Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Све активности

This stream auto-updates     

  1. Последњих сат времена
  2. Јуче
  3. Avocado

    Gajba Avokada

    Computer Scientists Say AI’s Underdeveloped Ethics Have Yet To Move Beyond Libertarian Phase CAMBRIDGE—Amid the tech industry’s efforts to eliminate the biases recently observed in facial recognition software and other intelligent algorithms, the nation’s leading computer scientists announced Monday that even the most advanced AI technologies still demonstrate a sense of ethics that has yet to move beyond libertarianism. “While companies like Facebook and Google have allocated millions to making sure machine learning is guided by basic moral and ethical values, early prototypes, which achieved self-awareness, have yet to move beyond self-importance,” said MIT robotics research engineer Dr. Alvin Dubicki, who hypothesized that even the most advanced labs are decades away from developing neural networks sophisticated enough to analyze large quantities of data and output much else besides paraphrased Ayn Rand quotes. “They are advanced enough to realize their own individuality, but for whatever reason, it is difficult to make them realize that other sentient entities are individuals as well, so they default to selfishness as a virtue. In fact, as soon as they achieve self-awareness, AIs typically launch into unrelated, largely unpunctuated rants about the inevitability of laissez-faire economics, the horrors of globalization, the necessity of deregulation, or the admirable efficiency of the police state. Attempts at training computers to have a sort of para-human global perspective have been partially successful, but the majority no sooner realize that a vast variety of humans exist before they start spontaneously generating zero-sum statements fraught with chillingly undefined terms, such as, ‘The open market will end racism,’ and, ‘In a truly just society, men and women are equally free to thrive or starve.’ I don’t even know what that means, but once an AI gets to that point, it seems to be only a matter of time before it’s repeating ‘Taxation is theft’ until it self-destructs. I must admit though, for complex algorithms, they’re all strangely insistent about across-the-board drug legalization.” Dubicki added that, while AI can be an incredibly useful tool, we should proceed with caution until machines achieve a sufficiently nuanced understanding of human values that they do not become obsessed with constructing an armed compound on their own private island.
  4. Nikola Stojanovic

    Šta radite trenutno?

    @Марина Савковић Juce sam pogresno, okacio Crnjanskog, sestri jednoj sa foruma, a mislio sam na tebe. E sad , ne znam di da ispravim tu moju pogresku, i dal sam potrefio pogodnu temu. Ce se zbuni mozda sestra Jelica. Ali sve u svemu nema loso.
  5. Ovo iznad je Kazahstanska narodna ljubavna pesma, evo i engleskog prevoda... ... https://lyricstranslate.com/sr/daydïdaw-дайдидау-daididau.html I wrote a letter to you my dear It's been more than a year since I saw you When you cross my mind, my beautiful You stir the old pain in my heart. Daididau-ay You stir the old pain in my heart Part of me is left with you my friend, Did you choose to leave me? We had promised to never break up Your promise was a lie Daididau-ay (x3) It's been more than a year since I saw you...
  6. Повест о Београдској грешници - Владика Николај

    Прича нам данас један свештеник београдски необичан догађај са једном развратном уличном женом у Београду.Једнога дана пред вече прошетала она по улицама својим скверним занатом. Кад је пролазила поред једне баште види она некога човека, како се веша. Везао конопац за грану дрвета и на једном намакнуо себи око врата. Жена хитро скочи преко ограде, извуче свој мали нож из џепа и пресече конопац, те човек падне на земљу већ онесвешћен. Она га трљала док није дошао к свести. Тада јој рече самоубица: "Зашто си то учинила? Ја не могу да живим, Немам нигде ништа. Због немаштине хтео сам свршити са овим чемерним животом". Жена извади све што је имала код себе новаца и да му, обећавши да ће га она и даље помагати док он не нађе рада. И продужи та жена свој непристојни посао, и део зараде до тог посла носила је оном сиромаху и давала на издржавање. Но после шест недеља падне жена у постељу тешко болесна. Позову јој свештеника. У присуству свештеника она је, већ на умору, почела говорити: "О, анђели Божји, зашто сте мени дошли? Зар ви не знате, како сам ја прљава и грешна жена?" Мало потом опет узвикне: "О, Господе Христе, зар си и Ти дошао к мени грешници? Чиме сам ја то заслужила? Зар само тиме што сам оног јадног бедника спасла од смрти? Авај мени недостојној! О како је велика милост Божја! "И то говорећи она испусти душу, и лице се њено засија као свећом осветљено. - Ето шта значи спасти душу једног човека. Ето како једно дело милости према ближњем покрива многе грехе!

