Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

АлександраВ

Члан
  • Content count

    4178
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    77

АлександраВ last won the day on Фебруар 11

АлександраВ had the most liked content!

О АлександраВ

  • Ранг
    Не мисли да оде
  • Рођендан 04/06/70

Profile Information

  • Пол :
    Женско
  • Локација :
    Београд

Recent Profile Visitors

17256 profile views
  1. http://videa.hu/videok/kreativ/azra-album-1980-0FqIGbrCmdY5pQ3i
  2. Морам овако телеграфски, кратка сам сада са временом. Тематска окупљања - пола сата - тема: ХХХХ, са особом која би била гост и водила разговор - увод десетак минута, затим питања и одговори. Нпр - лекар, професор, правник, свештеник, лечени зависник, социјални радник, фотограф, било ко са неком "актуелном" животном причом... може тематски и да се повеже са Поукама, са нашим делом ЖРУ саветовалиште - за питања и одговоре и даље уобличавање актуелних тема за даља окупљања, упутити учеснике разговора и на овај део форума. Добро осмислити теме, занимљиве али не преобимне, не ни ускостручне, животне. Поетска окупљања - читање своје поезије (или прозе) - може бити тематска, хришћанска, љубавна, историјска ... Пријављивање може ићи такође преко форума, неколико наших песника може прочитати неке своје радове, и даље би могло да се осмисли нпр, када ће бити та "поетска" окупљања, нпр. једном месечно. И ту се може позвати гост, имамо пуно људи који лепо пишу. Хуманитарна окупљања - можемо се повезати, "Вазнесењска Кана" и Жива Дела Утехе - акције које спроводи ЖДУ могу бити представљене на окупљањима - укратко 15ак минута представљање ко је потребити за којег се тренутно акција спроводи а затим би окупљени даривали шта могу и желе - књигу, фломастере за децу, 100 динара, кутију кекса, ... део ових окупљања био би посвећен разговорима о томе како можемо помоћи потребитима у свом окружењу. Учесници оваквих окупљања могу бити сви, а они који нису у браку пратиће већ пут свог срца у оваквим топлим и осмишљеним окупљањима. И наравно, добра реклама, али не упознавање ради брака, него упознавање ради отварање срца, неко ће се обогатити пријатељима неко животним сапиутницима. Пуно среће!
  3. Срећан рођендан Пеђа
  4. https://www.facebook.com/udrugalavice/photos/pcb.1500352723362928/1500352413362959/?type=3&theater
  5. https://pp.userapi.com/c637827/v637827638/47b89/7crUtt-UwU0.jpg
  6. predivno....
  7. Након успешне претходне акције, мислим да бисмо могли и требали да кренемо даље. Замолила бих све драге форумаше који су у прилици да се окупимо око Милоша и његових родитеља и да покушамо да помогнемо колико можемо. Следећа акција ЖДУ била би за Милоша баку Даницу и поново за дечицу са Косова и Метохије. Молим све који желе да учествују да се јаве како бисмо се организовали око прикупљања помоћи. Свака помоћ, идеја, иницијатива и добра намера су веома добродошли.
  8. Теа је преминула. Молим вас помените.
  9. "Уопште није лако изговорити и написати све ово и објавити. Али, с обзиром да смо и супруга и ја незапослени, добро, ја дајем часове, али то је несигурно и сезонски активно, и да имамо троје мале деце, молим и тражим. А кнедла ми у грлу и очи задржавају сузе."

    Помозимо породици Рајковић 2764.png Молим вас, делите, уплатите, помените.

     

    1. PredragVId

      PredragVId

      Могли би поново да активирамо страницу за помоћ брату Дејану.

