Добро дошли на Живе Речи Утехе

Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,

молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате. 

62af87b658a0499c818723abb72a2556.png

АлександраВ

Члан
  • Content count

    3712
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    73

Репутација активности

  1. АлександраВ liked коментар на тему by Лидија Миленковић in GIF анимације :)   
    Joooj, ne mogu da prestanem da se smejem, 'ocu  d' umrem !   E, bas ti hvala ! 
  2. АлександраВ liked коментар на тему by Нифада in (РТС) Нова теорија бесмртности   
    .Један биолог и један мистик као да  откривају идеализам,древни филозофски концепт који је појавом револуције науке пао у воду.  У савременом контексту, идеализам је  допуњен  мистицизма и преименован  у  биоцентризам. Интересантни покушаји објашњења стварнности.
  3. АлександраВ liked коментар на тему by Нифада in (РТС) Нова теорија бесмртности   
    Биоцентрична теорија коју доноси биолог Роберт Lanza`s,по коме би биологија,а не физика,била кључ за разумевање универзума.
    Тврди да су простор и време производи људске свести,алати ума.Субјективни доживљај је све што постоји.Он доводи у питање и математичке истине,како математика описује бесконачно,универзум,које је ван искуства,а предлаже и нове теорије које редефинишу основне претпоставке или парадигме у физици.По њему,постоје само делимичне истине.
    Претходних година,деценија ,била је популарна корелација теологије и физике.
    У овом тексту се доводе у питање неке конвенционалне ,научне теорије.Али у сваком случају теологија мора уважавати достигнућа науке,и избегавати самодовољност било које врсте.
  4. АлександраВ liked коментар на тему by GeniusAtWork in (РТС) Нова теорија бесмртности   
    Ако мислиш на ово што сам ја линковао: поента је да Ланца и један други лик који се бави сличним стварима, Дипак Чопра, праве мистификацију науке. Тачније, они врло површно знају неке ствари о неким популарним научним теоријама (релативитет, квантна механика, итд) и онда то покушавају да повежу са својим идејама и светоназорима у некакав хибрид науке и религије/мистике. У чему само по себи нема ничег лошег, али онда њихова прича да "наука потврђује" то што причају пада у воду. 
  5. АлександраВ liked коментар на тему by Жељко in (РТС) Нова теорија бесмртности   
    Хајде не будете лењи за нас русољубе преведите барем по који битан пасус.
    Ето и ми обећавамо да ћемо са руског превести понекад по нешто кад буде требало.
  6. АлександраВ liked коментар на тему by GeniusAtWork in (РТС) Нова теорија бесмртности   
    http://nirmukta.com/2009/12/14/biocentrism-demystified-a-response-to-deepak-chopra-and-robert-lanzas-notion-of-a-conscious-universe/
  7. АлександраВ liked коментар на тему by Zoran Đurović in (РТС) Нова теорија бесмртности   
    Авине тлапње на ову тему:  https://www.academia.edu/23078130/%D0%94%D0%BE%D1%9B%D0%B8_%D1%9B%D0%B5_%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82_%D0%B8_%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B5_%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B5_%D0%BE%D1%87%D0%B8
  8. АлександраВ liked коментар на тему by Volim_Sina_Bozjeg in Модерно и ретро православље, или православље и личне интерпретације   
    Inače kod pitanja zašto neko ne želi da donira organe, dozvolio bi sebi da to primetim kao jedan običan bezobrazluk.
    Šta ima ko da duguje odgovor nekome ako ne želi da donira organ a još u celu priču ubacivati i teološki karakter je više nego odvratno.
    Doniranje je dobrovoljni čin i ne podleže nijednoj zakonskoj regulativi davanje obrazloženja zašto želiš ili ne želiš biti donor.
  9. Volim_Sina_Bozjeg liked коментар на тему by АлександраВ in Жива Дела Утехе   
    On 16.7.2012. at 19:55, Иван Цветковић рече Нека Живе Речи Утехе буду и Жива Дела Утехе ..... Ми имамо велике фејсбук странице а имамо и јасне показатеље да су акције које смо подржали или организовали биле веома успешне. Такође, сигуран сам да има много оних који су вољни да помажу. .... Сви веома добро знамо како живимо и какве су прилике. Опет, не можемо свима помоћи. Нарочито не у новцу, јер новца углавном нема. Међутим, постоји нешто што можемо, свим срцем верујем да можемо, па по цену да ова тема до јутра потоне у заборав, не могу а да не покушам.
