Добро дошли на Живе Речи Утехе

62af87b658a0499c818723abb72a2556.png

Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,

молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате. 

Преузмите нашу апликацију на Google Play

Преузмите нашу апликацију на iTunes

 

Претражи Живе Речи Утехе: Showing results for tags 'интервју'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
    • Квизови
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Мобилна апликација друштвене мреже Црква.нет
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Downloads
    • Блогови
    • Videos
    • Не псуј БОГА!!!

Categories

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми

Blogs

  • Јован's Blog
  • Перезвонов Блог
  • Srecko Urosevic's Blog
  • јашадр's Blog
  • u malom gnevu's Blog
  • Блог младог вероучитеља
  • Записи Лепог Сиће
  • Tanja ex Petrija's Blog
  • Катодна цев све трпи
  • Zayron's Blog
  • krin's Blog
  • Епархије
  • Манастири
  • Црквене институције
  • Разно
  • Лични Блогослов
  • Србима
  • Родољуб Лазић's Blog
  • креативна породица мирић
  • креативна породица мирић
  • AVE SERBIA
  • Осми дан
  • Срђанов блог
  • блог свештеника Бранка Чолића
  • Блог свештеника Перице Стојића
  • Хип Хоп Ћирилица
  • ЧОВЕКОЉУБЉЕ-AMOR AL VESINO
  • Književnost i savremenost
  • OPET O COVEKOLJUBLJU, ODGOVOR RASKOLNICIMA:
  • Слово Љубве
  • Сања Николић's Blog
  • Kонзервативизам: идемо ли икуда?
  • Биљана's Blog
  • Драшко's Blog
  • DankaM's Blog
  • Александар Радовановић's Blog
  • Resureccion's Blog ОПЕТ О ЧОВЕКОЉУБЉУ " П Р А В О С Л А В Љ Е И М Л А Д И"
  • Шкабо Ћирковић БОШКО
  • Тридесет
  • ОВО ЈЕ ЗЕМЉА ЗА НАС - беседа у Зоранову част
  • МОКРИНСКИ ПАТУЉЦИ илити ЦЕЛО СЕЛО ШМРЧЕ БЕЛО више није смешна песма
  • ИТ блог
  • Middle-earth's Blog
  • Sfhullc's Blog
  • OBO JE ЗЕМЉА ЗА НАС
  • Протођакон Дејан Трипковић
  • Јереј Дејан Трипковић
  • ZAPISI SIRIJSKE POPADIJE
  • Иванов блог
  • САША МИЋКОВИЋ's Blog
  • Black Sabbath
  • Богдановић Тамара's Blog
  • Igor Vlahović's Blog
  • defendologijacentarmne's Blog
  • Мисли из једне равнице
  • Provincijalac
  • Православна црквена музика
  • Goran Janjić RadioPoljubac's Blog
  • Blaža Željko's Blog
  • Николај Невски's Blog
  • mile721's Blog
  • Српски род и негова селекција
  • Марио Токовић's Blog
  • Zive reci svetih
  • Данил Сисојев
  • kordun's Blog
  • LogosAgape blog
  • Анг Елус's Blog ( Поучно, став Православља)
  • М и Л а Н's Blog
  • М и Л а Н's Blog Шта мислите о Екуменизму и Унијаћењу
  • Неле's Blog
  • Dejan_kv's Blog
  • Зашто нам се не дешава оно што смо планирали?!
  • С И Л А Љ У Б А В И
  • САША МИЋКОВИЋ - духовна поезија
  • Andrej Vujicic's Blog
  • giopasverto's Blog
  • Кристијан Килић's Blog
  • turista's Blog
  • STRAVIČNA SUDBINA PORODICE OBRADOVIĆ NAJTUŽNIJA PRIČA NA SVETU: "Nemam novca da krstim dete koje umire!"
  • Arsenija
  • PITANJE KRSNE SLAVE
  • Boban Jovanovski's Blog
  • Бистриков блог
  • Српски национализам
  • Сећање на о. Александра Шмемана
  • Вера или секуларизација?
  • Sneza Dj.'s Blog
  • Васке_В's Blog
  • Hadzi ljilja's Blog
  • MOJ ŽIVOT
  • Milan72's Blog
  • Семе спасења
  • archero's Blog
  • О свему и свачему
  • KOSE OCI
  • arinardi's Blog
  • Klasična Romantična
  • Пламен Речи
  • Playlist
  • Тврђава
  • Hvala ti, Bože!
  • ЧЕВО РАВНО
  • Велизар's Blog
  • ИВАН KARINGTON's Blog
  • Драшко's Blog
  • Cokomokoking's Blog
  • Aвденаго
  • Књижевни блог
  • Nikola Tesla
  • Aleksandar Ciganovic - pesme
  • hi, Please allow me to introduce myself
  • Песме Цариника
  • Help people who need help
  • Двери-Јахачи олује/ The doors-Riders on the storm
  • How Tennessee’s offense can combat it
  • требамисвакидан
  • First reported by the NFL Network
  • Aurelijeva tabla.
  • What he did was historic
  • Мала Светосавска посланица
  • нови сајт
  • Рале

Calendars

  • Community Calendar

Categories

  • Филмови
    • Православни, црквени филмови
    • Документарни филмови
    • Домаћи филмови
  • Црквена музика
    • Српско црквено појање
    • Руско црквено појање
    • Византијско појање
    • Румунско црквено појање
    • Бугарско црквено појање
    • Учење црквеног појања
    • Некатегоризовано црквено појање
  • Предавања, трибине
    • Богословска предавања
    • Предавања и трибине у парохијама
    • Разна предавања
    • Поучне емисије са Телевизије
    • Разговори о вери
  • Квалитетна световна музика
    • Српска изворна народна музика
    • Изворна музика из целог света
    • Староградска музика
    • Квалитетна rock и pop музика
    • Музика инспирисана Црквом
  • Духовна музика из других верских конфесија
    • Римокатоличка богослужбена музика
    • Исламска духовна музика
    • Протестантска богослужбена музика
    • Некатегоризована неправославна духовна музика
  • ТВ емисије
    • Црквене ТВ емисије
    • Научне ТВ емисије
    • Образоване ТВ емисије
    • Дечје ТВ емисје
    • Политичке ТВ емисије
    • Радио драме
    • Разне интересантне ТВ емисије
    • Некатегоризоване ТВ емисије

