Добро дошли на Живе Речи Утехе

62af87b658a0499c818723abb72a2556.png

Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,

молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате. 

Преузмите нашу апликацију на Google Play

Преузмите нашу апликацију на iTunes

 

JESSY

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Content count

    40379
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    195

Everything posted by JESSY

  1. probudi se, mrdni....radi nesto ....fizicka aktivnost ti je neophodna...
  2. ...значи, не кад сте у ресторану или сл..... није у питању материјална ствар....већ мисаона, духовна, интелектуална.....како год хоћете... ево ја бих себи поручила...`ОЛАДИ ВЕЋ ЈЕДНОМ....
  3. ...како је Теодор....?....пољубац за њега.... :4869:
  4. Ако одрасли почну да вређају дете, на њега ће се обрушити службе заштите, друштвене организације и полиција. Ако човек удари пса на улици, изазваће праведни гнев месних бака и пролазника са слабим срцем. Ако пред градњу почну да секу дрвеће, становници околних кућа пишу петиције, позивају телевизију и шаљу писма државним установама. Штавише, ако сте само заборавили да полијете један прости цвет, ваша савест ће вас мучити цео дан. Но, ако се жестоко односите према соби, нико вам неће ни речи казати. Нема никакве душевне полиције, која би излазила на терен због преступа против себе. Можете своју душу лишити хране, још у заметку убијајући стваралачке идеје у вама. Можете да уништавате себе саморазрушујућим (деструктивним) односима, који ће да сахране ваша достојанство под хумком уступака одишућих страхом. Колико хоћете пута можете да се назовете и да се осећате потпуним ђубретом, и нико вам у томе неће правити сметње. Можете се дати у ропство новцу, послу, ждерању, другом човеку, и на крају крајева, – нико вас неће спалити на ломачи за трговину човечијом слободом. Можете да сакатите себе претераним напорима, мислено се мрцварећи пребирајући по старим неуспесима, полако се уништавати лошом храном и немирним сном, опустошити себе бесконачним прислуживањем (служењем) тамо некоме, растраћити се пристајући на површне односе, истрошити своју целосност истражујући своје пороке до психолошке изнемоглости. Или можете изабрати финији метод – исушити емоционалном жеђу своје срце, које сиротињски и немирно цвокоће под вашим ребрима, коме је тако потребна капљица ваше топлине и бриге, но не добија ништа осим «треба», «дужан си», «потребно је», «хајде, хајде». Чак ако све то чините одједном и са завидном тачношћу – ни један вас закон неће осудити.
  5. У циљу припрема предстојеће прославе Светог Мардарија Либертвиског од 14. до 16. јула 2017. године Епархија новограчаничко-средњозападноамеричка покренула је нови званични сајт (www.stsavamonastery.org) манастира Светог Саве у Либертивилу. Манастир, који је основао и саградио Свети Мардарије и где почивају његове мошти, биће главно место одржавања предстојећих свечаносги. Веома смо задовољни што манастир Светог Саве, као задужбина Светог Мардарија нашим верницима на овом континенту, као место где се Свети Николај Жички молио и служио Божанске Литургије, као место поклоњења и молитви многих православних хришћана, и као место које је у срцима многих наших парохијана и омладине, сада има сталну присутност на интернету, где ће више људи моћи да упознају своју историју, нашу богату православну традицију, као и пратити сва догађања око предстојеће прославе Светог Мардарија, рекао је Његово Преосвештенство Епископ г. Лонгин. Информације о предстојећој прослави биће постављене на сајт манастира наредних недеља, чим буде усаглашен програм свечаности. Извор: newgracanica.com Епархијске вести View full Странице
  6. Rambo Amadeus: U Srbiji me najviše nervira autistična samodovoljnost - Nekakav neobičan oblik dominantne, autistične samodovoljnosti. Ljudi imaju običaj da kažu: „Mi smo najgori“ ili „Mi smo najbolji“.Međutim, istina je negdje u sredini. Čovjek je dobar samo onda kad se trudi da bude bolji nego što zapravo jeste. Malo praktične ljubavi prema sredini u kojoj se živi i prema prvim komšijama ne bi bilo naodmet. Od patriotskih parola i frenetičnog navijačkog žara u sportskim nadmetanjima niko se neće leba najesti. http://www.seebiz.eu/rambo-amadeus-u-srbiji-me-najvise-nervira-autisticna-samodovoljnost/ar-62560/
  7. Када човек постане сам себи довољан, веће невоље и несреће му и нису потребне. На жалост, иако несвесни те чињенице, данас многи од нас болују управо од самодовољности. Сматрамо да смо духовно савршени и уопште не осећамо потребу да се духовно развијамо. Напротив, спремни смо да делимо лекције на духовне теме и мислимо да други по много чему заостају за нама. И шта бива? Гушимо се у охолој надмености проводећи живот лицемерно не увиђајући да смо жртве тешке самообмане.