    После свега што се догодило нашим драгим Рајковићима, почели су да се јављају људи који имају потребу да учине видљивом нечију тешку животну ситуацију. Ми то и иначе чинимо на овом форуму, најчешће (барем ја) када су здравствени проблеми у питању. Некада укуцам СМС, некада не, углавном више пута читам те текстове, памтим имена, те туге на лицима, тај вапај, и молитвом покушам да додирнем тугу тих људи. Толико могу. После разговора са Дејаном Рајковићем, када су се људи одазвали у великом броју и када су ствари почеле да стижу у једној невроватној количини, што сам се и лично уверила, то ме је, морам признати, у једном тренутку заиста дубоко дирнуло. Вишак односно неодговарајуће ствари пронашле су пут од Дејана до других људи који нису имали такву акутну причу али су такође људи којима треба помоћ и којима је помоћ стигла директно до срца. Ја не могу да вам кажем колика је била радост једне особе због само неколико одевних предмета које сам "предала" од Рајковића. Радост. Нада. Неостављеност.
    И онда, након тога, као лавина, до мене стижу контакти, приче, линкови.... недељама читам све те речи. У једном тренутку сам била потпуно исцрпљена, иако веома свесна какве су прилике у нашој земљи и региону, када сво то сиромаштво и глад и несрећа добију име и године и сазнате њихове снове и надања и видите ту стрпљивост и захвалност у немаштини, то вас ошамути. А онда, једна мисао вам не да мира - како на једне 100 километара удаљене прозебле ноге навући ципеле које не носите и које стоје у вашем орману ко зна из ког разлога. Можда управо за те ноге. Али, та мисао оде, и дан се настави у неком петом правцу... а онда, изненада, те ноге се врате.
    Знам да не можемо свима помоћи. Очекивати тако нешто од себе и других је потпуно неразумно, најблаже речено. Али, као у причи о девојчици која је враћала звезде у море, тој звезди коју успете да вратите у воду ваш покрет руком је све. А колико ми руку овде на форуму имамо... и колико ципела...
    Имам само неку потпуно неразрађену идеју, четири кесе ствари, неке судове у најави, две особе са форума које су понудиле помоћ, једну девојку која има спремне топле ствари за дванаестогодишњу девојчицу, предивног Марка који је спреман да помогне на све начине а има пуно искуства и знања из ове области, и ето, овај форум и Црква.нет.
    На овој теми бих волела да направимо својеврсну "помагаоницу", скромну, као што су и наше прилике. Није потребан велики новац, нити велике акције. Само мало добре воље, иницијативе, пар ципела, један џемпер, литар уља. Највеће у свим овим "малим" акцијама била би заправо наша порука људима који живе усамљено, гладни и сиромашни.
    Имамо Дејана, који је диван и скроман, чија ћерка има топле ствари у Београду али их ја нисам "добацила" до Ниша, чекајући да направим "велику" акцију... и тако сам погрешила... да сам спаковала те ствари, макар само њих, тада око Божића, дете би се топло обукло.... а ја, желећи да урадим пуно, нисам урадила ни оно што сам могла, то мало што би њој толико значило, нисам урадила ништа.
    Имамо породицу Љубинковић, породицу која живи са десет хиљада динара месечно, мајка и ћерка су оболеле од епилепсије, а Ђорђе, који жели да ради, не може да нађе посао. Људи су буквално гладни и смрзавају се.
    http://crkva.net/post/32024_ове-људе-знам-помозите-ако-хоћете-http-www-telegraf-rs-vesti-2563277-na-bozic-ni.html
    И имамо нашег Дарка...
    Волела бих да ове две породице и Дарка обрадујемо пакетима хране.
    Поред тога, породици Љубинковић бих волела некако, ако ико има идеју како, бар мало дрва да обезбедимо за грејање. Средства за хигијену.
    Дарку, пакет средстава за хигијену и одећу.
    Стефановићима у току следеће недеље, уз Маркову помоћ, шаљемо пакет са одећом. И ако неко може још нешто, све им је потребно.
    Молим вас да се укључите, колико сте у могућности.
    Као што је наш добри отац Иван Цветковић рекао пре скоро пет година, да будемо и Жива Дела Утехе.
     