Found 18 results

  1. Нескривено – Гост: Митрополит Амфилохије, 13.01.2017
  2. INTERVJU Saša Janković: Dave nas pipci jedne iste glave Ranko Pivljanin | 15. 01. 2017 - 21:40h | Komentara: 18 Saša Janković je deceniju kao zaštitnik građana radio pionirski posao na zaštiti i unapređenju ljudskih prava i demokratskom napretku naše zemlje. Foto: Zoran Ilić / RAS SrbijaVlasti se boje da građani ne zbace mrenu razočaranja i ne pomisle da ima nade Kad se raspišu predsednički izbori, ući će u izbornu trku a ta odluka ga je koštala "toplog zeca" koji već mesecima prolazi. Budući da ste najavom kandidature za predsednika izazvali lavinu optužbi na vaš račun, da li ste razmišljali o tome da bi ostavkom na mesto ombudsmana možda, bar malo, predupredili napade? - Najbolje bih, sigurno je, predupredio takvu vrstu napada kada se ne bih ni kandidovao. To im je i cilj. I nikoga od nas neće napadati ako spustimo glave i ćuteći radimo šta nam se kaže. Znajte, koliko god popustimo, neće biti dovoljno, tražiće još i još. Dalje, vi kažete "lavina" - nema nikakve lavine, samo mnoštvo pipaka jedne iste glave, mnoštvo usta jednog istog uma. A jednoumlja u Srbiji ne sme da bude. Jasno je da će me napadati oni koji smatraju da su vlasnici države, institucija, politike, sporta, medija, javnih preduzeća, biznisa… naših života i koji bi da im se niko drugačiji "ne meša u posao". Koliko stoji primedba da sa pozicije zaštitnika građana radite političku kampanju ? - Predsednik Vlade ima potrebu da, evo čak i iz Indije ili pre nekoliko dana iz fiskulturne sale u osnovnoj školi, građane ubeđuje da je zaštitnik građana "politikant" i da zloupotrebljava funkciju. Prethodno se drznuo da kaže da sam protiv svoje države i naroda. Njegovi glasnogovornici sa drugih državnih funkcija svakodnevno vređaju i klevetaju svakoga ko mu nije po volji. Ne treba meni politička kampanja da građani shvate da se tako kako oni to čine ne vodi ni grupa navijača, kamoli država. Upravo kao zaštitnik građana, imam dužnost da reagujem na to, jer građani moraju da znaju da je to prava zloupotreba vlasti i da se ljudi mogu i moraju usprotiviti sili kako bi živeli dostojanstveno, bez straha. Otkud toliki animozitet vlasti prema vama lično, da li ćete biti zaista toliko jak predsednički kandidat, pa vas se plaše? - Nije to strah od predsedničkog kandidata, već strah da građani ne zbace mrenu razočaranja i apatije i ne pomisle da i za nas ima nade, da nismo istorijski osuđeni na trpljenje i da možemo živeti u uređenoj zemlji, ali ne nekoj tuđoj, već svojoj. Centar za istraživanje korupcije se požalio da ste ih blokirali na Tviteru i da ste time pokazali da niste spremni na kritiku. Šta je istina, jeste li zaista osetljivi na kritiku? - Za deset godina javnog rada niko me nije optužio za netrpeljivost prema kritici. I onda, dok godinama pišem godišnje izveštaje u kojima se dokazuje da vlast kritičare tretira kao smrtne neprijatelje, a te izveštaje Narodna skupština ne stavlja na dnevni red iako je dužna; u zemlji u kojoj je vlast organizovala pokaznu vežbu protiv neprijatelja pod nazivom "Necenzurisane laži", tu gde predsednik Vlade novinare koji nešto pitaju verbalno strelja, a ustavni princip podele i kontrole vlasti karakteriše kao "zvocanje"; baš u momentu kada sud nepravosnažno osuđuje NIN po tužbi ministra unutrašnjih poslova dr Stefanovića zbog naslovne strane na kojoj iskazuje stav o njegovoj odgovornosti za propuste Ministarstva unutrašnjih poslova u slučaju Savamala… u sred svega toga udruženje građana za koje niko nikada nije čuo mene optužuje za netrpeljivost na kritiku i to zašto - jer sam odlučio da ne čitam njihove poruke na društvenoj mreži?! Ko ovde vređa zdrav razum? U isto vreme "nepoznata lica" na zgradu kače ogromni transparent da sam odgovoran za ubistvo u tragičnom slučaju koji su nadležni organi - i policija i tužilaštvo i sud pre više od dve decenije zaključili, pa se baš tu po prvi put u javnosti pojavljuje predstavnica udruženja koje pominjete, a dnevne novine koje tvrde da su najtiražnije u Srbiji od toga prave feštu. Ne bavim se, nemam kad, takvom "kritikom", ali se pitam - ako je onaj ko nepravosnažno nije "glavni fantom" dobio 300.000 dinara za naslovnu stranu malotiražnog nedeljnika koji tvrdi da je ministar unutrašnjih poslova odgovoran za propuste u radu Ministarstva unutrašnjih poslova, koliko bi ja trebalo da dobijem za naslovnu stranu na kojoj stoji da sam ubica? Nemojte da dopustimo da nam bilo ko vređa inteligenciju. Foto: Zoran Ilić / RAS Srbija Na osnovu te vrste povreda, mnogi od nas bi se obogatili? - Opisao sam u godišnjem izveštaju za 2015. godinu mehanizam pomoću kog vlast - botovima i na slične načine, fingira javni dijalog i u tome neću da učestvujem niti da tome dajem legitimitet. Istovremeno, znam primer čoveka koji je javno, kod Olje Bećković u emisiji koje više nema, rekao da mu ne trebaju kritičari jer je on svoj najveći i najbolji kritičar. Paziću celog života da ne upadnem u tu grešku. Isteći će vam mandat, a istinu o rušenju u Savamali teško da ćemo skoro saznati. Hoće li vam to ostati kao nezavršen posao? - Svoj posao smo moji saradnici i ja završili u rekordnom roku, i to na način koga se ne bi postidele ni najstarije evropske institucije ombudsmana - temeljnom kontrolom u zakonom propisanom postupku utvrđene su činjenice koje bi inače ostale sakrivene u mraku izborne noći i kuloarima "dobro obaveštenih" krugova. Na osnovu zakonskih ovlašćenja utvrdio sam propuste u zakonitosti i pravilnosti rada organa vlasti na štetu prava građana i dao preporuke kako ih otkloniti. I o tome je javnost obaveštena, tako da se slučaj ne može zataškati. Mediji i građani su prepoznali simboliku ovog slučaja za zaštitu vladavine prava i potrebu da imamo policiju i druge organe od kojih svako radi svoj posao. Ja sam svoj posao, dakle, završio, a njihov posao, tj. dužnost, nisu završili Policija, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Tužilaštvo, Grad Beograd, Vlada Republike Srbije i eventualno drugi organi. Kolika je šteta društvu napravljena tim slučajem i da li imate pretpostavke kako će se na kraju ta afera završiti? - Šteta je ogromna, posle nedopustivog postupanja te noći u Savamali nastupilo je nešto mnogo gore - osam meseci izbegavanja istine i odgovornosti, obesmišljavanja zakona, poretka i institucija, što je i u zemlji i van nje tek urušilo poverenje u postojanost naše države. Jedini ko brani čast Srbije su građani koji su pokazali da im je stalo do vladavine prava, jednakosti svih pred zakonom i koji su protestima sprečavali okončanje procesa privatizacije policije, tužilaštva i drugih institucija. Foto: Zoran Ilić / RAS Srbija Kako tumačite ekspresnost pravosuđa u procesu ministar policije protiv NIN-a? - Toliko je očigledna šteta koja je tim procesom učinjena i tako je jaka bojazan da će posledice prvostepene presude dokrajčiti ono malo slobode medija što imamo, da je u roku od nekoliko dana posebnim saopštenjem reagovao čak i komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Mujžnieks. Iskreno, iako sam svestan svih slabosti pravosuđa, uključujući i podložnost političkoj volji, nisam verovao da će u zemlji u kojoj optužnice za najteža dela rutinski zastarevaju, u rekordnom roku biti doneta presuda, i to kakva, jer je to šamar u lice javnosti, pucanj vlasti u sopstvenu nogu. Ali ni posle 10 godina ovog posla, očigledno se i dalje nisam navikao na logiku po kojoj se moć mora pokazivati brutalno, a ljudi držati u strahu. Ta presuda je povod da se, zbog dezavuisanja drugih zakonom propisanih postupaka i nadležnosti u obrazloženju presude, i formalno obratim pravosudnim vlastima, što će biti poznato javnosti. Kako vidite funkciju zaštitnika građana u budućnosti; da li će vlast, poučena iskustvom koji je imala sa vama, ubuduće birati malo "kooperativnije" ombudsmane i mislite li da ova institucija može opstati kao istinski nezavisna? - To ne sme da zavisi od vlasti, jer ako bude, neće se dobro završiti. Svi koji su mi ovih godina uručivali brojne nagrade, koji su hvalili i poštovali to što radimo, ali i oni koji su kritikovali smatrajući da može i treba bolje, moraju da budu spremni da ustanu u zaštitu Zaštitnika građana ako vlasti padne na pamet da i u ovu instituciju posle mog odlaska, umesto ustavom propisanog principa nezavisnosti, uvede princip pokornosti. To lako može da se desi, imajući u vidu dešavanja u drugim institucijama. Šabić bi mogao da me nasledi Foto: E. Čonkić / RAS SrbijaRodoljub Šabić Niste bili jedini koji je radio nezavisno, tu je i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić. Da li bi eventualno on mogao da vas nasledi? - Bez dileme! Prvi je uspostavio specijalizovanu nezavisnu kontrolnu instituciju, pomogao mi da uspostavim ovu, nebrojeno puta dokazao i stručnost i upornost i hrabrost. Ono što sada radi na najvišem je ne evropskom, već svetskom nivou i nema tog posla u zaštiti ljudskih prava i organizaciji državne vlasti, pa ni ovog koji je na vrhu piramide zaštite prava građana, koji on ne bi obavljao bez premca. http://www.blic.rs/vesti/politika/intervju-sasa-jankovic-dave-nas-pipci-jedne-iste-glave/nktc2f5
  3. Христову поруку је најбоље ширити тако што ћемо људе које срећемо у свакодневном животу гледати Христовим очима, додиривати његовим рукама, миловати његовим срцем, поручује Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије. У којој мери смо у опасности да се, у прослављању Божића, али и других празника, изгубимо у форми, заборављајући суштину? Како се сачувати од тога и које су могуће последице тог фокуса на форму? И како Вам се, из тог угла, чини данашња ситуација ? Више до тридесет година је прошло од како сам кренуо у богословију и од како ме људи питају како би требало нешто да чине у формалном смислу. Сећам се да су ме неки људи на једној слави питали с које стране треба да запале свећу, у ком правцу да окрећу хлеб… Питали су ме јер сам био богословац, а они су проводили обичај и сваке године изнова би се препирали око неких форми и њихове кућне традиције. Знао сам да једино немам право рећи да је свеједно, па сам се у тренутку морао хитро снаћи. Ако ме сјећање добро служи, рекао сам тада да треба да прислужују свећу или кандило или ломе колач са оне стране са које осећају највише љубави према Богу… И данас памтим њихов зачуђен израз лица. Али на моју срећу неко је повикао: „Има мали право“. Међутим, идућих година се понављало исто питање, али моје мишљење више нису тражили… Колико сам пута чуо питање или молбу од разних људи који су ме молили за неки приручник о понашању у Цркви. Кад бих одговорио да треба да се у Цркви понашају као у Очевом дому, увек сам наилазио на исти израз незадовољства и презрења према мојој неозбиљности и неразумевању колико је форма битна тим људима… До дана данашњег нисам успео наћи с њима заједнички језик, и чињеница је да све мање људи мене пита за форму и начин. Међутим, ја заиста мислим да форма није небитна, само што она никако не сме преузети водећу улогу над суштином. И што је још важније, она мора бити у складу са суштином тј. бити јој верна пратиља. Уколико нам није позната суштина, биће тешко да нађемо склад између ње и форме. Чини ми се да Христос на ово питање одговара када апостолима, који су сву ноћ ловили рибу, а ништа не уловише, иако су вероватно испоштовали сваку форму, каже: „вратите се и баците мреже у дубину“, и они тада уловише мноштво риба. Бацање мреже у дубину сматрам метафором која нас упућује на то да тражимо суштину. А свако испуњавање форме само по себи јесте посао који неће уродити плодом. Пронађена суштина-дубина биће такође праћена одређеном формом, али оном која није површна и наметљива него је у служби суштине. Шта Христово рођење значи за живот хришћана у савременом свету односно како би у светлу Христовог учења требало да се понашамо у односу према избеглицама и мигрантској кризи, другим хришћанима, тренутку у којем се свет налази са свим његовим кризама, проблемима, флуидностима, сумњама… Христос је за мене све. Пре свега сам живот. Његов живот и дела су увек и у свему додир бесмртности и доброте. Он додирује све оно што је смртно и што није добро, и то додиром који сваку болест и немоћ, па и саму смрт претвара у живот. Таквим додиром треба да дотичемо људе око нас, нарочито рањене, растужене, болесне, прогнане, затворене, намучене, а данашње избеглице сигурно спадају међу њих. Такав додир нас једино чини живима и срећнима.Притом, не смемо обраћати пажњу на то ко је какве вере или нације, него само на то да ли му је наша помоћ потребна, јер нам је Христос у причи о милостивом Самарјанину објаснио да је само то важно. На основу исте приче можемо рећи да наш задатак као хришћана није то да трагамо за тиме ко је наш ближњи, већ ко је онај коме је потребно да му ми будемо ближњи. Штавише, сам Христос се у јеванђељу поистовећује са онима у невољи, судећи људима на основу тога јесу ли га (тј. онога коме је помоћ потребна) оденули када беше наг, нахранили и напојили када беше гладан и жедан. Везано за то, како бисмо поруку Божића „превели“ на језик данашњице? (Јер неретко начин на који Цркве комуницирају уме да буде „неразговетан“ за „спољни свет“) Христову поруку је најбоље ширити тако што ћемо људе које срећемо у свакодневном животу гледати Христовим очима, додиривати његовим рукама, миловати његовим срцем. Знам да је то је лако рећи, али није лако испунити, но – није ни немогуће. Треба да се отворимо за Бога и тако му допустимо да живи у нама, као благ и добар… И не треба му бранити да кроз нас буде такав и према људима које срећемо и са којима делимо живот. Не смемо се разочарати кад људи на љубав одговоре мржњом, кад су хладни, одбојни… Ни тада не смемо одустати! Сетимо се само како Бог не одустаје од нас, а, признајмо, и те како би имао разлога. Да сумирамо, у складу са реченим у одговору на ово и претходно питање – мислим да се Христова порука и данас и свагда најбоље ‘преводи’, тј. сведочи, не речима, некаквим (неретко компликованим) теолошким теоријама, већ пре свега – делима љубави. објављено у недељнику „Време“ 12. јануара 2017. године Извор: Епархија захумско-херцеговачка
  4. Христову поруку је најбоље ширити тако што ћемо људе које срећемо у свакодневном животу гледати Христовим очима, додиривати његовим рукама, миловати његовим срцем, поручује Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије. У којој мери смо у опасности да се, у прослављању Божића, али и других празника, изгубимо у форми, заборављајући суштину? Како се сачувати од тога и које су могуће последице тог фокуса на форму? И како Вам се, из тог угла, чини данашња ситуација ? Више до тридесет година је прошло од како сам кренуо у богословију и од како ме људи питају како би требало нешто да чине у формалном смислу. Сећам се да су ме неки људи на једној слави питали с које стране треба да запале свећу, у ком правцу да окрећу хлеб… Питали су ме јер сам био богословац, а они су проводили обичај и сваке године изнова би се препирали око неких форми и њихове кућне традиције. Знао сам да једино немам право рећи да је свеједно, па сам се у тренутку морао хитро снаћи. Ако ме сјећање добро служи, рекао сам тада да треба да прислужују свећу или кандило или ломе колач са оне стране са које осећају највише љубави према Богу… И данас памтим њихов зачуђен израз лица. Али на моју срећу неко је повикао: „Има мали право“. Међутим, идућих година се понављало исто питање, али моје мишљење више нису тражили… Колико сам пута чуо питање или молбу од разних људи који су ме молили за неки приручник о понашању у Цркви. Кад бих одговорио да треба да се у Цркви понашају као у Очевом дому, увек сам наилазио на исти израз незадовољства и презрења према мојој неозбиљности и неразумевању колико је форма битна тим људима… До дана данашњег нисам успео наћи с њима заједнички језик, и чињеница је да све мање људи мене пита за форму и начин. Међутим, ја заиста мислим да форма није небитна, само што она никако не сме преузети водећу улогу над суштином. И што је још важније, она мора бити у складу са суштином тј. бити јој верна пратиља. Уколико нам није позната суштина, биће тешко да нађемо склад између ње и форме. Чини ми се да Христос на ово питање одговара када апостолима, који су сву ноћ ловили рибу, а ништа не уловише, иако су вероватно испоштовали сваку форму, каже: „вратите се и баците мреже у дубину“, и они тада уловише мноштво риба. Бацање мреже у дубину сматрам метафором која нас упућује на то да тражимо суштину. А свако испуњавање форме само по себи јесте посао који неће уродити плодом. Пронађена суштина-дубина биће такође праћена одређеном формом, али оном која није површна и наметљива него је у служби суштине. Шта Христово рођење значи за живот хришћана у савременом свету односно како би у светлу Христовог учења требало да се понашамо у односу према избеглицама и мигрантској кризи, другим хришћанима, тренутку у којем се свет налази са свим његовим кризама, проблемима, флуидностима, сумњама… Христос је за мене све. Пре свега сам живот. Његов живот и дела су увек и у свему додир бесмртности и доброте. Он додирује све оно што је смртно и што није добро, и то додиром који сваку болест и немоћ, па и саму смрт претвара у живот. Таквим додиром треба да дотичемо људе око нас, нарочито рањене, растужене, болесне, прогнане, затворене, намучене, а данашње избеглице сигурно спадају међу њих. Такав додир нас једино чини живима и срећнима.Притом, не смемо обраћати пажњу на то ко је какве вере или нације, него само на то да ли му је наша помоћ потребна, јер нам је Христос у причи о милостивом Самарјанину објаснио да је само то важно. На основу исте приче можемо рећи да наш задатак као хришћана није то да трагамо за тиме ко је наш ближњи, већ ко је онај коме је потребно да му ми будемо ближњи. Штавише, сам Христос се у јеванђељу поистовећује са онима у невољи, судећи људима на основу тога јесу ли га (тј. онога коме је помоћ потребна) оденули када беше наг, нахранили и напојили када беше гладан и жедан. Везано за то, како бисмо поруку Божића „превели“ на језик данашњице? (Јер неретко начин на који Цркве комуницирају уме да буде „неразговетан“ за „спољни свет“) Христову поруку је најбоље ширити тако што ћемо људе које срећемо у свакодневном животу гледати Христовим очима, додиривати његовим рукама, миловати његовим срцем. Знам да је то је лако рећи, али није лако испунити, но – није ни немогуће. Треба да се отворимо за Бога и тако му допустимо да живи у нама, као благ и добар… И не треба му бранити да кроз нас буде такав и према људима које срећемо и са којима делимо живот. Не смемо се разочарати кад људи на љубав одговоре мржњом, кад су хладни, одбојни… Ни тада не смемо одустати! Сетимо се само како Бог не одустаје од нас, а, признајмо, и те како би имао разлога. Да сумирамо, у складу са реченим у одговору на ово и претходно питање – мислим да се Христова порука и данас и свагда најбоље ‘преводи’, тј. сведочи, не речима, некаквим (неретко компликованим) теолошким теоријама, већ пре свега – делима љубави. објављено у недељнику „Време“ 12. јануара 2017. године Извор: Епархија захумско-херцеговачка View full Странице
  5. Одговори на питања новинара из Београда, Загреба и Љубљане.Разговор водио протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, главни и одговорни уредник Телевизије Храм. View full Странице
  6. Пратите Телевизију Храм уживо и путем сајта www.tvhram.rsФејсбук страница Телевизије Храм https://www.facebook.com/tvhram/Твитер налог Телевизије Храм https://twitter.com/TelevizijaHram
  7. Пратите Телевизију Храм уживо и путем сајта www.tvhram.rsФејсбук страница Телевизије Храм https://www.facebook.com/tvhram/Твитер налог Телевизије Храм https://twitter.com/TelevizijaHram View full Странице
  8. Вратити народ и културну баштину у Далмацију 03 понедељак сеп 2012 До 1995. године на просторима Епархије далматинске живело је око 100.000 Срба са петорицом активних свештеника и преко 120 ученика Богословије „Света Три Јерарха“. После рата, није остао ниједан свештеник, Богословија је исељена … Црквени живот је потпуно замро. У раду највишег црквеног тела, Светог Архијерејског Сабора, највећа пажња посвећена је епархијама у дијаспори у којима су ескалирали проблеми у животу и мисији Цркве. Да ли је на делу прогон и притисак на православне у Македонији, Црној Гори и Хрватској? – Догађаји у последње време говоре да је реч о прогону. Као Црква покушавамо да живимо по законима Јеванђеља које нам је Господ оставио, да будемо светлост овога света, да сведочимо истину и самог Христа, без обзира у којој се епархији налазимо. Истовремено смо сведоци да се Црква на многим местима прогони кроз различите облике притисака. То се види после најновијих хапшења у Македонији, слично је у Црној Гори, а није много боље ни у Хрватској.Ми нисмо потпуно задовољни по питању нашег статуса, по питању повратка имовине али и наше слободе. Постоје законски оквири, а ми се боримо да се они у Хрватској остваре у пуноћи. То је подвиг који стоји испред нас, то је наша мисија у борби за наш опстанак на тим просторима. Из Хрватске стижу слике лепог приморја и позиви српским туристима да су добродошли, али каква је слика реалног, свакодневног живота, има ли будућности за Православну Цркву на тим просторима? – Ми се у Далмацији боримо да очувамо наше историјско присуство, да сачувамо наш народ у православљу и рад Богословије у Крки. Боримо се да опстанемо. Постоји будућност за Цркву, јер имамо одговорност према делу Цркве који нам је поверен и према нашем народу који овде живи, као и према повратницима. Подсетио бих на податак да је до рата 1995. године на просторима Епархије далматинске живело око 100.000 Срба са петорицом активних свештеника и преко 120 ученика Богословије „Света Три Јерарха“. После тог несретног, трагичног рата, није остао ниједан свештеник, Богословија је исељена најпре на Дивчибаре, после у Фочу, да би 2001. била враћена у Далматинску епархију. Црквени живот је потпуно замро, није било људи. Тадашњи Епископ Лонгин је морао да оде са народом. Већина нашег народа се иселила из приморских градова Задра, Сплита, Шибеника и централног дела Далмације. Била је пустош, српске куће, наше цркве и манастири су били спаљени. Људи су почели да се враћају на своја имања 1997. и да обнављају живот из пепела. Почела је са радом наша Богословија, Свети Сабор је поставио Епископа Герасима и мене, рукоположили смо десетак свештеника – и то је био знак наде да ћемо опстати. Повратак Срба трајао је до 2003. када се зауставио из економских разлога – људи немају од чега да живе, нема посла и то траје до данас. Доста српских кућа је обновљено на просторима Далматинске епархије, али Срби у њима не живе. Чекају боља времена за трајни повратак или ће по најцрњем сценарију куће продати. Обновили смо доста наших цркава и манастира, али нисам задовољан бројем повратника. Са каквим се притисцима и инцидентима изазваним националном и верском нетрпељивошћу суочава српски народ и Црква у вашој Епархији? – Има притисака, има провокација, има напада на наше објекте на којима се пишу увредљиве пароле и врше провале, о чему извештавамо на нашем веб-сајту. Све случајеве пријављујемо полицији, која брзо реагује и штити објекте. С друге стране, то изазива непрестани психолошки притисак на вернике. То је наш крст и ми га прихватамо и молимо се Богу за људе који то безакоње чине, да престану да га чине јер живимо у хришћанској земљи. И поред искушења, ми не одступамо са тих простора и сматрамо да имамо значајну мисију да очувамо своје светиње и сачувамо наш народ у православној вери. Наша мисија је и да сведочимо православље пред другим народима који долазе у наше светиње. Како пред Хрватима, који наредне године постају пуноправни чланови ЕУ, тако и пред туристима из ЕУ и исламских земаља који посећују наше манастире. Свима њима сведочимо да постојимо и да православље у Хрватској има дубоке корене. Зарад те мисије потребно је да што пре обновимо своје ризнице и музеје које имамо и да својим културним и духовним благом покажемо да је православље вековима присутно на овим просторима. Колико богослова похађа Богословију у Крки? – Тренутно 40 редовних и 15 ванредних ученика. Сваке године имамо довољан број кандидата који се интересују, а не можемо све да