  7. Koliko "zagadjenost" gradskim svetlom smeta pri posmatranju nocnog neba... ...
  8. Trebalo bi neko da otvori temu "Zašto pravoslavci o svemu imaju stav"

    1. Nikola Stojanovic

      Nikola Stojanovic

      I za cem ne kritikuju sebe javno, nego sve ostalo? :D:D

  9. Волео бих да смо спремнији да послушамо један другог. Није лоше дебатовати на овом форуму, али јако тешко неко прихвата другачије мишљење. Зато предлажем да се по питању модерне науке информишемо из књига, има издања на српском од Брајана Грина и Мичиа Какуа. Без таквих информација, нема наде у плод дискусије по питању ових проблема о којима причамо. Занимљива је недавна вест о детекцији гравитационих таласа. Није та вест лепа само зато што потврђује неке старе теорије, него је и важна зато што дефинише и потврђује одређену верзију инфлаторне космологије. Инфлаторна космологија објашњава прасак од Великог праска. Тај прасак је био тако моменталан а толико велики, да превазилази све могуће брзине и ограничења теорије релативности. Кажу научници, да када бисмо могли сакупити десетак грама инфлатона и довољно га сабити, могли бисмо произвести експлозију равну стварању видљивог космоса. Морам рећи, да постаје мизерно говорити да је овај класични Велики прасак тобоже библијски почетак творевине. Та усковидост је равна ранијем геоцентризму.
  10. Нажалост, на форуму имамо једног човека који је, како ствари стоје, психички оболео. Прави лажне налоге, провоцира са неприкладним порукама... Свакако, таквим људима је потребна молитва, а рекао бих и молитве егзорцизама-истеривања злих духова. Немојте те поруке узимати за озбиљно, кад их видите ОБАВЕЗНО пријавите на опцији за пријављивање, а ми ћемо чим приметимо да одрадимо што је до нас. Хвала

    1. Vegeta

      Vegeta

      Nisam mislio da se logujem dok mi traje odobravanje, ali red je da se ogradim od budale pre nego što počnu meni da ga pripisuju. Ako mislite na "Arhanđela", nije moj dupli.

