Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

Пг

Члан
  • Content count

    1029
  • Joined

  • Last visited

2 Followers

О Пг

  • Ранг
    Дуго је са нама
  • Рођендан Јануар 1

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Подгорица

Recent Profile Visitors

17739 profile views
  1. Прави опис овог: "Стојане, би ли могао написати какву књигу о томе како смо ми и физички другачији од осталога свијета? Како смо бољи, љепши, паметнији од свијех осталих. -Мога` би, мога` би. Напиши такву књигу обавезно. Како би дао наслов тој књизи? -КЛАУСТРОФОБИЧНА ЕТНОГЕНЕЗОФОБИЈА"
  2. Шта вас је привукло цркви, а шта вам смета? - Тешки тренуци. Ти знаш шта би требало да радиш, одакле ветар дува и све то. И знаш да без неба ничег нема. А онда ти се врати снага, заборавиш некад на ту помоћ коју си добио док си је молио. Смета ми некад што заборавим на своју муку, нешто ме понесе, нека хоризонтала ме повуче себи, хоризонтала људске слабости. Али да нема неба, били бисмо сами. * Поједина црквена лица превише уживају у овоземаљском? - Колико људи, толико ћуди. Па неће нам ваљда те ствари одвући пажњу од онога што је најпотребније, да мислимо на своју душу. Да своју љубав чувамо у себи и дамо је другом. И да стално мислимо о праштању, јер је рок праштања неограничен. Ја мислим да је живот радост и лепота. Али људи не знају да живе. Заборавили су, дозволили су да неко сакрије живот од њих. Поверовали су у причу која је крајње дебилна - технологија, корпорације, униформисаност. Ко изгуби комуникацију са собом, "попије" корпорацију. Развуку га и размажу га. Човека су украли од њега самог. Гомиле неких постулата и фразетина које нам формирају поглед на живот - нису истините. Живимо у времену где нема истине. Где се срце, душа, истина и љубав проглашавају за слабост. И само те дисквалификују ако их поседујеш. * Како, после свега, у оваквом свету, сачувати ментални интегритет? - Колико ти сад видиш ових младих који су набилдовани и срећни изашли из теретана, па видиш те "соларуше" које су "напуњене" и све то? Као неке лутке које су навијене да увек буду на извол'те свом газди, који ће преко њих да остварује профит. А што више увећава профит, пуни свет страхом. Онда му треба војска па је наоружава, а војска је сваки човек који ће пристати да газди откуца оног поред себе. Сви се држе на оку. Од људи праве ходајуће резерве унутрашњих органа. Човек не постоји као хумано биће, како смо учили, него као алатка која говори. Срећан роб. Али то није истина, зато је ту Бог да нам увек да свежину, аутентичност, оригиналност и веру. Победа је кад преболиш своје поразе. Живот на земљи је тегобан, мукотрпан, мучиш се да би на крају умро задовољан. Важно је само не предати се. Људи су се претворили у сељобере, полуписмене, који мисле да су жешће паметни с тим телефонима и технологијом. Направили су за наше душе тесни кнап. Одузели су нам ваздух, а треба нам слободног дисања. http://www.novosti.rs/вести/сцена.483.html:660486-Цане-Од-људи-сад-праве-ходајуће-резерве-унутрашњих-органа
  3. "Онамo `намо... да виђу Призрен! Да то је моје - дома ћу доћ'..." У току календарске године, постоје одређени мјесеци када посебну пажњу, мисли, осјећања, бригу и молитве усмјеравамо ка нашем народу на Косову и Метохији, као и на страдање које се дешавало, а дешава се и дан данас. Мјесец март урезан је сваком Србину у срце за вијек и вјекова, што због почетка агресије НАТО савеза, које је имало за циљ протјеривање српског живља, што због погрома пет година касније. Оно што се није завршило током бомбардовања, успјело се током мартовског погрома, када су се на мети опет нашли Срби, њихова имовина, светиње, споменици културе... На удару је посебно био и Призрен, људи у њему (12 хиљада напустило град), али и светиње Српске православне цркве. Срушене су и спаљене саборна црква св. Ђорђа, црква Богородице Љевишке, манастир светих Арханђела, црква св. Николе, светог Спаса, св. Недеље, св. Пантелејмона, светих Врача, зграда Богословије, владичански дом... Размишљајући на који начин да обиљежимо и наново сагледамо страдање наших сународника на Косову и Метохији, одлучили смо да би најадекватније било да се почетком априла упутимо ка граду Призрену. Тако смо у недељу 2. априла, у раним јутарњим часовима, окупљени испред саборног храма Христовог Васкрсења, упутили се ка царској пријестоници. Зора нас је дочекала надомак Космета, на територији сусједне нам Албаније, под јужним обронцима снијежног Коритника. По доласку у Призрен, прва одредница била нам је саборна црква св. Ђорђа, гдје смо учествовали на светој Литургији. Црква је грађена и саграђена у другој половини 19. вијека уз велике напоре српског становништва које тада још увијек било под отоманском влашћу. Најтежи моменти за овај храм поред јуна 1999. године, оставши без свог народа, били су у марту 2004. г. када је спаљен и девастиран. Данас је, Богу хвала, обновљен. Искористили смо прилику и поразговарали са свештеником Саборне цркве Слободаном Ђорићем, који је захвалио на нашем доласку и истакао да од 2011. године када је званично почела да се слави храмовна слава, највише долазе Срби из Црне Горе. Након литургије и краћег дружења у порти цркве са нашим домаћинима, ђацима и професорима призренске Богословије, кренули смо ка бисеру града на Бистрици, цркви Богородице Љевишке. Као и остали православни храмови у овом граду, под полицијском је присмотром и дјелимично окружена бодљикавом жицом. Саграђена је на темељима византијске базилике у вријеме краља Милутина 1306. године. У 18. вијеку била је претворена у џамију. Тешко је страдала у мартовском погрому, када су Албанци у њој палили гуме, да би црни дим уништио прекрасне фреске по којима је позната и налази се на УНЕСКО-вој листи свјетске културне баштине. Како записа један путописац у њеној припрати на арапском, „Зјеница ока мога, гнијездо је љепоте твоје“. Око поднева, припремљено нам је послужење, а затим и ручак у Богословији, након којег су ђаци кренули са пјесмом. Неописив осјећај туге и среће свих нас, да буквално не постоје ријечи којима се то може описати. Запјевасмо старе метохијске пјесме, као и неке нове, а на крају и нашу Марсељезу и наш аманет „Онамо, 'намо“. Пјесма тих момака који у 21. вијеку живе у полугету, њихов пркос, ведрина, памет, речитост навели су нас да се осјећамо поносно што се налазимо у њиховом друштву. Не смијемо изоставити и наше малобројне сународнике који са овим момцима истрајавају, дијеле добро и зло. Сваки секунд нашег дружења био је максимално испуњен јаким емоцијама. Колико њима недостаје више српског народа у окружењу, да би се колико толико осјећали сигурније, толико нама фали љубави, слоге, заједничарења што смо могли да примимо од њих. И тако у већ неком заносу, а било је предивно сунчано призренско поподне, кренули смо ка обиласку још двије цркве и чувене Каљаје. Цркву св. Спаса у подножју тврђаве подигао је 1330. године властелин Младен Владојевић. Црква св. Недеље задужбина је Марка Мрњавчевића и подигнута је 1370. године. Обије су тешко страдале у мартовском погрому. Затим смо наставили успон ка Каљају и уживали у призору који никога није оставио равнодушним. Под нама пружала се панорама града, у даљини висови Коритника, Паштрика, Јуничких планина – Метохија пред нама! По повратку са тврђаве, у спортској сали Богословије, одиграли смо фудбалски и кошаркашки меч са ђацима. У фудбалу побједа је припала нама, додуше остварена у последњим секундама меча, док у кошарци није било дилеме. Богословци су показали још један у низу својих талената. Ближио се повратак за Подгорицу. Топли поздрави и упућен позив нашим Призренцима да нам првом приликом буду гости. У сутону смо напустили царски град. Погледи ка Метохији са Врбнице и свима једна иста мисао у глави: Догодине у Призрену! Дугујемо велику захвалност свима из Призренске богословије на братском дочеку и гостопримству и надамо се да ћемо имати прилику да узвратимо. Захваљујући члановима наше организације, браћи и сестрама који су током марта мјесеца донирали новац на рачун Хуманитарног омладинског клуба ''Млади за Космет'', прикупљено је 500€ за помоћ Богословији, које су овом приликом уручене. "Млади за Космет" позивају све пријатеље и људе добре воље, да у складу са својим могућностима кроз мјесечне донације помогну рад организације, а самим тим и наш народ на Косову и Метохији. http://www.mladizakosmet.org/