примимо. Кандидати су углавном из Хрватске, са простора РС и Словеније. Задовољни смо јер овај стални интерес показује да наш народ осећа да има будућност, јер се у тој школи школују свештеници који ће сутра бити пастири свом народу у Далмацији. Рад Богословије сведочи о континуитету, перспективи и будућности нашег народа на том простору од прве генерације 1615. године, са малим прекидима у време ратова, до данас. Далматинска епархија је повезана са Богословијом – када се гасила Богословија, гасио се и живот у Епархији, и обрнуто. Да ли обнову црквеног живота и црквених објеката прати и жив монашки живот? – Братство постоји у највећим манастирима – Крки, Крупњу и Драговићу. Обновили смо братство у Манастиру Света Лазарица на Далматинском Косову у коме обитава један монах, а у Манастиру Оћестово, који је проглашен женским манастиром, још увек нема услова за живот монаштва док се не изграде конаци, уведе струја… Основали смо нови манастир посвећен Светом Василију Острошком у селу Црногорци код Имотског, који ће бити духовни центар Имотске крајине. Уз постојећу цркву треба саградити конаке. Имамо сестринство у Манастиру Богородице Тројеручице у Шибенику и Манастиру Крупа. Манастири су живи, имају своју мисију – што је у овим тешким условима веома значајно – и увек деле судбину са српским православним народом којем припадају. Традиција је да се народ везује и долази на тзв. велике сајмове – саборе. Најпознатији сабор је у Манастиру Крка за Преображење, када се окупи преко 10.000 људи. Пуно верника долази на празник Успења Пресвете Богородице у Манастир Крупа, као и у Манастир Драговић на Малу Госпојину. Кроз саборе су током историје Срби очували своје постојање, своју веру, културу и језик. После летњег периода ти људи се углавном враћају у Србију. Надамо се да ће се побољшати услови за економски опстанак и да ће се вратити у своје куће. Средином марта ове године потписан је Протокол Министарстава културе Србије и Хрватске о повраћају културних добара из Србије у Хрватску, а која су спасена током рата из Хрватске. Ради се о 1.065 предмета из српских манастира и цркава који су склоњени у Србију. Ви кажете да ризнице нису обновљене – коме се у том случају враћа имовина СПЦ и баштина прогнаних Срба Крајишника? – То је веома осетљиво питање. Културно благо, које је сачувано и налази се у највећем броју у Музеју СПЦ, треба да буде враћено на просторе Далматинске епархије када се за то стекну услови – када будемо имали адекватне ризнице у манастирима или при црквеним општинама. У Шибенику градимо музеј и ризницу, такође и у Манастиру Крка у којима ће бити изложени експонати. Радови су у току и још није време да се врате наше иконе, рукописне књиге из 15. и 16. века, портрети игумана манастира, богослужбене одежде и реликвије које су спашене од уништења током последњег рата. За ризницу Манастира Крке се зна да је, са преко 2.200 експоната који се тренутно налазе у Музеју СПЦ, једна од најбогатијих, после хиландарске, цетињске, студеничке и дечанске. Ми не можемо то благо да вратимо у Далматинску епархију док се не уради пројекат ризнице, док се не уграде аларми и климатизација по високим стандардима. Процењује се да је, током последњег рата, заувек нестало око 7.000 икона и светиња у Хрватској? – Наша културна добра потражујемо од Завода за заштиту споменика и Министарства унутрашњих послова у Хрватској који су надлежни. Политичари често не помињу нестанак вековне старе српске баштине из наших храмова, а она је за нас веома важна. Постоје спискови и фотографије иконостаса које су радили шибенски, сплитски и задарски заводи. За неке ствари не знамо јер су српски свештеници протерани, цркве и манастири су девастирани, а много тога је уништавано, спаљено. Не можемо да нађемо наше матичне књиге крштених и упокојених које су страдале у спаљеним црквама. Затицали смо страшне ствари после ратне трагедије. Али, истражујемо и тражимо у институцијама које су за то надлежне. Недавно се десило да су пролазници пронашли на улици иконе спаковане у кесама, које су нам враћене преко МУП-а. Вратићемо их у парохијске цркве којима припадају или задржати у ризници. Постоје такви случајеви, али ми инсистирамо на организованом повратку путем државних структура. То је велики подвиг који нам предстоји. Ми очекујемо да се уз културно добро врати и наш народ који је овде живео вековима. Не можемо прихватити концепцију – да постанемо археолошка вредност на просторима Далмације. Ми хоћемо да живимо ту – уз културна добра која смо стварали вековима. Неприхватљиво је да се врати културно благо, а да ми Срби постанемо само музејска вредност на тим просторима. Православље је у Далмацији кроз историју непрестано било на распећу. Од хрватске државе очекујемо да не будемо грађани другог реда. Не желимо да одемо из Далмације, јер нам то не дају наше светиње. Желимо да живимо у љубави и хришћанском поверењу са свим другим народима. Има различитих размишљања о учешћу Православне Цркве у екуменском покрету и дијалогу са другим хришћанским црквама. Зашто је важна тежња за јединством са другим Црквама? – Екуменски дијалог је комплексан. Црква је непрестано живела у дијалогу са људима који су изван Цркве, који исповедају другу веру. Постоји и унутрашњи дијалог који Црква води са својим верницима и људима који исповедају православну веру. То је природа Цркве. Што се тиче званичног дијалога са представницима римокатоличке или протестантске цркве, он се води годинама путем теолошких комисија које се баве одређеним областима. Ми смо кроз тај дијалог позвани на сведочење наше вере и нашег православног искуства онима које сматрамо својом браћом и који исповедају сада другу веру. Упућени смо једни на друге и требало би да водимо разговор о основним животним и теолошким питањима. То је позитивна страна екуменског дијалога који треба до постоји. Екуменски дијалог није штетан, најмање је пут за издају православља, како га поједини злонамерни или неинформисани људи погрешно тумаче. Морамо да водимо дијалог са свима и да сведочимо своје искуство вере. Тај дијалог има своју меру, свој критеријум а то су Свето Предање, Свети канони и учење Светих Отаца. Православље носи у себи пуноћу благодати Духа Светога, пуноћу Истине коју ми сведочимо пред другима у дијалогу. Како Православна Црква треба да се одреди пред новим, промењеним историјским и друштвеним околностима које намећу европске интеграције? – Ми очекујемо већу слободу и европске демократске принципе који би требало да важе и за наше Србе у Хрватској. Очекујемо економски опоравак, јер сада нема инвестирања – што је услов за повратак наших људи. А пред Црквом је велика одговорност – да сведочимо православну веру и своје православно искуство пред људима који живе са нама, као и пред туристима који долазе у последње време. Добронамерни се изненаде када виде старе манастире и православно монаштво. Извор
