Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

JESSY

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Content count

    41195
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    194

JESSY last won the day on Март 8

JESSY had the most liked content!

О JESSY

  • Ранг
    удата
  • Рођендан

Profile Information

  • Пол :
    Женско

Recent Profile Visitors

69577 profile views
  1. Ми верујемо у Бога, али Богу не верујемо увек“ Протојереј професор др Љубивоје Стојановић духовник у капели свете Петке и цркви Ружици на Калемегдану, говорио је у оквиру духовних сабрања у овој светињи на тему „Вера у васкрсење као превазилажење страха и сумње“. „Тома је човек који се насумњао за све нас и који преображава своју сумњу и неповерење у веру“, рекао је о. Љубивоје. Шта Бог очекује од нас, шта значи дати Богу срце своје? Која је најстрашнија сумња коју човек има? Како да свету покажемо радост због васкрсења? „Немојмо бити пасивни посматрачи свог живота“ каже о. Љуба који стално истиче да је све повезано са свакодневним животом. „Ми видимо да наш ближњи пропада, али нећемо да му кажемо јер га волимо и нећемо да се замерамо, а ономе кога не волимо – и када чини добро кажемо да не ваља“. Прота Љубивоје је у беседи подсетио и на речи блаженопочившег Епископа будимског г. Данила (Крстића), који је истицао да се све темељи на Богу и у Богу. http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=13382
  2. Уопште, ја не верујем у Тебе. Ето реци, зашто Тебе људи не виде? (Јура, 2 разред.) У реду, Христос је страдао ради људи, а ради чега страдају људи? (Гриша, 4 разред.) А када на земљи пуцају, Ти шта, не чујеш, Господе? (Валера, 2 разред.) Да ли можеш урадити тако, да код људи не буде несрећних случајева? (Лада, 2 разред.) Због чега је потребан живот, а ако је потребан, зашто људи умиру? (Костја, 2 разред.) Како је тешко до Тебе се довикати? (Наташа, 2 разред.) Зашто Ти шаљеш на замљу катастрофе (Иван, 2 разред.) Ко је тебе научио да се тако понашаш с људима? (Настја, 4 разред.) А теби слава не смета да живиш? (Васја, 3 разред.) Колико је верника међу верницима? (Зоя, 4 разред.) Зашто си Ти створио руже, а оне с бодљама? Межда све прекрасно боде? (Зина, 3 разред.) Ако нађеш моју рукваицу, мелим Те да ми је вратиш. Само часно. (Ања, 3 разред.) Ако ти устројиш крај света, ко ће се теби молити? Петја, 4 разред. Плаво небо, Господе, то је када си Ти доброг расположења? Надја, 3 разред. А друге државе Ти исто опслужујеш? Толик, 3 разред. Бого, а ако ми је дао да одгризем „Сникерс“ – је ли то љубав? Раја, 2 разред. А шта је било на почетку, Адам и Ева или диносаури? Яна, 4 разред. Знадеш ли, како је стидно бити сиромашан ни због чега? Ираклиј, 4 разред. Господе, хајде да се дружимо? Федја, 1 разред. А да л’ атеисти од тебе нешто траже? Ојар, 3 разред. Где спавају снови? Алик, 2 разред. А може ли се код тебе нешто измолити сузама? Сема, 4 разред. Желим, да у младости живим добро и срећно, а у старости може само срећно. Вера, 3 разред. Мили Бого, узми ме назад, овде је тако досадно. Васја, 2 разред. Не дај Вери Рогозиној то што она од тебе буде просила. Оља, 3 разред. Хајде да се договоримо, Господе, ја верујем у Тебе, Ти – у мене. Љаља, 2 разред. Сутра ћу отићи у цркву и испричаћу Ти одличан виц о атеистима. Насмејаћеш се! Степа, 3 разред. Знадеш, мада ми се понекад чини да ја немам душу, но понекад она ипак забољева. Роман, 2 разред. Прочиташ, Господе, на гробљу натписе на споменицима, и замислиш се, а где су сахрањени лоши људи. Олег, 4 разред. Цвеће је код тебе испало боље, него људи. Галя, 4 разред. Покажи ми тихо бар једног ангела. Раја, 2 разред. Раздувај радијацију