Добро дошли на Живе Речи Утехе

Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,

молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате. 

 en-play-badge.png

itunes-logo.jpg

62af87b658a0499c818723abb72a2556.png

RYLAH

АДМИНИСТРАТОР
  • Content count

    14172
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    50

О RYLAH

  • Ранг
    Oh fishy fishy fishy fish!

Profile Information

  • Пол :
    Мушко

Recent Profile Visitors

53338 profile views
  1. Деашва се понекад да претходно написано у једној кутији за текст остане. Само избриши оно што стоји у кутији пре него што кренеш да пишеш. Помогне и да очистиш кеш или историју.
  2. Не пише их он, побогу, праве форе са тим његовим твитовима, мислим да има и темплејт за то где упишеш твит, број лајкова и ретвитова и онда објавиш "вест"
  3. Исто је тако изјавио и да је Ратко Младић први борац против исламизма у Европи недавно, па избрисао пост.
  4. Теологија је као и свака друга наука друштвеног карактера која се заснива на философији, нема ту превише мудрости. ШТо више читаш и више си упућен и утврђен, мање су могућности да ће да те заведу неки расколници, шарлатани или преваранти. Не знам колико пратиш, али има свештеника или монаха који подржавају поједине опскурне појаве, попут Владимира Димитријевића или Мирољуба Петровића. Има много монаха који су отишли са Артемијем онда када се отцепио. Кад погледаш профил тих људи, видећеш да међу онима који подржавају прву двојицу нема ниједног теолога, а да су они који су са Артемијем отишли и направили раскол углавном неки "револуционарни" теолози, односно људи који акценат не стављају на оно што је "главна струја" у теологији, него на разне заверенистичке приче, попут опасности од екуменизма, чистоте вере, много је ту и етнофилетизма и политике и слично. Зоран Ђуровић је њих све у теолошким расправама разваљивао чак и по Фејзбуцима, где се види колико су заправо танки у тој својој причи.
  5. Није страдање циљ само себи. Хришћанин се не боји да страда, али не иде у безглаву смрт, мада је било и таквих примера много, и то још у првом вековима Хришћанства, о чему су писане бројне посланице (у смислу да је жртвовање само по себи глупо и непотребно и да се не срља у жртвовање). Тешко да то можеш да схватиш ако не схватиш свеукупни хришћански поглед на свет. А свеукупни хришћански поглед на свет гледа на овоземаљску силу и снагу као на нешто пролазно, нешто чему не треба тежити, јер је нула према Божијој моћи и Божијој промисли. У суштини, сва моћ коју ти можеш да прикупиш на овом свету се завршава победом смрти над тобом, а Бог је и изнад смрти, а и практично победио смрт док је био на овом свету. Значи, Римљани и Јевреји, који су били најмоћнији у Јудеји тог доба, учествовали у разапињању Господа, и то је било нешто најгоре што су они могли да смисле, најгоре како су могли да му науде. Он је пустио да му то ураде, између осталог и да би показао колико је њихова моћ мала, смешна и ограничена, кад је највећа представа њихове моћи на Земљи била банализована већ трећег дана по разапињању. Стога је земаљска сила и моћ, који су испод смрти коју је Бог победио пред нашим очима, банална ствар према ономе што је Бог оставио човеку (приближење Богу и обожење човека у том процесу). Е сад, као неко ко у принципу не тежи земаљској моћи, Хришћани у принципу не теже ни развијању физичке снаге, нити срљају у било какве сукобе. То апсолутно не значи да Хришћани безглаво иду у жртвовање, нити значи да су пасивни у животу, посебно када бвиде насиље које се врши према неком другом (мад аима много оних по природи пасивних који своју пасивност покушавају да оправдају својом вером, али они су прича за себе). Опет, када дође нека ситуација, када се тако намести, Хришћанин не бежи и жртвоваће се за опште добро, онако како он схвата опште добро, јер је сигуран да ће победити и то последње исказивање снаге земаљдских моћника - физичко убиство неког човека. Ово је најкраће што може, али то уопште није лако објаснити некоме ко не схвата хришћанско поимање света и односа у свету. Поготово зато што цело то схватање у себи садржи и много наизглед противречности и парадокса, за некога ко не схвата све то.
  6. Много је велико искушење да се затвориш у неку своју сигурну зону, и не видиш прелеп и шаролик свет око себе, који је величанствена Божија творевина. Тако ти се Интернет сведе на пет сајтова, вести ти се сведу на три извора вести, наука ти се сведе на потврду ставова које већ имаш... А све ти то штети и чини те човеком који кочи и себе и све око себе у неком напретку, како год ми видели тај напредак. Можда то долази и из осећања само(за)довољности, не знам, али много штети, свуда.
  7. Нема потребе за расправом, нити је то једино спорно у твом посту, нити си неко ко не зна или не види кад је претерао. Отвори тему и постављај каква год питања хоћеш, уз поштовање саговорника.
  8. Наравно, овде није место таквој причи, с тим што и на тој другој теми не можеш да вређаш било чија верска осећања. Капирам да теби неке ствари, неки светитељи ништа не значе, али си на форуму где су људи којима та прича веома значи, и то мораш да поштујеш. Скроз је опуштено да постављаш питања, али се уздржи од вређања било чијих погледа на свет.
  9. Сад можемо да уђемо у верујем/не верујем причу, ал не бих, стварно, јер нас то неће одвести апсолутно нигде. Али капирам да око доживљаја Кита Ричардса можда и можемо да разговарамо и без истоветних ставова о веровању/неверовању, јер његов доживљај раја може да се схвати на разне начине.