Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

JESSY

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Content count

    41511
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    194

Everything posted by JESSY

  1. Kako se postaje dobar čovek? Ne postaje se. Dobar čovek se u svakom od nas oslobađa. Sistemom eliminacije. Nije neophodno učiniti herojsko delo, otići daleko, potrošiti mnogo novaca, zasaditi drvo... To dolazi posle. I nekako bez napora, s lakoćom. Prvo čovek strpljivo otresa nepotreban teret. Prestaje sa optužbama, odustaje od ciničnih komentara, ne okreće se za bogaljem, već se pomoli za njega; kad bi da kritikuje, on pokuša da razume, kad bi opsovao on umesto da opsuje Boga ili sunce pomene miša ili peršun, a kasnije ni to. Oseti li potrebu da se sveti, još jednom se preispita i shvati da osveta povređuje ono najfinije u njemu samom. Tada oprosti. I zaboravi. Nema oproštaja bez zaborava. Umesto da kaže: “Jesam li ti rekao?!” on kaže:”Kako mogu da pomognem?”. Poželi li nešto više da ima, on zahvali na onome što već poseduje. A vremenom uviđa da ono najvrednije nije oko njega, već u njemu samom. I tad, usmerivši pogled ka unutra, učiniće mu se da je ugledao svetlosni zrak nečega što bi mogao biti Dobar Čovek. I sa još više elana nastavi da sa sebe zbacuje samar ispunjen mržnjom, ljubomorom, pohlepom, neznanjem... Dobar čovek se ne postaje činjenjem dobrog dela. Dobar čovek je najbolje delo koje za života od sebe možemo napraviti. "NE BIH OVO MOGLA BEZ TEBE" Brankica Damjanovic
  2. Traže se prijatelji, makar dotrajali, svi oni iščezli, raseljeni, izgubljeni, poženjeni — traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi; traže se da vrate ljubav. 1f499.png

    М.К.

  3. Živeli normalni poljupci, na čelu sa poljupcem u čelo! М.Каpor
  4. ``Svaki je poljubac obećanje hiljade novih poljubaca. Ljubimo se u svim godišnjim dobima, u svim generacijama i na svim kontinentima; usnama prinosimo fotografije, uvojke kose, sve setne uspomene na nama dragu osobu. Pućimo usne i šaljemo oproštajne poljupce kroz vazduh, da lete poput Kupidonovih strelica.Osećamo ushićenje kada god usnama dotaknemo ono mesto na čaši koje su predhodno milovale usne drage osobe. Ružem ispisujemo grafite na zamagljenim ogledalima. Nismo mi samo sentimentalisti- ljubimo kockice pre bacanja, ljubimo amjlije za sreću, ljubimo se pod imelom; ljubimo i samo tlo pod nogama.``
  5. Svi znaju, bolje od vas, šta je za vas bolje!

  6. Version 1.0.0

    0 downloads

    Јован Јањић ЖИВОТ И РЕЧ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА
  7. Version 1.0.0

    0 downloads

    владика Николај Велимировић ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ
  8. Version 1.0.0

    0 downloads

    издавачка кућа епархије канадске
  9. ПРЕПОРУКА: Ана Бамдад – „Голе душе“ “Голе душе” су сага о љубави која више воли да воли него да буде вољена, потреба за креирањем нове судбине и неуморно лутање за срећом. Ово је прича о две сродне душе које се телесно никада нису среле, а ипак своју љубав су оствариле на најмаштовитији начин у тренутку у ком су се затекле. Кроз своја писма оне откривају неодољиву сродност из ранијих живота и у екстремним условима испуњавају своја давнашња обећања… Он је у Бечу, она је у Русији. Он је болестан, она је здрава. Где је њихов спој и у чему? “Голе душе” су и сведочанство о канцеру као највећој немани данашњице, паклу који породица може и мора да поднесе да би се спасила, о личној гиљотини и успећу ка Небу, о боловима које познаје само мајка која је изгубила своје дете… И о страху као највећем непријатељу. Како преживети и како живети после пукнућа живота? Где је смисао? Откуд снага?! Има ли лека и да ли је алтернативни пут лечења шарлатизам или нешто много озбиљније? Где се то заглавио наш свет! Када је тешка као казна, болест није казна и не може бити. Она је порука душе. У суочавању са смртном дијагнозом постоје само два исхода: живот или смрт. У тренуцима великих промена покреће се низ сложених процеса: како их савладати и окренути у своју корист? Зашто неки успевају да преживе, а неки не? У чему је тајна? А исконска потреба да се буде срећан не престаје ни у овако суровој стварности. Гола људска душа, то је била намера писца. Када човек преживи олују ми видимо да је он жив, али шта је то биће заправо прeживело и како, то веома често ни оно само није у стању да дочара. Покушала сам то уместо њега – рањеног и дивног Човека. *** *** Књигу „Голе душе“ можете наручити мејлом на anabamdad.autor@gmail.com и Ваш примерак ће Вам стићи на кућни праг брзом поштом или као пошиљка-тисковина. Трошкови доставе варирају Вам од врсте услуге коју одаберете. Уплата: поузећем или на текући рачун у Интеза банци: 160-5800100392377-91 ( Драгана Бамдад) Промотивна цена књиге на званичном сајту аутора је 500 дин.! Можете је пронаћи и у Вулкан и Делфи књижарама у Београду и у Новом Саду по цени од 1100 дин. или онлајн: Књижаре Вулкан Делфи Књижаре Ако желите лично да контактирате аутора ово је Анина страница на Фејсбуку – Bamdad.Ana и њен веб сајт: http://www.anabamdad.com/ *** Куповином књиге и њеним читањем обогатили сте себе за једно сложено и важно животно искуство које, на срећу, нисте морали да проживите, а тиме сте и помогли једној мајци да преживи овај сурови реални свакодневни живот у Србији са својом дечицом данас…
  10. ...у овом свом дневнику писаћу ствари које се трудим да памтим..... ...Господе, како хоћеш тако уради са мном и у мени, само ме не лиши општења са Тобом....
  11. Studentkinja Kristina Kaplanović (19) iz Nove Varoši teško je povređena kada ju je pljačkaš pumpe na kojoj radi upucao. Gospode, pomiluj i spasi rabu Tvoju Kristinu...
  12. Kako mirođija pomaže kod otežanog varenja? Mirođija se najčešće koristi kod digestivnih problema kao što su manjak apetita, nadutost i gasovi. Ova lekovita biljka i začin sadrži esencijalna ulja koja potpomažu varenje tako što podstiču lučenje želudačnih sokova i žuči, i stimulišu peristaltičke pokrete creva te na taj način ubrzavaju prolazak hrane kroz creva i sprečavaju opstipaciju. Mirođija ima i karminativno dejstvo tj. ublažava nadimanje i pomaže u uklanjanju nagomilanih gasova u crevima.
  13. Peku vas oči? Možda ne trepćete dovoljno? Ukoliko vas muči suvoća očiju usled npr. višesatne vožnje, čitanja ili dugotrajnog rada na računaru, obratite pažnju na to da li dovoljno trepćete. Suviše duga fokusiranost na neki predmet (kao što je to slučaj sa prethodno pomenutim aktivnostima) umanjuje refleksno treptanje. Naime, uobičajeno je da trepćemo na svake 4 sekunde što omogućava vlaženje i podmazivanje očiju, njihovu masažu i odmor od svetlosti. Zbog toga se oči zamaraju, peckaju i može se javiti zamućenje vida. Ukoliko ste primetili da "zaboravljate" da trepćete, podesite nekoliko podsetnika u toku dana i u 2-3 niza trepnite dvadesetak puta. Pre ove vežbice na trenutak zatvorite oči i pod kapcima napravite nekoliko krugova očima da bi se suzni film bolje rasporedio po površini oka. https://www.doktor.rs/txt/5165/peku-vas-oci-mozda-ne-trepcete-dovoljno?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+doktor+(doktor.rs+-+vaš+internet+doktor)
  14. Kod kojih još zdravstvenih smetnji pomaže mirođija? Esencijalna ulja u mirođiji pomažu u borbi protiv stresa i nesanice. Ova ulja takođe štite od kancerogenog dejstva pojedinih jedinjenja kao što su benzopireni koji se nalaze u duvanskom dimu, dimu roštilja i drveta koje gori, a mogu se naći i na hrani sa roštilja. Mirođija takođe ispoljava podjednako jako antibakterijsko dejstvo kao beli luk, te na taj način pomaže u ublažavanju i sprečavanju infekcija u organizmu.
  15. Први пут у историји из Италије су у Русију стигле мошти Светог Николе и изложене су у највећој московској саборној цркви, храму Христа Спаситеља. Чини се да многе Русе ништа не може да спречи да дођу и поклоне се овој реликвији и тако покажу своју дубоку веру. Почев од 10:30 часова 22. маја испред улаза у храм Христа Спаситеља формирао се ред дужи од километра. Мошти Светог Николе, једног од најпоштованијих хришћанских светитеља, чуване су у Барију скоро читав миленијум а сада су стигле у Москву. Илустрација: Јевгенија Новоженина/РИА Новости Овакви призори нису реткост у Русији. У прошлости су бројни људи проводили сате у реду да би се само накратко поклонили хришћанским реликвијама, а сигурно ће тако бити и у будућности. Током наредних месец дана милиони ходочасника допутоваће у руску престоницу и стајати у наизглед бесконачним редовима испред највећег московског храма да би се помолили Светом Николи. Бранилац православља Свети Никола је живео у Малој Азији у 4. веку наше ере и један је од најпоштованијих светитеља у хришћанству. Његов значај признају све хришћанске цркве, а по узору на њега настао је и Деда Мраз. Руски народ слави га од давнина и верује да је он заштитник покајаних злочинаца, деце и ученика. Позната су бројна његова чуда и зато га у Русији зову Чудотворац. Може се рећи да је овај светитељ постао симбол наде за многе људе који трагају за духовним вођством и заштитом. Илустрација: Валериј Шарифулин/ТАСС „Руски народ веома поштује Светог Николу, више него било ког другог светитеља. Он људима помаже у свакој ситуацији, без обзира о коме се ради. Када му се моле, људи осећају да су њихове молитве услишене“, рекао је за „Руску реч“ Александар Волков, прес-секретар московског патријарха Кирила. „За Русе је врло важно да у овим приликама уложе физички напор, јер је то нека врста подвижништва. Знају да ће после дугог чекања у реду учинити нешто корисно за себе, за своју душу. То је ван рационалног размишљања, они то осећају на мистичном нивоу“, додао је Волков. Више од реликвије Ово није први пут да једна велика православна реликвија окупи хришћане чак и из најудаљенијих крајева некадашњег СССР-а. У новембру 2011. године људи су чекали у реду и по 20 сати да би се поклонили Појасу Пресвете Богородице који је у Русију стигао из Грчке. Реликвија је била изложена у неколико руских градова, а процењује се да јој се поклонило више од три милиона ходочасника. Постоје извештаји да је ред у појединим тренуцима достизао дужину од чак осам километара. „Када год сам разговарао са људима који су више сати чекали да виде Појас Пресвете Богородице увек сам добијао утисак да су сви осећали исто, а то је страхопоштовање пред хришћанском реликвијом. Такође, људи желе да осете чудо и очекују утеху“, каже за „Руску реч“ Сергеј, свештеник у једној московској цркви. Православна вера дубоко је укорењена у руском менталитету. Светитељи су одувек били важне фигуре за хришћане у Русији. На месту где је неки светитељ живео касније би никла црква или манастир. Предмети које је светитељ користио добијали су верски значај и коришћени су током обреда или за добијање благослова. Светитељи су често чинили разна чуда – могли су да лече болести или да неку изгубљену душу врате на прави пут. Зато и у данашње време долазак моштију Светог Николе у руску престоницу за бројне Русе има велики историјски и културни значај. „Ово чинимо из истог разлога због чега пливамо у леденој води на Богојављење“ Један свештеник из Московске области, који је желео да остане анониман, каже да понекад стиче утисак како неки његови парохијани од светитеља очекују „да им на лак начин реше животне проблеме“. „Као и многи Руси, помало сам лењ. Желим да ствари добијам без много труда. Знам да се светитељ сјединио с Богом и прешао из ововременог у вечност. Помислим, ако додирнем његове мошти то ће ми донети спасење и све ће моје муке нестати. Ово чинимо из истог разлога због чега пливамо у леденој води на Богојављење.“ „Када станете у ред знате да вас на његовом крају чека светитељ, попут доброг лекара или некога кога сте упознали на факултету и ко ће вашем сину помоћи на пријемном испиту. Што дужи ред, то јача вера.“ http://srbin.info/2017/05/25/zasto-rusi-cekaju-i-do-20-sati-da-bi-se-poklonili-mostima/
  16. Објављена девета књига у едицији Свети Оци у преводу на српски језик У едицији Свети Оци у преводу на српски језик изашла је из штампе књига Монашка правила од преподобног Теодора Студита. Протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, као уредник едиције, изабрао је и превео са изворника неколико списа преподобног Теодора: на почетку Устав манастира Студиона, затим Општа епитимија целом братству против оних који нарушавају правило, па Свакодневне епитимије монаха изложене од најпреподнијег оца нашег Теодора, и Завештање Преподобног и богоносног оца нашег и исповедника Теодора игумана манастира Студион, а на крају Окружна посланица о упокојењу Преподобног Теодора Студита од Преподобног Навкратија. Избор је хронолошки и тематски оправдан, а преведени списи су актуелни и у монашком животу данас. Превод списâ проф. др Радомир Поповић започиње уводном студијом о животопису Теодора Студита у контексту времена у којем је живео овај велики монах и богослов. Пишући о Теодору, преводилац је користио прву и другу верзију житија из PG, а затим руску и верзију коју је српским верницима донео преподобни Јустин Ћелијски. У уводној студији истакнути су антииконоборачки и монашки детаљи из Теодоровог живота. После превода списâ протојереј-ставрофор др Радомир Поповић је објавио поуке Теодора Студита и то овим редом: О трпљењу и примању оних који се одричу света, О подвижничком и равноангелском животу, Исповедницима, О посту и будућем Страшном суду, О томе да не треба проводити празнике у пијанству и опијању, и о сећању на смрт, О посту и бестрашћу, изговорена почетком Великог поста, затим Беседа о поклоњењу Часном и Животворном Крсту треће недеље Великог поста, O вазнесењу Спаситеља нашега Исуса Христа и о томе да ми сами живимо богоугодно, О благодарности и поклоњењу Христовој икони, и О поштовању светих икона и поклоњењу пред њима. Књига пружа читаоцима широк спектар темâ, које су везане за богословствовање као једини начин хришћанског живота и за монахе који су свој живот подредили Богу Творцу, зато је препоручујемо и онима који се уче богословљу и историји, али и онима који свој живот усмеравају ка божанским висинама. ђакон др Ивица Чаировић Нове књиге |