Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

212 posts in this topic

*

Ако пишете богословске текстове, песме, бавите се занимљивим радом из поља црквеног живота и богословља, пошаљите нам на мејл urednik(@)pouke.org, те ако све то завређује пажњу радо ћемо објавити на насловној страници сајта Поуке.орг

*

пре 9 минута, Kratos рече

Kredite uzimaš u zlatu,kolko zlata uzmeš toliko zlata moraš da vratiš,nema kamate.Međutim ti opet to zlato ćeš da prodaš po trenutnoj tržišnoj ceni da bi investirao u neki svoj biznis i opet može da se javi problem recimo ako cena zlata skoči,pa ti moraš da izdvojiš više novca da bi ponovo kupio istu količinu zlata da bi vratio banci.Mislim može i da padne al uglavnom u krizna vremena kakvo je sada,raste.

То већ негде фунционише или је само замишљени модел? Реплциирате у ланцу порука, па ми није јасан контекст: то већ негде постоји у исламским земљама?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 53 минута, εργασία рече

Нажалост, ту сте потпуно у праву. Невероватно је на шта све људи пристају и ајде што пристају него то тврдоглаво оправдавају, иако то иде на њихову штету.

Људи дају паре само са надом да ће да остану да раде, а не даје им се гаранција чак и да ће бити поново позвани на радно место.

εργασία likes this

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, εργασία рече

То већ негде фунционише или је само замишљени модел? Реплциирате у ланцу порука, па ми није јасан контекст: то већ негде постоји у исламским земљама?

Ne znam.Negde sam to čitao.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Ненад Р. рече

Људи дају паре само са надом да ће да остану да раде, а не даје им се гаранција чак и да ће бити поново позвани на радно место.

Tako je kod nas jer smo banana-država. Mi ovde govorimo o kapitalizmu, dakle privatnom sektoru.

Radna mesta u mogu da budu na prodaju samo u javnom sektoru i to samo u banana-državama, kad imaš neku stranku kao što je SNS ili DS pre nje.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 42 минута, εργασία рече

@пеђа257

Е, баш сте ме лепо насмејали! :) 

Не знам на шта циљате, знам да је код њих у историји камата била забрањена. Мислите на то или на нешто друго? Не пратим сва дешавања по свету, ако сте алудирали на неке појаве у банкарству, погову у том њиховом свету Џибитуја, Уједиених Емирата и султана из Брунеја. :ok: 

Islamsko beskamatno bankarstvo je eticko, organski povezano sa privredom, odrzivo. Dok je vladajuci zelenaski bankarski sistem vampirsko-demonskog karaktera koji samo donosi destrukciju.

Kako islamizacija Evrope bude uzimala maha tako ce i islamsko bankarstvo, izmedju ostalog, dobijati na znacaju. Mislim da nije proslo vise od 10 godina od kako su u Engleskoj otvorene prve islamske banke. Sa wikipedije: As of 2014, sharia compliant financial institutions represented approximately 1% of total world assets.[5] By 2009, there were over 300 banks and 250 mutual funds around the world complying with Islamic principles[6] and as of 2014 total assets of around $2 trillion were sharia-compliant.[7] According to Ernst & Young, although Islamic banking still makes up only a fraction of the banking assets of Muslims,[8] it has been growing faster than banking assets as a whole, growing at an annual rate of 17.6% between 2009 and 2013, and is projected to grow by an average of 19.7% a year to 2018.[7]

 

εργασία likes this

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Muramasa рече

A odakle bi dolazio kapital koji bi plasirale te etičke banke?

Што се тиче етичке банке, коју је покренуо Горан Јерас у Хрватској, основни улог за чланство кошта 2.500 куна. На жалост нисам сигуран да ли негде на интернету постоји његов интервју који је дао за Рад, али могу да вам дам референцу да бисте се упознали са детаљима функционисањама овог концепта: Рад, Број 6, Етична банка жели стварати нову вриједност, Загреб, Коловоз 2016.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, pedja257 рече

Islamsko beskamatno bankarstvo je eticko, organski povezano sa privredom, odrzivo. Dok je vladajuci zelenaski bankarski sistem vampirsko-demonskog karaktera koji samo donosi destrukciju.

