Добро дошли на Живе Речи Утехе

Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,

молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате. 

62af87b658a0499c818723abb72a2556.png

Danijela

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Content count

    11183
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    13

О Danijela

  • Ранг
    Инвентар форума

Profile Information

  • Пол :
    Небитно

Recent Profile Visitors

34196 profile views
  1. https://www.flickr.com/photos/fusion_of_horizons/31606553160/
  2. http://www.orthphoto.net/photo.php?id=101313&id_jezyk=1
  3. http://www.orthphoto.net/photo.php?id=101287&id_jezyk=1
  4. Ines, tvoj post nema veze s temom i nije u redu da generalizujes ni ljude ni posao. Dok ne budes u njihovoj kozi...
  5. @ines Da skrenem na trenutak s teme, moj drug radi taj posao i nije bas tako sve pesma ko sto ti pises. Toliko.
  6. Arslan Bajramoski radnik je "Gradske čistoće". I dok mu je posao da čisti gradske ulice, slobodno vreme koristi za sopstveno obrazovanje. Arslan je zaljubljen u knjige i godišnje pročita 50 knjiga zbog čega ga zovu i Aca Filozof. Arslan Bajramoski radnik je "Gradske čistoće". I dok mu je posao da čisti gradske ulice, slobodno vreme koristi za sopstveno obrazovanje. Arslan je zaljubljen u knjige i godišnje pročita 50 knjiga zbog čega ga zovu i Aca Filozof. Iako je akademski građanin ne smeta mu da i dalje čisti ulice Pre četiri godine upisao je i fakultet. U petoj deceniji dobio je stipendiju i postao student ekonomije. I, verovali ili ne, školu je završio u roku, iako su mu govorili da odustane. "Ljudi koji su prijatelji i oni koji su završili škole rekli su mi da neću ništa izgubiti, samo dobiti", priča Aca za Exploziv"ž. Najveći problem nisu mu bile knjige i obimno gradivo, već trema. "Na prvoj godini kad sam imao sociologiju iako sam znao perfektno i više nego perfektno, bio sam odsečen, iako znam i više nego što treba", objašnjava ovaj student. Dao je 29 ispita i završni rad. Iako je dobio diplomu, još uvek radi sa metlom. Imao je ponudu za posao magacionera, ali je zbog problema sa kolenima odbio. "Ako bude bolji posao bude, ako ne, opet dobro", skroman je Arslan. Dok čeka bolji posao, za koji su nadležni u Gradskoj čistoći naveli da je u planu, Arslan je dobio priliku da svoje studije nastavi. Dobio je školarinu za master studije, koju je sa oduševljenjem prihvatio, ali takođe još od jedne stvari ne odustaje, a to je čitanje. "Čitam, letos sam pročitao 'Braću Karamazove', 'Zločin i kaznu', sad trenutno čitam 'Idiota'", ispričao je Aca. http://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/čisteći-ulice-završio-fakultet-u-petoj-deceniji-voli-knjige-i-nada-se-nastavku-studija
  7. Календар празника у Србији прекрајан је по мери владајућих династија и идеологија. – Сада имамо десет празничних дана годишње, што је европски просек, а испред нас су Грци, Италијани, Немци, Аустријанци..... Аутор: Јован Гајићсреда, 11.01.2017. у 11:15 Споменик Ћирилу и Методију у Мукачеву, Украјина (Фото: Википедија) „Никада можда ова древна престоница српских краљева и царева није видела овакво мноштво света као данас, уочи Видовдана, када се слави 550 година од Косовске битке. Као пре пет и по векова, када је полетела Лазарева клетва, похрлио је овамо сав слободан српски народ, са све четири стране простране домовине, да на овом светом тлу својих отаца ода једну пошту и учини један завет.” Ово је део уводника „Политике“ од 28. јуна 1939. Повод је био двоструки – обележавао се велики јубилеј, 550 година од Косовске битке, али и Видовдан, државни празник у Краљевини Југославији. Тог дана је на Косову пољу одржана војна парада, којој је присуствовало више од сто хиљада људи и комплетан државни и црквени врх. Јубилеј је обележен и у Београду, Раваници, Далматинском Косову, Врднику... „Политика“ је Видовдану посветила читав број. О симболици овога датума писали су Григорије Божовић, Вељко Петровић, Виктор Новак, а преношене су и беседе владине Николаја и других значајних личности. Празници су, истичу наши историчари, увек симболизовали „дух времена”, али и служили и за својеврсну „промоцију” династије, идеологије, политичара... За владавине Обреновића као државне светковине обележавани су рођендан краља Милана (10. август), имендан краљице Наталије (26. август), рођендан престолонаследника Александра (2. август). Најважнији празници, када су „дућани и радње морали бити целог дана затворени”, били су 22. фебруар, државна и народна светковина успостављања независности и обнове краљевства у Србији, као и Цвети, „дан када је Милош устао на Турке”. – Карађорђевићи су потом празновали датуме који су у истицали њихов значај за српску историју. Слична правила владала су у већини европских монархија тог времена“, напомиње историчар Слободан Марковић, професор на Факултету политичких наука у Београду. Према државном календару из 1910. биле су само две државне светковине – 29. јун, рођендан краља Петра и 15. јун, Видовдан (према тада важећем, јулијанском календару) када се „чинио помен војницима изгинулим за веру и отаџбину“. Идеја је да државни празник, али не и нерадни дан, буде и 24. мај – Дан словенске писмености. На овај датум прославља се дан Светих Ћирила и Методија, твораца глагољице, просветитеља, који су ширили писменост међу словенским народима Ствари су се промениле после настанка нове државе – Краљевине Срба Хрвата и Словенаца. Уведен је нови, грегоријански календар, као и датуми који су симболизовали стварање ове државе и заједништво Јужних Словена. Ипак, и тада је највише било династичких празника. Тако су према календару из 1924. као државни празници обележавани: 9. јануар, рођендан краљице Марије, 24. мај – Дан свесловенских апостола Ћирила и Методија, 28. јун – Видовдан, 6. септембар – рођендан престолонаследника Петра, 1. децембар – Дан уједињења Срба Хрвата и Словенаца у заједничку државу, и 17. децембар – рођендан краља Александра. Највећи верски празници су такође обележавали као државни. За православце су то били Божић (први и други дан), Богојављење, Свети Сава, Васкрс (први и други дан) и Духови (први и други дан). Своје празнике обележавали су и римокатолици, евангелисти, муслимани, Јевреји, што се сматрало нормалним у вишенационалној држави у којој је главна парола била „брат је мио, које вере био“. У Краљевини Југославији, а нарочито Краљевини Србији, државни празници ипак су имали мањи значај и начин обележавања него данас. Већина становништва тада је живела на селу где је вековима постојао обичај да се не ради на „црвено слово“, односно да се поштују и обележавају углавном верски празници. Зато је требало више времена да се државни празници устале и пригрле. – Стога не чуди што и данас у многим европским земљама, попут Немачке, Италије, Грчке, већину државних чине верски празници. У Краљевини Југославији, осим 1. децембра, остали празници имали су или верски или династички карактер – истиче Слободан Марковић. После Другог светског рата и промене режима, у први план долазе празници који су имали идеолошки карактер или су се односили на догађаје из рата. Изузетак је била Нова година која почиње да се обележава као државни празник (она је весело дочекивана и пре рата, али је 1. јануар био радни дан). Тако су у СФРЈ државни празници били: Нова година (1. и 2. јануар), Празник рада (1. и 2. мај ), Дан борца (4. јул) и Дан републике (29. и 30. новембар). У важне датуме, који су обележавани радно, спадали су Дан жена (8. март), Дан победе (9. мај), Дан младости (25. мај), који је обележаван и као Титов рођендан, и Дан армије (22. децембар). Такође, свака република обележавала је дан устанка. После распада Југославије, у Србији су се извесно време „славили” и празници из доба СФРЈ, али и они из националне историје. Верски празници су поново добили на значају, али још нису били обележавани као државни. Почели су се обележавати и датуми из новије историје. Тако је у Србији деведесетих било настојања да се као државни празници „наметну” 28. март, дан када су усвојени уставни амандмани који су Србији вратили целовитост, и 27. април, дан када је 1992. створена Савезна Република Југославија. Дан републике надживео државу Најзначајнији празник у СФРЈ био је 29. новембар – Дан републике, у спомен на Друго заседање Авноја које је на тај датум одржано 1943. у Јајцу. Занимљиво је да је овај празник увелико надживео распад државе – укинут је одлуком Скупштине Савезне Републике Југославије тек 14. новембра 2002. године. У 2017. години имаћемо десет празничних дана, колико их је било и у 2016. Православци имају право на додатни нерадни дан, на своју крсну славу, а припадници осталих вера на велике празнике својих конфесија (Божић, Ускрс, Бајрам...). Од председника Николића потекла је иницијатива да се међу државне празнике уврсти и 25. новембар, дан када је 1918. Народна скупштина у Новом Саду донела одлуку о присаједињењу Војводине Србији. Идеја је да државни празник, али не и нерадни дан, буде и 24. мај – Дан словенске писмености. На овај датум прославља се дан Светих Ћирила и Методија, твораца глагољице, просветитеља, који су ширили писменост међу словенским народима. Као државни празник, 24. мај постоји у Русији, Чешкој, Пољској, Бугарској... У погледу празновања, у поређењу са земљама Европске уније, које имају од осам до 13 нерадних дана, налазимо се у златној средини. Најмање их је у Великој Британији и Холандији, а највише у Грчкој, Аустрији и Немачкој. Особеност наше верзије либералног капитализма јесте то што и на дане већине државних празника тржни центри, продавнице и приватне фирме раде као да је уобичајени дан. http://www.politika.rs/scc/clanak/371758/U-slavu-vladara-otadzbine-i-vere