  8. ljudi danas postaju sve vise beslovesna bica...a drustvo im u tome uveliko pomaze...ako se sami ne probudimo, nista od nas....
  9. da, kao i ostale nevrlinske stvari....naravno da im odgovara da ljudi budu zombiji da bi lakse mogli da upravljaju njima...
  10. Веома смо задовољни што манастир Светог Саве, као задужбина Светог Мардарија нашим верницима на овом континенту, као место где се Свети Николај Жички молио и служио Божанске Литургије, као место поклоњења и молитви многих православних хришћана, и као место које је у срцима многих наших парохијана и омладине, сада има сталну присутност на интернету, где ће више људи моћи да упознају своју историју, нашу богату православну традицију, као и пратити сва догађања око предстојеће прославе Светог Мардарија, рекао је Његово Преосвештенство Епископ г. Лонгин. Информације о предстојећој прослави биће постављене на сајт манастира наредних недеља, чим буде усаглашен програм свечаности. Извор: newgracanica.com Епархијске вести
  11. Геронтолошки центар у Обреновцу почео је са радом 1972. године. Први свештеник који је посећивао дом био је тадашњи прота Јанко Срећковић. После њега за духовника центра долази прота Дарко Павловић, садашњи старешина храма у Обреновцу, а данас у служби Богу и старим верницима стоји протонамесник Немања Павловић. Прота Дарко Павловић, после извесног времена бављења старим лицима из Геронтолошког центра,одлучује да изгради једну малу капелу посвећену крсном имену целог дома, Светом великомученику и исцелитељу Пантелејмону. Од тога дана у Дому за стара лица почињу да се служе Свете Литургије.Када је свештеник Немања Павловић постављен за духовно старање о овој установи, он је сву дотадашњу праксу наследио, а додато је и причешћивање по свим собама због непокретљивости старих лица (немоћних да присуствују служби код капеле). Године 2014. у мајским поплавама страда целокупно приземље Геронтолошког центра. Народ тужног срца и болећивог тела бива расељен у домове по Србији. У приземљу страда скоро комплетна инфраструктура која покреће цео дом - струја, вода, кухиња, лифтови, вешерај, као и капела Светог Пантелејмона. Епископ ваљевски г. Милутин, видевши муку и невољу над старима и немоћнима приликом неколико својих посета, преко Фонда Патријарх Павле успева да обезбеди велику помоћ за Геронтолошки центар и да тиме помогне поновно покретање рада и враћање расељеног народа у своју кућу. Данас, након непуне три године од мајских поплава, уз помоћ Божју и благослов епископа Милутина, директор Геронтолошког центра Зоран Суботић са обреновачком Црквом, архитектом Владиславом Лалицким и верним народом успео је да направи доста већу и лепшу капелу у великом (главном) холу дома за старе. Капела је постављањем преградних зидова и иконостаса завршена 80 одсто. Остало је још сређивање унутрашњих зидова, прављење свода изнад олтарског простора и уређење расвете. Духовник капеле Светог Пантелејмона, свештеник Немања Павловић, уз договоре са директором установе, најављује њено скорашње освећење. Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин биће позван да изврши освећење, а уз присуство градоначелника и Градске управе Обреновца, представника Руске Цркве и државе, као народа који свим својим срцем поштује лик Светог Пантелејмона и верног народа српског. Извор: Епархија ваљевска Епархијске вести View full Странице
  12. Прота Дарко Павловић, после извесног времена бављења старим лицима из Геронтолошког центра,одлучује да изгради једну малу капелу посвећену крсном имену целог дома, Светом великомученику и исцелитељу Пантелејмону. Од тога дана у Дому за стара лица почињу да се служе Свете Литургије.Када је свештеник Немања Павловић постављен за духовно старање о овој установи, он је сву дотадашњу праксу наследио, а додато је и причешћивање по свим собама због непокретљивости старих лица (немоћних да присуствују служби код капеле). Године 2014. у мајским поплавама страда целокупно приземље Геронтолошког центра. Народ тужног срца и болећивог тела бива расељен у домове по Србији. У приземљу страда скоро комплетна инфраструктура која покреће цео дом - струја, вода, кухиња, лифтови, вешерај, као и капела Светог Пантелејмона. Епископ ваљевски г. Милутин, видевши муку и невољу над старима и немоћнима приликом неколико својих посета, преко Фонда Патријарх Павле успева да обезбеди велику помоћ за Геронтолошки центар и да тиме помогне поновно покретање рада и враћање расељеног народа у своју кућу. Данас, након непуне три године од мајских поплава, уз помоћ Божју и благослов епископа Милутина, директор Геронтолошког центра Зоран Суботић са обреновачком Црквом, архитектом Владиславом Лалицким и верним народом успео је да направи доста већу и лепшу капелу у великом (главном) холу дома за старе. Капела је постављањем преградних зидова и иконостаса завршена 80 одсто. Остало је још сређивање унутрашњих зидова, прављење свода изнад олтарског простора и уређење расвете. Духовник капеле Светог Пантелејмона, свештеник Немања Павловић, уз договоре са директором установе, најављује њено скорашње освећење. Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин биће позван да изврши освећење, а уз присуство градоначелника и Градске управе Обреновца, представника Руске Цркве и државе, као народа који свим својим срцем поштује лик Светог Пантелејмона и верног народа српског. Извор: Епархија ваљевска Епархијске вести
