Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Пг

Члан
  • Број садржаја

    1036
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

3 Followers

О Пг

  • Ранг
    Дуго је са нама
  • Рођендан Јануар 1

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Подгорица

Recent Profile Visitors

18222 profile views
  1. Година је 1999. Од 535 чланова Kонгреса, како Представничког дома, тако и Сената, гласа се о бомбардовању Југославије. Сви гласају за, сем једног конгресмена. Републиканац др Рон Пол тада је изашао за говорницу и изнео прегршт моралних, људских и политичких разлога против таквог бестијалног чина. Данас, 18 година касније, у ексклузивном разговору за „Блиц” каже да би поново поступио исто. - Сећам се тога веома добро. Сви су ме гледали као да сам луд и питали: Зашто то радиш? Знаш ли шта се тамо дешава? Шта добијаш тим једним гласом? Ја сам им рекао да свака прича има две стране медаље, а да САД не треба да се мешају у унутрашње ствари других земаља. Србија своје проблеме треба да решава сама. Противио сам се из моралних разлога, противио сам се јер бомбардовање суверене земље крши амерички устав, противио сам се због здравог разума. Где год се умешамо, као по правилу крене по злу, а много људи буде убијено. Ако баш сматрамо да је неопходно да интервенишемо, онда то мора да буде урађено уз подршку народа, као и оба дома Kонгреса. Знате, институције попут НАТО и УН стално причају како народ све треба да одлучи, а заправо заузимају стране све време. Kод њих се ништа не ради зато што “народ тако хоће”. Хоће ли САД можда променити однос према Србији и Kосову? Најављен је и сусрет Вучића и Трампа? Искрено се надам да хоће, али реалност је мало другачија. Нисам превише упућен у данашњу српску политику, признајем, али мислим да ће тешко таквом региону као што је Балкан бити дозвољено да сам одлучује о својој судбини. Први светски рат је вођен како би све земље држале судбину у сопственим рукама. А на крају рата, велике силе су селе за сто и нацртале мапу. Данас се мало тога променило. Велики сте критичар Доналда Трампа. Где видите САД на крају његовог мандата? - У хаосу. Врло је могуће да ћемо бити у рату, као и у лошој економској ситуацији. Његова протекционистичка политика, милитаризам, проблема је прегршт. Kритикујем Трампа јер сматрам да нема ништа да понуди, али га не кривим за економску катастрофу и рецесију која ће нас следеће године неминовно погодити. За то је крив наш систем. Огромно трошење, још већи дугови, начин на који функционишу Федералне резерве, порески систем... ништа од тога није створио Трамп. Међутим, он учествује у том систему, што води ка катастрофи. Превише тога нагурано је испод тепиха. Мислите ли да ће Трамп бити „импичован“? Мислим да би многи волели да га свргну. Иако сам веома критички настројен према Трампу, морам да споменем да је прилично одвратно шта раде његови непријатељи. Да се разумемо, никада не бих гласао за Трампа, али када видите шта раде они с друге стране политичког спектра, схватите да су далеко гори од њега. То је права трагедија, што можемо видети и по друштвеним поделама. Јаз никада није био дубљи. Трамп, колико год лош био, макар је пробао да изазове статус кво у Америци, због чега је, и не могу да верујем да ћу ово изговорити, био жртва бруталне кампање. У једно сам сигуран, Трампови непријатељи су све само не анђели. Поменули сте НАТО. Шта мислите о недавном проширењу, са Црном Гором као најновијом чланицом? Снажно се противим томе. То је још један разлог за критику Трампа, који је причао једно у кампањи, а сада ради потпуно супротне ствари. НАТО нас увлачи у невоље. Не мислим да Алијанса служи сврси мира, већ активно ради на ширењу антагонизма, што најбоље видимо на примеру Русије. Kаква би требало да буде америчка политика према Москви? Иста као и према Србији и свим другим земљама, а то је да будемо посвећени миру и добрим трговинским везама. Шта ако неке од тих земаља можда не третирају своје становнике онако како ми мислимо да је исправно? Па пазите, ни ми нисмо цвећке. Онда кад ми будемо савршени, тада можемо да критикујемо друге. Русија није савршена. Ја сам мислио да је распад СССР био нешто најбоље што се свету десило јер су тензије нестале. Али, чак и тада, у време најгорег антагонизма, Kенеди и Хрушчов су разговарали телефоном и решили Kубанску кризу. Ови данас