Добро дошли на Живе Речи Утехе

Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,

молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате. 

 en-play-badge.png

itunes-logo.jpg

62af87b658a0499c818723abb72a2556.png

212 posts in this topic
пре 1 сат, Ћириличар рече

Pa cijene rada se i mijenjaju.

Не мења се цена рада него радне снаге.

Цитат

Zato kompanije se sele iz jedne države u drugu. Aman čovječe pričaš kao da je u pitanju berza gdje sve oscilira u minutima. Tržište radne snage sporije oscilira, što je očevidno kada imaš trend iseljavanja kompanija zarad jeftinije radne snage koju obezbeđuju zemlje u razvoju. Eto ti oscilacije.

Не селе се само због тога, већ зато што су им трошкови пословања генерално тамо мањи, затим не морају да испуне еколошке стандарде, затим због проширивања производње и освајање иностраних тржишта, ради смањења транспортних трошкова у зависности од намере где се планира пласман, ради престизања конкуренције, ради запоседања рудника и сировина итд. што све провоцира империјалну спољну политику. Да не буде после да држава сама од себе као из вакума води политику. Капиталисти су преко својих ангентура поприлично умешани у креирање политичких процеса.

Иначе, компаније не селе запосленост него већ претходно акумулисани капитал. Да није тако, онда не би америчке фирме држале 150 милиона радника у самој Америци, који су дефинитивно скупљи, и то им не смета да послују. Много већи проблем за америчку незапосленост је раст органског састава капитала који је појачан ефектом технолошког напретка са аутоматизацијом која истискује раднике из производње. Пол Кругман је показао да је САД од 1999. до 2011. године, због конкуренције са Кином изгубила 985.000 радних места у индустријској производњи, што је свега петина од укупно истераних на улицу.

Цитат

Nagrtanjeljudi u tvoju branšu od svoje volje je po tebi nekako vještački o. O Jednostavno je netačno. 

То је изнудица. Нису радници криви што капиталистички механизам периодично упада у рецесију због хиперакумулисаности и тенденцијског пада профитне стопе. То би исто било као када би рекао да је сељак крив што једе проју јер му је суша спржила пшеницу. С тим што је ово много горе, капитал је облик друштвене производње, а суша је просто виша природна сила, мада је са савременом технологијом наводњавања можемо отклонити.

Цитат

I jopet nebitno je je li to eksploatacija kada to radi i daje najbolje rezultate od svih alternativa, a pride i najhumanije. Ako je rezultat te eksploatacije bogato i razvijeno društvo zašto je ona loša i zašto je uopšte bitna u kritici kapitalizma?

Лепо то реци радницима који су остали без посла. То је она стара либертеријанска прича, па што се буните имате сони плејстејшене, пре само петанес`, дваес` година они нису постојали. Само не знам да ли се исплати играти игрице, јер тако можеш да постанеш кенгур. Да мало изалудирам на наш домаћи филм. Гурање све већег броја људи на слабије плаћене послове, због аутоматизације рада (а и због хиперакумулисаности капитала, тај ћу аргумент користити упорно и стално) па затим све више забрињавајућа прекаризација рада, када радиш три месеца, па два месеца блејиш, па опет као три месеца радиш, па четири месеца блејиш, па опет два радиш, па месец седиш кући, води у озбиљне класне разлике и незадовољаства. После немојмо да се чудимо откуд испаде Доналд Трамп. А могу много гори да се појаве.  

П.С. Заборавио сам горе да наведем један од најбитнијих фактора сељења инвестиција у друге земље. Због хиперакумулисаности настаје плетора капитала, која мора негде да се одлије. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, εργασία рече

Не мења се цена рада него радне снаге.

Не селе се само због тога, већ зато што су им трошкови пословања генерално тамо мањи, затим не морају да испуне еколошке стандарде, затим због проширивања производње и освајање иностраних тржишта, ради смањења транспортних трошкова у зависности од намере где се планира пласман, ради престизања конкуренције, ради запоседања рудника и сировина итд. што све провоцира империјалну спољну политику. Да не буде после да држава сама од себе као из вакума води политику. Капиталисти су преко својих ангентура поприлично умешани у креирање политичких процеса.