  4. СРЦЕ ЗА ДЕЦУ Породица са седморо деце добила кућу: Славимо Ускрс уз струју и воду! - Направили су нам чесму усред куће! Не морамо у село по чашу воде, не морамо чак ни да је грејемо на шпорету! Види, гори светло, а нема свећа, види, права када! - узвикују деца Петковића док с одушевљењем истражују купатило које никада раније нису имали. Седморо деце су Радица и Зоран из Кличевца крај Пожаревца родили и одгајили у четири трошна зида из којих је тукла промаја и ширили се мириси влаге и дима. Ту пусту уџерицу без струје и воде напустили су на Васкрс, када им је "Блиц фондација" уручила кључеве потпуно нове куће. Петковићи су тражили да се сликају са онима који су им највише помогли Петковићи су тражили да се сликају са онима који су им највише помогли Петковићи су, не верујући у толику срећу, бојажљиво обилазили собе, као да нису сигурни да је све то заиста њихово. - Најстарија ћерка Слађана (22) се удала, али без свадбе. Сада имамо где да примимо пријатеље - каже Зоран. Живели су у уџерици која је сваког часа могла да се сруши Живели су у уџерици која је сваког часа могла да се сруши Слађану (18), који већ годинама ради да би помогао оцу, струја је највећи дар. - Само кад нам је ова сијалица засветлела над главом. Нећемо више легати у шест по подне и будити се зором јер немамо за свеће - готово неверујући каже Слађан. Малишани су пресрећни јер сада имају и своје собе Малишани су пресрећни јер сада имају и своје собе Аница (9), Анђела (7), Александар (12) и Жаклина (16) само су трчкарали око куће и кроз собе. Већ су довели и другове да се играју. Комшије су организовале право весеље за усељење и позвале госте Комшије су организовале право весеље за усељење и позвале госте - Децу сам целог живота купала у води коју сам у кофи доносила из села. Овим сам рукама целу реку пренела. Жаклина од свећа и дима има проблем са видом. Ја могу само да се захвалим свима који су помогли, све ћу ово да чистим, све да чувам - кроз сузе је прозборила Радица, за коју је нова кућа и више од крова над главом - то је гаранција да ће породица остати на окупу и да им због немаштине деца неће бити послата у дом. Радица је заплакала јер овакву кућу, каже, није могла да замисли ни у сновима Радица је заплакала јер овакву кућу, каже, није могла да замисли ни у сновима - Деветочлана породица Петковић на Васкрс је добила најлепши поклон - кућу од 80 квадрата коју им је "Блиц фондација" обезбедила уз помоћ донатора. Ово је четврта породица која је усељена у потпуно нови дом, а тиме је укупно 20 деце добило шансу за лепше и срећније детињство. Сада настављамо даље - рекла је извршна директорка "Блиц фондације" Лјиљана Кнежевић. Само кад нам је ова сијалица засветлела над главом, и да мама више не мора да носи оне балоне воде да би нас окупала, кажу деца Кућу породици Петковић изградио је "Јавор инжењеринг". - Изградили смо је у најкраћем року и драго нам је да смо њоме усрећили још једну породицу. Надам се да ће њени чланови још дуго година живети у њој - рекао нам је Вук Поповић из "Јавор инжењеринга". Малишани су добили играчке, али су се толико збунили као да нису веровали да је то за њих Малишани су добили играчке, али су се толико збунили као да нису веровали да је то за њих Кухињу и белу технику породици је донирао "Либер Новус", "Деxy Цо" је обезбедио играчке за малишане, а намештај који је од куће направио дом поклон је "Форме идеале". Струју нисмо имали, а кроз зидове је толико дувало да ни свећа није могла да гори - Поносни смо што смо део пројеката "Блиц фондације". "Форма идеале" никада не заборавља оне који не могу себи да приуште намештај. Срећни смо што смо данас део новог почетка породице Петковић - рекао је Никола Ружичић, ПР менаџер те фирме. Диван дан у Кличевцу Маленој Ани највише се свидела камера нашег фоторепортера Фото: Зоран Илић / РАС Србија Маленој Ани највише се свидела камера нашег фоторепортера - Ово је диван дан у Кличевцу, где се захваљујући "Блиц фондацији" породица Петковић усељава у нову кућу у којој ће наставити далеко бољи живот. Захвалан сам и локалној самоуправи Града Пожаревца и свим мештанима који су активно помогали породици, показујући своју хуманост и солидарност - рекао нам је Бојан Илић, председник Скупштине Града Пожаревца. http://www.blic.rs/vesti/drustvo/srce-za-decu-porodica-sa-sedmoro-dece-dobila-kucu-slavimo-uskrs-uz-struju-i-vodu/6511bn8 Свима онима који имају везе са овом фондацијом, иако ми је Блиц једна од омраженијих новина, и свима онима који су макар један динар приложили да Господ десетоструко узврати.
  5. Београђани, може ли мала помоћ? Да ли се у Београду негдје служи Литургија у 8 сати?

    1. Show previous comments  1 more
    2. Пг

      Пг

      Захваљујем, брате.

    3. МилошБГ
    4. Пг

      Пг

      Нисам, ипак, тамо био. А знам гдје. Макар тај Београд познајем. :-)

  6. Али, објаснити феномен звани Ивица Дачић?! Остали дођу и прођу, а он... Увјек на побједничкој страни, чак и кад није. Надживјеће све предсједнике.
  7. Mobdro апликација за телефоне. Скинути са гугла. Нисам сигуран да ли је има на гугл продавници. Од спортских, преко филмских и документарних програма. Без превода, осим што су, рецимо, арене на српском.
  8.  

     

     

    1. Марина Савковић

      Марина Савковић

      Хеј, ја овде никакав садржај не видим. Да ли то тако треба? :D

  9. https://en.m.wikipedia.org/wiki/Bérénice_Marlohe
  10. Најљепши осмјех изван Србадије!
  11. http://eparhijaniska.rs/епархија/актуелно/6083-светосавска-беседа-мр-живојина-ракочевића

     

    Не стигох јуче да прочитам, отварам сад кад видим да је хакована страница.

    1. Драгана Милошевић

      Драгана Милошевић

      имаш на насловној

  12. Да се жена итекако поштовала пре више од века доказује брачни уговор очуван у јагодинском Завичајном музеју. Склопљен је 1905, између двоје из поморавских села. Екипа Б92 је истражила како је изгледао однос српских супружника некад и сад. “...дужан сам да жену чувам и пазим као свог друга и са њом у брачном животу живим као што доликује часним, ваљаним и поштеним људима. Дужан сам да јој све време брачног живота чиним све што налаже дужност једног доброг и угледног домаћина.” Ових речи држао се удовац Драгутин Тодоровић који се оженио удовицом Смиљком Томић. Уговором су уредили њихов али и однос деце из претходног брака. Миодраг Алексић, кустос етнолог, Завичајни музеј Јагодина “Ниједан члан породице није био запостављен, дискриминисан. Знала се улога мушкарца који мора да обезбеди заштиту домаћинства, материјално да обезбеди И жена која је одржавала кућу И васпитавала децу”, каже Миодраг Алексић, кустос етнолог Завичајног музеја у Јагодини. Патријархални хришћански живот је некада био јако хармоничан. “Уз то је и хришћанска вера и традиција и одржавање свих хришћанских обичаја целу ту заједницу чинила и духовном чвршћом”, додаје Алексић. Где има љубави, нема поделе материјалних добара - став је цркве. “Ако је љубав темељ нашег односа, онда не постоји потреба да се обезбеђујемо, не постоји потреба да имамо неку сигурност другу до сигурности односа са Богом, па нормално и са брачним другом”, рекао је Зоран Врбашки, свештеник Саборне цркве у Крагујевцу. Данашњи парови углавном другачије уређују заједницу. “Много парова живе у ванбрачним везама, ванбрачним заједницама и немају потребу ни да закључе брак. То је ствар избора”, каже Гордана Петронијевић из Саветоватлишта за брак и породицу из Крагујевца. У Поморављу и Шумадији готово да нема склапања брачних уговора, кажу правници. Уколико ипак до њега дође, будући супружници акценат стављају на некретнине и финасније. С друге стране, људи коментаришу да данас и нема разлога за брачним уговором. У њега се већ улази због интереса. http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2017&mm=01&dd=28&nav_id=1224970
  13. Све ми је нешто нејасно. Почело још раније кад сам дошла и сви имају најбољи телефони. Носе маркирану гардаробу, пуше скупе цигаре. Кафићи по цео дан пуни. Као да сам дошла као Алиса у земљу чуду и давали ми да поједем отровни кексић. Иде се код фризер и маникир једном месечно. Иде се на депилацију. Кад треба да се кречи зове се молер. Кад се студира не може да се ради. Родитељи плаћају свадбе, преселе се у шупе да бих ослободили деци кућу или стан. Дигну кредити да бих купили деци ауто - овако је Наташа Футселаар - Стевановић, млада српска снајка која живи у Нишу, духовито, али и прецизно описала своју нову домовину. Много је згодније овде живети. Овде људи много више брину о својој деца и имају времена за њих. Деца нису на терет родитељима. У Холадију, када са дете одете у ресторан, сви вас гледају испод око ако оно прави галаму. Овде ће вам људи помиловати децу и смејати се њиховој игри. Људи су милији, клима је лепша. Муж и ја смо дошли у Србија, јер се у Холандија осећаш као робот, рано устанеш и радиш цео дан. У Ниш уживамо и дружимо се више - рекла је Наташа за "Блиц http://www.blic.rs/vesti/drustvo/svi-imaju-najbolji-telefoni-holandanka-zivi-u-nisu-i-urnebesno-tacno-je-opisala/gejj9l1
  14. "Температура ваздуха -10 С а температура воде +4 С" Зна ли се за ове наше градове каква је ситуација била? Знам да је у Подгорици претпрошле године температура воде исто била 4 степена. Не знам за прошлу и ову. Претходних је била 7, 8 степени.