Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

JESSY

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Content count

    40787
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    194

JESSY last won the day on Март 8

JESSY had the most liked content!

О JESSY

Profile Information

  • Пол :
    Женско

Recent Profile Visitors

68764 profile views
  1. TUŽNA ISPOVEST Žike i Jelene iz "Zane": Ne daju nam da usvojimo dete Gloria | 26. 03. 2017 - 13:50h | Komentara: 11 Pevačica i frontmen grupe "Zana", Jelena i Zoran Žika Živanović koji su u braku, suočili su se s velikim preprekama kada su posle godina borbe da prirodnim putem postanu roditelji pokušali da dobiju priliku da pruže ljubav, vaspitanje, dom i obrazovanje nekom napuštenom mališanu. Foto: Zoran Lončarević / RAS Srbija Godinama pokušavaju da postanu roditelji. Kad su iscrpli sve poznate metode začeća, a vođeni snažnom željom da imaju potomstvo, počeli su da se raspituju o načinima usvajanja mališana. - Intenzivno razmišljamo da usvojimo dete, pa čak i o tome da budemo staratelji. Smatram da je to uzvišeni čin. Međutim, kada se u to upustite, u našoj zemlji postoji toliko prepreka da vam se ponekad čini da se sve to radi sa ciljem da odustanete - kaže Jelena za "Gloriju".
  2. ипак се нешто дешава... NAJVEĆI REČNI KRUZER PRISTAO U BEOGRAD Ovo su prvi turisti koji su otvorili sezonu nautičkog turizma D. Ivković | 26. 03. 2017 - 14:51h | Komentara: 13 Tradicionalno uz rakiju, pogaču i so dočekani su prvi putnici sa kruzera za ovu sezonu rečnog turizma. Na Savskom pristaništu Luke Beograd igralo se kolo, delili su se pokloni a stranci su sa oduševljenjem pratili gostoprimljivost Beograđana. Foto: Oliver Bunić / RAS SrbijaDva najveća i najlukksuznija broda uplovila u luku Beograd Pristanak trenutno najvećeg rečnog kruzera, kao i najbogatijeg na dok pristaništa, otvorena je nautička sezona za ovu godinu. - Došli smo iz Engleske. Grad vam je jako lep, ljudi su tako topli i gostoprimljivi, ovakav doček nigde nismo imali - rekla je jedna od putnica nazdravljajući čašicom rakije u ruci. Ni drugi nisu krili oduševljenje, pa je tako bračni par iz Švajcarske uživao gledajući kolo. - Jako je lepo što gajite tu tradiciju i održavate kulturno nasleđe. Beograd je veoma lep grad a ljudi su divni - zaključak je ovih putnika. Ljiljana Begović iz Turističke organizacije Beograda objasnila je da su prvo pristala dva veoma značajna broda, a jedan je proizveden u Beogradu i poneo je čak pet zvezdica čime je privukao probirljive turiste sa zapada. - Velika je čast što smo mogli da ugostimo ova dva kruzera prvog dana sezone. "Tomas Hardi" je kruzer sa pet zvezdica koji je pre 20 dana izašao iz fabrike u Beogradu. "Vajking lif" je najveći rečni kruzer na svetu. Nije mala stvar što su se zaustavili ovde - rekla je ona. Foto: Oliver Bunić / RAS SrbijaUz igru i piće otvorena ovogodišnja nautička sezona Po njenim rečima, gosti koji su došli u Beograd sa ova dva velelpna broda su iz Nemačke, Švajcarske, Velike Britanije, Kanade, Amerike pa čak i iz daleke Australije. - Pristigli su jutros, razgledali su malo grad i sad se vraćaju na brod zbog ručka. Posle imaju organizovane ture po Beogradu do uveče, kada isplovljavaju dalje ka Đerdapu - objašnjava Begovićeva. Kako je naglasila, pored promocije Beograda kao i profita koji dolazi od ovih turista, jer su u pitanju uglavnom imućniji ljudi, ovakva poseta ima veliki značaj i za naše mlade ljude. Foto: Oliver Bunić / RAS SrbijaTuristi se poslužili pogačom sa solju - Sa nama su đaci Srednje turističke škole kao i studenti turizma. Oni se na ovaj način predstavljaju stranim preduzećima i neretko zapošljavaju upravo na ovakvim kruzerima. Već dugi niz godina, naši ljudi su veoma hvaljeni i poštovani radnici. Ovo je sjajna prilika za njih - poručuje Begovićeva. Ove godine, u beogradskoj luci se očekuje pristan 530 kruzera koji će prevoziti oko 70.000 putnika, pretežno i zapadne Evrope ali i Sjedinjenih Američkih