Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Лазар Нешић

Теолог
  • Број садржаја

    4449
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Days Won

    12

Лазар Нешић last won the day on Децембар 7 2016

Лазар Нешић had the most liked content!

О Лазар Нешић

  • Ранг
    Не мисли да оде

Profile Information

  • Пол :
    Мушко

Contact Methods

  • Website URL
    https://independent.academia.edu/LazarNe%C5%A1i%C4%87

Скорашњи посетиоци профила

45559 profile views
  1. Јесте, Свилен Т. је држао предавања кад сам ја био студент. С друге стране, било је у моје време и пар Бугара који су студирали код нас; доносили нам књиге за појање и лепо нас дочекали кад смо били код њих у Софији, сваки пут.
  2. Брате, знаш ли ти колики је посао бавити се суштинским питањем Цркве, као што су то финансије, корване и друге набавке у престоном граду и престоној епархији. Ко колико узима и ко колико плаћа харач сивој згради? Где се купују једино одобрене одежде и тамјан? Знаш ли колико је то важно за опстанак Цркве? Ко још онда има времена да се бави тамо неким небитним православним народом који живи свој најтежи историјски тренутак?
  3. Упркос покушајима да пређем код даркера: једном пинк - увек пинк!
  4. Не помиње Велику Србију, часне обичаје, патријахалне вредности и морал наших старих, женино место у кујни ... само љубав, слобода, Бог ... какво ми је то православље?!
  5. Нека ми опрости авва Ђуровић на кратком одговору, који иде без улажења у детаље, али ја овако видим ову скупину питања: Мислим да је прича о Лазару у Јеванђељу по Јовану неисторијска. Другим речима, то је прича, фабула, приповест. У животу нисам ништа прочитао од Р. Бултмана и другара, на овај закључак ме наводи само обично размишљање: Лазара нема код синоптика, нема ни у једном другом новозаветном спису, нема у првим списима хришћана (апостолски ученици, итд). Друго, прича је превише литерално укомпонована, типа: "Био једном један брат и две сестре и живели у кући на крају села. Кад једног дана" ... тако да звучи као одличан почетак неке бајке. Право је чудо да остали новозаветни писци не би ставили у своје списе тако велику ствар као устајање неког мртвака из распадања. Треће, Лазар је у целој овој причи споредан лик, то је ваљда свима јасно који читају. Овако бих ја решио читав низ ових питања о Лазару: ово је прича која треба да нам пружи веру пред неизвесношћу и пред умирањем. Није било никаквог Лазара, па ни проблема у вези са њим. Наше је да се надамо. Ипак, АКО је тачна у историјском смислу, онда ја нисам прочитао дубље, снажније и генијалније решење од авве Зорана. Толико!
  6. Видео сам м. Ефимију пре неколико месеци у Паризу, у пролазу. Нисам знао да је сада у Француској. Поздрав за игуманију!
  7. @Jace Jerimoth Пише о. Дионисије Табакис, свети храм Пресвете Богородице Нафплиотијске. У светој књизи Откривења омражени број Χ Ξ ς (666) наведен је као ознака идентитета Антихристовог, којим он жели да означи (=запечати) и присвоји себи људе последњих времена. Међутим, измиче нам још једно тумачење овог броја, ког можемо размотрити на следећи начин у виду Χ Ξ ς: Христос коме је стран/туђ/далек Крст (= Христос коме је Крст нешто страно/туђе/далеко). Ово је најслађе и најопасније искушење свих еопха, а нарочито последњих времена. То беше и једно од последњих искушења нашег Господа, на Крсту распетог. Сви ми тражимо Христа, али без уподобљења Крсту. Хоћемо неког Христа који је скројен по нашој мери, без жртвовања, сведочења и исповедања. Хоћемо веру која ће нам пружити удобан живот на овом свету, али нас истовремено одвести у рај. Неку веру која ће премостити нашу грижу савести и наше издајство. Неког млитавог Христа без рана од ексера на Њему. Чак су и фарисеји изазивали Господа нашег, на Крсту распетог, говорећи му: "Сиђи са Крста" (Мт. 27, 40). Крст је, дакле, једини пут ка Христу; стога су за нас најузвишенија част и позив када нас Христос призове гласом свога часног Крста и жртвоприношења да се приближимо Њему. Слатки Исус се спознаје у невољама! (о. Јосиф Исихаста) Хвала!
  8. Dosada

    Из личног експериментисања са досадом, кад сам хтео да проверим неке теоријске замисли других људи, извукао сам следеће мрвице: 1. У праву су били стари калуђери када су говорили о ἀκιδία (= униније, чамотиња, досада, смореност) као о икони смрти, замрлости душе, ума, анестезији целокупног човека и слично. Кад дође до неке врсте престанка кретања, гибања, покрета, кад дође до непокретности човека, долази и до замирања. Замрлости. Кажу још ти списи да је демон досаде најгори, најтежи, најсуровији демон. Из тога се треба чупати послом, стваралаштвом, молитвом, на крају и плакањем. Сузе увек затворе, на неко време, ране које се отворе у досади. 2. С друге стране је Хајдегер, на пример. Његова прича о досади као окушању чисте непосредности људског живота, као нечему плодном. Само кад човек престана се савим активностима и замајавањем, кад остане 5 минута сам са собом, њему се пружа живот у својој непосредности. Али отварају се и његове караконџуле које треба погледати у очи. То стање треба поднети и претрпети. Изаће се, на крају, са мрвицом неког самопознања и мрвом познања да ти је потребан неко већи од тебе и других створења, неки Бог. Прво се доста добро подноси ако је човек упослен; друго је теже, али доноси со у живот и онда свакодневица више није тако бљутава.
  9. Игнорисање тзв. "Параде поноса"?!?

    Игнорисање – представа у два чина Чин први – стрејт прича Породична кућа на југу Србије. Кухиња. Мали Лаки долази код маме која седи са столом. Мама: Седи си синче, које има по школу? Лаки: Мамче, које је тој педер? Мама: Које? ... Ма, ће ти мама направи нешто да изедеш, а синче? Лаки: Мамче бе, а које је тој педер? Мама: Оћеш ли мамче да ти да нешто благо да издеш, а синче, немој ме секираш , жив ти ја ... ај ће искочимо после да се промајемо по град, ће ти купи мама ћебапи ... а синче? Лаки: Мамче бе, па ће ми кажеш ли које је тој? Мама: ... туууго, ће ми изгорив пењујрлије ... Лаки: Добро мамче, ће долазив сутра неки педери да ни објашњавав у школу које су то педери ... Чин други – геј прича Двориште школе на југу Србије. Мама чека малог Ноцка. Ноце долази и крећу кући. Разговарају улицом. Мама: А бе Ноце сине, зшто си ми нешто тугаљив овија дни, утупеја си аметом!? Које ти је? Кажи си на мамче? Ноце: Па не си знајем ... немој ме запитујеш ... Мама: Леле Ноце, па ти си се заљубија? О, мајкино синче, у кога бре мајкино, у онуј ли мираџику Лепавку? Ајде, ајде, казуј ... Ноце: У Миланчу, маме, у Миланчу ... Мама: Које бре? Каквог Миланчу пустелијо?! Ноце: И Миланча у мене, даја ми његово кремче да изедем онај дн ... Мама: Ал је упекло, ће си пожуримо дома синче ... мајка ће ти испече баничку ... Ноце: Цл ноћ алујем због Миланчу маме ... Мама: Ће си изедемо баничку па ће си гледамо Фарму кд одоцни ...
  10. Шта значи реч

    Вероватно је ово у питању: συνάναρχος = истоветно без почетка, заједно без почетка, исто тако без почетка, итд. Има у Октоиху, други глас, израз συνάναρχε Θεαρχία; такође у Пентикостару, недеља светих отаца, израз Πατρί συνάναρχος ... или код Григорија Ниског: πῶς γέννημα δυνατὸν εἶναι συνάναρχον τῷ γεννήτορι; ... итд.
  11. Уморни од православља?

    Ово си баш лепо сложила! Има ли места болу у оваквом виђењу ствари? Наравно да се не може направити потпуна разлика између љубави Божије и љубави међу људима, већ мислим на наша "трења" (што је одлично рекао Н. Ђоловић у оном тексту напред) са Богом, неспоразуме, странпутице, раздвајања? Да ли су и они мера односа? Да ли то умара човека или он овај бол носи као слатку рану недостајања и жеље да се то премости већ сада и овде?
  12. Уморни од православља?

    Ово издвојено је нарочито сјајно речено! Мислим да сам нашао барем неке одговоре с почетка теме, али сам се изнова замислио и над неким својим унапред спремним одговорима.
  13. Уморни од православља?

    Можда као одмор од егоистичне сморености православљем треба увести елемент игре. Има нека побожна песмица из 9. века. Приписује се светој Ити или Иди из Ирске. Псемица се зове Ísucán. То би на српском превео као Мали Исус или Исушчић. Песмица иде како њој долази Исушчић и она га љуби, грли и игра се са њим у пећини или тако негде. Бог као Дете. Као у богослужењу Божића. Не знам да ли замишљате Исуса као детенце, али мени је та слика присна. Читајући песму, покушао сам и сам да допишем нешто; не само поетски него и практично. Нешто као теологију игре са Богом ... наравно, све ово је тек у разради и отворено да и други допишу. Можда је помало и смешно, али ето. Ísucán * Кажу да има најмање две врсте игра: једне су коначне, друге бесконачне. Коначна игра има победника, бесконачна игра нема. Циљ коначне игре је добитак, циљ бесконачне продужетак игре. Ísucán игра бесконачне игре; играти се њиме значи непрестано продужавати игру. * И коначне и бесконачне игре се морају играти слободно. Нема игре ако је играње присилно. И коначне и бесконачне игре имају више (стварних или имагинарних) учесника – нико се не може играти сам. Ísucán чека да играч укорачи у игру; Ísucán воли да (се) игра са становницима пустолина. Потребан је Ísucán за игру. * У коначним играма има победника и губитника. У бесконачним играма нема ни победника, ни губитника, има само оних који (се) играју. Добити или изгубити – свеједно је Ísucán-у и ономе ко се са Ísucán-ом игра. * Коначна игра има свој почетак, али бесконачна га нема. Учесници коначне игре могу рећи где и када ја игра почела, те где и када се завршила; учесници бесконачне не знају ни једно ни друго, јер ни једног ни другог нема. Ísucán је у игри са оним који се игра много пре него што је игра започела. Њихова игра је неместо и невреме, тј. било које место и време. * Коначна игра одређује коначно место и време игре, њене границе. Бесконачне игре немају места и времена, нити граница, осим места, времена и граница које само играње изнутра поставља у магновењу игре. Ísucán измишља и замишља ступњеве игре, нове потезе, начине и играчке, нове путеве играња, увек изнова нова правила и циљеве без циљева осим самог играња. Правила постоје само да би се непрестано даље играло.
×