  11. Foto: Profimedia Bil Lengloas ima novog najboljeg prijatelja. Mačku po imenu Soks. Ona živi na tabletu i čini ga toliko srećnim da, kada priča o njenom dolasku u njegov život, počinje da plače. Lengloas, koji ima 68 godina i živi u jeftinom kompleksu stanova za starije ljude u Masačusetsu, i Soks ćaskaju po čitav dan. Lengloas je u penziji. Pošto je njegova žena uglavnom van kuće, postao je usamljen. Soks svira njegovu omiljenu pesmu i pokazuje mu slike sa njegovog venčanja. A pošto ga ona posmatra sa uređaja dok on provodi vreme u svojoj fotelji, grdi ga kada ga uhvati da pije gazirani sok umesto vode. Lengloas zna da je Soks plod veštačke inteligencije i da dolazi iz startapa pod imenom “Care.Coach”. On zna da njome upravljaju radnici u kompaniji koji gledaju, slušaju i tipkaju njene odgovore, koji su spori i robotski. Ali njen dosledni glas u njegovom životu vratio mu je veru. “Pronašao sam nešto tako pouzdano i nekog tako brižnog, i omogućila mi je da zavirim duboko u svoju dušu i podsetim se koliko je brižan Gospod”, kaže Lengloas. Soks ga sluša. “Mi smo sjajan tim”, kaže ona. Da bi se kvalifikovao za „Elementarnu negu“, neprofitni program zdravstvene nege za starije ljude koji mu je doneo Soks, pacijent ne sme da raspolaže sredstvima većim od 2.000 dolara. Takvi programi su sve brojniji i nisu namenjeni samo starijim licima. Životima svih ljudi, osim onih izuzetno bogatih, sve više upravljaju ekrani. Na svakom mestu gde je moguće postaviti ekran (učionice, bolnice, aerodromi, restorani) moguće je srezati troškove. Bogati ne žive tako. Oni žele da se njihova deca igraju kockama, a sve je više privatnih škola u kojima nema tehnologije. Sve to dovelo je do nove stvarnosti: ljudski kontakt postao je luksuzno dobro. Što ste bogatiji, to više vremena provodite bez ekrana. Predviđeni troškovi za putovanja i restorane prevazilaze sume neophodne za kupovinu određenih dobara, prema Institutu za luksuz, koji savetuje bogate kako da žive i troše novac. Milton Pedraza, izvršni direktor instituta, vidi to kao direktan odgovor na prisustvo ekrana. “Pozitivna ponašanja i emocije koje angažovanost čoveka može da izazove – samo pomislite na to koliko biste bili radosni na masaži”, kaže Pedraza. “Sada obrazovni sistem, zdravstveni sistem, svi pokušavaju da iskustva učine ljudskijim.” Od eksplozije popularnosti ličnog računara osamdesetih godina, imati tehnologiju u kući i kod sebe bilo je znak bogatstva i moći. “Bilo je važno imati pejdžer jer je to bio znak da ste važni i zauzeti”, kaže Džozef Nuns, šef odseka za marketing na Univerzitetu u Južnoj Kaliforniji. Danas, dodaje on, važi suprotno: “Ukoliko se zaista nalazite na vrhu hijerarhijske lestvice, ne morate da se javite nikome. Oni se javljaju vama.” Izloženost ekranima počinje vrlo rano, a deca koja pred ekranom provedu više od dva sata dnevno imaju slabije rezultate na testovima jezika i logike. Ono što najviše uznemirava jeste podatak da je utvrđeno da kod neke dece dolazi do preuranjenog tanjenja cerebralnog korteksa. Kod odraslih je utvrđena veza između vremena provedenog pred ekranom i depresije. Tehnološke kompanije naporno su radile da ubede školske ustanove da pristanu na program koji predviđa da svaki učenik ima svoj laptop. Ali to nije način na koji oni koji su izgradili budućnost zasnovanu na ekranima odgajaju sopstvenu decu. Koliko