Иначе, компаније не селе запосленост него већ претходно акумулисани капитал. Да није тако, онда не би америчке фирме држале 150 милиона радника у самој Америци, који су дефинитивно скупљи, и то им не смета да послују. Много већи проблем за америчку незапосленост је раст органског састава капитала који је појачан ефектом технолошког напретка са аутоматизацијом која истискује раднике из производње. Пол Кругман је показао да је САД од 1999. до 2011. године, због конкуренције са Кином изгубила 985.000 радних места у индустријској производњи, што је свега петина од укупно истераних на улицу.

То је изнудица. Нису радници криви што капиталистички механизам периодично упада у рецесију због хиперакумулисаности и тенденцијског пада профитне стопе. То би исто било као када би рекао да је сељак крив што једе проју јер му је суша спржила пшеницу. С тим што је ово много горе, капитал је облик друштвене производње, а суша је просто виша природна сила, мада је са савременом технологијом наводњавања можемо отклонити.

Лепо то реци радницима који су остали без посла. То је она стара либертеријанска прича, па што се буните имате сони плејстејшене, пре само петанес`, дваес` година они нису постојали. Само не знам да ли се исплати играти игрице, јер тако можеш да постанеш кенгур. Да мало изалудирам на наш домаћи филм. Гурање све већег броја људи на слабије плаћене послове, због аутоматизације рада (а и због хиперакумулисаности капитала, тај ћу аргумент користити упорно и стално) па затим све више забрињавајућа прекаризација рада, када радиш три месеца, па два месеца блејиш, па опет као три месеца радиш, па четири месеца блејиш, па опет два радиш, па месец седиш кући, води у озбиљне класне разлике и незадовољаства. После немојмо да се чудимо откуд испаде Доналд Трамп. А могу много гори да се појаве.  

П.С. Заборавио сам горе да наведем један од најбитнијих фактора сељења инвестиција у друге земље. Због хиперакумулисаности настаје плетора капитала, која мора негде да се одлије. 

Isto ti dođe rad ili radna snaga. Efekat je isti na iste aktere. 

Da sele se i iz tih razloga od kojih jedni utiču i na cijenu radne snage ili rada (poput nivoa regulativa glede osiguranja ili nekih drugih troškova).  Cijena rada i radne snage varira i to je neizbježno. Isti procesi se odvijaju i unutar jedne države (kao kada su svi ljudi nagrnuli u gradove iz nužde jer se rad u gradu više isplaćivao zbog promjene u tehnološkim i ekonomskim uslovima).  Bilo je dobitnika i bilo je gubitnika u toj tranziciji ali tako se jednostavno stvari odvijaju kod tehnološkog napretka.  Nikakav antikapitalizam to neće ispraviti.  

Iznudica je takođe tjerati poslodavce da daju radniku i šakom i kapom jer je tako "pravedno".  Samo zavisi od ugla gledanja no na kraju krajeva u ekonomiji sve skoro je stvar nekakve iznude,  direktne ili indirektne.  Ili će te država prinuđavati svojim regulativama ili će te samo tržište proizvoda /rada ili neko drugo relevantno tržište iznuđavati.  I najlakše je reći da su za sve krivi prokleti komunisti ili zli kapitalisti.  Iznudica koja tjera ljude da se pomjeraju ka novom poslu nije nužno sama po sebi loša,  nepravedna itd.  Često je to samo promena (koja za mnoge zna bit traumatična ako se ne prilagode) na koju je teže uticati.  Isto kao na sušu ali eto i protiv nje su nađena sredstva da se smanje gubici od nje,  pa opet niko ne tuži sušu ako dođe do katastrofe već vlasti ili koga već ko je trebao da se time bavi.  Isto tako kapitalisti po zakonu tražnje profita rade šta je za njih najbolje i nisu oni krivi ako vlast jedne zemlje ne zna da uredi sistem iz kojeg oni odlaze.  Upireš prst na pogrešnog.  

Bez problema sve ovo se može reći radnicima.  Problem nastaje ako se nema rješenje da se najugroženiji slučajevi amortiziju od loših posljedica ili ako se makar ne ponudi dugoročna reforma.  A nekad niko ne zna sigurno u kom pravcu se reformisati. Najlakše je uperiti prstom u jednoga i okriviti ga (prokleti Amerikanci,  Dosmanlije, Srbi ili Hrvati,  Putin itd.),  a problemi su često kompleksni i potrebno im je pristupiti na iznijansiran (nuanced) način. 

Recimo tu je Varufakis jak realista i tako pristupa čitavoj problematici.  

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!


Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде


Пријави се одмах

  • Recently Browsing   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу