Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

За чланове нашег сајта покренули смо лакши и једноставнији начин да приступе "Кани Галилејској" - месту за упознавање ради хришћанског брака. Дакле, место је затвореног типа и искључиво је за браћу и сестре који траже место за упознавање и дружење. По придруживању обавезно погледајте Правилник.

ЛИНК КА КЛУБУ

 

Vedran

Члан
  • Број садржаја

    1634
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Days Won

    2

Vedran last won the day on Април 13

Vedran had the most liked content!

4 Followers

О Vedran

  • Ранг
    Дуго је са нама
  • Рођендан Јануар 1

Profile Information

  • Пол :
    Небитно

Contact Methods

  • Website URL
    https://sozercanje.wordpress.com/

Recent Profile Visitors

2216 profile views
  1. Не знам колико је уопште корисно да водимо разговор тако што ће се убацити цитат без икаквог коментара. Мислим да сви ми сами читамо Јеванђеље, па нам није потребно на форуму да га читамо из цитата. Али ево будући да је набачен тај цитат Лк. 14.33 онда ћу рећи да је потребно прочитати претходне стихове да се правилно разуме. Наравно да овде Господ не говори само о материјалном имању, него да свега треба да се одрекнемо, чак и наших мисли, убеђења, знања. Тако тумачи, уосталом, и објашњавају овај стих. Свега се треба одрећи ради Христа, да нам Христос буде све. То је и порука Апостола. Другим речима, Христос нас учи да самоодрицањем, то јест, одрицањем ОД СЕБЕ ради ХРИСТА јесте остварење себе у Христу, то јест, то је живот вечни, и спасење. Он овде учи своје ученике да човек када треба да уради неку земаљску ствар саветује се и прерачунава, да ли може да је изведе до краја (видети претходне стихове), па тек онда ступа у акцију, и овде ученицима објашњава шта је неопходно да буду ученици његови, да се одркну свега, и да им Он постане све. А то нема баш директно везе са материјалним имањем уопште, што је овде тема. Човеку је потребан кенозис да би примио Бога, као одговор на кенозис Сина Божијег. О томе говори овај стих.
  2. Неко ће вероватно рећи, ако се деси деси, али да не тежиш томе. Ја мислим да је то сасвим погешан став јер је то став који води у потпуну пасивност. Човек треба да жели што је боље или да жели што је добро и да чини добро да би знао да га цени и правилно прихвати. У овом случају већа плата је боља од мање. Али за нас Хришћане је важно да ниједна друга жеља и тежња не сме да буде испред Христа нити да влада нама и нашим поступцима, да нас не пороби. Па ни кафа! А све то је целоживотна борба са страстима.
  3. Добро. Да ли онда исти принцип важи и за богатство? Или не?
  4. Очигледно не примећујеш да је ово што говориш контрадикторно. Питах зашто је тежња за богатством грех. Ти кажеш зато што смо створени за Царство. Чиме суптостављаш ову тежњу Царству. Кад питам за кафу кажеш зависи од настројења човека. Зашто не може да се каже да нисмо створени да пијемо кафу него за Царство?
  5. Ако је тако, онда опет питам зашто је тежња ка богатству нужно грек кад богатство није грех? Јер ако је овако како сад кажеш онда твој претходни одговор не стоји.
  6. Ако прихватимо овакво тумачење онда би могли да се сложимо да је у питању грех. Међутим, овакво тумачење повлачи друге проблеме. Да ли је пијење кафе грех? Питао сам раније. То да смо створени за Царство стоји, и да је то оно што је важно, претежно. То је онај Маријин добар део који је изабрала. Али Марта није осуђена за било какав грех, иако је поучена од Господа о приоритетима.
  7. Читам нешто Adversus Hаereses св Иринеја па сам под утиском и ово ти износим из ризнице (можда сам мало криптичан).
  8. Теби се ништа од овога не може прибројати у грех. Немо да се бринеш (или забрини се много!). Да би знао шта је грех и могао да сагрешиш, и да ти буде опроштено, најпре би морао да верујеш , а вако не се рачуна Одговорио ми је тајним каналима.
  9. Малопре рекох да неће бити умесно да коментаришем зато што си рекао да ти је оно била последња реченица на ову тему. Јеси ли се ово предомислио или је испало само тако да је ова порука стигла после оне коју си послао мени? Хтео сам нешто да питам, али будући да си декларативно дао одговор и рекао да више нећеш писати, није било умесно да ти онда постављам питања и коментаришем твој одговор.
  10. Добро. Ако је тако онда неће бити умесно да коментаришем.
  11. Мислим да смо то добро схватили. А сад ти мени објасни како то да тежња према нечему што није грех јесте грех?
  12. Ово је лепо речено. Мислим да тачка не може да се стави него запета, јер је потребно расуђивање када говоримо уопштено, а велика мудрост, трезвеност и непрестано самоиспитивање када у животу примењујемо. И код Отаца је тако, када говоре о овој тематици. Исти отац говори и критично према богатству и са разумевањем и са, да тако кажемо, упутством за употребу. Тако Св Василије, на пример каже ... немој да прионеш душом својом за богатство НЕГО ИЗ ЊЕГА ИЗВЛАЧИ КОРИСТ, не љуби га ПРЕКО МЕРЕ, .... не диви му се НЕГО ГА УПОТРЕБЉАВАЈ на служење, као оруђе... А на другом месту говори да се богаташ свега боји и јутра и дана и вечери и ноћи и места, и лопова и ..... А већ цитирани Златоуст говори "није богатство зло него среброљубље", а на другом месту "нема ништа више обмањиво од богатства" Суштина је једно, да сви Оци постављају ствари онако како треба да буду постављене да је Бог на првом месту, и да је неопходно да се човек чува од замки лукавог којих има доста када је реч о богатству.
  13. Не било ти заповеђено, кад стигнеш и ако стигнеш и желиш, наведи то што кажеш да Оци говоре. Волео бих сам да то прочитам. Али без обавезе.
  14. Али јесте реч о нашем суду тога унутрашњег настројења. И ја мислим да ми овде доносимо суд на основу неких спољашњих параметара. Ти тврдиш на основу принципа о коме Апостол говори, а ја мислим да је тај принцип потребно исправно схватити и применити, и да није ствар једноставна попут генерализације да тежња ка стицању материјалних вредности јесте увек грех. У суштини нашег неслагања верујем да је различито схватање тога шта неко подразумева под „тежња за богатством“. Ја тај термин нисам схватио на исти начин као и ти. Могу да се сложим да је у неким случајевима тежња за богатством грех. То да. Али ми овде говоримо о конкретном питању са којим је започета ова тема а које гласи: „Да ли мислите да је желети богатство у материјалном смислу и бити богат грех?“ Дакле шта значи „тежња за богатством“. Да ли то значи жеља за нечим лепшим и бољим, жеља да се изгради лепа кућа, Црква, сиротиште, да се школује сироче, или то значи прекомерно улагање снага у стицање, или то значи прврженост за богатство и луксуз, или то значи стицање компаративно више него неки други којег користимо као референтну тачку, итд итд. Хиљаду ствари може да потпадне под то „тежња за богатством“ и далеко од тога да су све грешне. Мени се не допада термин, јер кад се тако изразимо заиста има конотацију да се налази на неком примарном месту у систему вредности. Међутим, моје разумевање питања са којим је започета тема је сасвим другачије, јер се јасно односи на то да ли је увек и неопходно жеља за богатством и то конкретно насупрот (тежњи једноставности и сиромаштву, како стоји у питању) грешна. Твој одговор је да јесте, и то тврдиш, говори и Апостол. Мој одговор је да не нужно, и да зависи, а да при томе не видим никакву колизију између овога што сам рекао и Апостолских речи, па ни оне Златоустове поуке.
  15. Ти не можеш без њих двојице ни без есхатона! Биће да ти је Бог ванвременски одредио стан између њих двојице, па је твоје есхатолошко ја већ с њима тамо, што утиче и на твоје историјско ја. @Volim_Sina_Bozjeg @Zoran Đurović
×