Добро дошли на Живе Речи Утехе

Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,

молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате. 

62af87b658a0499c818723abb72a2556.png

АлександраВ

Члан
  • Content count

    3712
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    73

Everything posted by АлександраВ

  1. On 16.7.2012. at 19:55, Иван Цветковић рече Нека Живе Речи Утехе буду и Жива Дела Утехе ..... Ми имамо велике фејсбук странице а имамо и јасне показатеље да су акције које смо подржали или организовали биле веома успешне. Такође, сигуран сам да има много оних који су вољни да помажу. .... Сви веома добро знамо како живимо и какве су прилике. Опет, не можемо свима помоћи. Нарочито не у новцу, јер новца углавном нема. Међутим, постоји нешто што можемо, свим срцем верујем да можемо, па по цену да ова тема до јутра потоне у заборав, не могу а да не покушам. После свега што се догодило нашим драгим Рајковићима, почели су да се јављају људи који имају потребу да учине видљивом нечију тешку животну ситуацију. Ми то и иначе чинимо на овом форуму, најчешће (барем ја) када су здравствени проблеми у питању. Некада укуцам СМС, некада не, углавном више пута читам те текстове, памтим имена, те туге на лицима, тај вапај, и молитвом покушам да додирнем тугу тих људи. Толико могу. После разговора са Дејаном Рајковићем, када су се људи одазвали у великом броју и када су ствари почеле да стижу у једној невроватној количини, што сам се и лично уверила, то ме је, морам признати, у једном тренутку заиста дубоко дирнуло. Вишак односно неодговарајуће ствари пронашле су пут од Дејана до других људи који нису имали такву акутну причу али су такође људи којима треба помоћ и којима је помоћ стигла директно до срца. Ја не могу да вам кажем колика је била радост једне особе због само неколико одевних предмета које сам "предала" од Рајковића. Радост. Нада. Неостављеност. И онда, након тога, као лавина, до мене стижу контакти, приче, линкови.... недељама читам све те речи. У једном тренутку сам била потпуно исцрпљена, иако веома свесна какве су прилике у нашој земљи и региону, када сво то сиромаштво и глад и несрећа добију име и године и сазнате њихове снове и надања и видите ту стрпљивост и захвалност у немаштини, то вас ошамути. А онда, једна мисао вам не да мира - како на једне 100 километара удаљене прозебле ноге навући ципеле које не носите и које стоје у вашем орману ко зна из ког разлога. Можда управо за те ноге. Али, та мисао оде, и дан се настави у неком петом правцу... а онда, изненада, те ноге се врате. Знам да не можемо свима помоћи. Очекивати тако нешто од себе и других је потпуно неразумно, најблаже речено. Али, као у причи о девојчици која је враћала звезде у море, тој звезди коју успете да вратите у воду ваш покрет руком је све. А колико ми руку овде на форуму имамо... и колико ципела... Имам само неку потпуно неразрађену идеју, четири кесе ствари, неке судове у најави, две особе са форума које су понудиле помоћ, једну девојку која има спремне топле ствари за дванаестогодишњу девојчицу, предивног Марка који је спреман да помогне на све начине а има пуно искуства и знања из ове области, и ето, овај форум и Црква.нет. На овој теми бих волела да направимо својеврсну "помагаоницу", скромну, као што су и наше прилике. Није потребан велики новац, нити велике акције. Само мало добре воље, иницијативе, пар ципела, један џемпер, литар уља. Највеће у свим овим "малим" акцијама била би заправо наша порука људима који живе усамљено, гладни и сиромашни. Имамо Дејана, који је диван и скроман, чија ћерка има топле ствари у Београду али их ја нисам "добацила" до Ниша, чекајући да направим "велику" акцију... и тако сам погрешила... да сам спаковала те ствари, макар само њих, тада око Божића, дете би се топло обукло.... а ја, желећи да урадим пуно, нисам урадила ни оно што сам могла, то мало што би њој толико значило, нисам урадила ништа. Имамо породицу Љубинковић, породицу која живи са десет хиљада динара месечно, мајка и ћерка су оболеле од епилепсије, а Ђорђе, који жели да ради, не може да нађе посао. Људи су буквално гладни и смрзавају се. http://crkva.net/post/32024_ове-људе-знам-помозите-ако-хоћете-http-www-telegraf-rs-vesti-2563277-na-bozic-ni.html И имамо нашег Дарка... Волела бих да ове две породице и Дарка обрадујемо пакетима хране. Поред тога, породици Љубинковић бих волела некако, ако ико има идеју како, бар мало дрва да обезбедимо за грејање. Средства за хигијену. Дарку, пакет средстава за хигијену и одећу. Стефановићима у току следеће недеље, уз Маркову помоћ, шаљемо пакет са одећом. И ако неко може још нешто, све им је потребно. Молим вас да се укључите, колико сте у могућности. Као што је наш добри отац Иван Цветковић рекао пре скоро пет година, да будемо и Жива Дела Утехе.