Država. Ljudi koji putuju ovim kruzerima su uglavnom stariji, sa prosečno preko 60 godina. Njihova interesovanja su dosta drugačija od onih mlađih, pa se oni najviše opredeljuju za etno doživljaj, a iz Beograda odlaze puni utisaka. Foto: Oliver Bunić / RAS SrbijaTuristi uživali u pesmi i kolu Foto: Oliver Bunić / RAS SrbijaGosti su bili oduševljeni srpskim narodnim običajima Kapetani oba broda plove već 20 godina kroz Beograd, a na prvom mestu ističu hranu - Upravljam već dugi niz godina kruzerima ali prvi put sam na "Tomas Hardiju" kome je ovo prva plovidba. Nekako kažem da je ovaj brod uplovio u svoju kuću pošto je ovde pravljen. Inače, Beograd je sjajan grad, kad god dođem, on je nekako lepši. Najviše mi se sviđa leti, tada bukvalno procveta, bukne ceo. Rado se vraćam na ovo mesto - rekao je Aleksandru Tucicovenco, kapetan kruzera "Tomas Hardi". Oduševljenje nije krio ni njegov kolega, holanđanin, sa broda "Vajking lif". - Ma Beograd je neverovatan grad. Vaša hrana ljudi je perfektna. Već sam krupan, ali odavde kao da odem još deblji - kroz smeh poručuje kapetan Ane J. Sijbranda dodajući da već 20 godina dolazi u Beograd iz kog odlazi svaki put sa nekim novim iskustvom. http://www.blic.rs/vesti/beograd/najveci-recni-kruzer-pristao-u-beograd-ovo-su-prvi-turisti-koji-su-otvorili-sezonu/hsf6sml
  3. Хришћанство није терапија. Не лечи нас подвиг, него Бог. Не спашавају нас наша добра дела, него Бог. Не осуђује нас Господ због наше грешности, већ сами себе осуђујемо истрајавањем у греху. А подвиг, добра дела, врлине, молитвеност, све су то пројаве љубави ка Господу и ближњима. И све то пада у воду ако немамо љубави. Бог баш тебе воли, и познаје те боље него ти сам себе. Какво велико достојанство! Каква велика радост! А ако је Сам Бог рекао да ти вредиш - па ко си ти да тврдиш супротно, и жалиш се како си несрећан и неспособан, и како не можеш или не умеш, и како си слаб или безвредан...? Бог је уз тебе, дао ти је из неког разлога живот, а Он не прави грешке. Ти вредиш. Ниси савршен, али Њему то није важно. Јер Он воли и зле и добре, и све увек призива к Себи. Сам по себи заиста јеси нико и ништа, али у Заједници с Богом, ти можеш далеко више него што си уопште и свестан. Па шта те спречава? Довољно је да имаш љубави. Из ње се све остало порађа, и у њој ће ти Христос сигурно прићи. То је један диван парадокс, величанствено чудо, човек, који по себи не вреди ни попут зрнца прашине од које је саздан, а с Богом вреди као читав један засебан универзум; човек, бог по благодати, и ништавило по себи. Не треба да жалимо ако нисмо одмах, данас особе какве стремимо да будемо. Даће Бог, и трудићемо се, па ћемо бити особе какве треба да будемо. Даћемо све од себе, у славу Божију, а то је оно што је заиста важно. Још има много тога да се каже о овој теми, али ни ово није савршен текст. Марко Радаковић http://avdenagom.blogspot.rs/2017/03/blog-post.html
  4. Морамо прихватити своју несавршеност. То не значи да треба да се помиримо са својом грешношћу (Боже опрости!), али морамо просто прихватити да јесмо грешни. Лакше ћемо победити грех ако умножимо врлину која произлази из љубави, али и тада, морамо знати да – без Бога ми ништа добро не можемо ни учинити. Морамо имати више поуздања у Бога, и Његову љубав, неголи у себе и сопствене моћи. Перфекционисти изостављају тај детаљ. Свесни су свога греха (некад и кад га ту и нема), али као да мисле како Бог не жели, или не може, или чак не треба да им опрости. То је већ корак од Јудиног размишљања. Да је апостол Јуда само застао и поверовао како ће му Бог опростити, можда би упркос свему био прибран светима. Али не, он је био веома повређен својим грехом (што је добро), али није веровао да Му Бог може опростити (што није добро). Јуда није веровао да Га Бог и даље воли, да му оставља шансу да задобије мир. Поуздао се само у себе, у сопствену моћ да поправи последице свог греха, а сам заиста није могао ништа. Осим да падне у очај и убије се. Апостол Петар, с друге