то за обичаје, ух, тога овамо има и по граду.
  10. Bokisd

    Napredna zona sumraka

    Sad sam video i promenio , ali, mislim da i dalje mozemo da se zapitamo da li p.Irinej misli da ovakvom retorikom nesto postize.
  11. ana čarnojević

    Napredna zona sumraka

    @Bokisd Boki mislim da je Njegova svetost pod tim :predsednik: mislio na Mileta koji ide u Vatikan, a ne na AV koga je u Kini poluzagrlio SiĐi.
  12. Морао сам ово данас да сликам, нисам могао да одолим Је ли то та ''Desna vizura u traverzi''? Много је светлости ''падало'' на објектив па је прва слика Париза таква каква јесте.
  13. Bokisd

    Napredna zona sumraka

    Ne znam gde da postavim : https://www.rtvbn.com/3949688/mi-i-katolici-smo-veoma-bliski "Predsednik ide na važan put koga pozdravljamo...." (p.Irinej ) Evo, p.Irinej je krenuo da komentarise politicke akcije ,.... cak i na dnevnom nivou... Tako na primer, kaze da je Vucko kao mladi lav () koji se bori za KiM, pa onda recimo u Moskvi pre neki mesec kaze,..... Podela Kosova i nove granice, o čemu neki govore, za Srpsku pravoslavnu crkvu, ali i za većinu stanovništva, nisu prihvatljivo rešenje – Srbija bez Kosova i Metohije nije Srbija, izjavio je patrijarh srpski Irinej, ..... kao i,.... "Kao čovek kada mu izvade srce, on više nije živ čovek", rekao je patrijarh tokom posete Moskvi..... ... pa, onda, pre neki dan na KiM izjavi,..... Poglavar SPC je rekao i da je „ono što se pokloni za sva vremena izgubljeno”, da se „za sve okupacije nađe rešenje” i da je to stav Srpske pravoslavne crkve od kojeg se neće odustati.....On je pozvao Srbe da budu jedinstveni i da ostanu na Kosovu i Metohiji, uprkos predlozima o podeli ili nekom kompromisnom rešenju. „To ne govore pametni ljudi, to ne govore Srbi, to govore oni koji samo nose ime srpsko, a daleko su od svega onoga što je srpsko”, ocenio je Irinej. I, sad, danas izjavi ovako nesto o coveku koji i crta te granice i zalaze se za razgranicenje sa Albancima na KiM i za neki kao 'kompromis'. What ???? Da li je moguce da se ovo desava, mislim , ono, da li patrijarh misli da smo svi mi kao neke beslovesne ovce koje samo mekecu, i da ne vidimo sta se desava, ..... da li patrijarh stvarno misli da ce na taj nacin doprineti boljem resenju za KiM , ali i resenju za sve druge probleme koje postoje u nasoj Srbiji ? (ne znam, neka nam je Bog na pomoci...)