  2. @Џуманџи @Natasa. Срећан рођендан, све најбоље вам желим
  3. Са овим се не слажем. Теологија је ипак само један део онога што те води и утврђује у вери. Обични људи, њихови осећаји, осећања, просте обичне речи, искуства, исповести и др, могу да те и убеде и утврде.
  4. Вероватно оно са чиме се и иначе не слажем, ван теологије, што ме опет враћа на то да, без обзира колико сам вукла напред и била испред времена као млада, неки традиционализам волим да браним, па се ту упрем ко магаре
  5. Далеко сам ја од црквених, немам никакав унутрашњи мир и ништа нисам научила, ни не знам да ли сам ушла у Цркву или још увек стојим на вратима, а тек немам свакодневни хришћански живот. Није да се не трудим и да не покушавам, али сам заиста далеко од тога. Хвала за одговор, слажем се у потпуности.
  6. Добро питање. У контексту онога што је Нешић написао, да теологија постоји да саблажњава уске умове, опет у оквиру онога колико ја могу да разумем, веома често се тако осећам, једноставно, не слажем се са многим стварима које су "по новом" пожељне и веома често то осећам као агресивно наметање и етикетирање уколико се са тиме не сложим. Вероватно сам уског ума.
  7. А шта ћемо са онима који се под фирмом теологије мало заиграју, па испадну потпуно из теолошких оквира, па саблажњавају редом и кога треба и кога не треба и за оно што треба и за оно што не треба и то не да би отворили место за Божија изненађења, већ отварајући место управо за супротно. С друге стране, оних који саблажњавају има на обе стране колико год човек хоће, а оних који воде у смирење врло мало. Ја везе са теологијом немам, али мени тих што саблажњавају преко главе, опет са обе стране. Тек ту и тамо понеки те води до смирења и упућује на љубав и заиста на тај начин гура напред. Сви ови остали само неки фајт, а тек тога ми је преко главе. Не разумем ја пола од тих ваших теолошких расправа, а мислим да ни не треба, није ми ни идеја да будем школовани теолог, али веома добро знам и осећам када ме неко пецне (или завеже) да би ме научио, а када да би се центрирао у мом животу, срцу и (уском) уму.
  8. Да, али питање је шта значи бољим? За кога бољим? Да ли можемо да оставимо могућност да је и старо и ново добро, у смислу постизања истог, доброг циља, али да је другачије, и да једнима одговара ово а другима оно, и да се не инсистира на наметању нечега само зато што је ново, ако се постиже исти, добар, исправан резултат. Хајде да га потпуно упростим, али потпуно (не замери на баналном примеру) - ти мутиш тесто за палачинке миксером, ја варјачом, ти мислиш да је мени теже али ја мислим да је теби компликованије (укључујеш миксер, переш мешалице итд). На крају, и ти и ја правимо добре палачинке, и што је најважније, нахранимо и себе и друге. Или сам ја примитивна зато што мутим палачинке варјачом и треба ми на силу угурати миксер? Наравно, потпуно је друга прича ако се стави нафта у тесто, онда ни ти ни ја не радимо добро.
  9. Не бих рекла. Веома озбиљни текстови и веома корисни рекла бих, се могу наћи на њиховим ФБ профилима и скоро редовно преносимо њихове текстове овде на форум. И то су јавне ФБ објаве, нису сакривене и ограничене само на пријатеље.
  10. И ја сам, само сам читала и нисам ништа писала, али сам читала веома детаљно све ове године, зато сам и питала то што сам питала. Није нестао хвала Богу, и искрено се надам да неће, али бих волела да ми неко одговори и на остала питања која сам поставила. Управо то.
  11. На основу чега можеш овако сигурно да тврдиш да ће нас бити све више и више? Када смо већ код тога, због чега се овде веома ретко (такорећи скоро никада) у разговоре укључују свештеници и студенти теологије (осим пар сталних)? Све их је мање, у односу на претходна времена могли бисмо да кажемо да их готово и нема, и да се држе само понеке теме. При чему се зна да је велики број нашег свештенства и студената веома активно на интернету и по друштвеним мрежама, управо у размени живе речи са људима који су "обичан" свет, и то по многим питањима, и из свих области живота имају свакодневну комуникацију са стотинама људи. Такође, како то да немамо свештеника у админ тиму? Како то објаснити, ако се зна да је ово највећи и најбољи православни форум у Србији, при чему је и део мисионарског одељења СПЦ? Само да се зна, не провоцирам, једноставно питам.