стране, одрекао се Христа, заплакао се над својим грехом, и први дотрчао до Његове гробнице да Га загрли, јер се поуздао у Његову љубав. И данас је са Њим. Да, грешни смо, али Бог нас воли. Да, боримо се са собом, али не очекујмо да ће та борба икада овде стати, нити да само својом силом можемо ишта. И то је у реду. Иако делује контрадикторно, у превеликој несигурности хришћана перфекциониста може ( али и не мора) чучати демон прелести. Шта се деси ако неко ко стреми савршенству закључи како је, рецимо, испунио апсолутно све прописе поста? Осећаће се задовољан собом. Убеђен да Му Бог даје благодат за напредак. Узеће још тежи подвиг. И тако, корак по корак, ни не увиђа да не служи своме Богу, већ својој личној таштини. Не пости да би се приближио Богу, већ да би доказао самом себи да може и да вреди.
  5. Хришћани перфекционисти стреме ка савршенству, не увиђајући да смо ту идеју савршености ми створили, а не Бог. Христос каже „Будите савршени као што је савршен Отац ваш небески“, а то савршенство се постиже чистом љубављу у заједници са Оцем. Не постоји рецепт за то савршенство које је изнад људских поимања. Не постоји опште правило за свако људско биће. Али ако Бога волимо, ми ћемо наћи пут. Некад и мимо тобожњих правила. Најбољи пример за то су јуродиви. Ето наизглед несавршених људи! Љубав надвисује прописе. Прописи су ту само да би усмерили ка љубави, ка Богу. Не замењујмо Бога прописима. Најтеже је ту нашу браћу и сестре извести из те „прочишћујуће“ теологије којом живе. Често се исповедају свака два-три дана, за сваку лошу помисао, немар или чак обични лапсус. Грех је за њих удаљавање од идеје „савршеног хришћанина“, који уистину и не постоји, јер сваки човек има свој, јединствен однос са Богом и у тој разноликости, а Црквом сједињени, ми Богу прилазимо.
  6. Ако редовно учествујете у богослужењима, познајете бар једног хришћанина перфекционисту. Или сте то сами. Хришћани перфекционисти су особе које су скоро увек незадовољне собом, својим особинама, недостацима, манирима, незадовољни су својим знањем, некад и самим животом – скоро свим. Свакако, ако бисмо морали бирати између гордог и критичног човека с једне стране, и несигурног и претерано самокритичног са друге стране, ови други имају далеко већу шансу да приђу Христу. Међутим, они често не мере свој грех удаљеношћу од Христа, већ неиспуњавањем правила и прописа. Не поуздају се толико у Божију љубав, колико се плаше сопствене грешности. И можда подсвесно, а можда и свесно, не верују толико у неограничену Божију љубав, колико верују у слепу и оштру Божију правду. А тада Бога замењује принцип, и љубав замењују правила.
  7. Но уверен сам да причешћивати се два-три пута у години није довољно. У пракси је врло добро приступати Причешћу сваке недеље. Зато ћу рећи да: постите средом и петком, уздржавајте се суботом увече, исповедајте се бар један пут у месецу, али причешћујте се по могућности често. Такву праксу препоручујем људима, које спремам приступању Православној Цркви. Ако се човек причешћује један пут у месецу или ређе, ја кажем да је то сувише ретко. Ако се осврнемо на праксу древне Цркве и учење светих Отаца, видети ће мо да они сведоче о честом причешћивању. Не само рани Оци Цркве, него и каснији, као Свети Симеон Нови Богослов или Никодим Светогорац који је живео у 13 веку, писац „Добротољубља“, говоре у корист честога причешћивања. И ја сматрам да је покрет у Грчкој Цркви за често причешћивање, добра појава. И поздрављам то да се људи често причешћују. Сећам се када сам тек примио православље педесет година назад, свештеник на литургији је излазио с Чашом и изговарао „Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите“, но нико није приступао. Нико се није причешћивао. Још сам тада осетио да то није исправно. Данас на Западу у православним црквама причешћују се скоро сви. И ја сам радостан због тогa. Наравно, причешћујемо се зато не што смо уверени у сопствену праведност, него зато што верујемо у милост Божију. Прилазимо Светој Чаши зато што смо призвани, јер Причешће ми зовемо Светим Даровима. Причешће није нешто што се може зарадити или заслужити, то је увек слободни дар љубави Божије. мит. Калист Вер http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=10%3Amit-kalist-ver-ja-estitam-kad-se-ljudi-esto-prieuju-prevod-sa-ruskog-ep-gerasim&catid=1%3Aizabrani-tekstovi&Itemid=25&lang=sr
