Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

Ђорђе Р

Члан
  • Content count

    2012
  • Joined

  • Last visited

О Ђорђе Р

  • Ранг
    Дуго је са нама
  • Рођендан

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  1. Да ли је Благодатни огањ чудо? По мени је пре феномен, који се може проучавати. Чудо је по мени непредвидиво. Пошто се Огањ појављује у одређено време, под одређеним условима, због тога га је не бих назвао чудом. Као што нпр, поларне ноћи нису чудо. Тренутно наука нити проучава, нити има одговор на појаву Благодатног огња. Постоје разне претпоставке које нису доказане, колико је мени познато.
  2. Владимир Димитријевић: Успомени Раше Попова четвртак, 20 април 2017 Уочи поноћи Светле среде, у Господу је уснуо Радивој – Раша Попов, књижевник из Београда. О њему, сада, неколико речи, мада речи никад не могу да опишу човека кога смо волели, и који се у нас уградио док смо, скупа, путовали ка коначном одредишту. „Речи су само ситниш“, говорио је енглески мислилац и књижевник Клајв Стејплз Луис. Како ћеш том ситнином да купиш целовити портрет онога чија је душа (а свачија душа је душа за коју је Господ умро и васкрсао) вреднија од читавог света? Ипак, ми покушавамо да, макар и речима, понудимо слику драгог човека који се из долине плача преселио у вечна обиталишта. Увек подбацимо, али настављамо да се трудимо; нерешиви задатак је задатак који морамо да решавамо, упркос свему. Од када знам Рашу Попова? Из детињства? Не баш. Моје детињство је Бајфордов „Невен“ у коме се Раша није појављивао ( али ми је причао о Бајфордовој преданости док је радио, носећи снимљени материјал кући, и монтирајући га, сличицу по сличицу ). Ипак, гледао сам га у „Фазонима и форама“, где је био „Раша проналазач“. Док га нисам упознао, мислио сам да је он неки популаризатор науке, попут Владимира Ајдачића. Али, он је био сверадознали професор књижевности, колега са Филолошког факултета, друг мог колеге из Гимназије, Предрага О. Ћурчића ( знали су Бранка Миљковића, а господин Ћурчић ми је причао како стидљиви Раша није смео да приђе лепој студенткињи Ради, која му је касније постала животна сапутница ). Почели смо да се дружимо преко Рашине кћери Дијане, с којом сам се сретао у београдским храмовима, и која се бавила иконописом и ишла код оца Тадеја. Колико сам пута био гост господина Раше и госпође Раде, у њиховом стану у Улици Станоја Главаша, ризници књига, слика, новина, где се глава доброћудног кратковидника светских видика скривала иза нових и најновијих наслова на матерњем и другим, толиким другим, језицима. Раша је био полиглота, који је до позне старости, када је у рукама држао лупу, учио и учио нове језике, мислено путујући с краја на крај света. (А путовао је, док је био млађи, и физички, као прави глобтротер. Сећам се његових описа Енглеске, обичаја необичне острвске земље.) Тог и таквог Рашу је у стању исправног функционисања држала његова супруга Рада, биће осећајно, али пуно здравог разума и виспрености, чији продорни поглед иза наочара памтим. Шта би „смотани“ интелектуалац могао без такве жене, којој је био трубадурски одан? Раша Попов је био из Мокрина, очито из породице која је имала свештеника међу прецима. Православној вери се вратио преко своје деце – сина Бојана, који се оженио Рускињом и који је свештеник Московске патријаршије у главном граду Русије, и ћерке Дијане, попадије и иконописца. Али, имао је чему да се врати – вратио се свом детињству, у коме је препознао хришћанство као чудесну Бајку. Сасвим у складу са оним што је својевремено записао Луис:“Зашто је тако тешко према Богу и Христовим страдањима осетити оно што нам кажу да треба осећати? Мислим да је то управо зато што је то нека обавеза, а обавезивање убија осећања... У детињству ми се чинило да се о вери може говорити само шапатом, као у болници.