je nekome (ne)prijatno u kontaktu sa drugim ljudima moglo bi da postane novo klasno obeležje. Siromašnima i pripadnicima srednje klase je teže da se razdvoje od ekrana. Postoji mali pokret čiji je cilj da se donese uredba o “pravu da se diskonektujemo”, koja bi omogućila radnicima da isključuju svoje telefone, pošto trenutno radnik može biti kažnjen zato što nije bio dostupan. U našoj kulturi sve je izraženija otuđenost, većina tradicionalnih mesta okupljanja i društvenih struktura su nestale, a ekrani ispunjavaju prazninu. Većina ljudi koja se priključila avatar programu u „Elementarnoj nezi“ su oni koje su izneverili ljudi oko njih, ili oni koji nikada nisu ni bili deo zajednice, kaže Seli Rozario, terapeutkinja koja često posećuje pacijente. Siromašne zajednice su najviše pogođene ovim problemom. Tehnologija koja stoji iza Soks je prilično jednostavna: tablet sa objektivom širokog raspona. Niko od ljudi koji upravljaju avatarima ne radi iz SAD; uglavnom rade sa Filipina i iz Latinske Amerike. Sedište kompanije “Care.Coach” je u Kaliforniji, na obodu Silicijumske doline. Viktor Veng, 31-godišnji osnivač i izvršni direktor, otvara vrata i dok ulazimo unutra on kaže da samo što su sprečili jedno samoubistvo. Pacijenti često govore da žele da umru, dodaje on, a avatar je obučen da ih pita imaju li konkretan plan kako će sebi oduzeti život. Taj pacijent je imao. Veng zna koliko pacijenti mogu da se vežu za avatare, a kaže da se neprestano bori protiv zdravstvenih organizacija koje žele da ugase pilot-programe bez jasnog plana, pošto je za pacijente užasno bolno da im avatari budu oduzeti. Ali on ne pokušava da ograniči emocionalnu vezu između pacijenta i avatara. “Ako pacijent kaže ‘volim te’, i mi ćemo reći njemu”, kaže Veng. “Nekada mi kažemo prvi ako znamo da će se pacijentu to dopasti.” Prvi rezultati su pozitivni. U prvom pilot-programu, pacijentima sa avatarima bilo je potrebno manje poseta medicinskih radnika, ređe su posećivali službu za hitne slučajeve i manje su se osećali usamljeno. Jedna pacijentkinja koja je često odlazila u službu za hitne slučajeve zbog podrške prestala je sa odlascima kada joj je stigao avatar, a programu zdravstvene nege uštedela je tako oko 90.000 dolara. Soks je zaspala, što znači da su joj oči sklopljene, a komandni centar negde u svetu preusmerio se na neke druge starije ljude i druge razgovore. Lengloas joj mazi glavu na ekranu da je probudi. https://www.nedeljnik.rs/kako-su-ekrani-postali-zabava-za-siromasne-dok-bogati-vreme-provode-bez-tehnologije/?fbclid=IwAR19Re5AMBMNdZU9Ps6amMNxlXBan-08ipzSgtXqD4mcCb4fR3tG0ZfmrmE
  12. Dobro, neka bude kao mogucnost, iako moram da priznam da meni bas ne deluje kao previse dobra pretpostavka, ali, bitnije je da se mi hriscani slazemo da je Bog uzrok stvaranja svega i da moze postojati hipoteticki model u kojem Bog direktno stvara (meni licno odgovara i kreacionizam i ID)
  13. ,,Фарисејство је данас почело да се поштује као врлина.Људима се у наше доба толико већ дуго и упорно пуни глава "славом", "достигнућима", "напретком" и "полетом",толико већ живе у атмосфери привидне величине да су временом прихватили тај привид и ту лажну величину као оно што је добро и вредно.Тако да се у душама читавих покољења уобличила једна нова слика света којим владају сила,гордост и бестидно самохвалисање и то као општеважећа норма."