  9. ВАСКРШЊИ ИНТЕРВЈУ СА ИГУМАНОМ МЕТОДИЈЕМ Хиландар, април 2012. СВЕТЛОСТ ЈАЧА ОД СУНЦА (Интервју игумана Свете српске царске лавре Хиландара, Високопреподобног архимандрита Методија дат "Јат ревији", новинар: Жељка Трнинић, фото Саша Жутић) Васкрсење Христово као победа над смрћу, највећи је дар Божији целом човечанству. Једино одбијајући да верујемо у реалност васкрсења, ми себе лишавамо Његове благодати. Васкрс је празник који се слави од апостолских времена. Значај Христовог васкрснућа најбоље показује чињеница да су апостоли и њихови ученици као успомену на то дело почели да славе не само тај дан, него и сваки први дан у недељи, назвавши га "даном Господњим". О значају овог празника и његовом празновању у манастиру Хиландар разговарали смо са Високопреподобним архимандритом Методијем, игуманом Свете српске царске лавре Хиландара. Шта Васкрс представља хришћанима и да ли за монахе има и неки додатни значај? – За хришћане Васкрсење Христово није само један од празника, већ смисао њиховог живота и највећа нада њихове вере. Због тога је и велики апостол Павле писао првим хришћанима: "Ако Христос није устао, узалуд вјера ваша... Онда и они који уснуше у Христу, пропадоше. И ако се само у овоме животу надамо у Христа, јаднији смо од свих људи. Но заиста је Христос устао из мртвих..." (I Кор 15, 17–20). Особито су монаси позвани на то да непрестано на себи носе печат васкрсења Христовог. Монах Георгије Витковић, врлински светогорски аскета – Србин који је живео и подвизавао се средином прошлог века, говорио је монасима да се старају да никада не изгубе радост васкрсења. Ипак, наша Света Црква, као брижна мајка која са великом пажњом васпитава своју децу, да би нам олакшала да задобијемо овај за нас најспасоноснији дух, одредила је један дан, или боље рећи више дана у години, када се Васкрс посебно слави. Како изгледа период Великог поста и како теку припреме у Хиландару за овај празник? – У Хиландару, као једном од четири највећа светогорска манастира, старамо се да негујемо древни богослужбени поредак. Монаси на свакодневним богослужењима молитвено прате читање и појање текстова и химни које су пре много векова саставили богонадахнути оци – црквени химнографи. Сагласно томе, за празновање Васкрса припремамо се од почетка Великог поста, који се састоји од Четрдесетнице – првих четрдесет дана и Велике седмице – седмице страдања Христових. У току Четрдесетнице пажња се поклања нашем подвигу који не сме бити само телесан већ и духован, јер нас на то подсећају химне које се тих дана певају, позивајући нас да постећи телесно постимо и духовно, како бисмо, уздржавајући се од грехова и страсти, а наслађујући се врлинама, у духовној радости дочекали Свето Васкрсење. У данима Велике седмице (од Великог понедељка до Велике суботе) сећамо се и молитвено оживљавамо страдања Господа нашег Исуса Христа. Богослужбене химне које се поју ове седмице представљају високе домете црквеног, по својој уметничкој вредности, а још више по дубини богословске мисли. Појући их и пажљиво слушајући, ми обогаћујемо ум Божјим тајнама, оплемењујемо дух њиховом уметничком лепотом, а молитвено посматрајући догађаје о којима се у њима говори као да се заиста догађају тог тренутка пред нама, испуњавамо срца љубављу према Христу Богу који је учинио тако велика дела ради спасења свих људи. Треба напоменути да у току Велике недеље у Хиландар пристижу први поклоници, који желе да се укључе у богослужбени круг, како би и они доживели пуноћу ових дана. Већина гостију ипак долази непосредно пред сам Васкрс, на Велику суботу. Њихов број је око стотину душа сваке године. Да ли се сам дан празника разликује од празновања у другим храмовима православне цркве? – На дан Празника црква се осветљава мноштвом свећа и кандила, ваздух се испуњава мирисом тамјана, а под прекрива ловоровим лишћем, тако да сви који из ноћне таме (богослужење почиње два часа након поноћи) улазе у овако осветљен и украшен храм, имају осећај преласка из смрти у живот. Ради тога се за празник Васкрсења користи и старозаветни термин "Пасха – прелазак". Свештенослужитељи облаче беле одежде и тако подсећају на блиставог анђела који се јавио на Христовом гробу објављујући његово Васкрсење, а остали монаси поју радосне празничне химне које славе победу над смрћу. Заиста је богослужење тог дана права икона вечног живота у Царству небеском! И као што верници поздрављају један другог поздравом "Христос васкрсе – ваистину васкрсе", четрдесет наредних дана, све до празника Вазнесења, тако је и код нас васкршња радост присутна на свим богослужењима све до тада. Најлепше од свега је чињеница да, и поред тога што је спољашња форма овог празновања сваке године иста, унутрашњи доживљај је увек различит. Само испуњавање спољашње форме не доноси духовне плодове, очекивану празничну радост, јер то зависи од тога колико је свако од нас и колико смо сви заједно као монашко братство уложили труда током Великог поста у очекивању и припреми за празновање овог највећег хришћанског празника. Јер то нам црквени песник поручује: "Очистимо чула и угледаћемо, неприступном светлошћу васкрсења, блистајућег Христа..." Ако, дакле, очистимо чула душе и тела, удостојићемо се да видимо умним очима душе Христа, који васкрснувши из гроба блиста ненадмашном и неприступном