чак ни не разговарају са лидерима земаља који им не одговарају. САД имају још неколико фронтова, а поједине је отворио и сам Трамп? У праву сте. Погледајте Иран. Људи ни немају нуклеарно оружје, а ми јуримо да их „казнимо“ и у потпуности разоримо односе. Исто смо урадили и са Садамом Хусеином. Измислили смо гомилу лажи о оружју за масовно уништење, распалили мржњу и изазвали катастрофу. Ја се борим против таквих ствари. Мислите ли да би ствари у САД биле боље или горе да је победила Хилари? Не би било много другачије. У кампањи је деловало као да ће Трамп бити бољи, јер је причао о окончању ратова, повлачењу војске... Међутим, наш систем је далеко комплекснији. Имамо нешто што се зове дубока држава, а чине је људи иза завесе, који држе новац. Они су ти који праве оружје, контролишу политичаре. Можда је Трамп и био искрен у кампањи, али је морао да промени мишљење када је видео шта му стоји на путу. Лично, никад не бих гласао за Хилари, а ни за Трампа. Хоће ли доћи тренутак када ће неко попут вас или вашег сина Ранда постати председник САД? Обојица сте били кандидати? Надам се, али не мислим да ће то бити ускоро. Мораш променити начин схватања код људи. То сам покушао и кад сам гласао против бомбардовања ваше земље. У САД је толико ушанчен један политички начин размишљања да се другачији став по правилу дочекује на нож. Ја видим и знам да ће наша спољна политика доживети пропаст, да ће се кејнзијански модел економије срушити као кула од карата, као што сам предвидео и за 2008. Ја само покушавам да убедим амерички народ и политичку елиту да постоји другачији модел. Ми сада имамо владавину корпоративизма која неретко подсећа на фашизам. Наду ми улива огроман број младих људи који схвата да је нешто труло у нашем систему и жели то да промени. http://www.blic.rs/vesti/politika/ekskluzivno-za-blic-bivsi-americki-kongresmen-govorili-su-mi-da-sam-lud-kada-sam-bio/jc053r1 Одавно не прочитах реалнији интервју од неког америчког политичара.
  2. У Бечу јутрос банални вербални сукоб трагично завршен. Перици Гавриловићу (37) заривен нож у срце. Нападач побегао, полиција моли грађане за помоћ. Србин Перица Гавриловић (37) родом из Беле Цркве, убијен је јутрос у бечкој општини Отакрингер штрасе, када му је засада непознати нападач зарио нож у срце. Том приликом нападач је повредио и Гавриловићевог друга, 28-годишњег држављанина Босне и Херцеговине, који после указане лекарске помоћи, није у животној опасности. Како пишу аустријски медији, Перица је био власник угоститељског објекта у Бечу. Према писању истих медија, који преносе речи портпарола полиције Томаса Киблингера, Србин и Босанац су видели две жене на улици и уделили им комплимент. То је, међутим, изнервирало њихове пратиоце, па је један од њих извадио нож и избо је Перицу и његовог друга. Нападач и његова "пратња" су побегли, а полиција је двојицу тешко повређених мушкараца затекла како леже на тротоару. Превезени су у бечку Општу болницу, али је нажалост Перица Гавриловић, који је имао озбиљне повреде по грудима, убрзо по пријему преминуо. Његов друг је ван животне опасности, али је и даље на интензивној нези. Полиција је саопштила да је нападач у бекству и да се трага за њим. Према писању појединих медија у Србији, нападачи су албанске националности, са њима у друштву су биле две девојке, плавуше, такође Албанке, од којих је једна била у џинсу и белој мајици. ВОЛЕО ПОРОДИЦУ И ЗВЕЗДУ УБИЈЕНИ Перица Гавриловић је био власник кафића "Спејс бар ланџ" у Бечу, у који су углавном долазили Срби који живе у аустријској престоници. Иза њега су остале супруга и малолетна ћерка. Волео је спорт, навијао за Црвену звезду, био велики фан Новака Ђоковића, а прошле године је присуствовао Олимпијади у Рију. http://www.novosti.rs/вести/насловна/хроника.405.html:681586-Убијен-српски-угоститељ-у-Бечу У блицу ни слова, на б92 ни слова... Мање-више ријетко који портал је о овоме писао. Није ми циљ да поредим жртве, јер жртва је жртва ма ко он био! Ал`срамотно је колико ћутимо кад су наши у питању и то не само у овом случају, него и у ранијим, а тек да не причам за рат(ове). Синоћ или прексиноћ неки Британац у Београду, који је ноћ прије тога правио проблеме у хотелу, упао у неки кафић који се реновирао и исјекао момка само зато што му је рекао да је објекат у отварању и да не служе алкохол.
  3. Đe se kupaš?

    Идеално! Што ледније то боље. Као што често понављам "Купање после којег се не добије реума није купање". Има ли каквија морачкија крша за скакање? :-) Иначе, придружујем се Тихоновом питању.
  4. Crna Gora najavila uklanjanje spomenika Puniši Račiću

    У Хрватској је подигнут споменут Миру Барешићу, који је убио југословенског амбасадора(Роловић, родом из Црне Горе) у Шведској, па нису господа из ХНВ-а уложили протест својима из Хрватске због тога. Кад су их упитали да то прокоментаришу одговорили су: "Породица му је подигла споменик". А, пази сад. Пуниши Рачићу је исто тако споменик подигнут на имању његове породице, тј. на приватном имању, тако да та прича да ли је историјски заслужио да му се подигне споменик нема везе са животом.
  5. Читам и не вјерујем. Боље да нису баш све објавили. Ал' замисли ти Стаљина који вјерује на ријеч Хитлеру?! Ка' да му је позајмио паре и то неки мали износ, па му је овај обећао да ће му их вратити. Е, колико Руса носи на души - што свјесно, што несвјесно.
  6. А однедавно и у Подгорици - видите да ни по чему не заостајемо за развијеним земљама/градовима. Хотел Хилтон, "Скај(sky) бар". :преврћемочима: Први, вели, руфтоп бар. Како нам Гризли ово описа, ка' да смо се родили на сред Тајмс сквера. :-)
  7. Пјевамо ли од сад умјесто "Вучићу п...у" "Вучићу лез....о"? Може ли неко да ми каже како увјек успију да прогају неког свог, а да ми останемо да се расправљамо, у овом случају, је л' она настрана или није, је л' Хрватица ил' Српкиња и јесу ли је са запада послало да нас још додатно понизе? А нико, тј. скоро нико(не мислим на форум, јер сам се од 4-те стране укључио, него на нас као народ генерално), не пита чиме је заслужила да дође на ову функцију? Још ако је тачно оно што је Телемпромптер објавио. Стварно смо чудан народ, зато нам све и пролази како пролази. Зато ће овакви(Вучић) да владају доживотно.
  8. Прави опис овог: "Стојане, би ли могао написати какву књигу о томе како смо ми и физички другачији од осталога свијета? Како смо бољи, љепши, паметнији од свијех осталих. -Мога` би, мога` би. Напиши такву књигу обавезно. Како би дао наслов тој књизи? -КЛАУСТРОФОБИЧНА ЕТНОГЕНЕЗОФОБИЈА"
  9. Шта вас је привукло цркви, а шта вам смета? - Тешки тренуци. Ти знаш шта би требало да радиш, одакле ветар дува и све то. И знаш да без неба ничег нема. А онда ти се врати снага, заборавиш некад на ту помоћ коју си добио док си је молио. Смета ми некад што заборавим на своју муку, нешто ме понесе, нека хоризонтала ме повуче себи, хоризонтала људске слабости. Али да нема неба, били бисмо сами. * Поједина црквена лица превише уживају у овоземаљском? - Колико људи, толико ћуди. Па неће нам ваљда те ствари одвући пажњу од онога што је најпотребније, да мислимо на своју душу. Да своју љубав чувамо у себи и дамо је другом. И да стално мислимо о праштању, јер је рок праштања неограничен. Ја мислим да је живот радост и лепота. Али људи не знају да живе. Заборавили су, дозволили су да неко сакрије живот од њих. Поверовали су у причу која је крајње дебилна - технологија, корпорације, униформисаност. Ко изгуби комуникацију са собом, "попије" корпорацију. Развуку га и размажу га. Човека су украли од њега самог. Гомиле неких постулата и фразетина које нам формирају поглед на живот - нису истините. Живимо у времену где нема истине. Где се срце, душа, истина и љубав проглашавају за слабост. И само те дисквалификују ако их поседујеш. * Како, после свега, у оваквом свету, сачувати ментални интегритет? - Колико ти сад видиш ових младих који су набилдовани и срећни изашли из теретана, па видиш те "соларуше" које су "напуњене" и све то? Као неке лутке које су навијене да увек буду на извол'те свом газди, који ће преко њих да остварује профит. А што више увећава профит, пуни свет страхом. Онда му треба војска па је наоружава, а војска је сваки човек који ће пристати да газди откуца оног поред себе. Сви се држе на оку. Од људи праве ходајуће резерве унутрашњих органа. Човек не постоји као хумано биће, како смо учили, него као алатка која говори. Срећан роб. Али то није истина, зато је ту Бог да нам увек да свежину, аутентичност, оригиналност и веру. Победа је кад преболиш своје поразе. Живот на земљи је тегобан, мукотрпан, мучиш се да би на крају умро задовољан. Важно је само не предати се. Људи су се претворили у сељобере, полуписмене, који мисле да су жешће паметни с тим телефонима и технологијом. Направили су за наше душе тесни кнап. Одузели су нам ваздух, а треба нам слободног дисања. http://www.novosti.rs/вести/сцена.483.html:660486-Цане-Од-људи-сад-праве-ходајуће-резерве-унутрашњих-органа
  10. "Онамo `намо... да виђу Призрен! Да то је моје - дома ћу доћ'..." У току календарске године, постоје одређени мјесеци када посебну пажњу, мисли, осјећања, бригу и молитве усмјеравамо ка нашем народу на Косову и Метохији, као и на страдање које се дешавало, а дешава се и дан данас. Мјесец март урезан је сваком Србину у срце за вијек и вјекова, што због почетка агресије НАТО савеза, које је имало за циљ протјеривање српског живља, што због погрома пет година касније. Оно што се није завршило током бомбардовања, успјело се током мартовског погрома, када су се на мети опет нашли Срби, њихова имовина, светиње, споменици културе... На удару је посебно био и Призрен, људи у њему (12 хиљада напустило град), али и светиње Српске православне цркве. Срушене су и спаљене саборна црква св. Ђорђа, црква Богородице Љевишке, манастир светих Арханђела, црква св. Николе, светог Спаса, св. Недеље, св. Пантелејмона, светих Врача, зграда Богословије, владичански дом... Размишљајући на који начин да обиљежимо и наново сагледамо страдање наших сународника на Косову и Метохији, одлучили смо да би најадекватније било да се почетком априла упутимо ка граду Призрену. Тако смо у недељу 2. априла, у раним јутарњим часовима, окупљени испред саборног храма Христовог Васкрсења, упутили се ка царској пријестоници. Зора нас је дочекала надомак Космета, на територији сусједне нам Албаније, под јужним обронцима снијежног Коритника. По доласку у Призрен, прва одредница била нам је саборна црква св. Ђорђа, гдје смо учествовали на светој Литургији. Црква је грађена и саграђена у другој половини 19. вијека уз велике напоре српског становништва које тада још увијек било под отоманском влашћу. Најтежи моменти за овај храм поред јуна 1999. године, оставши без свог народа, били су у марту 2004. г. када је спаљен и девастиран. Данас је, Богу хвала, обновљен. Искористили смо прилику и поразговарали са свештеником Саборне цркве Слободаном Ђорићем, који је захвалио на нашем доласку и истакао да од 2011. године када је званично почела да се слави храмовна слава, највише долазе Срби из Црне Горе. Након литургије и краћег дружења у порти цркве са нашим домаћинима, ђацима и професорима призренске Богословије, кренули смо ка бисеру града на Бистрици, цркви Богородице Љевишке. Као и остали православни храмови у овом граду, под полицијском је присмотром и дјелимично окружена бодљикавом жицом. Саграђена је на темељима византијске базилике у вријеме краља Милутина 1306. године. У 18. вијеку била је претворена у џамију. Тешко је страдала у мартовском погрому, када су Албанци у њој палили гуме, да би црни дим уништио прекрасне фреске по којима је позната и налази се на УНЕСКО-вој листи свјетске културне баштине. Како записа један путописац у њеној припрати на арапском, „Зјеница ока мога, гнијездо је љепоте твоје“. Око поднева, припремљено нам је послужење, а затим и ручак у Богословији, након којег су ђаци кренули са пјесмом. Неописив осјећај туге и среће свих нас, да буквално не постоје ријечи којима се то може описати. Запјевасмо старе метохијске пјесме, као и неке нове, а на крају и нашу Марсељезу и наш аманет „Онамо, 'намо“. Пјесма тих момака који у 21. вијеку живе у полугету, њихов пркос, ведрина, памет, речитост навели су нас да се осјећамо поносно што се налазимо у њиховом друштву. Не смијемо изоставити и наше малобројне сународнике који са овим момцима истрајавају, дијеле добро и зло. Сваки секунд нашег дружења био је максимално испуњен јаким емоцијама. Колико њима недостаје више српског народа у окружењу, да би се колико толико осјећали сигурније, толико нама фали љубави, слоге, заједничарења што смо могли да примимо од њих. И тако у већ неком заносу, а било је предивно сунчано призренско поподне, кренули смо ка обиласку још двије цркве и чувене Каљаје. Цркву св. Спаса у подножју тврђаве подигао је 1330. године властелин Младен Владојевић. Црква св. Недеље задужбина је Марка Мрњавчевића и подигнута је 1370. године. Обије су тешко страдале у мартовском погрому. Затим смо наставили успон ка Каљају и уживали у призору који никога није оставио равнодушним. Под нама пружала се панорама града, у даљини висови Коритника, Паштрика, Јуничких планина – Метохија пред нама! По повратку са тврђаве, у спортској сали Богословије, одиграли смо фудбалски и кошаркашки меч са ђацима. У фудбалу побједа је припала нама, додуше остварена у последњим секундама меча, док у кошарци није било дилеме. Богословци су показали још један у низу својих талената. Ближио се повратак за Подгорицу. Топли поздрави и упућен позив нашим Призренцима да нам првом приликом буду гости. У сутону смо напустили царски град. Погледи ка Метохији са Врбнице и свима једна иста мисао у глави: Догодине у Призрену! Дугујемо велику захвалност свима из Призренске богословије на братском дочеку и гостопримству и надамо се да ћемо имати прилику да узвратимо. Захваљујући члановима наше организације, браћи и сестрама који су током марта мјесеца донирали новац на рачун Хуманитарног омладинског клуба ''Млади за Космет'', прикупљено је 500€ за помоћ Богословији, које су овом приликом уручене. "Млади за Космет" позивају све пријатеље и људе добре воље, да у складу са својим могућностима кроз мјесечне донације помогну рад организације, а самим тим и наш народ на Косову и Метохији. http://www.mladizakosmet.org/
  11. СРЦЕ ЗА ДЕЦУ Породица са седморо деце добила кућу: Славимо Ускрс уз струју и воду! - Направили су нам чесму усред куће! Не морамо у село по чашу воде, не морамо чак ни да је грејемо на шпорету! Види, гори светло, а нема свећа, види, права када! - узвикују деца Петковића док с одушевљењем истражују купатило које никада раније нису имали. Седморо деце су Радица и Зоран из Кличевца крај Пожаревца родили и одгајили у четири трошна зида из којих је тукла промаја и ширили се мириси влаге и дима. Ту пусту уџерицу без струје и воде напустили су на Васкрс, када им је "Блиц фондација" уручила кључеве потпуно нове куће. Петковићи су тражили да се сликају са онима који су им највише помогли Петковићи су тражили да се сликају са онима који су им највише помогли Петковићи су, не верујући у толику срећу, бојажљиво обилазили собе, као да нису сигурни да је све то заиста њихово. - Најстарија ћерка Слађана (22) се удала, али без свадбе. Сада имамо где да примимо пријатеље - каже Зоран. Живели су у уџерици која је сваког часа могла да се сруши Живели су у уџерици која је сваког часа могла да се сруши Слађану (18), који већ годинама ради да би помогао оцу, струја је највећи дар. - Само кад нам је ова сијалица засветлела над главом. Нећемо више легати у шест по подне и будити се зором јер немамо за свеће - готово неверујући каже Слађан. Малишани су пресрећни јер сада имају и своје собе Малишани су пресрећни јер