  10. АлександраВ liked коментар на тему by Јанко in Модерно и ретро православље, или православље и личне интерпретације   
    У том зецу лежи грм.
    Свако од тих исцељења је пре свега педагошко са циљем увођења истих и/или прусутних у пуну заједницу са Богом и утврђивања у вери. Онде где постоји вера као основновни елемент ("по вери вашој нека вам буде") али која је тако слаба да сама не може допрети до Истине у овом веку ("верујем, Господе, помози моме неверју") Господ кроз исцељење "додаје време" и/или утврђује их у вери показујући им да је Бог ту, са њима, живи, истинити, присутни, који чека на њих. Сузе Марте и Марије су сузе жалости и очајања (примети да су ишли за једном од њих да пазе да себи не учини какво зло) а очајни нису спремни за Царство. Лазар устаје да утврди Марту и Марију у истинитој вери у Христа (очигледно су веровале у њега као човека-месију-чудотворца а не Бога: "да си ти био овде не би умро брат мој", значи пошто ниси био овде и не знаш шта је са њим он је умро! Следи -ти ниси Бог. Видиш колико је слаба њихова вера а времена мало...) и да најави Христово васкрсење - а не да буде вечно здрав.
    Ниједан исцељени није остао да се касније не разбољева или не умре. Њихова стања Христос користи у датом моменту како у правцу побуђивања човекољубља код присутних тако и за различите поруке (нпр исцељује 10 губавих а само један и то странац захвалан; дакле указује на незахвалност деветорице који су јевреји и пази сад - исцелио незахвалнике!?! Да ли је могуће да није знао какви су?!? Мислиш да се они касније нису разбољевали? Омашили су заједницу иако су добили дар и лек.)
    Дакле, исцељење само по себи није примарно у Јеванђељу - да се ослободимо телесних слабости, већ да научимо лекцију где машимо на путу ка њему.
  11. АлександраВ liked коментар на тему by JESSY in POMOZIMO ĐORĐU JANKOVIĆU (29): GLADAN SAM, A NIKO NEĆE EPILEPTIČARA ZA RADNIKA!   
    Đorđe Janković iz Aranđelovca vodi jako težak život. Osim toga što boluje od epilepsije, niko ne želi da ga primi da radi, baš zbog bolesti.
    Primam socijalnu pomoć devet meseci godišnje, kažu da je takav zakon, svega 6.000 dinara, od kojih pola ode na lekove - priča Đorđe, koga su svi osim Radića zaboravili.
    Otac mi je preminuo, kada sam imao 8 godina. Majka je ostavila mene i sestru, kada sam imao 10 godina. Potom smo preselili u Beograd. Sestra mi se kasnije udala, ja sam ostao sam na ulici. Bez posla. Oboleo. Pet meseci spavao po ulicama. Gledao ko baca staru hranu - tužno za naš portal govori ovaj napaćeni mladić.
    Tuga do neba
    Meni se dešava i po tri puta nedeljno epi napadi. Skoro sam krevet prevrnuo i frižider. A sada smo došli u situaciju da nemamo za hranu. Nemamo ogrev. Mučimo se i tako. Skoro sam išao da sakupljam neku hranu i pao sam u šumi, dvoje ljudi su me našli. Postoji deonica državnog puta koju niko neće da popravi, a to je još od majskih poplava. Neće ni hitna da dođe - dodaje Đorđe.
    Zaboravljen od svih
    - Pitao sam ga: „Šta to radiš, crni crnjanine?“, a on mi tužno odgovorio: „Ručam!“ Zaboravim na curu i odvedem ga na burek, a posle mi se svideo. Svi su čekali da dovedem devojku, a ja, umesto s mladom, na vrata banuo s Đorđem - priseća se Dejan Radić (40).

    Žive u kućerku od blata... Đorđe sa Dejanom
    Nedovršena kuća, dve straćare sazdane od blata u pretprošlom veku i štala napola pokrivena. Sirotinja. Tu žive Radići. Dejan, Danijela (38) i njihova majka Milica (66). Muž joj je umro lane. - Samo sam im još ja falio. Ne mogu da im se odužim. Bih ja, al‘ me stisla bolest, niko neće epileptičara u službu.

