Добро дошли на Живе Речи Утехе

62af87b658a0499c818723abb72a2556.png

Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,

молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате. 

Преузмите нашу апликацију на Google Play

Преузмите нашу апликацију на iTunes

 

212 posts in this topic

 

Ево како је текао раст просечног дохотка за доњу половину пунолетних Американаца за последњих 40 година. Повећање износи свега 2,6 % (представљено плавом линијом).  За то време најбогатијих 10 % имали су пораст од 231 %. Ако се за тренутак сетимо уџбеника економије, раст плата би требао да иде упоредо са повећавањем продуктивности. Као што се да видети од тога нема ништа. То је само један мит. Погледајте други графикон испод, који показује раст продуктивности у САД у другој половини XX века. Од 1974. године, производност рада је увећана више од 3 пута али то није донело раст плата оних који највише раде. Капитализам дефинитивно почива не експлоатацији трудбеника. Иначе, последњи чланак који су објавили Тома Пикети, Емануел Саез и Габријел Цукман изазвао је велику пажњу, па је Њујорк тајмс направио кратак осврт (http://www.nytimes.com/interactive/2016/12/16/business/economy/nine-new-findings-about-income-inequality-piketty.html?_r=1) на Пикетијеве најновије увиде, а који се прославио својом књигом Капитал у XXI веку.  

nejednakosti.jpg

 

produktivnost.jpg

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

пре 20 часа, Ненад Р. рече

По некад и сами радници просто траже да буду експлатисани.

Нажалост, ту сте потпуно у праву. Невероватно је на шта све људи пристају и ајде што пристају него то тврдоглаво оправдавају, иако то иде на њихову штету.

 

пре 20 часа, Muramasa рече

Meni trenutno odgovara da budem "eksplatisan" zato što znam da u ovom trenutku nisam spreman za sopstveni biznis, a ovde gde radim imam priliku da učim od iskusnih inženjera, a i da kupim neke forice što se tiču samog biznisa.

Ако мислите на старт-ап, ок може то да буде занимљиво и корисно, али ту има један мали проблем: да би сте реализовали своју идеју морате или да узмете кредит код банке или одете у венчр-фонд. Међутим, и једни и други траже камату или удео у профиту или чак цео профит. Тачно је да ви можете да живите конфорно али да би се исплатитла камата и разне тентијеме, морају да се релаизују одређене количине производа на тржишту, а да би се они направили потребни су нечији радни часови. И тако долазимо на терен експлоатације на туђим леђима. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, εργασία рече

Ако мислите на старт-ап, ок може то да буде занимљиво и корисно, али ту има један мали проблем: да би сте реализовали своју идеју морате или да узмете кредит код банке или одете у венчр-фонд. Међутим, и једни и други траже камату или удео у профиту или чак цео профит. Тачно је да ви можете да живите конфорно али да би се исплатитла камата и разне тентијеме, морају да се релаизују одређене количине производа на тржишту, а да би се они направили потребни су нечији радни часови. И тако долазимо на терен експлоатације на туђим леђима. 

Buducnost je u islamskom bankarstvu.

εργασία likes this

Share this post


Link to post
Share on other sites

@пеђа257

Е, баш сте ме лепо насмејали! :) 

Не знам на шта циљате, знам да је код њих у историји камата била забрањена. Мислите на то или на нешто друго? Не пратим сва дешавања по свету, ако сте алудирали на неке појаве у банкарству, погову у том њиховом свету Џибитуја, Уједиених Емирата и султана из Брунеја. :ok: 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Muramasa рече

A da li ti misliš da ću ja da kidnapujem ljude i da ih pod pretnjom teram da rade ili ću možda da im ponudim tržišnu cenu rada, pa će oni da prihvate ili odbiju svojom slobodnom voljom?

Све да је и тако, да им и дате и по 5.000 $ месечни приход, остаје чињеница да неко црпи вредност из ваше делатности на основу камате или неког друге тентијеме. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Muramasa рече

To je valjda normalno. Bilo bi suludo da očekujem od nekoga da rizikuje svoje pare u projektu koji možda ne uspe, onako na lepe oči, ne učekujući ništa za uzvrat.

Јесте али камату не реализују математичке функције ризика него вредност производа који изискују радне часове да би се произвели. На страну што методологија утврђивања ризика болује од многих субјеквитистичких произвољности. Да не помињем да је ризик генерисан хаосом на тржишту, који изазивају капиталисти у својој трци за вишим профитним стопама, јурећи из једне гране у другу, чиме стварају дискрапанце у понуди роба, при том стварајући бесмислена колебања у ценама. Прича о ризику је много сложенији феномен да би се просто свео на потенцијалну опасност да ће неко изгубити капитал. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 24 минута, εργασία рече

@пеђа257

Е, баш сте ме лепо насмејали! :) 

Не знам на шта циљате, знам да је код њих у историји камата била забрањена. Мислите на то или на нешто друго? Не пратим сва дешавања по свету, ако сте алудирали на неке појаве у банкарству, погову у том њиховом свету Џибитуја, Уједиених Емирата и султана из Брунеја. :ok: 

Kredite uzimaš u zlatu,kolko zlata uzmeš toliko zlata moraš da vratiš,nema kamate.Međutim ti opet to zlato ćeš da prodaš po trenutnoj tržišnoj ceni da bi investirao u neki svoj biznis i opet može da se javi problem recimo ako cena zlata skoči,pa ti moraš da izdvojiš više novca da bi ponovo kupio istu količinu zlata da bi vratio banci.Mislim može i da padne al uglavnom u krizna vremena kakvo je sada,raste.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Muramasa рече

A kako bi ti rešio problem?

У свету се већ формирају тзв. етичке банке које својим клијентима помажу да реализују пројекте, а не да их даве каматама. У Хрватској имамо један такав покушај. Ево линка:  http://www.masina.rs/?p=2572

Постоје и арграрне задружне банке, као у Швајцарској, које својим клијентима оснивачима, заправо пољопривредницима финансирају репродуктивни циклус.

Има ту разних других финансијских иновација, попут crowdfundinga али су то за мене парцијална решења за која мислим да могу бити саботирана од стране вликих играча. Већ дуже време имамо супер-компјутере са паралелним процесирањем, плус ту су ИТК технологије са широким bandwidth-ом, а у математици одавно знамо технике линеарног програмирања, па би могли да испланирамо проширену репродукцију читавог привредног система са одзивом на промењене преференције потрошача у реалном времену. Али то је тема која захтева да се отвори засебна дискусија. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!


Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде


Пријави се одмах

  • Recently Browsing   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу