Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Andre Williams

Члан
  • Content count

    6121
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    7

Репутација активности

  1. Биљана 1234 liked коментар на тему by Andre Williams in О нашим монахињама...нешто и лично...али свакако лепо и поучно...   
    Отац Милош Весин је у једном од предавања (Православље у Грузији, Србији и Америци...чини ми се да се тако зове) предивно говорио и о мати Макарији игуманији ман. Соколице (КиМ).

    Велики Човек је игуманија. Велики!
    Ако неко има то предавање у аудио или видео облику био бих му веома захвалан да га постави...
  2. emilija liked коментар на тему by Andre Williams in Филмови који се не пропуштају   
    комедија
    одличан 5
    топла препорука
    http://www.imdb.com/title/tt0103241/

  3. PredragVId liked коментар на тему by Andre Williams in Simvol vere na crkvenoslovenskom - konsultacija   
    већ је ибрисана дупла тема. сад си ти ову бриснуо и нема ни једне, ако је у питању била тема о символу вере.
  4. PredragVId liked коментар на тему by Andre Williams in "Манастир" за скидање црне магије   
    Ма опуштено брате. Оца Јована знам од '98. Диван човек. Трудољубив. Воли молитву, највише акатисте. У рашкопризренској га братија зове Јоца акатист. Са њим можеш да причаш без устезања и неће ти 100% рећи да си слинавко итд.
  5. PredragVId liked коментар на тему by Andre Williams in Otac Marijan Knezevic Stave kod Valjeva   
    не пише тако
  6. PredragVId liked коментар на тему by Andre Williams in Otac Marijan Knezevic Stave kod Valjeva   
    Поздрав драги Драгане.
  7. PredragVId liked коментар на тему by Andre Williams in Otac Marijan Knezevic Stave kod Valjeva   
    Иначе, код нас у Лазаревцу на празник Св. Козме и Дамјана се врши света тајна Јелоосвећења. Тако да прича да се ова света тајна врши у само пар православних храмова не стоји. Претпостављам да је то пракса у многим црквама у Србији. Не познајем о. Марјана и самим тим не могу коментарисати његов начин рада али текст је крајње климав.
  8. PredragVId liked коментар на тему by Andre Williams in Otac Marijan Knezevic Stave kod Valjeva   
    Трапо било би добро да поставиш ИЗВОР одакле си преузео овај текст.
  9. PredragVId liked коментар на тему by Andre Williams in Otac Marijan Knezevic Stave kod Valjeva   
    које ли су то молитве које други попови не користе?
    ?
    чист!
  10. Tavita liked коментар на тему by Andre Williams in Јунаштво и чојство: “Ко спаси један живот, спасао је читав свет”   
    Priča o dečaku koji je skrivao Jevreje, a komunisti ga streljali kao saradnika nacista
    Šesnaestogodišnjeg Živomira - Živu Kovanovića streljali su marta 1945. pripadnici Ozne zbog navodne saradnje sa nacistima, a njegova porodica dobila je jedno od najvećih odlikovanja Izraela - „Pravednik među nacijama” za pomoć ukazanu Jevrejima tokom Holokausta.



    Kosti jednog od najboljih učenika Kragujevačke gimnazije možda su pronađene u masovnoj grobnici u krugu fabrike „Fijat” u Kragujevcu, što treba da potvrdi uporedna DNK analiza sa njegovim rođacima.

    - Moj ujak je ubijen, a baka i tetka osuđene jer su komunisti hteli da im uzmu svu imovinu. U našu kuću u Batočini iz koje su izbačeni odmah se uselio komunistički rukovodilac. Izbacili su ih iz kuće samo sa garderobom koju su mogli da ponesu i sve drugo su uzeli. Čak i sat koji je Živa nosio na ruci ukraden je nakon streljanja. To je porodica saznala jer je jedan od ljudi iz streljačkog voda doneo njegov sat kod lokalnog sajdžije. Najviše me boli sve ove decenije to što mi je ujak nevin ubijen i što mi je porodica osuđena, ali sam morao da ćutim o tome - kaže za „Blic” Slobodan Mladenović, sestrić Žive Kovanovića, inače rođen dva meseca pre njegovog streljanja.



    Iz školske klupe pred streljački stroj

    U obrazloženju presude Živi Kovanoviću, koju je doneo Vojni komunistički sud i u koju je „Blic” imao uvid, navodi se da je on bio blizak sa nemačkim komandantom, izvesnim Mendelom. Činjenice su potpuno drugačije, jer je kuću porodice Kovanović u Batočini privremeno konfiskovala nacistička vojska i u nju se uselio lokalni komandant Mendel. Porodica je prebačena u pomoćnu kuću gde su krili dve Jevrejke, Klarisu Gamlijel Levi i Ružu Lehtner. Za skrivanje Jevreja nacisti su streljali čitave porodice, a Živu Kovanovića su pripadnici Ozne iz gimnazijske klupe odveli na suđenje. On je osuđen 30. marta 1945, kada je i streljan, iako rok za žalbu nije istekao.

    - Moja baka Divna Kovanović nije imala izbor kada su došli naoružani Nemci i konfiskovali kuću za njihovog komandanta. Moj deda je umro pre rata i baba je ostala udovica sa četvoro dece - navodi Slobodan.

    Utekao od ljotićevaca, sačekali ga komunisti

    Porodica Kovanović je doživela još jednu tragediju, jer su partizani streljali bez suđenja i Žarka Kovanovića, starijeg Živinog brata.

    - Mog starijeg ujaka uhapsio je lokalni komandant ljotićevaca jer nije hteo da im se pridruži. Oni su ga tražili jer je bio obrazovan. Na insistiranje moje bake Divne ujak je privremeno pušten, ali je odmah pobegao iz zemlje. Na kraju rata ušao je u Jugoslaviju iz Italije i tada su ga streljale partizanske jedinice. Ne znamo gde mu je grob. Tako je moja baka kraj rata dočekala sa dve ćerke, Radmilom i mojom majkom Biserkom, a oba sina su bila ubijena - kaže Slobodan.

    извор
  11. Драшко liked коментар на тему by Andre Williams in Испричаћу вам једно чудо! Моје лично искуство неког другог света   
    ...


    Ово се десило мом пријатељу Р.
    Једно јутро се са колегом возио Ибарском магистралом на посао. Гужва на магистрали као и свако јутро у то доба. У једном тренутку се из јата голубова, који су прелетали аутомобил, изненада издвојио голуб и јуришнуо на предње стакло аутомобила (шофершајбну)!
    Р. је рефлексно померио волан у десно, мало скренуо, голуб одлетео и ништа ... мало га ова ситуација продрмала и наставe они даље.
    Након 500м приближавају се месту на коме се често дешавају саобраћајне несреће. Доста људи скреће са магистрале на споредни пут и као и тог јутра направи се колона возила из супротне траке која се заустави да би скренула. Знао је то па је возио знатно спорије. Прилазећи колони зачули су сирену камиона, и то онако што се каже "возач сео на сирену"! Није видео одакле долази звук. У делићу секунде окренуо се иза себе и ништа. Кад је је погледао испред себе видео је камион који је у пуној брзини успео да претекне колону, тј. да се не закуца у њу и кретао се право према њима.
    Р. је рефлексно померио волан у десно и за длаку избегао да га камион удари!
    Кад су после пар стотина метара скренули са магистрале зауставио је кола и тад је постао свестан шта се десило. Страх је тек тад почео да га дрма.
    И онда му је синуло! Голуб који је јуришнуо на шоферку је испровоцирао буквално исти покрет волана у десно као и ситуација пола километра касније када је избегао камион. Практично је провежбао тај покрет руком, пред (возачки) испит који их је могао коштати живота!