    CENTAR ZA SOCIJALNI RAD NE ŽELE DA RAZGOVARAJU O OVOM SLUČAJU:
    JANKOVIĆ NEMA PRAVO NA TUĐU NEGU
    Uplata putem računa
    Ako želite lično pomoći
    Izvor: humanitarniapeli.com / kurir.rs
  12. АлександраВ liked коментар на тему by Јелена011 in Hrišćanski i nehrišćanski romansirani pogledi na stradanje i umiranje   
    Ima kod vl Nikolaja u besedi o omladinskom pesimizmu divnih delova kad objasnjava zasto ne smemo biti pesimisti i sad ide prica -ne moze dati zivot neko ko ne voli i ne ceni zivot jer to onda nije darovanje nego bacanje.
    A vidim na temi i jednu divnu osobu koju cesto citiram pa u skladu sa temom -ne poklanjam ja nesto sto mi ne treba, nego sto je nekom drugom potrebnije nego meni.
    Zivot je najveci dar koji smo dobili, bez njega ne bi bilo nicega, tek onaj ko voli i ceni taj dar, koji ga ispunjava radoscu, kreativnoscu, stvaralastvom raznih vrsta moze i da ga da u odbranu tuđeg zivota, u zastitu bliznjeg. Da ga da sa svescu da je to najdragocenije nesto al da je ljubav ka bliznjem i dobrobit bliznjeg vaznija.
    Glede transplantacije nazalost mnogi zive u starom zavetu pa misle dusa je u krvi, ako razmenis krv osta bez duse.
    Kao sto je osuđeno samoubistvo u ratu i slicni projekti -odo namerno da me roknu, bas iz nepostovanja prema daru zivota, tako je nekim ljudima tesko da rasuđuju o transplantaciji jer nisu stigli do novog zaveta u svojoj glavi.
  13. АлександраВ liked коментар на тему by Иван Недић in Hrišćanski i nehrišćanski romansirani pogledi na stradanje i umiranje   
    Ево шта на ову тему каже о. Александар Шмеман. Из књиге Беседе на Радију Слобода у пет томова, том 2, Крагујевац: Каленић (у припреми):
     