“ У једном свом писму Луис вели: „Изгледа ми, сад сам тога свестан, да сам порастао читајући бајке, а не романе. Сада од њих добијам више задовољства него у детињству - кадар сам да у њих више уносим, па и да више износим.“ Толкин је говорио: „Ми смо од Бога, и митови које примамо, мада садрже грешку, неизбежно поседују, макар и у крхотинама, део истинске светлости, вечне истине која је Бог. Заиста, само путем митотворства, само ако постанемо „сатворци" и ако причамо приче, ми, Људи, можемо да стремимо стању савршенства које смо имали пре пада". Бајке имају срећан крај, који је Толкин звао „еукатастрофа“. Најчудеснија ствар са Еванђељем је чињеница да је то ИСТИНИТА БАЈКА СА СРЕЋНИМ КРАЈЕМ Раша Попов је као „изистинску“ бајку доживљавао причу о Светом Сави, по Светом Николају Жичком „најлепшем српском детету“. Растково бекство у манастир га је опчињавало, и о њему је деци причао са одушевљењем. Деведесетих година прошлог века, док сам био вероучитељ при храму Светог Вазнесења Господњег у Чачку, Раша Попов је редовно водио програм за Савиндан: звездано, ватрометно речито, али тако да га деца и дете у одраслима разумеју. Нарочито је лепо причао о Растку који ће постати Сава, и кога ће родитељи покушати да зауставе на путу ка монаштву, али који ће постати не само монах, него и отац свога оца, са заједничким Оцем Који је на небесима. Православна вера нас учи да смо сви велика породица, и да као породични људи исходимо ка најдубљим тајнама постојања. А деца су у Чачку рецитовала, играла, певала. Раша је сваком малишану намештао микрофон, сваког рецитатора умео да похвали, и говорио да је наступ на Савиндан код Срба одувек био прва велика афирмација детета пред друштвеном заједницом. Свештеници чачанске цркве, родитељи, деке, баке, и, наравно, најмлађи много су волели Рашу Водитеља. Кад се заврши приредба, идемо у Гимназију, на свечани ручак, где Рашу дочекује његов друг са студија, Ћурчић, и почиње жива размена успомена. Сусревши се са вером, Раша је почео и да пости. Спремао се за једно причешће у Мокрину. Његови земљаци, који су редовно ишли у цркву, али постили нису, нудили су му чварке, и говорили:“Узми, Рашо, чварака, види како су посни, сва је маст из њих исцеђена!“ А свештеник је извео Рашу на амвон, да земљацима говори како се треба спремати за Свету Тајну. Годинама памтим Рашин број телефона; звао сам га барем на Стевањдан, да му честитам крсну славу. Увек кад се чујемо, разговарали смо подуже. Његов глас, прави плес равнице, освежавао ме је и одмарао јер је и о најозбиљнијем говорио сталожено, без динарског преузношења. Увек је имао да каже нешто ново, а као дете радовао се свакој живој чињеници која би нашла пут до њега. Раша је био човек велике социјалне осетљивости. Био је спреман да дигне глас у одбрану обесправљених; није подносио тријумф дивљачког капитализма на овом простору, који је рушио све човечно и светло у нашој стварности. Писао је, у последњој фази свог стваралаштва, социјалну поезију, и позивао да се не миримо са злом. Покојник је доживео да његов син, отац Бојан, стигне у уторак, дан пре Рашиног одласка, и да се растане с њим, очитавши му молитву. Овај драги човек отишао је Оцу у Светлој седмици, и иза себе оставио лепу успомену међу ближњима. Бог да му душу прости и да га прими тамо где нема болести, жалости и уздисања, но живот бесконачни!
  3. Оба пилота погинула Бог да им душу прости. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=04&dd=07&nav_category=16&nav_id=1248038
  4. Промену владајуће гарнитуре, што је деловало као немогућа мисија. Одрадили су га они грађани који су били на улици на протестима данима.
  5. Ево ја нађох времена да ископам податке: 2016: СНС+СПС = 2.236.917 остали = 1.542.006 2017 прелиминарни резултати: СНС+СПС = 1.924.908 остали = 1.573.739 Тако да резултати нису тако лоши, као што то изгледа када се гледају проценти.
