Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

За чланове нашег сајта покренули смо лакши и једноставнији начин да приступе "Кани Галилејској" - месту за упознавање ради хришћанског брака. Дакле, место је затвореног типа и искључиво је за браћу и сестре који траже место за упознавање и дружење. По придруживању обавезно погледајте Правилник.

ЛИНК КА КЛУБУ

 

Ђорђе Р

Члан
  • Број садржаја

    2220
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

1 Follower

О Ђорђе Р

  • Ранг
    Дуго је са нама

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  1. Ово је суштина признавања Косова.
  2. Ствар је мало компликованија. Да је тако, да не постоји резолуција УН, да је Косово у УН, онда би ОК било то што ти причаш. Али признање не значи да ми треба да признамо да је Косово држава, када би Косово било стварно држава. Косово је тренутно шта? Држава, територија? Пре делује да је нека територија на којој Србија нема суверенитет. Признавањем ми активно учествујемо у прављењу државе Косово, и то је проблем. Дакле да би Косово била држава, Србија треба да се одрекне КиМ, тих институција Србије које још постоје на КиМ. Ми смо то добрим делом урадили, и радимо. Чија је државна имовина на КиМ, државе Косово? Признавање није само признавање фактичког стања, него активно прављење новог стања. Да ли је у интересу Србије да учествује у прављењу државе Косово? Признавање Косова је издаја зато што то значи предавање Косова албанцима, прављење државе Косова.
  3. Јаково код Београда, Горњи Милановац, Нови Сад. Класа септембар 2007. Везиста, телепринтериста.
  4. Косовски завет је опредељење за Небеско царство, а обухвата и све Немањиће. То је чојство и јунаштво, у доношењу одлука, у свакодневном животу. Зашто је КиМ важно, то је зато што су ту цркве, манастири, што је ту Газиместан, Призрен, Пећ, Грачаница, Бањска,... КиМ је света земља србинова. И много је важно да србинова нога слободно хода светом земљом. Протерани смо са КиМ, и желимо да се вратимо. Ја (који нисам тамо живео) желим да одем у Призрен и да могу тамо слободно да живим, да могу слободно да шетам Шар планином. Одрицање од Косовског завета, је одрицање од чојства и јунаштва, од Небеског царства. Да ли то означава признање Косова? По речима председника изгледа да значи.
  5. Није кључна крв предака, Косовски мит,... Кључан је Косовски завет, због Косовског завета је КиМ толико вредно. По мени је признање Косова, ако то значи одрицање од Косовског завета, неприхватљиво. Али признање као вид борбе за КиМ је прихватљиво, као тактичко повлачење из изгубљене битке, да би се снаге прегруписале и оснажиле. Због тога толико сметају речи председника, када он каже да се признавањем нешто решава, да се не оставља проблем следећој генерацији. Проблем ће бити решен кад Призрен постане престоница Србије, а Пећ седиште патријаршије.
  6. Најгоре је што неће да се заврши, не може да се заврши на овај начин. Српско срце је на КиМ, и ако срби одустану од КиМ, онда значи да више нема срба. Одустајање од КиМ значи одустајање од србског идентитета. То је као када би се хришћанин одрекао Христа. Може Вучић и остали да предају КиМ, али тиме не решавају проблем, него га само продубљују. Скечева и шарада на рачун КиМ ће бити, док год нам је овакава политичка елита.
  7. Можеш и руком лако убити човека, ако знаш. То што се ногама хода, а не рукама, не говори да су ноге погодније (нит јаче) за ударање противника. А ВСБ је у праву, у ситуацији у ком је момак био, исти би био исход и да су га тукли рукама. Ова дискусија је доста морбидна, ја сам само реаговао на констатацију да ударац ногом треба да се третира као опаснији, као коришћење опасног средства, у тучи са смртном последицом.
  8. Узми боксерску врећу, па исто удари руком и ногом, па види чиме ћеш јаче ударити. Руком ломе цигле и бетон, а нешто се не сећам да их ломе ногом. У тучи, ко зна да користи ноге, предност је што држи противника на одстојању, а све остало (јачина, брзина) је на страни руке. Што се тиче твог питања, вероватно бих јаче шутнуо лопту ногом, него руком, ал само зато што сам више играо фудбал, него што сам песницом ударао лопту, или врећу. Ал многи би је јаче ударили руком. Просто то је индивидуална ствар. Они људи који обављају послове где се интезивно користе руке, и где се користи физичка снага, сигурно су у стању много јаче да ударе руком, него ногом. На пример, шумски радник, дрвосеча. Фудбалер би јаче ударио ногом...
  9. Crna Gora najavila uklanjanje spomenika Puniši Račiću

    Краљ је ту крив, што је допустио циркус у Скупштини, што је допустио понижавање и омаловажавање жртвовања српског народа током Великог рата. Између осталог ово га је и коштало живота. Не знам колико је српски народ уопште био за ту државу. Мој прадеда, поцерац, одликован највишим ордењем за херојске подвиге у Великом рату, по пробоју Солунског фронта, дошао је до Дрине са својом јединицом, и одбио је да иде даље. Није био једини. Тај крај је доста страдао од хрвата, на почетку рата, Јадар, Мачва, Шабац, и вероватно је знао да хрвати ипак не воле србе, ... Можда ови који нису имали додира са хрватима су веровали у заједничку државу, не знам...
  10. Crna Gora najavila uklanjanje spomenika Puniši Račiću

