Добро дошли на Живе Речи Утехе

Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,

молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате. 

 en-play-badge.png

itunes-logo.jpg

62af87b658a0499c818723abb72a2556.png

Снежана

МОДЕРАТОР ЖРУ
  • Content count

    8880
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    55

О Снежана

  • Ранг
    тхе ВВомaн
  • Рођендан 01/29/70

Profile Information

  • Пол :
    Женско

Recent Profile Visitors

34512 profile views
  1. Не претеруј, и у комплиментима треба имати меру
  2. Пази, ти си, колико те ја по писању на форуму познајем, један од ретких мушкараца који зна да упути комплимент женама, а да се оне не осећају постиђено. Не браним жене, али и сам знаш, каква акција, таква и реакција. Ја сам за својих 47 година, пар пута?!!? доживела да људи знају да уделе осмех и комлимент, без икаквих задњих намера, и то су били људи/господа старија, а не може се рећи да нисам међ светом, таква ми је природа посла. Просто не може се ни очекивати, од генерација које су одрастале на "Пинку" и у "силиконској долини" нешто боље, тужно је али је тако.
  3. Унутрашњи глас Filed under: мисли — Оставите коментар 20. јануар 2017. Многи ће учинити све само да се не сретну са својом душом. Да не остану насамо са собом. Да не чују унутрашњи глас. Да којим случајем брже – боље не изгубе своје маске. Јер се тај глас не чује у гомили где су маске, као по правилу, увек добродошле. Све су приче испричане пред собом. Зато човек избегава себе или своја осећања бежањем у свет сензација. Ако и други подсети на тај глас – ни тај није добродошао. У том гнезду се рађа чувена сујета. Има људи генијалних. Има људи вредних и радних. Нису сви исти. Али, само зато да не би остали насамо са собом. Осим ако и то мало самоће није опијено плитким хедонизмом. Онај сирови жал над собом да се време другом даје. Јер ту, у самоћи, почиње суд над собом. Неки ће учинити све да ућуткају тај глас. Да се сакрију у маси. Да се сакрију међу обавезама. Али, тај глас неће лако нестати. Осим код неких упорних. Може се маскирати разним изговорима али неће нестати. Ерупција увек чека неочекивану прилику. Можда од свих судова који постоје на земљи, најбруталнији се показује у оном где човек нема времена за своју душу. Људи се плаше какав хорор може започети своја обрушавања из најпотиснутијих витрина умостварности. Али душа није ужас! Замишља се као чудовиште које изнова мучи човека. Душа је само талац нашег бежања. Она је рањено дете везано страшним чворовима неодговорности. Када душа јауче и рида – има разлог зашто то ради. А човек да би избегао бол – бежи од душе. Међутим, бежи ли мајка од бебе када плаче или жури да је што пре нахрани и смири љубављу? Вапај душе је вапај за садржајем који недостаје. Неће тај вапај ниједан професионализам или свет inernet – догодовштина отклонити. Као ни свет других страсти и порока. Човек купује време да избегне себе. Парадокс. Да не мисли о себи чак и када мисли да је користан другима, или, када чак и властито мишљење одбацује да оно не би деловало нарцисоидно. Али, управо ту ствара рану и расцеп. Тако покрива себе да се изрази нарцисоидно на другим нивоима свакодневнице. Ако не може да заташка рупу која воду пушта у чамац, онда да се покаже као добар пливач пред другима. Човек ће учинити све да не сретне своју душу. Наравно, некада и другог човека. Али линије су повезане. Из једног исходи друго. Да не ослушне процесе у себи. Да не испита место бесмисла и кривудања које га тлачи. Човек ће, напротив, уложити атомске снаге да чак пребије и ућутка своју душу. Али, неће је научити и разумети јер ће је покварити страхом. Оставиће дете у себи уплашено и само. А где је страх водиља – слободе нема! Остаје само имитација човека. И још горе светогрђе – имитација љубави…
  4. у исти кош си ставио српске жене и феминисткиње??? молим те објасни како се то српске жене понашају према мушкарцима?
  5. Гаго, срећан ти рођендан!
  6. Отресеш га к`о Циганче слину
  7. чуј леве и десне, а где су леве, десне, центар, леви центар и десни центар, првог, другог и трећег таласа ...шједи у ту Подгорицу и буди женско
  8. Feminizam i sve njegove bolesti Veliki broj ljudi danas smatra feminizam jednom zastarelom tekovinom, koja je uradila svoje.Da li je feminizam, kao pokret, zaista postao samo zabava za dokone zapadnjake, i koliko je kroz svoju istoriju i razvoj učinio za emancipaciju moderne zapadne žene? Kao posledica industrijalizacije i pojave kapitalizma, društvo u 19. veku počinje da se menja, ali njegov odnos prema ženi ostaje isti. Tadašnje naučne tekovine su podržavale tvrdi patrijarhalni sistem sa tvrdnjom da su žene, radnička klasa, sirotinja i kolonizovani narodi nesposobni i nepodobni da doprinesu razvoju društva.Ženi je dozvoljeno bilo da se ostvari isključivo u ulozi supruge i majke, a u suštini je bila vlasništvo muškarca. Sufražetkinje je bio pogrdan naziv kojim je tadašnja javnost obeležila grupu žena, koje su započele borbu za svoje prava. One su tražile da im se omogući da učestvuju u političkom životu tadašnje Engleske, pravo privatne svojine i pravo glasa. Koliko god se njihov trud činio plemenitim, njihovi zahtevi nisu uključili žene radnice, kao ni prostituke (prostitucija je u Velikoj Britaniji tada bila veoma rasprostranjena). Isto tako, za podršku za svoje ciljeve su se obraćale tadašnjoj aristokratiji. Na žalost, sveobuhvatnija emancipacija žena se desila tek u Prvom svetskom ratu, zbog nedostatka muške radne snage. Npr. žene su u periodu rata, u Francuskoj, činile 40 posto radne snage. Upravo one žene koje nisu ni bile svesne feminističkog pokreta, možda čak i protivnice istog, su promenile do tada opšte prihvaćenu sliku društva o ženi. Dokazale su da žena može da radi, doprinosi i bori se u ratu, koliko i sam muškarac. Opšte pravo glasa za sve žene je u mnogim zemljama uvedeno postupno. Samo određene grupe žena su imale to pravo, koje im je povremeno davano i oduzimano.Tek nakon Prvog svetskog rata, ta praksa je počela da se primenjuje u mnogim zemljama (SAD, SSSR, Velika Britanija, Nemačka). Šezdesetih godina 20. veka dolazi do seksualne revolucije, nastanak hipi pokreta, obespravljeni crnci osnivaju svoje organizacije. U tom periodu se do tada uspavani feminizam budi u svom drugom talasu, a Beti Fridan se smatra njegovim inicijatorom. Ona je objavila knjigu Mistika žene, kojom je promenila živote mnogih žena iz predgrađa. Kada je sa svojom porodicom počela da živi američki san, shvatila je da su mnoge žene oko nje nezadovoljne, bez obzira što su imale sve oko sebe: decu, muža, kuću, i nisu brinule za egzistenciju. Prepoznala je problem koji nema ime, tj. nezadovoljstvo i isfrustriranost žena koje nisu ispunjene i srećne, bez obzira što naizgled imaju sve što za sreću treba. Feminizam u crnoj Americi Kako se budila svest obrazovanih belih domaćica, tako su i crne žene u SAD tražile svoja prava, ali one nisu imale ususivač da ga izgube. Crnkinje su imale mnogo veće probleme; okovane i segregacijom i patriotizmom, nemoćne i bez obrazovanja, nisu mogle da nadju svoje mesto ni u feministickom pokretu, ni u aktivizmu za prava crnaca jer nisu bile muškarci. Raskoli u feminističkom pokretu Jedna od najznačajnijih feministkinja tog perioda je francuskinja Simon de Bovoar, žena koja je dala odrednice feminizma, utvrdivši uzrok podređenosti žena. Smatrala je da su polne razlike izmedju muškarca i žene osnovna razlika ljudskog roda, a da obespravljenost ženskog pola dolazi kroz rodni okvir koji se nameće i muškarcu i ženi kroz kulturu, religiju, društveni sistem. Rekla je da se ženom ne rađa, već da se ženom postaje. Tada nastaju raskoli unutar samog pokreta, jer se ispostavlja da sestrinstvo nije baš svima dostupno. Unutrašnje kritike samih feministkinja su se kretale od filozofskog viđenja žene, zatim prihvatanje žena drugih rasa i staleža, pa do same seksualnosti. Jedno od najvažnijih pitanja je, da li feministički pokret treba da se bavi pravima žena koje su lezbejke. Statistički podaci pokazuju da je broj naučno-istraživačkih radova koji se bave temom žene, u zadnih dvadeset pet godina skoro neznatan. To je istovremeno period kada se razvije treći talas feminizma. Raznorodnost struja, stavova, kao i nacina protesta, su odlike ovog perioda. Takođe se sve više kritika upućuje i samom pokretu i feminizmu. Zapadni feminizam je, između ostalog, zauzeo stav oslobodioca boreći se za prava Muslimanki. Ženski pokret FEMEN je u raznim protestima koristio golotinju kao poruku muslimankama da oslobode telo i duh od ropstva marame, dok islamske feministkinje taj čin ocenile kao intelektualno siromaštvo. Znatan broj žena sadašnjice krivi feminizam za visoko postavljene standarde, koje je sve teže dostići. Javlja se velika frustracija zbog nametnutih očekivanja u formi obrazovane i uspešne poslovne žene, i potrebe i želje da se ona ostvari u ulozi majke i supruge. Ulaskom u 21. vek, žene se nalaze pred brojnim izazovima. Na razne načine se nameće tip jedne nestvarne žene, koja je lepa, negovana, brine o sebi, zaposlena, dobra majka, supruga, domaćica. Čak se ide dotle da se ženama kroz reklamni spot poručuje da i u toku ciklusa mogu i treba da budu vesele, nasmejane i savršene, a većini žena tada nije ni do čega. Posledica takvog pritiska je sve veći broj žena koje pate od depresije i anksioznosti, u mnogo većem procentu nego muškarci. Da li je feministički pokret, u svojim naporima da izjednači muškarca i ženu, doprineo tome, a u kojoj meri krivicu snosi razvoj konzumentskog društva u kom živimo? To su svakako teme kojima bi se trebalo baviti, a do tada će žene pokazivati svoj talenat čak i u onim danima. Piše: Ružica Tanasić
  9. https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10209487085912453&set=a.10201996186164641.1073741828.1185244642&type=3&theater