светлошћу васкрсења. Сваке године чујемо васкршње честитке Српске православне цркве, али ретке су прилике када чујемо размишљања и васкршње поруке које упућује братство Хиландара... – Путници у авиосаобраћају обично имају могућност да током лета на мониторима посматрају земљину сферу развијену у раван и да виде који су континенти обасјани сунчевом светлошћу, а који су у тами – дакле да прате смену дана и ноћи на целој планети. Замислите дан када је цела Земља осветљена, али не обичном светлошћу већ светлошћу неупоредиво јачом од сунчеве! У историји човечанства десио се један такав дан, а то је дан Васкрсења Христовог. Тог дана су сви крајеви Земље били обасјани, не стварном, већ духовном светлошћу васкрслог Христа. И не само земља, већ и Небеса, па чак и мрачни Ад: "Сада се све испуни светлошћу, небо и земља и преисподња (Ад), да празнује дакле сва творевина васкрсење Христово...” – пева се на Васкрс. Васкрсење Христово као победа над смрћу, највећи је дар Божији целом човечанству. Једино одбијајући да верујемо у реалносг Васкрсења, ми себе лишавамо његове благодати. Јер, каже Апостол, "ако исповиједаш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу својему да га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен" (Рим. 10, 9). Честитајући свима Празник над празницима, Васкрс, хтео бих да додам да је наша, хиландарска молитва Богу творцу небеских сила, да увек шаље своје анђеле да прате све Јатове летове, како би ваши путници сигурно стизали на своја одредишта и прославили васкрслог Христа, коме нека је са Оцем и Светим Духом слава у векове векова. Ни овим радосним поводом не можемо а да се с тугом не присетимо великог пожара који је задесио Хиландар 2004. Да ли сте задовољни напретком радова на обнови? – Када оцењујемо напредовање радова на обнови изгорелих конака, превасходно је потребно да имамо у виду какви су оквири у којима се они одвијају. Манастир Хиландар је, то сви вероватно знају, живи манастир у коме обитавају монаси и труде се да испуне своје духовне обавезе, сагласно типику (уставу) који нам је оставио наш оснивач и ктитор Свети Сава. То је наш најважнији задатак који има за циљ обожење и спасење не само нас који смо у њему настањени, већ и свих многобројних поклоника који долазе у току целе године да утеше своје душе и напоје их бистром духовном водом са хиландарског извора, као и свих оних који су физички удаљени од нас, али су са нама у најтешњој вези захваљујући чињеници да их помињемо у молитви на дневним и ноћним богослужењимаа. Ово се посебно односи на особе женског пола, које и поред тога што не могу да ступе на тло Свете горе, кроз ову молитвену везу ипак нису лишене хиландарског благослова. Имајући ово у виду, трудимо се да градитељска обнова не омета духовни живот и духовну обнову братства. Постоје и нека друга ограничења која утичу на брзину радова. Конаци манастира Хиландара представљају културноисторијске споменике, што изискује додатну опрезност приликом израде пројеката и извођења радова. Ту је још и проблем превоза, јер Света гора, иако је полуострво, једину саобраћајну везу остварује морским путем што је често ометано временским условима. Када све ово узмемо у обзир, схватамо да је брзина досадашњих радова заиста оптимална. Колико здања је обновљено до сада? – До сада је обновљено близу половине изгорелих здања. Када смо се прихватили овог задатка, поставили смо себи за циљ да после обнове она изгледају исто као пре пожара. Многобројни посетиоци који годинама долазе у Хиландар и знају како је он изгледао пре 2004, а видевши оно што је до сада обновљено, уверавају нас да тај циљ за сада остварујемо. У којој мери штета уопште може да се надокнади, односно шта је стварни губитак од пожара? – Када се Обнова заврши, манастир ће имати довољно корисног простора за своје нормално битисање. Тај простор, сада као потпуно нов, биће употребљивији него раније. Нажалост има и оног што је ненадокнадиво, неповратно изгубљено и што можемо сматрати непоновљивим због своје уметничке вредности, као што је зидно сликарство у три изгореле црквице – параклиса, а које је у великој мери страдало у пожару, или због своје архитектонско-историјске вредности, као што је читав један спрат монашких келија изграђених 1598. и у оригиналу сачуваних до 2004, а које су у пожару уништене. Како долазите до финансијских средстава и ко су највећи добротвори? – Најважнија финансијска подршка Обнови долази из буџета Владе Републике Србије, преко Министарства културе. Када је свет захватила економска криза, ова помоћ је нешто смањена, док је помоћ Јелинске државе, која је остваривана преко Центра за заштиту светогорског наслеђа (КеДАК) тада потпуно изостала. Ради тога смо од краја 2010. покренули неколико акција са циљем прикупљања неопходних средстава за наставак радова на Обнови. Користим и ову прилику да у име братства манастира Хиландара захвалим свима који су нам у овом историјском подухвату помогли. Шта сматрате Вашим главним задатком на дужности старешине манастира Хиландар? – Непосредно после пожара, Сабор стараца нашег манастира доделио ми је дужност руководиоца Обнове. Избор за игумана ме је затекао на овој дужности и она ми је и даље, од свих практичних обавеза, најважнија. Ипак, основна улога игумана једног светогорског манастира, па самим тим и Хиландара, јесте да се као духовни отац брине о духовном животу братства.
  10. покајање је пут у живот вечни, рече један ... пост је почетак покајања, рече други ... уздржавање од греха је суштина поста, рече трећи ... ово је прави однос хришћанина према грешнику и (уздржању од) греху, а ко је мисли да је безгрешан нека дигне камен. послушајте/преузмите интервју Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско - приморски Г. Амфилохије, дао је у недјељу 6. марта, након Свете Литургије, коју је служио у манастиру Савина у Херцег Новом, изјаву за Радио Херцег Нови, у којој је говорио о Часном посту који је пред нама као и о својој изјави коју је недавно дао поводом такозване „параде поноса“ у Београду. Прилог: Драгана Зечевић. http://www.svetigora.com/node/8379