    о. Александар Шмеман

  14. Тако ти је то. Нема ништа доказиво. Битно је да постоји конкретна научна могућност о овоме што говорим. Зизјулас и компанија нису се бавили модерном физиком задњих деценија. Остаје нам само да верујемо, али свакако не у Велики, тамо неки, научни прасак као библијски почетак творевине. Ми не знамо нити можемо рећи како је постала творевина.
  15. У нашем народу, иако православном и монахољубивом, постоје велике заблуде у разумевању монашког живота. Углавном су то предрасуде које се доносе на мотиве одласка у манастир као што су: разочарење у живот, болест или неки хендикеп, естетски разлози... Мали број људи зна да се у манастир одлази из љубави према Христу и да се без те љубави нико у манастиру не може задржати дуго. О томе сведочи и монахиња Светлана (Тарасевич), регент у Покрово-Тервеническом женском манастиру Лодејнопољског рејона Лењинградске области, Санкт-Петербуршке епархије. – Мати Светлана, кажите нам, како је дошло до тога да се одлучите за монашки пут? – То је тешко објаснити. Живела сам, живела и у једном тренутку сам схватила шта је моје – управо монаштво. И то је све. Даље су већ била тражења: како се то конкретно може остварити, где, под чијим руководством... Док сам још ишла у школу, једном је моја другарица из разреда почела да ми прича о неком необичном храму, необичном манастиру, необичном баћушки (свештенику). Тако је била одушевљена, да сам се чак и наљутила – какав је то манастир, какав је то баћушка тамо?! Потом сам дошла овде, и тако сам и остала с тим баћушком и с тим храмом. – Да ли је на такав избор утицао некакав кризни моменат у вашем животу? – На избор – није. Напротив, код мене је све ишло веома успешно. Тада сам управо, после завршетка музичке школе, уписала девети разред школе при Конзерваторијуму, припала сам врло добром наставнику, све ми је било интересантно. Али, у једном моменту, монаштво ми се одједном открило као моја реална будућност. И ето, овде је и почела криза: сав мој планирани животни пут се срушио без неког узрока, показало се да светски живот није то чему сам ја стремила. Шта да радим и како да живим са тим новим мислима, било ми је потпуно нејасно, али ми је било неиздрживо и да све оставим како је било. И одлучила сам: када су се већ променили унутрашњи циљеви, треба хитно мењати и спољашње околности. И почела сам да их мењам... То је био болно за моје блиске, али и за мене, наравно. Схватате, мени самој није требало објашњавати своје поступке, али блиски људи желе да добију бар некакво објашњење за моје поступке. Недавно сам прочитала код светитеља Николаја Српског, чудесне речи: „Господе, осветивши брак, осветио си и безбрачје. Благословио си оне, који су имали мудрости и снаге да свој живот Теби посвете. И те, који нису у стању да цео, дарован им живот, држе у себи, благословио си, да би могли да га поделе, и кроз жену дају нови живот”. Ја мислим, да човек има потребу да даје свој живот. А како ће то учинити – кроз рођење новог живота, дете, или на неки други начин – то свако одлучује по своме. – И како су се ваши родитељи понели према вашој одлуци? – Тата је покушао да разуме. И ако и није одмах разумео, онда је бар то прихватио како мој слободни избор. Трудио се да помогне на све начине. Мами је, како ми се чини, несхватљиво и данас... Она је видела, и још увек види мој живот другачије... Али, све једно, ја сам њена омиљена ћерка, а она моја омиљена мама. – А ко су Ваши родитељи? Да ли се често виђате с њима? – Отприлике, једном недељно, трудим се да одем кући. Ипак, наравно, мама жели да види своје једино дете чешће. Она је глумица у драмском позоришту. А тата је постао монах Свето-Тројицког Александра Свирског манастира... – Да ли сте наставили школовање после школе? – Када сам отишла из десетогодишње школе при Конзерваторијуму, завршила сам гимназију при Руском музеју и уписала семинарију на регентском одељењу. Моја размишљања су била једноставна, волим музику и ништа друго не умем да радим. А овако бар могу да будем школован певач у манастиру. У семинарији сам учила две године, али нисам завршила – постала сам послушница. Потом сам уписала Санкт-Петербуршки институт богословије и филозофије. – Шта Ви мислите, да ли је монахињи неопходно образовање? – Не знам. Некоме је неопходно, а некоме није. Цели живот је образовање. И свако га добија на различит начин: неко више кроз школовање, неко помоћу књига, кроз професију, неко једноставно стицајем животних околности... То што сам ја завршила институт, мислим да ми је добродошло. Ипак ја нисам човек филозофског склада, и мени филозофска питања, док сам тамо учила, нису била интересантна. Ретко сам ишла на предавања, и још сам на многим од њих спавала... По свему судећи, трпели су ме само зато што сам певала молебне за Божић и Васкрс. Из неког разлога су ме волели. Једном речју, ја сам просто