  10. https://www.agroklub.rs/eko-proizvodnja/akvaponika-novi-pomak-u-proizvodnji-biljaka-i-ribe/23766/
  11. Eparhija budimljansko-nikšićka, zajedno sa „Formom A tenika“, krenula je sa realizacijom projekta „Artos-prilika svima“ tokom koga će 20 osoba sa invaliditetom (OSI) biti obučeno za upravljanje akvaponskim sistemom, od kojih će troje biti zaposleno u toku projekta koji traje 14 mjeseci. Prema riječima đakona Konstantina Dojića realizacijom projekta (koji je naziv dobio po starogrčkoj riječi artos, što u prevodu znači hljeb) biće omogućena prva primjena akvaponske proizvodnje u Crnoj Gori. Kako je kazao na konferenciji za novinare projekat između ostalog uključuje instalaciju pilot akvaponskog plastenika u urbanom jezgru Nikšića, teorijske obuke kroz predavanja i praksu, akreditaciju kursa, pružanje psihološke podrške licima sa invaliditetom, studijsku posjetu Mostaru, kao i Dan akvaponije na kome bi bio predstavljen koncept „artosa“, kao inovativnog oblika društvenog preduzetništva. „Već smo počeli sa procesom akreditovanja obrazovnog programa za kurs za operatora akvaponskog sistema, jer je ta poljoprivreda bazirana na znanju. Biće objavljen i prvi priručnik o osnovama akvaponske proizvodnje u Crnoj Gori“, kazao je Dojić i dodao da je pomenuti projekat plod njihovog četvorogodišnjeg rada Prema njegovim riječima potrudiće se da obezbijede održivost projekta i nakon njegovog okončanja, a da bi se to dogodilo potrebno je dizajnirati akvaponski sistem prilagođen OSI, i obezbijedi tržište za proizvode iz plastenika, a to bi, prije svega bile narodne kuhinje i slobodno tržište. Vrijednost projekta, koji sa 76,5 odsto sredstava finansira Evropska unija, je 87,6 hiljada eura. Dojić je kazao da je to treći projekat koji institucije Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori sprovode uz finansijsku podršku EU. Romain Boitard, programski menadžer za socijalnu politiku u Delegaciji EU, kazao je da se od devet projekata koji se odnose na OSI i pripadnike RE populacije, tri realizuju u Nikšiću. Prema njegovim riječima EU je svjesna da je uključivanje ranjivih grupa jako težak i dug proces, zato se njihova podrška neće završiti sa ovim grantom, pa će naredne godine iznos novca koji opredjeljuju EU i IPA programi, a tiče se povećanja zapošljavanja ljudskih resursa u Crnoj Gori, biti povećan više od tri puta i iznosiće 53.5 miliona eura. „Uključivanje ranjivih grupa u društvo, a posebno u zapošljavanje, je pioritet. Ranjive grupe imaju ispred sebe mnoštvo barijera, i kompleksne potrebe koje su povezane sa društvenim isključivanjem. Jako je važno da se lokalne zajednice uključuiju u dizajniranje i sprovođenje projekata koji doprinose njihovoj neisključivosti”, poručio je Boitard. Blanka Radošević-Marović, generalna direktorica za unapređenje i zaštitu ljudskih prava i sloboda u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, kazala je da je urađena analiza usklađenosti crnogorskog zakonodavstva sa zakonom o zabrani diskriminacije OSI i sa konvencijom UN-a o pravima lica sa invaliditetom. “Obuhvaćeno je oko 60 zakona od kojih će u ovoj godini i narednoj godini biti usklađeno 17. U ovoj godini, što je veoma važno za osobe sa invaliditetom, biće usklađen čitav set zakona iz oblasti obrazovanja, jer znamo da je to ključna stvar za njihovo ravnopravno uključivanje na tržište rada i postizanja suštinske ravnopravnosti u društvu”, kazala je Radošević-Marović . Prema riječima Velizara Obradovića, predstavnik NVO sektora, Crna Gora ima najbolje zakone za zapošljavanje OSI, ali je problem u tome što direktori preduzeća, zbog predrasuda, neće da zaposle lica sa invaliditetom, dok crkva pomenutim projektom pokazuje kako to treba raditi. Visokoefikasni samoodrživi proizvodni sistem Akvaponska tehnologija je visokoefikasni samoodrživi proizvodni sistem koji predstavlja kombinaciju akvakulture (intezivni uzgoj riba) sa hidroponijom (uzgoj biljaka bez zemlje u supspratu). Akvaponija eliminiše nedostatke pomenutih tehnika. To je simbiotski uzgoj povrća i ribe koji omogućuje proizvodnju zdrave hrane uz minimalnu upotrebu vode na neplodnom zemljištu, bez vještačkih đubriva i pesticida. http://www.vijesti.me/vijesti/eparhija-budimljansko-niksicka-krenula-sa-realizacijom-projekta-artos-prilika-svima-937991
  12. СЕБЕДАРНА, ДЕЛОТВОРНА ХРИШЋАНСКА ЉУБАВ Као људи, као створена психо-соматска бића, живимо увек у конкретним животним приликама, у одређеном времену, на одређеном простору, у сасвим одређеним друштвеним, политичким, цивилизацијским околностима. То су чињенице нашег живота, сâм наш живот. Као хришћани опет, дужни смо још да имамо на уму да је то и контекст нашег спасења и наше одговорности кога не смемо занемарити. Озбиљно схватање историјских и културолошких чињеница сваке епохе је одувек, такође, било и претпоставка успешне мисије Цркве. Она се обраћа конкретним људима у својим радостима и надама, жалостима и проблемима који чине њихов живот. Постмодерност као тренутну тачку друштвено-историјског развоја, између осталог, карактеришу и два нераскидиво повезана феномена: наглашени индивидуализам и криза свих великих система који су у прошлости давали смисао људском животу. Постмодерна култура је усмерена на појединца и подстиче његове личне вредности, жеље, амбиције, његову неприкосновену аутономију. Такав појединац више никоме не верује. Загњурен у своје неповерење и скептицизам онемогућује постојање и оправданост било ког система који се бави општим смислом попут Цркве и државе