    Е да. Заборавих да додам. Мој пријатељ Р. је овај догађај доживео као милост Божију, док је колега којег је возио, кад му је Р. скренуо пажњу на ту "случајност", само је слегнуо раменима и ништа...
  12. florenntina liked коментар на тему by Andre Williams in Montazne kuce?   
    у што волим ове дневне собе са пуно светла

  13. Дијана. liked коментар на тему by Andre Williams in Владика Пахомије и хистерија Blic-a   
    другаре, ја сам такође од неких људи који знају причу чуо да је ствар намештена... тако да
  14. Guest
    Guest liked коментар на тему by Andre Williams in Ko vam nedostaje?   
    каже ћале једног мог рођака, нешто овако,  "Убио сам се да овог мог доведем у ред а кад се оженио снајка заврши посо за час!" .smesko.
  15. Данче* liked коментар на тему by Andre Williams in Ko vam nedostaje?   
    ау бре људи, расплакасте ме... ал стварно
    многи ми недостају ал највише ми недостаје и боли ме то што покојни отац није доживео да се игра са својим унуцима... а чести то помислим
    опет кад размислим, време пролази... биће и тога...
  16. Срђан Ранђеловић liked коментар на тему by Andre Williams in Плава Гробница   
    Чудан је осећај у грудима кад се крочи на острво.
    Морам се вратити на Видо тј. на Крф.
    А ова песма и како је Драган изрецитовао... нема даље!
  17. Срђан Ранђеловић liked коментар на тему by Andre Williams in Плава Гробница   
    Чудан је осећај у грудима кад се крочи на острво.
    Морам се вратити на Видо тј. на Крф.
    А ова песма и како је Драган изрецитовао... нема даље!
  18. Милан Ракић liked коментар на тему by Andre Williams in А Штулић је Србин .   
    ИНТЕРВЈУ: БРАНИМИР ЏОНИ ШТУЛИЋ
    Нема новог албума
    Сале бих можда и напунио. Или не бих. Није ни важно. Какве то везе има. Није то туризам, каже фронтмен „Азре”

    За све који су још увек у недоумици да ли је контроверзни музичар, текстописац, аутор 14 томова са препевима класичних дела, Бранимир Џони Штулић заиста потписник песама које су се недавно појавиле на Јутјубу, одговор гласи: ДА.
    Сасвим неочекивано јавио се у току јучерашњег дана после више узалудних телефонских позива и у свом стилу, на питање да ли би желео да одговори на нека питања за „Политику”, мргодно одговорио: „Не!”
    Али, како је време одмицало, вечити бунтовник који никада није пристајао на осредњост, а који већ двадесет година живи у Холандији, бивао је све разговорљивији признајући на крају разговора да се од новина и новинара не може побећи. И да је боље рећи и реченицу, две него да новинари измишљају интервјуе!
    У Србији су ових дана људи изгледа више заинтересовани да ли сте Ви аутор песма објављених на Јутјубу него када ће нови избори.
    – Хммм. Је ли?
    Да ли су то Ваше обраде?
    – Могуће је да јесу. Увек сам свирао и певао. Нисам познат по игрању хокеја. Али, није то обрада. Обрада би била када бих од њих направио танго, џез… У овим песмама нема радикалних промена. Можда сам додао мало ритма. Најближе је стандарду. На пример, „Стојанка, бела Врањанка” дугачка је песма. Сажео сам је и додао ритам, али сам сачувао целу мелодију. То вам је као када одете у трговину и видите да нешто не штима са панталонама које сте купили. Или су предугачке или широке у куковима. Па морате да кратите, ширите… Али, направите нешто најближе оригиналу.
    Спремате нови албум?
    – Нема новог албума. Не спадам ја у шоу-бизнис… Напросто, када ме нешто весели... Ионако се све одвија и без мене. Али, некада пожелим да и мене буде тамо.
    Направили сте култ од себе…
    – Пас не лаје због села, већ због себе. Видим, годишње нешто о мени напишу, али ја сам ту стварно објекат који други сецирају.
    Носталгични сте?
    – Не. Не могу о томе кратко да причам. Другачије је било у оно време пре тридесет година, другачије је сада. Све се променило. Или, није. Човек се мења, све остало се мења.
    Да ли ћемо Вас у неко догледно време видети на овим нашим просторима?
    – Да бих могао да путујем, морам нешто да радим. Морам да имам разлог. Знате, док ти нос није зачепљен можеш да дишеш. Схватиш да имаш проблем тек када ти се нос запушио. И тада реагујеш. Заправо, увек некако иде. Мене мимо посла ништа није занимало. Губим време ако не радим.
    А концерти? Зар не желите опет да изађете пред публику која Вас је, убеђена сам, и те како жељна. И сигурна сам да бисте напунили сале…
    – То је посао као и сваки други. Као кад имаш фабрику…
    …или, када радиш за новине…
    – Ха-ха. Сале бих можда и напунио. Или не бих. Није ни важно. Какве то везе има. Није то туризам. Као када вас људи питају зашто немаш ауто. А ти одговориш да можда и имаш, али да нема асфалта испред куће или да немаш бензина… То је глупо питање. Све иде својим током.
    А Ваше књиге? Да ли сте задовољни оним што сте постигли?
    – То је историја која ме је увек занимала. Знате зашто сам их написао? Јер у време када сам ја студирао тога није било. Када сам нашао времена, онда сам их направио. Али, није баш спомена вредно…
    Их, па не претерујте. Како није?
    – Драго ми је да их имам. Али, треба још полирати. Огроман је то посао, а све треба да буде цакум-пакум. Фалило ми је још неких шест месеци да све дотерам. А пуних 20 година сам радио. И још нисам завршио. Претпостављам да хоћу за неких годину дана.
    Шта Вам је још остало?
    – Плутарх. Сви да буду тамо. Као комплетан сет.
    Да ли Вам се свидео филм о Вама који је пре неколико година приказан на ХРТ-у?
    – Није ми се свидео јер нема везе са мном. Какве ја везе имам са ’68. годином?! Сецирали су мене, а мислили на себе. А остало… човек може да прича шта хоће.
    Да ли ће се икада више „Азра” окупити?
    – Хммм.
    „Азра”, то сте Ви…
    – То сигурно. Али, променило се много ствари. Стварно је немогуће одговорити. Чак и када би била иста држава, замрзнута од пре 30 година, опет не би било исто. Занима ме само добра песма, добра изведба. Да све добро функционише. То су неки стандарди који су мене занимали. Само ме песма интересује или књига коју радим. А све ово мимо мене, какве то везе има.
    Можда су људи гладни тих неких старих, добрих времена..
    – Када се свира, то је један кроз један. Као када устанеш. Мораш да станеш чврсто на обе ноге. Када свирам, мени је било исто. И онда и сада. Није то било боље време, можда само што се музике тиче. Ко зна какав ће бити укус за тридесет година?! Али, принцип је исти….
    …. све остало су нијансе…
    – Да, јесте. Може бити да је човек лепши када је млађи. Као и љубав. Или се догоди или се не догоди.
    Да ли сте се Ви променили или сте остали лепи као пре две деценије?
    – Ха. Нисам се гледао у огледалу пуних 20 година. Не знам шта да Вам кажем. Немам вишка килограма. Ето. Ја сам себи увек исти. Или нисам.
    Да ли сте се променили у себи?
    – Нисам. Не да бих ја видео неку промену. У ствари, оно што сам могао да трпим као млађи сада не могу…
    Нисте толерантни?
    – Е, да. Нисам о томе ни са ким разговарао. Је ли то то?! Некада самог себе не подносим. Старим. И, у том смислу музика је лепа, па заборавим на све и буде ми лепше. А то је суштина.
    -----------------------------------------------------------
    У белом оделу на бини
    У филму који Вам се није свидео, има и један део где ваши пријатељи причају како сте се Бреговићу поверили да желите једног дана да седите на бини у белом оделу, свирате гитару, а иза Вас девојке које певају обучене у народне ношње и оркестар…да ли је то тачно?
    – Не сећам се. Могуће је. Па, и нека је направио то што је направио. А и када бих се сећао целе приче, не мислим да је то важно. Бар за мене.
    С. Чикарић
    објављено: 16.04.2011
  19. Дијана. liked коментар на тему by Andre Williams in Да ли верујете у Бога или не   
    Верујем. Господе, помози моме неверју.