  8. „О многострано и неизрециво Причешће! Христос постаје наш брат, јер се збратимљује са нама Телом и Крвљу... Он нас чини Својим пријатељима, дарујући нам, благодаћу, ове Његове Свете Тајне. Он нас везује за Себе и сједињује са Собом, као што женик сједињује невесту са собом, кроз причешће овом Његовом Крвљу, постајући једно тело са нама. Он, такође, постаје и наш отац кроз Божанско Крштење у Њега и Он нас храни на Својим грудима као што брижна мајка доји своје чедо.“ Свети Григорије Палама
  9. ne znam sta to znaci novobogoslovske..ili su bogoslovi ili nisu...i mislim da po pitanju tako važnih stvari, Crkva ( sveštenici ) treba da imaju približno jedinstven stav...a ne da se mi vernici ovde suprotstavljamo jedni drugima...
  10. Питање: Владико, објасни ми како је Владика наш, Христос Спаситељ, дозволио Јуди издајнику да се причести на Тајној вечери…При тумачењу (Јевађеља по) Матеју свети Јован Златоусти говори: „Недостојноме треба забранити (Причест) за страшном и тајанственом трпезом“. И свети Павле говори да такав подлеже осуди. Међутим, то никоме ко у себи види сагрешења не би дозволило да се било када усуди да приступи часној и страшној Тајни и да се причести животом у њој сакривеним. (У самој ствари), како треба приступати? Јер, као грешан, ја се веома смућујем због тога. Одговор: ог је допустио Јуди да се причести на Тајној вечери) да би показао своје велико човекољубље, те да до последњег издисаја трпи човека, желећи му да се покаје и буде жив (Јез.ЗЗ, 11). Господ му је и ноге опрао и допустио му да се причести Тајнама како би одузео свако оправдање и од њега, и од оних који би говорили да он не би погинуо да му је (Господ) допустио да се наслади Његовим Тајнама. Тако је Јуда сам себе подвргао осуди. На њему се испунило оно што говори апостол: „Ако ли се неверујући раздваја, нека се раздвоји“ (1.Кор.7,15). То се односи и на грешнике који се не кају. Речи, пак, светог Јована Златоустог представљају уразумљивање претњом Суда и мука. Он, наиме, није рекао да их треба одбацити или одлучити од Цркве, што ни Исус није учинио са Јудом. Уколико они остану (непокајани) и усуде се да приступе, сами себе подвргавају осуди, лишавајући се славе Божије. Но, када Светим Тајнама приступају као рањеници и као они који траже милост, грешници примају исцељење и сам Господ их чини достојним својих Тајни, говорећи: „Ја нисам дошао да позовем праведнике на покајање“ (Мк.2,17), и још: „Не требају здрави лекара него болесни“ (Мк.3,17). Опет понављам да се реч светог Јована о забрани причешћивања Светим Тајнама за грешнике састоји у посведочењу осуде. Јер: „Који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије“ (1.Кор.11,29). Такав је већ одлучен од Цркве Божије: (причестивши се), он не добија ништа осим осуде. (Свети Јован) није рекао: „Треба их одлучити“, да би они сами на себе навукли осуду. И нико не треба себе да сматра достојним Причешћа. Свако треба да говори: „Ја сам недостојан, али верујем да ћу се осветити Причешћем“. То ће се и испунити на њему по вери његовој, у Господу нашем Исусу Христу, коме слава у векове. Амин. https://podviznickaslova.wordpress.com/2016/04/07/kako-se-udostojavamo-pricesca/#comment-138
  11. mnogo puta smo pricali o tome...ko je nedostojan...ko ocenjuje dostojnost..._? i ZNAMO da niko nije dostojan vec iskljucivo milosrdjem Bozijim se pricescujemo, i zato Mu se molimo da ne bude na sud ili osudu, vec na zdravlje i spasenje...
  12. ja to ne mogu da shvatim...kako moze da pricesce bilo kome bude na smrt... pretpostavljam da se svako na svoj nacin pripremio, da zna sta to znaci, da zna sta i zasto prima...