Zayron

римокатолик
  • Content count

    22680
  • Joined

  • Last visited

  1. Ovdje je to bilo, tu sam se sreo sa kardinalom Dziwiszem, sadašnjim krakovskim nadbiskupom, tada je bio lični sekretar pape Jovana Pavla II Wojtyle Abbazia di Follina Fotogalerija 1 Fotogalerija 2 The Abbey of Santa Maria in Follina - L' Abbazia di Follina The secrets and the culture that the Abbey of Santa Maria in Follina hides. - I segreti e la cultura dell' Abbazia di Santa Maria di Follina
  2. Imamo i mi našeg oca Rafaila, njim je kod nas jedan poljski sveštenik iz Krakova Piotr Natanek. Taj je to uzeo temeljito, od Adama i Eve. a na ništa nije zaboravio, Od piercinga na nosu, usnama, obrvama, pupku i ko zna gdje sve još pa preko Pokemone i Hari Potera sve do heavy metala, gotike i emo modnih stilova, crnih misa, pentagrama i satanističkih obreda. Na Wikipediji piše da je suspendovan krakovskim kardinalom Stanoislawom Dziwiszom, nekadašnjim sekretarom pape Jovana Pavla II tj. kako biste vi to rekli nalazi se sad pod epitimijom a zbog teološkoh zabluda koje je propovijedao, promovisao i naučavao i zbog neposlušnosti. Sa kardinalom Dziwiszem se moja malenkost srela na ručku prije dvadesetak godina u sada servitskom (nekad izvorno cistercitskom) manastiru Follino kod Trevisa u sjevernoj Italiji gdje je bio na jednodnevnom izletu tj. mini, kratkom godišnjem odmoru i proveli smo jedno prijetno poslijepodne u razgovorima ugodnim manastirskim uz odličnu italijansku kafu i grappu. Servitski manastir Follina, Treviso, Italia Piotr Natanek - Wikipedia Szokujące kazanie księdza Piotra Natanka
  3. Na stawigudzkim polu, poljska vojnčka ДРЕВО - Летіла зозуля через мою хату, ukjrajinska kozačka The Horse Charge, konjica
  4. I na kraju još samo ovaj najveći. Neusalza-Spremberg je lužičko-srpsko mjesto tačno na samoj češko-njemačkoj granici.
  5. Srpska posla, ahahahaha. Čim je neka paljba i pucanje tu budu odmah u blizini nekakvi Srbi, jasna stvar. To mi je moglo odmah past na pamet. Lužički mladenci ovako slave Uskrs. Tom običaju se kaže Osterschießen. Serbski narodni uskrsni običaj na Lužicama, serbska počasna uskrsna topovska, artiljerijska salva! Wjesole Jutre - Srećan Uskrs! Bautzener Osterbräuche und Traditionen Auf einer Anhöhe oberhalb der kleinen Triebisch befinden sich das Schloss, das Pfarrhaus und das Pfarrgut. Wann die Kirche von Taubenheim erbaut wurde, ist nicht mit Sicherheit zu bestimmen. Taubenheim selbst wurde erstmals urkundlich 1186 erwähnt. Zu der Gemeinde gehören 8 Dörfer. Die unterhalb liegenden Orte tragen sorbische Namen wie Sönitz, Kettewitz, Piskowitz, Kobitzsch und Weitzschen, während Taubenheim, Ullendorf und Seeligstadt deutsche Namen haben. Das Kirchengebäude enthält zahlreiche Teile, die von seiner langen Geschichte erzählen. Taubenheim Kirche
  6. Za Njemce koji žive u bivšoj istočnoj Njemačkoj na potezu od Drezdena do Berlina pomješano zajedno sa Srbima Serbja - Sorben - Sorbische Volk vi onda niste nikakvi Srbi jer ne govorite jezik kojim govore Srbi koji s njima tamo žive kao susjedi, ne znate ni jednu pjesmu ili folklornu igru tih Srba koje one znaju kao Srbe i niste nijedne od vjera koje ispovijedaju ti Srbi s kojima oni idu crkvu, niste ni katolici ni evangelici. Dakle po tom ključu vi niste Srbi! Sve što tvrdite, izjavite ili kažete se može upotrebiti protiv vas, isto kao na sudu!
  7. Da, a svuda su Serbja isti. I ova srbska djeca pokušavaju iz sve snage da se zamorduju, zlikviduju i provedu autogenocidu nad sobom samim. Ionako ih je ostalo tamo malo ko šafrana a sad hoće da se dokrajče, najbolje ovako s buretom punim petardi.
  8. To jest, Sarajevo je uvijek bilo multi-kulti tolerantno, još od Dolfikovog vakta.
  9. Srećan rodjendan Dvrvcetu (Stromečku) sa Morave!
  10. Braća Trivunović - Čemernica (Na suvo) Krajisnici Bozo i Repa - Dva nevena plava..
  11. Radi vas i te vaše Česke geografiČeske mape sam morao ići u Rusku akademiju nauka i iščupat im je tamo iz vitrine samo da da vam je pokažem! Užas jedan na šta me sve još nećete nagovorit i natjerat! Чешская карта географиЧеская Славянские племена на территории современной Чехии (раннее средневековье): Čechy/Чехия: Děčané (Дечане) Lemuzi (Лемузи) Litoměřici (Лютомеричи) Lučané (Лучане) Charvátci (Харватцы) Sedličané (Седличане) Hbané (Гбане) Čechové (Чехи) Pšované (Пшоване) Doudlebi (Доудлебы) Zličané (Зличане) Charváti (Хорваты) Morava/Моравия: Podyjští Moravané (Подыйские Моравы) Horáci (Горацы) Hanáci (Ганацы) Moravští Slováci (Моравские Словаки) Slezsko/Силезия: Holasici (Голасицы) Slovanských kmenů v území MODERNÍ ČESKÉ REPUBLIKY (raného středověku): Čechy / Česká republika: Děčané (Дечане) Lemuzi (Лемузи) Litoměřici (lyutomerichi) Lucane (lucane) Charvátci (kharvattsy) Sedličané (sedlichane) Hbané (gbané) Čechové (Češi) Pšované (pshovane) Doudlebi (doudleby) Zličané (Зличане) Charváti (chorvati) Morava / Morava: Podyjští moravané (podyyskiye moravanů) Horáci (goratsy) Hanáci (ganatsy) Moravští Slováci (Moravské Slováků) Slezsko / slezsko: Holasici (golasitsy) Tamo dalje bile neke nepristojne statue golih ljudi bez odjeće, siromašnih koji nisu imali para na haljine ili nudista valjda: Rusko-paganski (jazičnicki) proljećni slavjanski kolačići sjvernoruski slavski od raženog tijesta - teterki: Северо - русское весеннее обрядовое печенье "тетерки" из ржаного теста. Фото 1977 г. I kosturine nekakvih komično i jadno izgledajućih životinjki: Ostatak slika možete razgledati ovdje: Fotky uživatele Leonid · Ohodnoťte tento překlad
  12. 1. Kozački plesovi 2. Kozački plesovi 3. Kozački plesovi
  13. Edit: želeći tako ostaviti na primjer neku djelimično zašifrovanu i ne na prvi pogled vidljivu, malo skritu, enigmatsku informaciju o sebi o kojoj mogu doznati i za koju znaju samo upućeni. Odnosi se to na ovaj prethodni post:
  14. Nisam rekao da su oni epicentar formiranja češkog naroda već jedan od ključnih, osnov je u plemenu koje se zove Čehi, potom u Moravanima i Bijelim Hrvatima (koji su osim toga učestvovali u etnogenezi današnjih Čeha/Moravana/Slezana, Slovaka, Poljaka, Hrvata, Ukrajinaca i Rusina) i na kraju u pšovanskom plemenskom savezu u koji su spadali navedeni lužickim Srbima srodn Dječani, Pšovani i Milčani a koji su naseljavali obklast današnjeg Mělnika i Děčina tj. sjeverozapaddni dio Češke i graničnu oblast prtema današnjem Sasku, Saxoniji, znači živjeli su otpriolike na potozu izmedju današnjeg Praga i Drezdena. Děšani spada etimološki u nazive lužičkosrpskog porijekla. Samo značenje je danas teško izdedukovat, ne postoje jednoznačna objašnjenja, više - manje je to sve nagadjanje. Lukja je livada i sad bi Lučani imali biti ti koji žive na livadama ili imaju mnogo polja u držanju, Neklan je na primjer miroljubiv čovjek, koji "ne kolje" druge. Što se tiče tih mojih stvari koje sam otkrio i objelodanio u Čudesnoj češkoj toponimiji, sve one upućuju na teoriju prema kojoj su Nemanjići češkog porijekla sa jakim vezama na lužičke Srbe, Slezane i poljske i moravske te sa krstašima, mislim da se radi o vojnom plemstvu koje se jednostavno zbog nekih razloga, možda i konflikta sa tamnošnjim češkim vladarima nije vratilo pri povratku s pohoda u svetohj Zemlji u svoj rodni kraj već ostalo na Balkanu, u Raškoj i tamo poimenovalo mnogo stvari onako kako je to bilo poimenovano tamo. Ne radi se o prostoj slučajnoj shodi naziva, to sam već tamo dokazao. radi se o tome da je neko ko je prvo živio ovdje jednostavno projektirao, preslikao te nazive u sličnom rasporedu i konfiguraciji i sa sličnim značajem tamo želeći tako ostaviti na primjer neku zašifrovanu informaciju o sebi za koju znaju samo upućeni. Radi se dakle o svjesnoj akciji nekog koji je za to imao motive (možda nostalgija) a istovremeno i moć i mogao je preimenovavat toponime. drugačije se to neda objasniti, previše česta slučajnost više nije nikakva slučajnost već jasan zamjer i pravilo. Vznik českého státu dle Dušana Třeštíka Etnogeneze Slovanů: Slovanské kmeny Česká jména lužickosrbského původu Děčané DĚČANY Děčín