или се, пак, бави општим добром и општим вредностима. Оваква клима никако не значи престанак или нестајање религије како су то многи теоретичари, до само пре неколико деценија мислили и очекивали. Али значи да се вера дубоко индивидуализује и да је сваки појединац у потрази за властитом срећом и властитом вером. Наравно да све ово утиче на положај и разумевање улоге Цркве у друштву. Од институције која је вековима давала смисао постојања свих европских, хришћанских друштава, данас постаје тек једна од многобројних животних опција обавезујућа, мање или више, само за оне који се за њу опредељују. То је прва чињеница савременог друштва којој храбро треба да погледамо у очи, свесни и своје сопствене хришћанске одговорности али и разумевајући је као изазов који треба, не да нас води ка анахронизмима и увек јаловим и неодговорним жалом за прошлим временима, већ да пробуди најбоље и најснажније стваралачке силе које ће том изазову пружити аутентичан хришћански одговор. Друга чињеница коју сам поменуо је друштво у транзицији са својим многобројним проблемима, а пре свега проблемом социјалне правде. И ово је, такође, изазов за Цркву. Опет, не у смислу да Црква може да створи праведно друштво јер то није задатак Цркве али Црква може и треба утемељеном и промишљеном социјалном речју да укаже, а делом да покаже како се поједини аспекти друштвене неправде могу превазићи. Хришћански одговор на две поменуте чињенице и проблема савременог друштвеног тренутка који чине саму есенцију Христове поруке и чиме је, како би уосталом другачије и могло бити, проткан живот Светога Саве је – несебична, себедарна, делатна хришћанска љубав. Етос овога света је одувек био, јесте и биће властољубље и среброљубље на које савремени човек реагује својим повлачењем и скептицизмом. Сувише много лажи и изневерених идеала је било да би било коме беспоговорно веровао. Али савремени човек, такође, није мање човек од оног из прошлих времена. И он жуди за топлином, људскошћу, а понајвише за оним који ће га волети и своје поверење ће он поклонити али само ономе у коме препозна искреност и сагласје речи и дела. У односу на хришћанство то изгледа овако – аутентичност и веродостојност и хришћана појединаца и Цркве као заједнице и као институције он ће мерити, не по старим заслугама, већ по томе колико се јеванђелска порука преноси у конкретни живот. Етос Цркве је етос несебичне делатне љубави у коме категорија ближњег, брата јесте централна и мерило наше вере и нашег напретка ка спасењу. Делатна љубав према ближњему мора да буде видљива како у животу хришћана појединаца тако и на институционалном плану. Свако дело љубави према ближњем ће о Христу рећи више него хиљаду речи. Подсетимо се шта Свети Сава пише у свом Студеничком типику о давању на вратима: А оно што ће бити речено и што ви треба веома да чувате, не малу корист и спасење вам умножава. А шта је то? На вратима давање страним и немоћним који су нас покоја ради посетили, због њих и гостионицу сазидасмо… у којој ћемо страној браћи одмора дати и немоћнима да леже, колико моћ допушта да их удостојимо бриге. А наге и босе одевати и обувати старом вашом одећом и обућом… А треба хранити гладне и души давати, као што рекосмо, узакоњеним хлебом и вином и сочивом неким од хране ваше претекле… А ово треба од уздржљивости ваше да буде, а ако није могуће, а оно нека од сувишка буде… А не волимо да икога са врата наших празног отпустите… У 4. глави Јеванђеља по Луки Христос се у синагоги у Назарету поистовећује са Помазаником пророка Исаије чије су основне карактеристике солидарност са сиромашнима и потлаченима. Својим животом и делима Исус је непрестано потврђивао да је Месија сиромашних, и то без остатка кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте (Мт 25,40). Ово место и овај став су опште познати. Па ипак, и поред скандалозних неједнакости у нашем друштву које вређају људско достојанство примећује се недостатак дела милосрђа како у широј заједници, тако и унутар црквене заједнице. Таква се дела везују за богатство, за постојање сувишка. У вишедеценијским нашим условима кризе различитих узрока, нико се психолошки не осећа довољно богатим или довољно сигурним за своју будућност и свој начин живота да би се нечега одрекао. Можемо се запитати да ли у Новом Завету, проналазимо утемељење оваквом начину размишљања? Евергетидски, добротворни дух и менталитет срећемо и у грчком и у римском античком друштву, дух задужбинарста је до скоро био врло жив. И све је то похвала вредно. Али, Нови Завет нам говори и о другој врсти милосрђа и братољубља. Када апостол Павле у 2. Кор у 8. глави похваљује цркве Македоније на скупљеној милостињи он сведочи о пуком сиромаштву њиховом и да они по могућству и преко могућства добровољно даваху (2.Кор 8,2-3). Дакле, овде није реч о вертикалном доброчинству које полази од богатих и завршава се сиромашнима, већ о хоризонталном - свих према свим члановима црквене заједнице. Тако се етос доброчинства, у свету резервисан за неке, у Цркви претвара у свакодневни хришћански етос. Овај етос – задужбинарства, милосрђа, братољубља, етос служења ближњему ма ко он био, је нешто што се данас од Цркве и хришћана апсолутно очекује и што ставља нашу веру на истинску пробу јер је вера без таквих дела само још једна у низу светских идеологија. Време је да се служи Господу, по примеру свих светих, по примеру и светих из нашег рода на челу са Светим Савом, кроз несебичну, делатну хришћанску љубав према ближњему. Амин. Др Зоран Крстић Београд, Св. Сава 2010.