Kako islamizacija Evrope bude uzimala maha tako ce i islamsko bankarstvo, izmedju ostalog, dobijati na znacaju. Mislim da nije proslo vise od 10 godina od kako su u Engleskoj otvorene prve islamske banke. Sa wikipedije: As of 2014, sharia compliant financial institutions represented approximately 1% of total world assets.[5] By 2009, there were over 300 banks and 250 mutual funds around the world complying with Islamic principles[6] and as of 2014 total assets of around $2 trillion were sharia-compliant.[7] According to Ernst & Young, although Islamic banking still makes up only a fraction of the banking assets of Muslims,[8] it has been growing faster than banking assets as a whole, growing at an annual rate of 17.6% between 2009 and 2013, and is projected to grow by an average of 19.7% a year to 2018.[7]

 

Хвала на овом прилогу. Истражићу мало тај феномен. :dobro:

Tumaralo. likes this

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 минута, εργασία рече

Што се тиче етичке банке, коју је покренуо Горан Јерас у Хрватској, основни улог за чланство кошта 2.500 куна. На жалост нисам сигуран да ли негде на интернету постоји његов интервју који је дао за Рад, али могу да вам дам референцу да бисте се упознали са детаљима функционисањама овог концепта: Рад, Број 6, Етична банка жели стварати нову вриједност, Загреб, Коловоз 2016.

Dokle god nema nikakvog nasilja od strane države, kao u socijalizmu, podržavam ideju. Slobodni ljudi se dogovirli da plasiraju svoj novac.

Аурор and uros like this

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Ronald рече

Нисам стигао да прочитам текст у целости, иако се са Пикетијем не слажем у неким појединостима, аутор толико идеолошки острашћено пише да ћу морати да направим пар осврта.

1. У тексту се истиче да у најбогатијих 1 % нема сталних места и да се личности мењају, неки "пропадају" у горњих 20 %, а неки се из ове групе регрутују у најбогатије. Не знам шта је тиме хтео аутор да покаже. Овде је битна енормна разлика у структури дохотка, јер се она не може оправдати растом продуктивности. Сједињене Државе имају 155 милиона људи у радној снази. Половина је 77, 5 милиона. И она је имала раст од 2,6 % за 40 година! Поставио сам графикон на коме се види раст производности рада, на коме се може уочити енормни раст од 1974. године до данас. Он је био већи него три пута. Наравно, нико не очекује толики пораст у платама али 2,6 % је стварно абсурд. Уџбеничка дефиниција је да плате расту сходно порасту продуктивности. Међутим, ми можемо видети по различитим браншама пад у дохотку, упркос расту продуктивности. То што неки Јанко Јанковић није више богат, а на његово место је дошао Петар Перић, па после његовог пада неки Срђан Србуловић не објашњава растући јаз у порасту лествице доходака и не негира да нема експлоатације рада свих осталих. Не могуће је објаснити растом продуктивности скок од 231 % у горњој десетини најбогатијих! Што се тиче лифт ефекта, као и сваки лифт, не иде само на горње спратове него се због рецесионих удара капитализма често силази и у приземље (и због читавог низа хаотичних околности на тржишту). Треба видети колико људи из доњег 4 квантила пада у 5 најнижи. И још нешто, треба опазити каква је динамика унутар квантила. Онда можемо до говоримо о социјалној покретљивости. 

2. Аутор се позива на разнородне законске промене и пореске реформе током 80-тих и 90-тих, које су имале утицаја на пријављивање дохотка појединаца, па су некадашњи менаџери променили праксу да због високих пореза своје богатство држе у фирмама и тако почели да пријављују званично своје праве дохотке. Не видим како се таква рачуноводствена манипулација може уклопити у критику Пикетија. Овде је реч о трансферу различитих облика вишка вредности, али сам вишак вредности остаје управо то што и јесте, вишак који је исцеђен из радних часова радника. Номинални рачуноводствени записи могу да мењају своје изразе али по суштини остају исто.

Има још места где аутор искривљено тумачи резултате Пикетијевог дела и понекад се разрачунава са неким својим сопственим тезама али за сада толико.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, εργασία рече

Нисам стигао да прочитам текст у целости, иако се са Пикетијем не слажем у неким појединостима, аутор толико идеолошки острашћено пише да ћу морати да направим пар осврта.