  13. Знам да сте православни вјерник и да у Вашем животу велику улогу има православна вјера и духовност. Каквог је то утицаја имало на Ваше стваралаштво? У мом животу је веома важан био удио и мјесто Студенице, јако важан и у овим годинама живота због многих разлога и Хиландар и самим тим и свети Сава и свети Симеон. Топоними какви су Рибница и Ибар су нешто што је кључно опредјељивало моју гравитацију и једна од композиција коју нисам поменуо а веома је важна, јер говори о том трагу рибничком. Та композиција се зове: Житије Зографа рибничког и ја сам написао дјело за гудаче и виолину а тај концерт је извођен много пута по свијету. У том тројству се практично сагледава та жудња да се споје сви ти елементи и да се то свитање рибничко прошири као наша нова зора. Моја дјела јесу тиме покретана као и мој живот. Тиме сам тражио спасење, редактно себе испуштао на темеље који су јако важни али нисам испуштао ни друга искуства као што је медитеранско јер сам ја човјек и тог искуства, тог сазнања. Ријека Дрина на којој сам рођен доноси неке далеке трагове Требиња, Херцеговине па потом и мора тако да су ти спојеви друмова јужних, затим динарских зона које Медитеран оплеменио кључни су дио мог постојања и моје умјетности. Шта можемо даље очекивати од Вас и Вашег стваралаштва? Сложено питање. О дану који није био тешко је говорити. Ми предлажемо а Господ располаже. Онај који нас је опремио да живимо и који нас је довео на свијет, који нас је преко земаљских родитеља увео у један посебан амбијент и једну деликатну зону гдје се боре велике силе, само он зна шта нас очекује. На нама је да то будно и спремно дочекамо, да стражимо, да не будемо поспани, што смо старији да будемо све уреднији и духовно чисти дочекамо тај тренутак када неумитно морамо да пређемо у неко друго стање, надамо се са у боље стање него што смо га овдје заслужили. http://www.mitropolija.com/akademik-svetislav-bozic-za-srpske-novine-borba-protiv-duhovne-bijede-je-nas-trajni-posao-i-obaveza/
  14. Данашња политика живи за себе, свој интерес и интерес свог налогодавца а не за другога. Она живи против другога и другачијег Светислав Божић је један од најпознатијих савремених српских композитора духовне музике засноване на православној традицији и византијском културолошком коду. Светислав Божић је такође и редован професор Факултета музичке умјетности у Београду и професор “Слобомир П Универзитета” у Бијељини. Аутор је и преко двјеста композиција различитих жанрова. Нека од његових најзначајнијих дјела су: Литургија Светог Јована Златоустог, Молитва Рачана, Свјати Боже, Рашки мозаик, Плава гробница, (М. Бојић), Јутрење из Херцеговачке Грачанице, Хиландарски палипмсест, (Р. П. Ного), Светлости и сенке над Метохијом, (М. Црњански) Сербија, (М. Црњански) и друга. Добитник је бројних награда и признања. Нека од њих су: Награда Златног Беочуга, Октобарска награда града Београда, Вукова награда, награда Стефан Првовенчани, Рачанска повеља, награда Фондације „Браћа Карић“, награда Удружења композитора Србије 1984. и 1985. године. За Српске Новине Светислав Божић говори о улози гусала у српској традицији и култури, стваралаштву, разградњи националног идентитета и културе.
  15. Зато је потребна реформа? Ту реформу не може да уради постојећа номенклатура нигдје зато што је она својим изборим се већ одредила према реформи. Врши је на такав начин региструјући своје кадрове. Ако је неко министар за културу такве провенијенције ви не можете очекивати да он региструје неког другачијег од себе. Не постоји таква могућност. Једино у духовном контексту постоји љубав за другога и да човјек за другога живи. А данашња политика живи за себе, свој интерес и интерес свог налогодавца а не за другога. Она живи против другога и другачијег. Као што су и логораши у концентрационим логорима налази начин да преживе тако и ми морамо наћи данас духовне снаге да преживимо? Да, било их који су дочекали стотину година а преживјели су Аушвиц, Јасеновац. Ехмеџић, један од највећих умова које је породио српски народ, је преживио Пребиловце. То искуство смрти око тебе у сваком дану и оброку ако је уопште могло да дође до њега је нешто што је библијска снага која је потребна народу који је на тако тешком мјесту какво је ово наше.