Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

arizan

Члан
  • Content count

    144
  • Joined

  • Last visited

2 Followers

О arizan

  • Ранг
    Интересује се
  • Рођендан 02/28/68

Profile Information

  • Пол :
    Небитно
  • Локација :
    Maли Извор

Recent Profile Visitors

5408 profile views
  1. Не знам како се линкује, а текст имаш на 2. страници ове теме који је поделила Весна Миловић са називом Hladno ceđeno nerafinisano suncokretovo ulje заузео је доста места, нема шансе да га не приметиш. Ја бих додао само неколико ствари за оне који би хтели да ово пробају или практикују: 1. НЕМОЈТЕ ГРГОРИТИ УЉЕМ. Уље мућкати искључиво у усној дупљи. 2. КОЛИЧИНА УЉА И БРОЈ МУЋКАЊА НИСУ ОГРАНИЧЕНИ. Свуда ће се наћи препорука од 1 супене кашике по мућкању. Можете и више од тога, само што ћете морати дуже да мућкате. 3. ДУЖИНА МУЋКАЊА зависи од тога колико сте уља узели и колико течности тог тренутка имате у организму. Што више пијете воде у току дана, пре ћете смућкати уље. Код мене то траје обично 10-так минута. А када је уље смућкано? ... знаћете, тј. осетићете готово у секунди... тачно се у устима осети прелаз из густе, уљане фазе у ретку, житку, готово водену фазу. То се осети и на зубима и на унутрашњој страни образа и по звуку у устима, течност се од тог тренутка лакше креће по усној дупљи. 4. АКО СЕ СИМПТОМИ БОЛЕСТИ ПОЈАЧАЈУ,не бојте се. Ово стоји у Веснином посту, али ипак да нагласим. Неко се можда стварно уплаши. Један који је имао проблема са зубима је након почетка терапије имао утисак да су му зуби олабавили и да су пред испадањем. Наравно да није било опасности, већ је то само субјективни осећај. 5. ИЗМУЋКАНО УЉЕ БАЦАЈТЕ ВАН ДОМАШАЈА ЖИВИХ СТВОРОВА. Напомиње се да је испљувак изузетно токсичан, а ја сам наишао на пример (не знам колико је то било тачно) да се једна мачка чак отровала када је лизала измућкано уље. Ја уље избацујем у тоалет шољу. 6. ЗА ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА можете да претражите интернет. На српском нема много материјала, али на енглеском има бројних текстова. Израз је OIL PULLING.
  2. @Vesna Milovic Па , искрено, од како користим уље, нисам имао потребе за пастом. Верујем да је тако као што кажеш у вези са том природном из Ниша, али уље ми је било довољно. Можда и њу пробам у догледно време .
  3. Немам неких већих здравствених проблема, па не могу из личног искуства да говорим о већим ефектима. Мада сам читао велики број туђих позитивних искустава у лечењу, од астме до чирева свакојаких. Али оно што могу да потврдим то је ефекат који мућкање има на зубе. Након две недеље мућкања зуби имају да се сјаје! И биће примећено. Неће бити бели, јер им ни природна боја није бела, али ће бити сјајни као да су полирани. Поред тога, остаци хране на њима се неће осећати чак и ако читав дан не мућкаш уље! За разлику од тога, ако користиш пасту, једно прескочено прање значи одмах наталожену храну. Такође, крварење десни након коришћења конца се губи већ након неколико дана. Хладно цеђено сунцокретово јуе најприступачније због цене, али најбоље је маслиново (ко може да приушти, цена је око 800 дин/л). Једна моја пријатељица је добила препоруку свог зубара да примењује ову методу против парадентозе. А за свеж дах након мућкања довољно је да се сажваће комадић-два каранфилића (ово такође из личног искуства. Најбоље на мерење, у кесицама је као изветрео). Након свега овога, пастама се може рећи бај, бај...
  4. Ако наставим са лајковањем, требаће ми много времена . Хвала за тему @JESSY ! Превентива је суштина здравља! Одох сада да читам!
  5. Мени се свиђа Јеротићева мисао да и психологија/ и религија (хришћанство, конкретно) имају исти циљ-да човека приведу истини. Себе сматрам утемељеним у Цркви, али не могу да затворим очи пред чињеницом да ми је психологија отворила врата Цркве. У време када сам имао животну кризу током студија, немајући појма ни о Богу ни о Цркви, долазио сам до неких одговора или сам постајао свестан себе и свог односа према животу и околини управо читајући књиге из психологије. Нисам прочитао пуно њих, али неколико њих ми је из корена промениле живот. Пут којим се ређе иде, Слободна деца Самерхила, али је највећи утицај имао Ерих Фром... Умеће љубави, Зенбудизам и психоанализа, Човек за себе и изнад свих осталих Бекство од слободе. Након те књиге, читав мој дотадашњи свет се срушио. Након те књиге сам постао свестан моје патологије и свих мојих дотадашњих заблуда. Као да је ставио огромно огледало пред мене, нисам имао где да побегнем. Све оно што је описивао у појединим поглављима... као да ми је вадио мисли из главе или осећања из срца. Раставио ме је на саставне делове. Што би рекли млади-разнитовао ме је . Схватио сам да у животу истина и љубав нису избор губитника и занесених, непрагматичних и нереалних људи, него да заиста постоје и да су битнији од свега другог. Да су темељ постојања и да заиста воде ка слободи. И кад сам касније прочитао Свето Писмо и почео да се упознајем са нашом вером и Црквом, схватио сам да све то што нуди психологија... да то наша Црква прича и нуди, ево, скоро 2000 година. Само што је ова црквена прича много дубља, садржајнија, узбудљивија од психологије и сеанси код психотерапеута. И кад поредим психологију са обожењем кроз литургијски живот... то ми личи као кад поредим неку пристојну саламу са најсочнијом јагњетином. Мислим да и кроз психологију људи могу да допру до Бога, па макар психолог био Јеврејин и марксиста какав је био Фром. Ако није упростачена и сведена на оруђе за стицање профита, психологија ће се бавити темељним вредностима којих има у свим религијама.
  6. Када сам рекао да увреда не постоји, нисам мислио да изговорена реч не боли или да није непријатна. Ја само мислим да у огромној већини случајева ''осећај увређености'' потиче од сопствене сујете, а то је највећа препрека ка љубави и ка другом човеку. Јер увредљиви, а у суштини сујетни људи, категорију увреде користе како би прикрили своју неспремност да прихвате околни свет који се не понаша увек у складу са њиховим очекивањима или им не указује поштовање на начин и у мери на које су навикли (знам људе који се вређају када им комшија не каже ''добро јутро'' када се виде на улици, а овај то није урадио не из непоштовања, већ зато што су му мисли биле ко зна где...). Друго је ако ти неко каже неку истину која те заболи. Ако је везано за твоје понашање, уме да буде непријатно, али је благотворно. Јер људи умеју да буду добронамерни, али своје ставове изричу на непримерен, непедагошки начин. И зато то не доживљавам као увреду, него пре као критику. А ако ти, опет, неко близак каже нешто да би те намерно повредио... па и то може да буде лековито-тако што се преиспиташ колико сте блиски и има ли сврхе са таквом особом градити однос.
  7. Па није да нема истине у овоме
  8. @JESSY @Сања Т. Па нека буде изговорена реч и опака и вулгарна... опет је то право онога који вређа. Или ''вређа''. Његова слобода. Е сад, шта је мера туђе слободе? Због наше слабости, критеријуме за туђу слободу постављамо ми сами и углавном ценимо по томе да ли нечије речи или поступци чине да се осећамо пријатно или не. А границу туђе слободе је поставио Христос током разапињања... иако са поломљеним рукама и ногама, са отвореним ранама, без аналгетика, са смрадом туђе пљувачке по себи, са гомилом подсмеха у таквој ситуацији и без иког од дојучерашњих пријатеља поред себе... и Он се у таквој ситуацији моли за оне који га разапињу! Није се дурио или вређао, него трпео и молио се за руљу. Владика Николај каже да би требало да ми узрастамо тако да туђе ''увреде'' само мало додирну нашу душу и да се не осете. Као када би дете бацило мањи камен у океан.. вода се мало усталаса, а океан прогута камен. Е тако и са туђим речима. Ако ти неко каже нешто неприлично, за мајку, пријатеља, Бога.. па шта, нека каже. Његово право. Он ће да одговара због тога. Ни мајка, ни пријатељ, ни Бог због његових речи нису ништа мањи. Нормалан човек неће никада да ти опсује мајку, да ти омаловажи веру или Бога, да ти пред другима каже да си носата или да те оклевета... То раде болесни људи, људи којима је живот очај, бесмисао и мука. А за болесне се треба молити, као и за непријатеље. А успут себе поправљати, узрастати у трпељивости и љубави. Откуд знаш, можда их баш твоја трпељивост и смиреност дотакну, па се после постиде својих поступака. А да молитва у таквим случајевима ради, у то сам се уверио више пута до сада. Тако да...
  9. Увреда не постоји. Постоји само изговорена реч. А како ће та реч бити доживљена, то зависи од зрелости особе која ту реч прима. Изговорену реч тумаче као увреду незрели људи, они код којих је сујета надувана, они којима господари его. Зрели људи доживљавају омаловажавање нечег њима светог као израз туђе слободе. Свако има право да изнесе мишљење о нечему што је теби/нама битно. Ако неко жели да унизи или хули на неку нашу светињу, на наше драге особе... па то је његова слобода. Има право на то. Наравно, таква особа није ''сасвим своја'', јер ниједна нормална особа не унижава туђе светиње, те се треба поставити сходно томе-са тквима се не полемише, најчешће их треба избегавати и треба се за њих молити. Дакле као у случају било које друге болесне особе. (Додуше, болесне особе не треба избегавати, њима ваља отићи у посету ).
  10. Ово је тачно. Али шта би ти урадио, када великој већини народа овакво стање одговара? Када нема или воље или снаге да се нешто промени. Ја искрено не знам. За било какву промену потребна је некаква жртва, а ововековни нараштај Срба на жртву није спреман.
  11. Хвала ти @АлександраВ, прецизније није могло . Питање за све... да ли сестрама и браћи у Београду одговара и да ли може да се изведе да се роба шаље аутобусом? То значи да би неко требало да је преузима на аутобуској станици, највероватније у току преподнева.
  12. ma ja slučajno videh temu, ne bi mi palo napamet da pretražujem... posle mi je moj nik bio interesantan... rekoh i ovi čitali istu knjigu tek sam na kraju ukapirao da se uglavnom pogađaju imena forumaša
  13. Него, куд ти ово паде на памет ...
  14. Разумем шта хоћеш да кажеш, али ни заштита се не добија аутоматски. Заштиту добијају они којима је стало до истине, љубави, милости... а таквих има и у нецрквеним браковима. Са друге стране, имаш много људи који се изјашњавају као верујући, а понашају се као да Бог не постоји. Чињеница да је, споља гледано, неко у Цркви и да, опет споља гледано, испуњава нека црквена правила није никаква гаранција за добијање Божје благодати.