    „И не уведи нас у искушење“1
     
    Последња прозба главне хришћанске молитве, „Оче наш“, од давнина тумачена на различите начине, гласи: „И не уведи нас у искушење, но избави нас од злога“.
    Као прво, шта може да значи то „не уведи“? Значи ли то да нас сам Бог искушава, да нам он шаље патње, искушења и сумње, којих је у нашем животу тако много, због којих је наш живот често тако мукотрпан? Другим речима, није ваљда да нас сам Бог мучи, па макар и са намером да нам то мучење на крају крајева донесе просветљење и спасење? Као друго, на кога то мислимо када се молимо за избављење од злога? Ова реч је превођена и преводи се и као, напросто, „зло“ – „избави нас од зла“, зато што се грчки оригинал (ἀπὸ τοῦ πονηροῦ) може превести и као „од злога“, и као „од зла“.
    Било како било, откуд то зло? Ако има Бога, зашто онда у свету све време тријумфује зло, зашто је присуство силе зла толико очигледније од присуства силе Божије? Ако има Бога, како он допушта све то? Сем тога, ако Бог мене спасава од зла које ми прети, зашто онда не спасава и друге око мене – све који на тако очигледан начин пате и страдају?
    Рећи ћемо одмах да на ова питања није лако одговорити. Или, да будемо још јаснији: одговора на ова питања уопште нема, ако под одговором подразумевамо рационално, такорећи објективно објашњење. Сви покушаји чувене теодицеје, тј. давања рационалног објашњења за чињеницу зла упркос постојању свемогућег Бога, били су и остали неуспешни и неубедљиви. Сва та објашњења обара чувени одговор Ивана Карамазова код Достојевског: „Ако се будућа срећа заснива на сузици макар једног детета, ја с највећим поштовањем враћам улазницу за такву срећу“.2
    Али шта онда одговорити? Можда управо овде почиње да се разоткрива смисао, или, можда, не толико смисао, колико унутарња сила последње прозбе молитве „Оче наш“: „И не уведи нас у искушење, но избави нас од злога“. Јер зло нам долази управо као искушење, као сумња, као крах вере, као устоличење таме, цинизма и моралне немоћи у нашој души.
    Застрашујућа моћ зла није толико у њему самом, колико у томе што оно руши нашу веру у добро, веру да је добро моћније од зла. Признати свемоћ зла – управо је у томе искушење. Чак и сам покушај да објаснимо зло, да га, ако се тако може рећи, „озаконимо“ некаквим рационалним објашњењима, представља исто то искушење унутарње капитулације пред злом. Хришћанско поимање зла заснива се на томе да за њега нема никаквог оправдања, да је зло последица одвојености од Бога и истинског живота. Нама Бог не објашњава изворе и порекло зла, него нам даје снагу да се боримо против њега и да га побеђујемо. И опет, та победа није да схватимо и објаснимо зло, него да му се супротставимо свом снагом вере, наде и љубави, јер у њима је одговор на искушење, победа над искушењем, и зато победа над злом.
    Управо ту победу однео је Христос, чији је цео живот био непрекидно надилажење искушења. Зло је око њега непрестано тријумфовало у свим својим облицима, почев од покоља невине деце након његовог рођења, па све до његовог предавања телесним мукама и срамној смрти. У извесном смислу, и само Јеванђеље је прича о тријумфу зла и о Христовој победи над злом као искушењем.
    Христос ниједном није објаснио и стога ниједном није оправдао, озаконио зло, већ је насупрот њега непрестано истицао веру, наду и љубав. Он није уништио зло, него је показао силу борбе против њега и ту силу нам оставио. За њу, за ту силу, молимо се ми сваки пут када кажемо: „И не уведи нас у искушење“.
    За Христа се у Јеванђељу каже да му се током ноћне молитве у врту, када је почео да се жалости и да тугује (в. Мт 26, 37), када га је, другим речима, притисла сва тежина искушења, јавио анђео са неба и укрепио га (в. Лк 22, 43).
    За ту тајанствену помоћ молимо се и ми: да у злу, патњама и искушењима не поклекне наша вера, да не ослаби нада, да не пресуши љубав, да се не зацари тама зла у нашој души и да она, душа, не постане извор зла; молимо се да се поверимо Богу као што му се поверио Христос, да се о његову силу која нам је остављена разбије свако искушење.
    Заповеђено нам је да се молимо и да нас Бог избави од злога. Тиме нам је дато још једно не толико објашњење, колико откровење о личносном карактеру зла, о личности као носиоцу и извору зла. Не постоји самостална суштина која би се могла назвати мржњом, већ нам се мржња у свој својој застрашујућој сили показује када видимо онога ко мрзи; не постоји патња, него паћеник. Све на овом свету, све у овом животу је лично, и зато се у Молитви Господњој не молимо за избављење од некаквог безличног зла, него од злога. Извор зла је зли човек, тј. човек за ког је зло, ма како то парадоксално, ма како то страшно звучало, постало добро, човек који живи злом. И можда нам је управо у овим речима о зломе дато једино могуће објашњење зла, јер оно се овде открива не као некаква безлична суштина разливена по свету, већ као трагедија личног избора, личне одговорности, личне одлуке.
    Али управо зато је једино у личности, а не у апстрактним структурама и законима, могућа победа над злом и тријумф добра. Зато се ми пре свега молимо за себе, јер сваки пут када ми савладамо искушење, када се ми определимо за веру, наду и љубав уместо за таму зла, у свету почиње нови узрочно-последични низ, отвара се нова могућност победе. Ето, то је темељ наше молитве: „Не уведи нас у искушење, но избави нас од злога“.
    1Претходно објављено као: „Цикл бесед о молитве Господней «Отче наш», 7“, Прот. А. Шмеман, Проповеди и беседы, Москва: Паломник, 2000, стр. 32–35.
    2„Стога се ја те највише хармоније потпуно одричем. Она не вреди једне сузице ни само оног једног измученог детета (...) И стога ја журим да своју улазницу вратим. (...) Не да не прихватам Бога, Аљоша, него му само улазницу, са највећим поштовањем, враћам натраг“. Браћа Карамазови (Братья Карамазовы, 1879–1880), део 2, књига 5, глава 4 (Фјодор Михајлович Достојевски, Браћа Карамазови, превео Јован Максимовић, Београд: Новости, 2006, стр. 256).
  14. Natasa. liked коментар на тему by АлександраВ in Срећан рођендан!   
    @Џуманџи
    @Natasa.
    Срећан рођендан, све најбоље вам желим