Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

АлександраВ

Члан
  • Content count

    3966
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    77

Everything posted by АлександраВ

  1. Поменимо новоупокојеног Томислава. Покој му души.
  2. Пoменимо браћо и сестре све нас на овој нашој благој друштвеној мрежи, да нам Господ да да издржимо сва искушења, да се јачамо у вери, да будемо смирени и радосни и да прослављамо Његово име свугде, сада и увек. Амин

  3. Prenosim poruku jedne mame, hajde da pomognemo... Мајци петоро деце су потребна колица за бебу. Другарица ми је испричала да ју је јутрос док су водиле децу у школу видела како носи бебу у наручју, није у могућности да купи колица. Ако неко има колица за бебу и може да дарује, овој мајци би то пуно значило. (мислим да беба има 5 месеци).
  4. On 16.7.2012. at 19:55, Иван Цветковић рече Нека Живе Речи Утехе буду и Жива Дела Утехе ..... Ми имамо велике фејсбук странице а имамо и јасне показатеље да су акције које смо подржали или организовали биле веома успешне. Такође, сигуран сам да има много оних који су вољни да помажу. .... Сви веома добро знамо како живимо и какве су прилике. Опет, не можемо свима помоћи. Нарочито не у новцу, јер новца углавном нема. Међутим, постоји нешто што можемо, свим срцем верујем да можемо, па по цену да ова тема до јутра потоне у заборав, не могу а да не покушам. После свега што се догодило нашим драгим Рајковићима, почели су да се јављају људи који имају потребу да учине видљивом нечију тешку животну ситуацију. Ми то и иначе чинимо на овом форуму, најчешће (барем ја) када су здравствени проблеми у питању. Некада укуцам СМС, некада не, углавном више пута читам те текстове, памтим имена, те туге на лицима, тај вапај, и молитвом покушам да додирнем тугу тих људи. Толико могу. После разговора са Дејаном Рајковићем, када су се људи одазвали у великом броју и када су ствари почеле да стижу у једној невроватној количини, што сам се и лично уверила, то ме је, морам признати, у једном тренутку заиста дубоко дирнуло. Вишак односно неодговарајуће ствари пронашле су пут од Дејана до других људи који нису имали такву акутну причу али су такође људи којима треба помоћ и којима је помоћ стигла директно до срца. Ја не могу да вам кажем колика је била радост једне особе због само неколико одевних предмета које сам "предала" од Рајковића. Радост. Нада. Неостављеност. И онда, након тога, као лавина, до мене стижу контакти, приче, линкови.... недељама читам све те речи. У једном тренутку сам била потпуно исцрпљена, иако веома свесна какве су прилике у нашој земљи и региону, када сво то сиромаштво и глад и несрећа добију име и године и сазнате њихове снове и надања и видите ту стрпљивост и захвалност у немаштини, то вас ошамути. А онда, једна мисао вам не да мира - како на једне 100 километара удаљене прозебле ноге навући ципеле које не носите и које стоје у вашем орману ко зна из ког разлога. Можда управо за те ноге. Али, та мисао оде, и дан се настави у неком петом правцу... а онда, изненада, те ноге се врате. Знам да не можемо свима помоћи. Очекивати тако нешто од себе и других је потпуно неразумно, најблаже речено. Али, као у причи о девојчици која је враћала звезде у море, тој звезди коју успете да вратите у воду ваш покрет руком је све. А колико ми руку овде на форуму имамо... и колико ципела... Имам само неку потпуно неразрађену идеју, четири кесе ствари, неке судове у најави, две особе са форума које су понудиле помоћ, једну девојку која има спремне топле ствари за дванаестогодишњу девојчицу, предивног Марка који је спреман да помогне на све начине а има пуно искуства и знања из ове области, и ето, овај форум и Црква.нет. На овој теми бих волела да направимо својеврсну "помагаоницу", скромну, као што су и наше прилике. Није потребан велики новац, нити велике акције. Само мало добре воље, иницијативе, пар ципела, један џемпер, литар уља. Највеће у свим овим "малим" акцијама била би заправо наша порука људима који живе усамљено, гладни и сиромашни. Имамо Дејана, који је диван и скроман, чија ћерка има топле ствари у Београду али их ја нисам "добацила" до Ниша, чекајући да направим "велику" акцију... и тако сам погрешила... да сам спаковала те ствари, макар само њих, тада око Божића, дете би се топло обукло.... а ја, желећи да урадим пуно, нисам урадила ни оно што сам могла, то мало што би њој толико значило, нисам урадила ништа. Имамо породицу Љубинковић, породицу која живи са десет хиљада динара месечно, мајка и ћерка су оболеле од епилепсије, а Ђорђе, који жели да ради, не може да нађе посао. Људи су буквално гладни и смрзавају се. http://crkva.net/post/32024_ове-људе-знам-помозите-ако-хоћете-http-www-telegraf-rs-vesti-2563277-na-bozic-ni.html И имамо нашег Дарка... Волела бих да ове две породице и Дарка обрадујемо пакетима хране. Поред тога, породици Љубинковић бих волела некако, ако ико има идеју како, бар мало дрва да обезбедимо за грејање. Средства за хигијену. Дарку, пакет средстава за хигијену и одећу. Стефановићима у току следеће недеље, уз Маркову помоћ, шаљемо пакет са одећом. И ако неко може још нешто, све им је потребно. Молим вас да се укључите, колико сте у могућности. Као што је наш добри отац Иван Цветковић рекао пре скоро пет година, да будемо и Жива Дела Утехе.
  5. Оно што је заиста интересантно јесте да је Грађанска хуманитарна иницијатива, група коју води наш пријатељ Марко (многи су га упознали када смо помагали Рајковићима), за само 5 дана прикупила одличну помоћ за породицу са Косова, ево можете видети како се то ради. Ми бисмо могли од грађана у тој групи веома много да научимо. Свака им част, добри људи су то заиста добро урадили.