  14. У Свети и Велики петак молитвено савршавамо спомен на дан страдања Господњег. Будући да богослужење увек бива прилагођено празнику, или пак догађају из Спаситељевог живота, трагику Великог петка најавиле су стихире јутрења Великог петка које смо богослужили на Велики четвртак увече. „Заборавите све дане пре, и све дане после Великог петка, сведите човека у границе Великог петка. Није ли овај дан зеница свих зала и тркалиште свих трка? Није ли Велики петак стециште свих искушења и стециште свих гадости? Није ли данас земља полудела у човеку? Није ли данас човек убијајући Богочовека доказао да је он заиста лудило земље? И ваистину, ни страшни суд неће бити тежи и страшнији од Великог петка, јер ће приликом страшног суда Бог судити човеку, а данас човек суди Богу, данас је страшни суд за Бога, суди му човечанство. Данас човек својим судом оцењује Бога, процењује га са тридесет сребрника. Ово је највећи грех у историји земље, подсећа нас преподобни Јустин Ћелијски. У овај трагични и тужни дан не служи се Света литургија (једино ако на Велики петак падну Благовести, служи се потпуна Литургија). Када је питање савршавања Свете Литургије на велики петак, многи типици сведоче да се у овај дан служила Литургија Пређеосвећених дарова. Нпр. у типику Велике цариградске Цркве са краја деветог и почетка десетог века, стоји да се на Велики Петак служи Литургија Пређеосвећених дарова, а исту праксу помиње и Евергетидски типик. Свети Симеон Архиепископ солунски на ову тему јасно говори: „Не знам како се догодило, те се престало са служењем Литургије Пређеосвећених дарова на Свети и Велики петак? Може се десити, да је то учињено на основу јерусалимског богослужбеног устава, На Велики петак ми не служимо потпуне Литургије зато што је Господ у данашњи дан претрпео телом страшна страдања, крсну смрт, и тако себе самога принео на жртву Оцу. Тако је кроз Његово тело принесена жртва. Тога ради, није потребно на Велики петак служити потпуну Литургију.ˮ На свети и Велики петак црква је прописала најстрожији могући пост, који подразумева тотално не узимање хране, о томе нам сведочи и Свети Дионисије Александријски: „Два дана, Велики петак и Велику суботу сви проводе без хранеˮ. Ослањајући се црквено предање, и сам типик Великог петка нас подсећа: „А треба и ово знати, да смо примили у Палестини, да се у овај свети дан Великог Петка, не врши Литургија Пређеосвећених дарова, нити опет пуна Литургија, нити се поставља трпеза, нити једемо у овај дан Распећа. А ако неко буде много слаб, или престарео, и не може да издржи да не једе, даје му се хлеб и вода, по заласку сунца. Јер смо овако примили од светих заповести светих Апостола, да се не једе у Велики Петак. Јер је Господња реч, коју рече ка фарисејима Господ: Када се од њих узме Женик, тада ће постити у онај дан. Овако су божански Апостоли примили, и ово ћеш наћи у заповестима апостолским, пажљиво их читајући. А правилна је и посланица најсветијег архиепископа Александријског Дионисија, који ово јавно објављује.ˮ О последовању великих (царских) часова на Велики петак Подносећи све, Господе овако си говорио, безаконицима који су Те ухватили: Ако сте и ударили Пастира, и разјурили дванаест оваца ученике моје, могао сам више од дванаест легеона довести ангела. Но дуго трпим, да се испуни све непознато и тајно што сам вам објавио преко пророка мојих. Господе, слава Теби. (Стихира са првог часа) Последовање царских (великих) часова на велики петак приписује се Светом Кирилу Александријском, као и Светом Софронију Јерусалимском. Према богослужбеним напоменама ови царски часови служе се у први час дана (око 7.