над Чернобилом. Оксана, 3 разред. Нека на земњи нико никада не плаче. Асја, 1 разред. Врати ми маму. Роман, 1 разред. Учини тако да се у другом животу родим у Француској и да будем дечак. Кира, 4 разред. Нека се у мене заљуби она која ми се свиђа, а ја ћу је због тога женити на дуго времена. Васја, 2 разред. Опрости свима који нису крштени, а уједно и мени. Филип, 3 разред. Дај ми, молим те, пса који воли да се игра. Гена, 3 разред. Добро би било да имам бизнис-тату. Едик, 1 разред. Одведи ме у рај. Жења, 2 разред. Шта да замолим у тебе? Па Ти све сам знаш. Алик, 4 разред. Хтео би много дана без суза. Костја, 2 разред. Веома су ми потребне добре оцене. Аркадиј, 4 разред. Говоре, да се човек поново враћа на земљу у облику неког другог. Учини тако да се ја вратим на земљу у лику мог пса, а он у лику мене, и ми опет будемо заједно. Аљоша, 4 разред. Устрој ми други живот и смешан да буде. Ољга, 2 разред. Хоћу на земљу коју си устројио Ти, а не људи. Андреј, 4 разред. Хтео би од Вас замолити бицикло и да пођем живети у Москву. Сергей, 4 разред. Када умрем, не желим ни у рај ни у ад. Желим к Теби. Вера, 3 разред. Испари моје грехове. Толик, 3 разред. Хајде да се сретномо пре смрти. Јура, 2 разред. Учини да се мама и тата помире. Бого, помози, а ја ћу оставити пушење. Јура, 3 разред. Не молим за себе, него за човечанство. Учини молим те тако, да сви на свету живе бар на 11 година дуже него што је одређено. Артур, 2 разред. Учини тако да људи умиру мирно и срећно. Јулја, 2 разред. Покажи ме, молим Те, свему свету. Алла, 2 разред. Дај ми 1000000000000000000 долара. Ерик, 4 разред. Нека ме моја учитељица учи вечно. Радик, 3 разред. Дај ми, молим Те, срећну породицу. Радион, 3 разред. Покажи, колико ме волиш. Ерна, 2 разред. Хтела би да свратим код тебе у госте. На недељу дана. Алена, 1 разред. Нека људи не убијају друге људе. Олег, 1 разред. Пише Ти Антон. Ако је могуће, учини тако да моје најдраже играчке оживе. Антон, 2 разред. Роди ми сестрицу, са братом ми је досадно. Љуба, 2 разред. Опрости ми Господе моје грехе и учини ме светим од детињства. Александар, 4 разред.
  3. Провоцирање Аутор: Зоран Миливојевићнедеља, 16.04.2017. у 09:00 (Илустрација Срђан Печеничић) Како се повремено сви сусрећемо са провокацијама других људи, корисно је разумети природу провоцирања и улоге провокатора и провоцираног. Српска реч за провоцирање јесте изазивање, што значи звати некога да изађе из. Исто такво значење има латински provocare, јер долази од pro – испред, и vocare – звати. Провоцирање је увек свесна и намерна радња онога који провоцира, а који жели да код другог изазове одређено емотивно стање које ће резултирати у одређеном понашању. Провоцирање је психолошка манипулација са циљем да се друга страна одазове на онај начин који жели онај који провоцира, а провоцирани не жели. Претпоставка оваквог понашања јесте да су две стране у конфликту, и да у том конфликту дата реакција одговара провокатору, а не одговара провоцираном. Зато у случају испровоцираности провокатор добија, а испровоцирани губи. Провокатор има предност јер у случају да провоцирани отрпи провокацију, провокатор има задовољење што се провоцирани лоше осећа, а у случају да провоцирани реагује на очекивани начин, провокатор има другу добит. Циљ провокације може да буде нека реакција која провокатору даје оправдање да постане „оправдано” агресиван према испровоцираном или сасвим супротно, да има добит тако што ће себе да представи као жртву испровоцираног. Провоцирање може да буде отворено, као у случају исмевања, вређања, понижавања, уношења у лице, замахивања, итд, или може бити прикривено у смислу суптилних психолошких