    ... ми се не можемо похвалити нити оваквим одзивом нити количином.

     

    1. Дијана.

      Дијана.

      Apeli moraju da idu agresivno na fb, da bi ih vidio veliki broj ljudi. Ovde i na mrezi otprilike, ko daje, vec je dao...

  6. Upoznajte dve Nine, Repanović i Komatović.
  7. Хвала Богу да можемо да помажемо једни другима. Веома је значајна твоја помоћ, заиста. Свако добро ти желим драга моја! Можемо све да се договоримо, како и када теби буде одговарало. Не морамо да журимо са прикупљањем помоћи, ако су прилике такве да успоримо, успорићемо. А прилике су такве да ми готово ништа нисмо прикупили за ових једанаесторо деце и њихове родитеље. Оно што је заиста интересантно јесте да је Грађанска хуманитарна иницијатива, група коју води наш пријатељ Марко (многи су га упознали када смо помагали Рајковићима), за само 5 дана прикупила одличну помоћ за породицу са Косова, ево можете видети како се то ради. Ми бисмо могли од грађана у тој групи веома много да научимо. Свака им част, добри људи су то заиста добро урадили. https://www.facebook.com/groups/incijativa/permalink/1599610563390398/ Интересантно је и то да они сада чекају нас како би помоћ ишла заједно за све породице са Косова, али ето... ми се не можемо похвалити нити оваквим одзивом нити количином.
  8. Другари, да ли може у потпис да ми се убаци ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама са све линком Ја не могу да мењам потпис због банера за логопедију, па једино (на моју жалост) да се избаци Рилетов цитат, ако мора. Хвала
  9. Ако је Бог увек близу, зашто бисмо се онда узнемиравали? У Њему живимо и крећемо се. Он нас носи у Свом наручју. Богом дишемо, у Бога се одевамо, Бога дотичемо, Бога окушамо у тајинству. Ма где да се окренеш, ма где да погледаш – свуда је Бог: на небесима, на земљи, у безданима, у дрвећу, у камену, у твом уму, у твом срцу. Зар Он не види да ти страдаш и да патиш? Кажи му шта те мучи и видећеш утеху, видећеш исцељење које ће исцелити не само тело него у још већој мери и страсти твоје душе.

    старац Јосиф Исихаста