сада имају и своје собе Аница (9), Анђела (7), Александар (12) и Жаклина (16) само су трчкарали око куће и кроз собе. Већ су довели и другове да се играју. Комшије су организовале право весеље за усељење и позвале госте Комшије су организовале право весеље за усељење и позвале госте - Децу сам целог живота купала у води коју сам у кофи доносила из села. Овим сам рукама целу реку пренела. Жаклина од свећа и дима има проблем са видом. Ја могу само да се захвалим свима који су помогли, све ћу ово да чистим, све да чувам - кроз сузе је прозборила Радица, за коју је нова кућа и више од крова над главом - то је гаранција да ће породица остати на окупу и да им због немаштине деца неће бити послата у дом. Радица је заплакала јер овакву кућу, каже, није могла да замисли ни у сновима Радица је заплакала јер овакву кућу, каже, није могла да замисли ни у сновима - Деветочлана породица Петковић на Васкрс је добила најлепши поклон - кућу од 80 квадрата коју им је "Блиц фондација" обезбедила уз помоћ донатора. Ово је четврта породица која је усељена у потпуно нови дом, а тиме је укупно 20 деце добило шансу за лепше и срећније детињство. Сада настављамо даље - рекла је извршна директорка "Блиц фондације" Лјиљана Кнежевић. Само кад нам је ова сијалица засветлела над главом, и да мама више не мора да носи оне балоне воде да би нас окупала, кажу деца Кућу породици Петковић изградио је "Јавор инжењеринг". - Изградили смо је у најкраћем року и драго нам је да смо њоме усрећили још једну породицу. Надам се да ће њени чланови још дуго година живети у њој - рекао нам је Вук Поповић из "Јавор инжењеринга". Малишани су добили играчке, али су се толико збунили као да нису веровали да је то за њих Малишани су добили играчке, али су се толико збунили као да нису веровали да је то за њих Кухињу и белу технику породици је донирао "Либер Новус", "Деxy Цо" је обезбедио играчке за малишане, а намештај који је од куће направио дом поклон је "Форме идеале". Струју нисмо имали, а кроз зидове је толико дувало да ни свећа није могла да гори - Поносни смо што смо део пројеката "Блиц фондације". "Форма идеале" никада не заборавља оне који не могу себи да приуште намештај. Срећни смо што смо данас део новог почетка породице Петковић - рекао је Никола Ружичић, ПР менаџер те фирме. Диван дан у Кличевцу Маленој Ани највише се свидела камера нашег фоторепортера Фото: Зоран Илић / РАС Србија Маленој Ани највише се свидела камера нашег фоторепортера - Ово је диван дан у Кличевцу, где се захваљујући "Блиц фондацији" породица Петковић усељава у нову кућу у којој ће наставити далеко бољи живот. Захвалан сам и локалној самоуправи Града Пожаревца и свим мештанима који су активно помогали породици, показујући своју хуманост и солидарност - рекао нам је Бојан Илић, председник Скупштине Града Пожаревца. http://www.blic.rs/vesti/drustvo/srce-za-decu-porodica-sa-sedmoro-dece-dobila-kucu-slavimo-uskrs-uz-struju-i-vodu/6511bn8 Свима онима који имају везе са овом фондацијом, иако ми је Блиц једна од омраженијих новина, и свима онима који су макар један динар приложили да Господ десетоструко узврати.
  12. Београђани, може ли мала помоћ? Да ли се у Београду негдје служи Литургија у 8 сати?

    1. Show previous comments  1 more
    2. Пг

      Пг

      Захваљујем, брате.

    3. МилошБГ
    4. Пг

      Пг

      Нисам, ипак, тамо био. А знам гдје. Макар тај Београд познајем. :-)

  13. Али, објаснити феномен звани Ивица Дачић?! Остали дођу и прођу, а он... Увјек на побједничкој страни, чак и кад није. Надживјеће све предсједнике.
  14. Internet televizija

    Mobdro апликација за телефоне. Скинути са гугла. Нисам сигуран да ли је има на гугл продавници. Од спортских, преко филмских и документарних програма. Без превода, осим што су, рецимо, арене на српском.
×