порука, потсмехивања, зурења, намигивања и слично. Иза ових радњи стоји намера провокатора да својим понашањем иритира провоцираног све док његова непријатност толико нарасте да „изгуби контролу” над собом и поступити на очекивани начин. Некада давно се у правној теорији сматрало да провоцирање оправдава насилну реакцију провоцираног, јер се претпостављало да би сваки разуман човек у таквој ситуацији потпао под деловање снажних емоција и постао насилан. Данас то није тако зато што се сматра да су људи дужни да се контролишу без обзира колико су љути или увређени. Зато провоцирање не може да буде узрок реакције провоцираног, већ да је он тај који је одговоран за своју реакцију и да има избор да не реагује или реагује на неки други начин. Препознати туђу провокацију је важан аспект социјалне интелигенције. Само препознавање провокације као такве помаже особи да буде отпорнија и да јој не подлеже. Слаба тачка провоцираног је када мисли да ће провокатор и публика мислити нешто лоше о њему као особи ако се не одазове на провокацију. Како се још у основној школи млади сусрећу са различитим изазивањима вршњака, родитељи им могу помоћи објашњавајући шта провокација јесте и да није важно шта ће други мислити о њима ако се не одазову на изазов.
  4. Култура заслужује више од срамотних 0,6 одсто За обнову Народног музеја, када је почела прича о његовој комплетној реконструкцији, било је потребно двадесет милиона евра. Да ли се неко запитао колико је штете нането генерацијама које нису никада ушле у Народни музеј? Kултури треба дати статус који заслужује, а не да буде сироче када је о буџету реч, што значи да би овој области требало доделити више од срамотних 0,6 одсто. Требало би заиста учинити све напоре да се два највећа музеја, годинама затвoрена – отворе. То је приоритет.
  5. Митрополит Пирејски Серафим, послао је председнику Турске Реџепу Тајипу Ердогану отворено писмо, у коме га је позвао да пређе на православље, јавља агенција Agionoros. Писмо почиње од анализе кризне ситуације, која траје на Блиском истоку. Митрополит Серафим је назвао односе Турске и Русије «веома важним» и истакао, да управо такви односи омогућују турским властима да «на равној нози разговарају са Сједињеним Америчким Државама и Европском унијом». Владика је исказао увереност да је Ердоган дуги низ година спремао «план Б» за обнављање старе славе Османског царства, у случају погоршања односа Турске и ЕУ. Митрополит је посебно нагласио да би «свака држава пожелела да има политичког вођу, који поштује и исповеда већинску религију свог народа», и назвао Ердогана уништитељем кемализма и обновитељем ислама у Турској. Ипак, владика сматра да ислам није добар избор као фактор консолидације. Ослањајући се на мноштво богословских и историјских примера, митрополит Серафим је доказивао погрешност исламске вере и констатовао да се она ослања на низу заблуда. По заврштеку свог богословског текста на више страна, јерарх Јеладске Православне Цркве позвао је председника Турске да се одрекне од «демагошке, лажне вере» и да се ради «истинске духовне користи за себе, своје ближње и свој народ, покаје и одбаци заблуде у којима се налази, и поверује у Богочовека Христа, Спаситеља и Избавитеља света.» На крају га је владика посаветовао да прође катехизацију и прими Свето Крштење и да притом замоли свог тренутног савезника Владимира Путина да му буде крсни кум, а да Цариградски патријарх изврши ту Свету Тајну. http://www.mitropolija.com/mitropolit-pirejski-serafim-poslao-predsjedniku-turske-redzepu-tajipu-erdoganu-otvoreno-pismo-u-kome-ga-je-pozvao-da-predje-na-pravoslavlje/ View full Странице
  6. Писмо почиње од анализе кризне ситуације, која траје на Блиском истоку. Митрополит Серафим је назвао односе Турске и Русије «веома важним» и истакао, да управо такви односи омогућују турским властима да «на равној нози разговарају са Сједињеним Америчким Државама и Европском унијом». Владика је исказао увереност да је Ердоган дуги низ година спремао «план Б» за обнављање старе славе Османског царства, у случају погоршања односа Турске и ЕУ. Митрополит је посебно нагласио да би «свака држава пожелела да има политичког вођу, који поштује и исповеда већинску религију свог народа», и назвао Ердогана уништитељем кемализма и обновитељем ислама у Турској. Ипак, владика сматра да ислам није добар избор као фактор консолидације. Ослањајући се на мноштво богословских и историјских примера, митрополит Серафим је доказивао погрешност исламске вере и констатовао да се она ослања на низу заблуда. По заврштеку свог богословског текста на више страна, јерарх Јеладске Православне Цркве позвао је председника Турске да се одрекне од «демагошке, лажне вере» и да се ради «истинске духовне користи за себе, своје ближње и свој народ, покаје и одбаци заблуде у којима се налази, и поверује у Богочовека Христа, Спаситеља и Избавитеља света.» На крају га је владика посаветовао да прође катехизацију и прими Свето Крштење и да притом замоли свог тренутног савезника Владимира Путина да му буде крсни кум, а да Цариградски патријарх изврши ту Свету Тајну. http://www.mitropolija.com/mitropolit-pirejski-serafim-poslao-predsjedniku-turske-redzepu-tajipu-erdoganu-otvoreno-pismo-u-kome-ga-je-pozvao-da-predje-na-pravoslavlje/
  7. Духовна сабрања у АЕМ од 19. до 23. априла 2017. Среда, 19. април Подсећамо на хуманитарну акцију која траје до Спасовдана на Православном Богословском факултету у Београду, по благослову декана, где су кутије у које се може убацити добровољни прилог за угрожене породице на Косову и Метохији. Четвртак, 20. април Трибина "Хрватско државно право: порекло и последице" на којој ће говорити др Вељко Ђурић Мишина (Музеј жртава геноцида) и др Софија Божић (Институт за новију историју Србије), уз модератора Филипа Пејковића (Удружење Краљевина Србија) биће одржана 20. априла од 19 часова у Удружењу Краљевина Србија (ул. Влајковићева 4). Трибину организују ово удружење и Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке Петак, 21. април Српски Византијски хор "Мојсије Петровић" одржаће 21. априла 2017. Васкршњи концерт "Источни петак", од 18 часова, у храму св. Василија Острошког на Бежанијској коси. Улаз слободан * Добротворни Васкршњи концерт "Србија се роди" биће одржан у Културном центру Чукарица (Тургењевљева 5) у петак, 21. априла у 19 часова. Цена улазнице је 500 динара. Концерт организује ПСД Света Србија, а учествују Драган Млађеновић - Ренесанс, Небојша Мастиловић - Пирг, Хаџи Никола Мијовић - Родослов, Љуба Манасијевић мелод, Батрић Јокановић народни гуслар, Хор Факултета спорта, Дечји ансамбл КУД Туцовић, Музички састав Света Србија и гости изненађења Субота, 22. април У Парохијском дому Храма Светог Александра Невског на Дорћолу, у суботу, 22. априла, биће одржан концерт "У славу Васкрса", а наступиће Хор те цркве. Почетак је у 18.30. * Солистички концерт Мериме Његомир „Подмосковске вечери“ биће одржан у Руском дому (Краљице Наталије 33) у суботу 22. априла са почетком у 20 часова. Клавирска пратња проф. Никола Рацков. Улаз слободан. Недеља, 23. април Разговори о вери у цркви Ружици, недељом од 11 часова (после Свете Литургије која почиње у 9.30 ч) у Парохијском дому светиња на Калемегдану - у недељу, 23. априла, на тему "Опростимо све Васкрсењем" говориће протојереј др Љубивоје Стојановић