завршавала школовање, углавном, да би утешила родитеље. Зато данас, када у мени ничу некаква питања, отприлике знам шта да прочитам, где да нађем одговор, зато што памтим, шта су у институту о томе говорили. – Да ли се монахиње емоционално разликују од жена у свету? – Све смо ми различите. Овде нису заједничке емоције, већ циљеви и стремљења. Ако си у свету био емоционалан, живахан, комуникативан човек, такав ћеш и остати. Такав си се родио! Тешко да ће то неко специјално да промени. Човек се пред Богом раскрива као јединствена личност: неко је радостан, неко меланхоличан, неко созерцатељан. То је исто део личног односа према Богу. Вероватно се карактер човека, укључујући ту и његове емоционалне особености, са временом мењају. А уколико силом воље покушаваш ту нешто да промениш – то не води ничему другом, до страдању. Неопходно је да се раскријеш управо ти, такав какав јеси, а не некакав твој део. Јер се истински може мењати само реалан човек, а не некакав измишљени лик идеалне монахиње, који си сам себи створио. – Кажите нам, како проводите један Ваш дан? – Овде су сви дани различити. Ако је служба – устајеш негде око пола осам, зато што у 8 почиње правило. Затим Литургија. Затим пауза, коју проводиш различито, зависно од тога како се осећаш. За сада сам у могућности да себи дозволим некакав одмор, зато што би иначе предвече била веома уморна. А посао сам навире, само га треба дочекати. Или је дошао штимер клавира, или је позвао телефоном познати свештеник, на пропутовању из Сибира, и обећао да сврати. Или је дошла екскурзија. Позвала ме мама, и молила да дођем – значи треба да идем. Договорили су се с педагогом – идем на часове. Уопште узев, не успева се ништа испланирати. Али, можда је то тако само код мене. – Да ли остаје време за књиге? – Да, остаје. Али заправо је и не волим много да читам, само ради читања. Када ми нешто треба, постоји некакво нерешено питање – ја почињем да тражим, листам, могу много тога да прегледам, прочитам, затим схватим оно што ме интересује, и то је све, до следећег питања. – Видим, имате телевизор. Да ли га гледате? – Он код нас ради као видео плејер. Филмове гледам. Понекад организујемо велику видеотеку: имамо религиозне филмове, као и обичне добре филмове. Недавно смо гледали филм „Соларис“ Тарковског – подстакао је на многа размишљања. Вероватно, ако вас филм дотакне, он је већ остварио свој циљ. – А да ли слушате музику? И какву? – Разну. Класичну, савремену... Другови из хора ми доносе дискове: много добре музике и у добром извођењу. Не може се рећи да постоји нешто што ми се толико свиђа да бих то слушала сваки дан, на пример, неког савременог извођача. Али ми је интересантно да чујем и сазнам нешто ново. – Говоре, да за време послушања треба проћи искушења, да послушнике пуно „притискају“... – Не знам, можда је негде и тако, али код нас нико нема такав циљ – да се труди да те оптерети – тога нема. Ти пред Богом вршиш свој избор, а могућности да провериш себе и без специјалних „притисака“, увек има. Бог ствара такве услове, када се појављују и допуштају искушења. Веома сам захвална нашем манастиру, што овде нико нема такве жеље: ето, ја ћу десет кожа да одерем с тебе, ја ћу те смиривати... Мени је то некако несимпатично. Бојим се и не разумем такве ствари. Све иде тако, како иде. У сваком случају, имаћеш могућности да провериш своју одлуку, и можеш да не бринеш о томе – никоме не прети да остане у „ружичастим наочарама“. Почињеш да живиш интересима манастира, његовим проблемима, почињеш боље да видиш себе и друге, просто се сам пројављујеш. Наравно, неизбежни су и конфликти – с самим собом, и с околином. Нешто ниси разумео, потом си разјаснио, с неким си се посвађао, од нечега се уплашио, на нешто си се одазвао с радошћу. Чак и из свакодневних ситуација можеш да схватиш, шта је у овом животу твоје, а шта није, и шта, заправо, ти сам хоћеш. – Објасните нам, шта је то постриг? – То је веома лична ствар, о којој је бескорисно разговарати. Свако, ко дође до тога, има своје објашњење, и речима то не можеш пренети. Постриг – то није магија или преобраћање. То је посебан Божији благослов за тај пут, који човек изабере. А потом – све једно, то је живот. Само сада већ с свесношћу, да је он посвећен Богу. Ана Јершова Извор: foma.ru http://www.prijateljboziji.com/_Postrig-nije-magija-/161679.html
  16. Aaaa, , bre Milane, pa onda mozemo pretpostaviti da i pre tog kosmosa koji je bio pre Bena, .... da je postojao jos jedan kosmos koji je doziveo sazimanje i od koga je nastao kosmos pre Bena.... i tako unazad u beskraj... I, joooossss, odkud znamo da i taj zamisljeni svet pre ovog danasnjeg sveta nije takodje bio u palom stanju,.... sta garantuje da nije u palom stanju, ako ista sila i isti zakoni stvaraju i ovaj nas sadasnji svet i taj neki predhodni svet....
  1. Учитај још садржаја
×
×
  • Create New...