часова пре подне). Презвитер ово последовање служи у тамним одеждама (епитрахиљу и фелону). Кађење целог храма врши се на првом и деветом часу, док се на осталим часовима врши мало кађење. Испред иконостаса поставља се налоњ на коме се полаже Свето Еванђеље које ће се читати на сваком од часова. Поред Еванђеља читају се и паримеји, као и Апостол. Уобичајени псалми замењени су посебним псламима, тако читамо: На првом часу: Пети, други и двадесет први псалам На трећем часу: Тридесет четврти, сто осми и педесети псалам На шестом часу: Педесет трећи, сто тридесет девети и деведесети псалам На деветом часу: Шездесет осми, шездесет девети и осамдесет пети псалам О вечерњем богослужењу на Свети и Велики петак Вечерње Великог петка служи се у десети час дана (око 17.30ч). Презвитер у љубичастом (или пурпурном) епитрахиљу почиње уобичајено. Након стихира на Господи возвах, а за време појања слава и сада, врши се вечерњи вход са Еванђељем, из разлога што ће се на овом вечерњем богослужењу читати Еванђеље. После молитве „Светлости тиха…ˮ следе Старозаветна чтенија из књиге Изласка (Глава 33,11-23); из књиге о Јову. (Глава 42,12-17); из пророштава Исаије (Глава 52,13-53,1). За време ових старозаветних читања Епископ (или презвитер) облачи потпуно одјејаније, због свечаног чина изношења плаштанице за време појања Слава и сада на стиховње. Међу новозаветним читањима имамо читање из прве посланице Коринћанима Светог Апостола Павла зачало 125 (Глава 1,18-2,2), и из Еванђеља од Матеја, зачало 110. (Глава 27,1-38); Од Луке, (глава 23,39-43); Матеј, (глава 27,39-54); Јован, (глава 19,31-37); Матеј, (глава 27,55-61). Код православних Грка постоји један леп богослужбени детаљ: Са последњим реченицама Еванђеља: А кад би увече..., излази презвитер из Олтара и скида Распетога са Крста, који је до сада био у средини храма, којега увија у бело платно, и уноси га у Олтар, док у храму остаје само Крст, испред којег је намештен Христов гроб. За време појања слава и сада на стиховње, презвитер на северне двери износи плаштаницу, док његови саслужитељи идући иза њега носе Еванђеље и крст. И дошавши до припремљеног стола полажу плаштаницу, а преко ње Еванђеље и Крст. О овом богослужбеном моменту изношења плаштанице, професор Дмитријевски наглашава да је разноликост богослужбених пракси несумљиво условљена тиме што данашњи типик не спомиње изношење плаштанице на вечерњем Великог петка. То је потпуно јасно, јер сви стари типици познају само једно изношење плаштанице на јутрењу велике суботе после великог славословља. Што указује да је овај обичај изношења плаштанице на вечерњем Великог петка уведен знатно после 1695. године. Све богослубене напомене напомињу да се све јектеније изговарају испред плаштанице, док се плаштаница налази на средини храма. Након вечерњег служи се мало повечерје на коме се поје канон Распећа Господњег, као и плач Пресвете Богородице. Тебе Који се одеваш светлошћу као хаљином, скинувши с дрвета Јосиф с Никодимом, и видевши мртва, нага, непогребена, и предузев усрдни плач, ридајући говораше: Авај мени, преслатки Исусе! кога малопре сунце гледајући на Крсту обешена, тамом се заодену; и земља са страхом се потресаше, и завеса храма се раздираше. А ево сада видим Те, мене ради драговољно сишавшег у смрт. Како да Те погребем, Боже мој, и како плаштаницом да Те увијем? Којим ли рукама да се дотакнем нетљенога Тела Твога? Или које песме да отпевам исходу твоме, Милосрдни? Величам страдања твоја, песмословим и погребење твоје, са Васкрсењем, говорећи: Господе, слава Теби. (Слава и сада на стиховње) О јутрењу Велике суботе које богослужимо на Велики петак увече Јутарње богослужење Велике суботе према богослужбеним напоменама богослужимо у седми час ноћи (око 02.30ч), међутим у парохијским храмовима прилагођавање овом времену није изводљиво. Након шестопсалмија и велике јектеније поје се Бог Господ… и тропари „Благообразни Јосиф…ˮ, слава: „Јегда снишел јеси…ˮ и сада: „Мироносици жени…ˮ. А свештенослужитељ у тамним одеждама ставши испред Христовог гроба, по старешинству певају прву статију Непорочних тј. седамнаесту катизму. После прве статије врши се кађење целог храма, а после друге и треће врши се само мало кађење. Статије су подељене малим јектенијама, које имају и своје посебне возгласе. После треће статије појци певају „Ангелски собор…ˮ након чега следи мала јектенија са возгласом „Јер си ти Цар Мира…ˮ После сједалног триода, типик налаже читање тумачења Еванђеља по Матеју, а после њега педесети псалам. Потом се поје трипеснец, након чега се поје трократно „Свет је Господ Бог наш…ˮ За време појања стихира на хвалитне Епископ (или начаствујући презвитер) облачи потпуно одјејаније, и за време појања великог Свети Боже врши се опход око храма са Еванђељем и плаштаницом. Обичај који је преовладао подразумева да свештеници приликом уласка у храм, након опхода, стану на западна врата храма и подигну високо Плаштаницу како би верни народ испод прошао. Након тога Епископ (или презвитер) узглашава „Премудрост! Право стојмо! И улазећи у храм поје се тропар „Благообразни Јосиф…ˮ Неки типици налажу да се Плаштаница након опхода полаже на Часну трпезу, јер овај богослужбени моменат символизује преношење Спаситељевог тела са плоче помазања у гроб Господњи и из тог разлога типици налажу да се Плаштаница полаже на Часну трпезу која и символизује гроб Господњи. И поред ове напомене, усталила се пракса да се Плаштаница након опхода поново враћа на припремљен гроб који је постављен на средини храма. Следи Старозаветно чтеније из Пророштава језекиљевих (37. глава) које казује о свеопштем Васкрсењу, када Господ заповеда пророку да пророкује сувим костима, које су потом васкрсле. Потом следи и читање из посланице Галатима која казује о искупљењу људи од клетве законске кроз Исуса Христа. И на крају Еванђелско чтеније из Матејевог Еванђеља о печаћењу гроба и војничком чувању Христовог гроба. Из химнографије Светог и Великог петка Ходите сви да певамо, Онога који се нас ради распео, јер Њега виде Марија на дрвету и говораше: ако и Крст трпиш, Ти си Син и Бог мој. (кондак) Разбојника благоразумног, истога дана удостојио си Раја, Господе; и мене дрветом крсним просветли, и спаси ме. (свјетилен) Сваки део светога твога тела, срамоту нас ради претрпе: глава трње, лице пљување, вилице шамаре, уста укус жучис оцтом помешан, уши хуле безбожне, леђа бијење и рука трску, цело тело растезање на крсту, удови клинове и ребра копље.Ти који си за нас пострадао, и од страдања нас ослободио; и који си сишао к нама човекољубљем и подигао нас, свесилни Спасе, помилуј нас. (друга стихира на хвалитне) Господе, када си Ти узлазио на Крст, страх и трепет обузе твар; и земљи си, дакле, забранио да прогута оне који Те распињаху, а аду си заповедио да отпусти сужње на препород људи. Судијо живих и мртвих, дошао си да дарујеш живот а не смрт. Човекољубче, слава Теби. (слава на стиховње) Већ судије неправедне, умачу трску за одлуку, и Исус бива суђен и осуђује се на крст; и твар страда, гледајући на Крсту Господа. Но Ти који природом тела страдаш мене ради, Господе благи, слава Теби. (и сада на стиховње) Искупио си нас пречасном Крвљу својом од клетве законске; на Крсту прикован и копљем прободен, излио си бесмртност људима, Спаситељу наш, слава Ти. (тропар) Катихета Бранислав Илић Извор: Српска Православна Црква ПОВЕЗАН САДРЖАЈ:
  15. Оооооо Софиславооооо, куд се ти денуууу, ада пусти кафеее, има ли неког домаћег сока доброг тамооооо
  16. xexe, tako se tamo u selu dozivaju(s jednog na drugo brdo) kad hoce da kafenisu: Perooooo ajde na kafuuuuu, evo meeee sacuuuuuuuu
  17. Гледам на своме столу, поред компјутера, гасну лампу. Старинску, али, много некако лепу. Имам је као успомену на некдашњи живот на селу моје бабе и деде, родитеља моје мајке. Струје некада није толико било, ни сијалица. Ето, ја сада седим за компјутером и пишем све ово, а они су некада у ово доба ноћи већ увелико спавали након напорног рада на имању и око стоке.
  18. Његова Светост Патријарх српски Иринеј, на Свети и Велики четвртак богослужио је у храму Светог Василија Острошког на Бежанијској Коси. Извор: Телевизија Храм
  1. Учитај још садржаја
×
×
  • Create New...