Добро дошли на Живе Речи Утехе

Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,

молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате. 

 en-play-badge.png

itunes-logo.jpg

62af87b658a0499c818723abb72a2556.png

Пг

Члан
  • Content count

    1018
  • Joined

  • Last visited

2 Followers

О Пг

  • Ранг
    Дуго је са нама
  • Рођендан Јануар 1

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Подгорица

Recent Profile Visitors

16440 profile views
  1. "Температура ваздуха -10 С а температура воде +4 С" Зна ли се за ове наше градове каква је ситуација била? Знам да је у Подгорици претпрошле године температура воде исто била 4 степена. Не знам за прошлу и ову. Претходних је била 7, 8 степени.
  2. Брате, ниси занимљив. Ни за оно везано за правопис, а ни за ово. Али, цијенићу твој труд. ;-)
  3. Прочитао сам уводни текст и одма` прескочио на крај да одговорим, а касније ћу да прочитам остало што је написано, али мој одговор је: Не, ни под разно!
  4. Православни бисер у Долини јоргована Текст и фото: Борис Субашић | 13. јануар 2017. 22:41 | Коментара: 0 Прелепи манастир Градац осликава душу краљице Јелене Анжујске, Францускиње која је одабрала да буде Српкиња.Најдуговечнији српски средњовековни владар, дуже од шест деценија, била је жена Када се прочитају нетачни описи манастира Градац, уочљиво је да већина тих "салонских мудраца" никада није била у брдима Раса, ни видела задужбину велике краљице, јединствену по лепоти архитектуре и живописа. У својој лепоти, овековечио је личност и душу Јелене Анжујске. Као што су готички мермерни украси, преломљени лукови и китњасти прозори складно уклопљени у цркву рашког стила, тако је и велика владарка уградила најбоље западњачке особине у своју српску домовину. http://www.novosti.rs/вести/туризам.523.html:643780-Православни-бисер-у-Долини-јоргована
  5. Ево су се ови из Блица толико саблазнили због овога што си поменула, а и због тога што је "Патријарх" написано са "П" и због још неке двије, три правописне грешке. Преврнуше воз не би ли нашли фали ли гдје који зарез. То је, је ли, најбитнија ствар у свему овоме.
  6. Јана и Ђурђа Боснић из Београда за свој први рођендан нису добиле ниједан поклон. Уместо тога, породица Боснић је одлучила да госте на рођендану замоле да донесу новац, који су полонили Институту за неонатологију и на одељењу неонатологије у ГАК "Народни фронт". Јана и Ђурђа Боснић су двојајчане близнакиње које су рођене на данашњи дан пре годину дана. Родиле су се месец дана пре термина, а пошто им плућа још увек нису била сасвим сазрела, смештене су на интензивну негу одељења за неонатологију. Јана је из породилишта пуштена кући након две недеље, док је Ђурђа трећег дана пребачена на Институт за неонатологију, одакле је дошла кући након четири седмице. - Када смо почели да планирамо рођенданску забаву за наше девојчице циљ нам је био да се сви осећају срећно макар пола од оног колико смо ми били срећни када смо их добили прошле године. Тада нам је пала на памет идеја да сви гости уместо играчака којих имамо превише понесу новац, који ћемо дати ми затим донирати Институту за неонатологију и одељењу неонатологије у болници ГАК "Народни фронт" у знак захвалности за све што су прошле године урадили за нас - објашњава мама ове две предивне девојчице. Додаје да су се сво време боравка у болници, лекаридивно и љубазно опходили и према бебама и према родитељима. - Данас су веселе, радознале и пуне енергије. Обе пузе, држе се за ручице, повремено саме стоје и припремају се за прве кораке - истиче пресрећна мајка. Пријатељи ове дивне породице били су срећни, али и поносни када су схватили шта Боснићи желе да ураде, па су радо прихватили њихов захтев. Они су прикупили око 50.000 динара, а у договору са болницама купили су оно што им је тренутно најпотребније. - Нисмо желели да дајемо новац, желели смо да купимо оно што им је најнеопходније, па смо за бебе на Институту решили да узмемо два амбу-балона која служе за реанимацију, а за одељење Неонаталогије 200 бенкица за новорођенчад - објашњава мајка. И БРАТОВ РОЂЕНДАН У ХУМАНИТАРНЕ СВРХЕ Како тврде Боснићи, ово је само почетак. - Волели бисмо да сви ово раде. Осећај је диван. Срца су нам пуна. С обзиром на то у каквом нам је стању свет, требало би да учимо децу да се радују да помогну и поделе срећу са другима. Већ размишљамо за коју сврху ћемо скупљати донације на место поклона за рођендан старијег брата Јане и Ђурђе који на лето пуни четири године - истичу ови хумани Београђани. http://www.blic.rs/vesti/drustvo/dobro-se-dobrim-vraca-jana-i-djurda-nisu-dobile-nijedan-poklon-za-1-rodendan-razlog/t444vsx
  7. Познајем само једног, који има исто мишљење о својим сународницима - а ја живио у заблуди да само Срби за Србе(не мислим на ону организацију) тако нешто мисле, који не може очима да их види до те мјере да смо морали ми да их бранимо од њега. Тај "наш" Холанђанин, изашла је чак и репортажа о њему у Новостима, је само Божијим промислом стигао до нас. Био је у Мостару, прије тога путовао по Европи и хтио да се врати, али је ипак ријешио да пође на "Лејк фест". Ту се упознао са мојим другарима... Не знам какви су Холанђани, ал`овај као да је родом из наших крајева. Тад смо се знали укупно неких пар сати и човјек ладно понуди свој комби-кампер јер није било шансе да се снађемо за превоз(до Одесе). Као да се знамо од рођења. Углавном, дошло је до тога да је он, атеиста, остао три мјесеца у манастиру Драганац, да је од неког полу-вегетеријанца(једе месо, ал` баш ријетко) јео све оне специјалитете које нуде чачанске кафане и, вас двојица имате нешто заједничко, сад је тренутно код дјевојке у Мексику. А све то својевољно, јер нити смо ми хтјели, нити би он дозволио да га убјеђујемо у нешто. Добро, ово око хране јесмо мало, је ли. :-). Хтио човјек да једе салату и то као главно јело. А ђе, јадо мој, у сред Чачка да једеш салату?! За дивно чудо(или не) свидјеле су му се наше дјевојке, ал` не сад нешто претјерано, ал` је са Украјинкама био више него одушевљен. Причао нам је како је чуо другу страну(од Хрвата из Мостара), како ће да чује и нашу, па да сам закључи. Мада, ми ту тему скоро и да нисмо начињали, ал` јесмо о вјери. Иначе, баш је грозота какво мишљење имају о нама, тј. шта су им сервирали. Кад смо се вратили у Подгорицу, после 4 дана вожње, тј. не знам како бих то назвао, одлучио је да пође за Албанију. Покушали смо да га одговоримо од тога, али није жив хтио да чује. После два, три дана нам се јавио са Косова и Метохије... Како је тамо стигао и због чега, Бог Свети зна. Тамо је остао три мјесеца. Долазио је још неколико пута у Србију/Црну Гору. Наравно, дошао на Дерби... Не знам како да вам пренесем његово одушевљење. Јави се с времена на вријеме. Мислим да неће скорије из Мексика...
  8. Невјероватно колико постоји овако лијепих ријечи - кованица у српском језику уопште, а поготово у овом дијелу који се односи на Цркву.
  9. Хиландарски игуман архимандрит Методије у Саборном храму у Подгорици одржао предавање „Света гора – живот у Христу“ 15. децембра 2016. - 8:23 Архимандрит Методије (Марковић), игуман Манастира Хиландар, одржао је синоћ у крипти подгоричког Саборног храма Христовог васкрсења предавање на тему „Света Гора Живот у Христу. Ово је први пут да један хиландарски игуман држи предавање у Митрополији црногорско-приморској у новије вријеме. Предавање је одржано у склопу божићног циклуса предавања у подгоричком Саборном храму. Доказ интересовању било је изузетно велик број оних који су дошли да чују више о Манастиру Хиландар, који се налази на Светој Гори Атосу, аутономној монашкој заједници у сјеверној Грчкој. Али, и оних који су дошли да се окријепе духовним поукама оца Методија, игумана Свете српске царске лавре коју су основали Св. Симеон Мироточиви и Св. Сава. Игуман једне од најстаријих духовних и културних, па и едукативних институција у Срба, која траје у континуитету од 12. вијека, говорио је о разним темама, и одговарао након предавања на бројна теолошка, али и конкретна питања везана за живот Цркве и вјерника. Тако су пристуни могли да чују зашто, на основу којих правила и догађаја је женама забрањено да ступе на тло Свете Горе, па тако и у Хиландар. Наравно, било је и неких ситуација на граници, али правило није кршено, јер је то игуманија Хиландара и цијеле Свете Горе, Богородица тражила. Или, зашто не треба вјеровати у причу о чудотворном хиландарском хљебу, али и да је истинит благослов светосимеоновске лозе стар 800 година. Такође, како се још на византијски начин рачуна вријеме, или зашто се и у званичној преписци користи стари календар. Отац Методије, говорио је и о исповиједи, о посту, причешћу … Наравно, као духовник, као монах, али на првом мјесту вјерник, игуман Методије, објаснио је циљ сваког, па и божићног поста, који је припрема за Божић, на основу мишљења оца Георгија Капсаниса и његове књиге Обожење као циљ хришћанског живота. Како истиче архимандрит Методије, „човјек је створење које се од других изразито разликује по томе што је једино он позван да постане Бог по благодати. Јер, подсјећа игуман, већ у Старом завјету се назначује да је циљ хришћанског живота стално обнављање чињенице да је човјек настао по слици и прилици Бога. Отац Георгије каже циљ хришћанског живота је да лик Божји, икону Божју коју свако има на себи, стално обнављамо. А обожењем, односно сједињењем са Господом Христом јесте смисао празновања Рождества Христовог. Јер, ако би само морално усавршавање човјека било циљ нашег живота, зашто је било потребно да се Господ Исус Христос, једно лице Свете Тројице, обуче у људско тијело, да се оваплоти, сједини са људима. Зато, циљ хришћана јесте да испунимо ону могућност коју нам је Он својим оваплоћењем омогућио да се сјединимо с Њим истиче отац Методије. Али, ту је потребна и наша слободна воља и труд, јер једино тада ћемо бити обасути даром Божјим, јер љубав никад не долази на силу. Једноставнији пут ка спасењу долази усаглашавањем са Божјом вољом. Игуман Методије доноси у Црну Гору, у којој не борави први пут, и благослов иконе Пресвете Богородице Тројеручице Манастира Хиландар, као и 800-годишње лозе Светог Симеона. Архимандрит Методије служиће данас у подгоричком храму литургију са свештеницима Митрополије црногорско-приморске, и након завршетка службе вјерници могу тражити благослов од њега. Увод у вече дао је свештеник Мирчета Шљиванчанин. http://www.mitropolija.com/hilandarski-iguman-arhimandrit-metodije-u-sabornom-hramu-u-podgorici-odrzao-predavanje-sveta-gora-zivot-u-hristu/ Искрено се надам да ће се појавити убрзо и аудио записа са овог предавања! Живана Јањушевић Извор: Дан
  10. Сајт наше организације, који је у изради: http://mladizakosmet.org/MzK/index.php
  11. Храм Христовог Васкрсења, јутрос
  12. Слава је верско и духовно обележје нашег народа по коме се препознајемо међу хришћанским народима. Зато се са правом пева: Нико нема што Србин имаде, Србин има своју крсну славу... "Слава нас је одржала њојзи хвала" НАСТАВЦИ Тајна преображења живота Пред Богом нема мртвих и живих Чувајмо крсну славу, она чува нас Божји благослов српском народу Радосно ишчекивање благдана Домаћин чека госте пред кућом Вино је симбол невине Христове крви СРОДНЕ ТЕМЕ КРОЗ целу нашу историјску прошлост и ближу и даљу, препуну многобројних искушења, страдања и изазова, крсна слава је показала своју снагу и жилавост у борби за очување духовног и културног идентитета нашег народа. Као и за епску народну песму, може се и за славу рећи: Слава нас је одржала њојзи хвала. Крсна слава представља и најдивнији израз православне вере која је дубоко укорењена у народној души и традицији. Она је нарочито верско и духовно обележје нашег народа по коме се Срби препознају међу многобројним хришћанским народима Истока и Запада. Зато Срби са правом поносно певају: Нико нема што Србин имаде, Србин има своју крсну славу... Библијски укорењена својим пореклом, крсна слава је била огњени стуб на свим беспућима и Нојева лађа која је наш народ спасавала од потопа моћних религија и култура чији су се интереси и утицаји укрштали на овом раскршћу и копчи континената и цивилизација, које су често огњем и мачем сурово кидисале на ове просторе. Вишеструко је корисно и значајно постављање ове теме у центар и матицу верског и друштвеног живота баш у овом тренутку кад се налазимо на прагу формалног пријема у широке просторе великог света и када смо са разлогом суочени са многобројним недоумицама које често изазивају појединачне и свенародне страхове и трауме. Крсна слава може бити велико охрабрење и подстрек за чвршћи и одлучнији корак ка своме месту међу народима Европе и света које нам несумњиво припада. ЖИВИМО у епохи великих искушења, изазова и очекивања. Савремени човек, који је у невољи, жуди за Црквом будућности, која ће понудити пуноћу откровења и спасења. Која ће покренути духовну и моралну обнову. Тајну преображења живота. Литургијску обнову. Крсна слава у нашем хришћанском народу као продужена литургија, поседује ту евхаристијску снагу сједињења не само са Христом него и са светом и са свим људима у свету. Она је снажна и здрава младица набујала из здравог хришћанског светосавског корена, пуна живота, виталности и духовних потенцијала. Ништа из нашег детињства, од најранијег памћења, није тако дубоко урезано и сачувано у најлепшем сећању као крсна слава у родитељском дому. Од најмањих ногу, осећамо и доживљавамо свечарску атмосферу у кући за нашу крсну славу, са подједнаким узбуђењем и осећањем светиње, као црквену службу у храму за Божић, Васкрс и остале празнике током године. И однос према деци о овим празницима је посебан. За славу родитељи купују нова одела, "да понове" децу. То исто чине кад их воде у храм на причешће. Крсна слава и служба у храму за свакога од детињства је увек једно исто. Зато свим православним хришћанима, бесмислено делује тврдња да крсна слава може имати било какве везе са нечим другим осим са нашом православном вером и светињом хришћанског храма. Нарочито због тога што све цркве и манастири на широким просторима православних српских земаља имају своју крсну славу. Разне теорије о пореклу крсне славе од многобројних етнолога, социолога и разних идеолога, онима који славе крсну славу, изгледају површне, недоречене, неуверљиве и тенденциозне. А оне идеолошке, односно марксистичке, уобичајено делују злонамерно и малициозно. ЦРКВА је пупчана врпца која српску децу широм целога света веже са бићем своје мајке Цркве и отаџбине. То исто важи и за крсну славу. Крсна слава храни, брани и чува српски православни народ на свим меридијанима и континентима, ма где живели. Нигде се са толико љубави, нежности, радости и духовног усхићења не слави крсна слава као кад је човек далеко од свог завичаја и своје отаџбине. Славећи крсну славу Срби оживљавају своја сећања на домаће огњиште, на родни крај, на родбину и пријатеље и све најдраже успомене које су понели из завичаја. Свечари скоро реално и физички доживе осећај као да су у свом завичају. На зиду икона свеца, пред њом упаљено кандило и славска свећа, колач, жито и вино, сетни мирис босиљка и тамјана... Вредне домаћице и домаћини у српским народним ношњама, српске свечарске песме и здравице, потпуно оживе сећања и успомене, тако да се често у тим тренуцима људи тргну и запитају где су, и где се налазе. Да ли су у својој Србији или далеком Чикагу, Сиднеју, Новом Зеланду, Јоханесбургу, Лондону... Јер шта је отаџбина? Отаџбина је, пре свега, наш дивни народ, који је тако смишљено и нежно украсио хришћанске празнике и улепшао их нарочитим дирљивим и красним обичајима као везену доламу. Често на српским крсним славама буду присутни и странци, припадници других народа и вера. И њима, који све то довољно и не разумеју, често засија око и заигра срце пред лепотом и светињом наше крсне славе. Зато је дубоко истинит смисао садржаја и поруке стиха наше познате народне песме: Нико нема што Србин имаде Србин има своју крсну славу, Крсну славу, Светитеља Саву. САМО се Божић и Васкрс, као највећи хришћански празници, и Свети Сава као верско-национални празник тако свечано и радосно прослављају међу православним Србима широм целога света. Наше старе породице у далеком свету, које су скоро заборавиле језик, крсну славу чувају и поштују, и све народне обичаје везане за њу до најситнијих детаља. За крсну славу би се са правом могло рећи као и за народну песму: "Хај, што Србин јоште живи, крај свих зала, слава га је одржала, њојзи хвала." Јер шта је одржало нашу веру током голготских векова у нашој прошлости, ако не крсна слава? Она је со духовног живота нашег народа. Свега су се Срби кроз историју мање или више одрицали, много шта порицали, много тога заборављали, али крсна слава је била и остала као велики и блистави светионик на пучини, компас и оријентир у најтежим бурама и страдањима кроз нашу историју. СУШТИНА НАШЕ ВЕРЕ ИНТЕРЕСАНТНО је да у школским програмима и уџбеницима наших богословија и Богословског факултета нема много говора о крсној слави. У богословској школској настави нема ниједне лекције о овом, тако важном, догађају у црквеном животу нашег народа, што неупућенима може деловати врло чудно. Наиме, некако се подразумева да из свега онога што млади богослови уче о нашој вери, извире порекло и смисао крсне славе. Јер у слављењу Бога (а то је назив и смисао крсне славе) налази се суштина наше вере и богословља. Зато се трагови и порекло крсне славе спонтано препознају на првим странама Библије. Јер шта је прво библијско жртвоприношење браће, сујетног Каина и праведног Авеља, него извор и наговештај славе. Јер жртва се приноси у славу Бога. Чувено библијско Аврамово гостољубље је најупечатљивија икона крсне славе. И тако редом кроз целу Библију до Великог четвртка и Тајне вечере, односно, прве и вечне Свете литургије. http://www.novosti.rs/додатни_садржај.524.html:633621-Тајна-преображења-живота