1. У тексту се истиче да у најбогатијих 1 % нема сталних места и да се личности мењају, неки "пропадају" у горњих 20 %, а неки се из ове групе регрутују у најбогатије. Не знам шта је тиме хтео аутор да покаже. Овде је битна енормна разлика у структури дохотка, јер се она не може оправдати растом продуктивности. Сједињене Државе имају 155 милиона људи у радној снази. Половина је 77, 5 милиона. И она је имала раст од 2,6 % за 40 година! Поставио сам графикон на коме се види раст производности рада, на коме се може уочити енормни раст од 1974. године до данас. Он је био већи него три пута. Наравно, нико не очекује толики пораст у платама али 2,6 % је стварно абсурд. Уџбеничка дефиниција је да плате расту сходно порасту продуктивности. Међутим, ми можемо видети по различитим браншама пад у дохотку, упркос расту продуктивности. То што неки Јанко Јанковић није више богат, а на његово место је дошао Петар Перић, па после његовог пада неки Срђан Србуловић не објашњава растући јаз у порасту лествице доходака и не негира да нема експлоатације рада свих осталих. Не могуће је објаснити растом продуктивности скок од 231 % у горњој десетини најбогатијих! Што се тиче лифт ефекта, као и сваки лифт, не иде само на горње спратове него се због рецесионих удара капитализма често силази и у приземље (и због читавог низа хаотичних околности на тржишту). Треба видети колико људи из доњег 4 квантила пада у 5 најнижи. И још нешто, треба опазити каква је динамика унутар квантила. Онда можемо до говоримо о социјалној покретљивости. 

2. Аутор се позива на разнородне законске промене и пореске реформе током 80-тих и 90-тих, које су имале утицаја на пријављивање дохотка појединаца, па су некадашњи менаџери променили праксу да због високих пореза своје богатство држе у фирмама и тако почели да пријављују званично своје праве дохотке. Не видим како се таква рачуноводствена манипулација може уклопити у критику Пикетија. Овде је реч о трансферу различитих облика вишка вредности, али сам вишак вредности остаје управо то што и јесте, вишак који је исцеђен из радних часова радника. Номинални рачуноводствени записи могу да мењају своје изразе али по суштини остају исто.

Има још места где аутор искривљено тумачи резултате Пикетијевог дела и понекад се разрачунава са неким својим сопственим тезама али за сада толико.

Napisi mu komentar ispod teksta, tako je najbolje, pa mozete raspraviti.

εργασία likes this

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo imaju i ove dvije kritike:

Velimir Sonje pise na facebooku:

PIKETTY – DAN POSLIJE, ILI: TAKO JE TO NA GLOBALNOJ PERIFERIJI

1. Dio domaćih medija je skroz- naskroz podivljao. Tolika količina nekritičnosti u sektoru koji bi trebao biti čuvar zdravog razuma i neovisnog mišljenja. Ističem u zadnje vrijeme tradicionalno socijalistički orijentiran Tportal: „Thomas Piketty, Francuz koji u svojoj knjizi "Kapital u 21. stoljeću" govori o suvremenom kapitalizmu i koncentraciji bogatstva u rukama jedan posto najbogatijih nasuprot 99 posto siromašnih“, i tradicionalni Lider: "U načelu, njegova je teza o jedan posto najbogatijih i 99 posto siromašnih – točna!" Tako to izgleda na globalnoj periferiji.

2. Domaćin – neomarksist Horvat – bio je vrlo korektan i umjeren, no zabrinula me publika koja je, barem koliko se moglo vidjeti na TV-u, bila prilično uspavana i apologetski nastrojena. Niti jedne kritike, niti jednog škakljivog pitanja, a svi svjetski mediji te znanstvena i stručna literatura vrve stotinama kritika i propitivanja temeljnih postavki i rezultata Pikettyeve analize. Tako je to na globalnoj periferiji. Valjda nisu ljudi čuli da postoje ozbiljni ljudi s drukčijim rezultatima i mišljenjima.

3. A bilo je tamo (kamera pokazala) – u svoj toj zainteresiranoj kremi – i (neoliberalnih, sic!) ekonomista, čelnika vodećih korporacija, menadžera međunarodnih kompanija (svi su oni Thomasu malo sumnjivi). No, ne, ne bi bilo pristojno nešto pitati, pogotovo ako imate grižnju savjesti da ste u top 1% koji su nešto nepravedno oteli od usta 99% siromašnih stanovnika planeta. Zapada. Ili Hrvatske. Tako je to na globalnoj periferiji.

4. Najzabavniji je, po običaju, bio Zoki. Nije bio problem naći pola sata u rasporedu za spiku s rock-starom ekonomike nejednakosti. I obećati mu inače nikome dostupne podatke porezne uprave. Ako Premijera ta tema toliko zanima, što ne financira neki veliki istraživački projekt, pa da i mi dobijemo neku knjigu o nejednakostima? Zašto nije pozvao hrvatske autoritete za istraživanja nejednakosti – prof Ivu Bićanića ili Danijela Nestića, pa njima obećao podatke? Nije fora, nema kamera. Tako je to na globalnoj periferiji.