    Колико кошта крв са Кајмакчалана Шта се десило тог 20. јуна? Оштра расправа у Скупшини трајала је данима између српских, црногорских и хрватских посланика. Један од најимпулсивнијих посланика био је Пуниша Рачић. Часни, народни човек који је био учесник у четничким акцијама на Косову и Метохији пре њиховог ослобођења од Турака упуштајући се у вербалне сукобе са Хрватима, сматрао је да брани не само своју личну част већ и достојанство читавог свог народа. Хрватски посланици су неколико последњих седница редовно прекидали говоре посланика Пунише Рачића неумесним добацивањима: „Ма ћути, Пуниша, не разумеш ти то.“ „Мани то, него причај како си обрстио манастирске шуме.“ „Доста већ једном с тим Кајмакчаланом, реците колико то кошта да платимо, па идемо даље.“ Он је због учесталих увреда упутио званичан предлог Скупштини, само неколико дана пре убиства, да се донесе закон о двобоју, којим би се регулисало право да онај кога је увредио други посланик може да га изазове, а закон принуди да изађе на мегдан. Само дан пре убиства посланика Рачић је упутио још један предлог Скупштини, и то са потписима двадесет и три посланика, а тај предлог је садржао следеће: “Посланик Стјепан Радић да се хитно прегледа код доктора и установи његово ментално стање, ако се пак установи да је Радић ментално здрав, посланици који су потписали овај предлог захтевају да се он максимално казни због оног што изговара“. Хитност тог предлога образложио је жељом да се избегну нежељени догађаји, који иначе могу наступити услед оваквог понашања господина Радића. Тај предлог је председник Скупштине одбио, оцењујући да се не заснива на пословнику. Коначно, 20. јуна је седница Скупштине отворена у 9.40 и одмах почела расправом коју су потегли посланици ХСС-а због претњи од претходног дана да ће падати главе. Седница је прекинута на десет минута због жучне расправе хрватских и црногорских посланика. Када је седница настављена, за реч се јавио Пуниша Рачић, почео је да говори, али је био прекидан салвама увреда. Најагресивнији је био Иван Пернар, који је упадицама непрестано прекидао говорника. Рачић у почетку није реаговао и настављао је да говори све док Пернар није упутио најтежу увреду. У једном делу говора Рачић је рекао: „За ову државу ја сам крв лио...“ Пернар му је добацио: „Па добро, онда кажи колико си крви пролио, па да ти платимо у злату...“ Рачић тада прекида говор и тражи од Пернара да повуче реч. Прилази говорници и захтева од председника Скупшине да казни Пернара или ће га он казнити. Председник Скупштине Нинко Перић у том моменту прекида седницу и излази из сале. Рачић вади револвер и сав црвен у лицу виче: „Ко буде покушао да се стави између мене и Пернара, погинут ће!“ А затим Пернару: „Устани и извини се!“ Овај то не схвата озбиљно и ћути. Рачић пуца у Пернара, који пада рањен. Басаричек прилази Рачићу да га спречи и овај га усмрћује једним метком. Трећи метак погађа Стјепана Радића, који је рањен, а четврти Ивана Гранђу, који је хтео да заштити свог председника. Павле Радић прилази разјареном Рачићу да га заустави, а овај пуца и у њега. Настаје паника, посланици беже из сале, интервенишу лекари... у том хаосу и пометњи на Рачића просто више нико није обраћао пажњу. После пуцњаве, с револвером у руци, мирно је отишао са говорнице и упутио се у министарску собу у коју се улазило право из пленумске сале. Из министарске собе прешао је у скупштински бифе, а одатле у мало двориште из кога је кроз приземље зграде Министарства грађевине изашао у Масарикову улицу и изгубио се у градском метежу. http://www.nedeljnik.rs/moj-nedeljnik/mojevesti/bogojevic/cetvrti-deo-feljtona-koliko-kosta-krv-sa-kajmakcalana/
  11. Програмирање - дигресије

    Зато што се "волонтери" плаћају . Просто се не исплати да било кога обучавају, ако нема потребе за радником. Ако има потребе, онда ће упослити радника, и плаћати га, иако он нема неки допринос, док га не обуче. Очекује се да време обуке релативно кратко траје. Углавном се ради на комплексним системима, и свакоме је потребно времена да научи систем који се користи у развоју, упозна тим, и да се ухода у процесе, стандарде, који се користе у фирми.
  12. "Kako je prenela komercijalna TV stanica Antena, razjašnjeno je da nije bilo nacionalističkih, ni rasističkih motiva za ubistvo. " http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=07&dd=14&nav_category=78&nav_id=1282544
  13. То је његова верзија приче. Не кажем да тако није и било. Суђење предстоји. Само сам хтео да кажем да је лако замислити ситуацију да он буде на другој страни, да га група повуче на слично дело, са ко зна каквим последицама. Овде нема снимка, да можемо било шта да кажемо, и да доносимо неке закључке. Страшно је што је момак крвнички пребијен, био члан навијачке групе, или не.
  14. Није то мајица где пише Црвена Звезда, и које се могу купити било где. Колико знам, могу се само купити у Делије шопу. Стварно не знам да су популарне и међу симпатизерима, а не само навијачима. Свако ко носи навијачку мајицу, је навијач, у смислу да му је битно да га идентификују са навијачком групом којој припада. Да ли је насилник, не знам, ал знам да је део групе, "чопора", а шта је способан да уради у тој групи, не знам.
×