  6. Да ли неко може да упореди број гласова (не проценат) који су добили сада владајућа гарнитура са бројем гласова на прошлогодишњим изборима. Мислим да је прошле године више добио СНС + СПС, него сада Вучић. А колико је прошле године било бирача "опозиције", оних који нису гласали против СНС+СПС, а колико на садашњим изборима?
  7. А које квалификације, квалитете, треба да има председник? Квалитетнији је од актуелног председника, Томе дипломе, а такође и од некадашњег премијера, кафе куварице. А уколико победи господар Вучић, за премијера ћемо добити нову кафе куварицу. А ми смо до данас имали све квалитетне и квалификоване председнике и политичаре? Далеко им лепа кућа. Пошто са њима квалификованим и квалитетним смо све ово прошли, и ту смо где смо, ред је да дође један неквалификован и некомпетентан. Аве Бели!
  8. То је зато што не конташ њихову филозофију и стање у народу. Прилепак је лепо објаснио, што нас Вучић више нервира (да не кажем ... у здрав мозак), то се његова баба више ложи на Вучића. А ово је прави програм и прави начин да скупи бираче, да опуштено лупета, и прича глупости. Некима ће се допасти, јер виде ту пародију, а неки ће то схватити буквално и свидеће име се та логика, јер им је прихватљива. А суштина је да он прича оно што политичари мисле, и причају. Што је лаж већа, лакше се и поверује у њу. Ја бих волео да Бели победи, и онда да на састанке са Меркеловом иде на белом коњу, у вуненим чарапама. Верујем да би га Меркелова озбиљније схватала, и слушала његове приче, него пајаца Вучића.
  9. Да, и руси на тај списак ударе печат, Плаћено. Нема ништа без овере, и печата. Скандалозна пракса, и трговина, у Руским храмовима и манастирима. А ево, почиње и код нас...
  10. Ово је скандалозно!!! Видео сам ову праксу код руса, и било ми је мучно. Зашто се код нас увек најлакше усваја најгора пракса? Уместо да они усвоје нашу праксу, да се помињање не наплаћује, ми усвајамо њихову.
  11. Напади на Белог су смешни. Он ради оно што су радили Надреалисти осамдесетих. Само је отишао корак напред, и кандидовао се на изборима. Чак да Бели није измишљен лик, он не би био гори политичар од оних који владају, и који су до сада владали. СНС је уништио све институције и њихов план је јасан, а то је да успоставе апсолутну владавину, и култ Вучића. Дакле оно што је Путин у Русији, и Ердроган у Турској, а о чему сања Трамп. А то подразумева и формално уништење институција, иако су сада практично уништене (скупштина,...).
  12. Опустели манастири, а имају игумана. То вероватно је један јеромонах игуман у неколико манастира. И велико је питање колико уопште игуман има времена да се бави монасима. Зато игуман углавном именује једног старца који је духовник монасима, и он се брине о њима, у правим општежитељним манастирима. А код нас је монах препуштен сам себи, јер су манастири углавном са једним, или два монаха, или као што је ту случај, без монаха. Сам чин монашења не мења човека, и човек све своје проблеме уноси у манастир. Униније је депресија, и то није став, него дијагноза, а депресија се не лечи у манастиру, него у болници, као и алкохолизам, наркоманија,...
  13. Теша је такав новинар. Он подилази свим својим гостима. Балкан-инфо није црквена продукција, тако да не видим никакав проблем да људи причају шта год пожеле, и да промовишу такође шта год пожеле, па и криминалце Аркана и Легију, као и Бајковиту измишљену историју. Мени је било занимљиво слушати те измишљотине и лажи. А то је толико невероватно, да је мислим и илузорно оповргавати.
  14. То је онда искушеништво. А млађим самцима (мушким) се нуди потенцијално место епископа. За мене је ово тоталан промашај, овакав став према монаштву, јер су циљеви погрешни. Кад неко постане монах, он није спашен до чамотиње...
  15. Не разумем. Владика нуди смештај самцима у манастиру, или владика позива самце на монашење? Јер читањем текста чини се да током живота у манастиру самци могу да се ожене, а опет се спомиње и припрема за монашење. Ако се људи замонаше, онда нема више женидбе...