5. Za kraj, osvijestite da nemate jasnu sliku o tome što zapravo Francuz govori, što se zapravo dogodilo i kako zapravo izgleda svijet i kuda to sve skupa ide (Tako je to na globalnoj periferiji, čak i ako ste jučer bili u HNK). Za kompletiranje slike o nejednakostima potreban je trud, ali što ja tu mogu. Mogu vam ponuditi da birate: (1) militantnu, nabrijanu turbo kritiku misterioznog Johna Galta (ali koji unatoč zapjenjenosti pogađa mnoge bitne stvari), (2) moju pristojnu akademsku raspravu u bijelim rukavicama (ljigica varijanta u usporedbi s Galtom) ili (3) skraćenu i razumnu kritičku sredinu Kristijana Kotarskog. Eto, i periferija ima nešto za ponuditi!

Tu je ovaj tekst sto sam postavio, odnosno link i jos dva, jedan napisao Velimir Sonje, a drugi Kristijan Kotarski

http://hrcak.srce.hr/file/185372

http://liderpress.hr/biznis-i-politika/hrvatska/konstruktivan-doprinos-raspravi-o-nejednakosti--ili-festival-intelektualnog-snobizma/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo i ovo od Tyler Cowen-a

My Foreign Affairs review is here.  (Open up “New private window” in Firefox, if need be.)  I won’t attempt to cover all of the review, but rather will rephrase a few of my points for MR readers, in slightly different terminology:

1. If the rate of return remains higher than the growth rate of the economy, wages are likely to rise and quite a bit.  You can find a wonky version of that idea here from Matt Rognlie.   But it suffices to apply common sense, namely that capital accumulation bids up wages.  Piketty suggests we are headed back to something resembling the 19th century.  Well, that was a pretty good time for the average working person in Western Europe, especially once we get past the first part of that century, which had lots of war and a still-incomplete industrial revolution.

Since we today have had some wage stagnation, perhaps it does not feel that kind of favorable outcome is what we will get and many commentators are trading off this mood.  But also realize the (risk-adjusted) return on capital hasn’t been that high lately and it has been falling for decades.  This combination of variables — low returns and stagnant wages — does not refute Piketty but it doesn’t exactly fit into his mold either.

2. The crude seven-word version of Piketty’s argument is  “rates of return on capital won’t diminish.”  Is that really such a powerful forecast?  I say over the next fifty or one hundred years we don’t have a very good sense of which factors will show diminishing returns and which will not.  It is hard enough to make predictions of trend over a twenty-year time horizon.  NB: At many points in the Piketty book he seeks to have it both ways: loads of caveats, but then he falls back into the basic model, and he and his defenders cite the caveats when it is convenient.

3. Piketty’s reasons why rates of return on capital won’t diminish are fairly specific and restricted to only a small share of capital.  He cites advanced financial management techniques of the very wealthy and also investing abroad in emerging economies.  Neither of these covers most capital, and thus capital returns as a whole may not be so robust.  Nor is it obvious that either technique will prove especially successful over the next few decades or longer.  Again, is there any particular reason to think either of these factors will outrace the basic logic of diminishing returns, or for that matter EMH, relative to other factor returns that is?  They might, to be sure.  They also might underperform.  In any case this is pure speculation and Piketty’s entire argument depends upon it.

4. The actual increases in income inequality we observe are mostly about labor income, not capital income.  They don’t fit easily into Piketty’s story and arguably they don’t fit into the story at all.

5. Piketty converts the entrepreneur into the rentier.  To the extent capital reaps high returns, it is by assuming risk (over the broad sweep of history real rates on T-Bills are hardly impressive).  Yet the concept of risk hardly plays a role in the major arguments of this book.  Once you introduce risk, the long-run fate of capital returns again becomes far from certain.  In fact the entire book ought to be about risk but instead we get the rentier.

Overall, the main argument is based on two (false) claims.  First, that capital returns will be high and non-diminishing, relative to other factors, and sufficiently certain to support the r > g story as a dominant account of economic history looking forward.  Second, that this can happen without significant increases in real wages.

Addendum: Still, it is a very important book and you should read and study it!  But I’m not convinced by the main arguments, and the positive reviews I  have read worsen rather than alleviate my anxieties.  I’ll cover the policy and politics of this book in a separate post.  Do read my review itself, which has much more than what is in this blog post

http://marginalrevolution.com/marginalrevolution/2014/04/why-i-am-not-persuaded-by-thomas-pikettys-argument.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!


Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде


Пријави се одмах

  • Recently Browsing   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу