Добро дошли на Живе Речи Утехе

Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,

молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате. 

 en-play-badge.png

itunes-logo.jpg

62af87b658a0499c818723abb72a2556.png

Милан Ракић

САЈТ АДМИНИСТРАТОР
  • Content count

    16418
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    73

О Милан Ракић

  • Ранг
    Главни Администратор сајта
  • Рођендан 06/27/74

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Земун
  • Интересовање :
    Богословље, ваздухопловство, рачунари,...

Contact Methods

  • Website URL
    http://udruzenjepvlps.org/
  • Facebook
    https://www.facebook.com/mlnrakic
  • Skype
    milan.rakic74
  • Twitter
    https://twitter.com/mlnrakic
  • Instagram
    https://www.instagram.com/mlnrakic/
  • Yahoo
    mlnrakic74@yahoo.com
  • Crkva.net
    https://crkva.net/mlnrakic

Recent Profile Visitors

71190 profile views
  1. Ајде одмори Твртко пар дана и пресабери се мало.
  2. Сајт је тренутно јако спор (ваљда због огромног броја посета)... Проверите, можда се и ваше име или име од неког вашег претка "крије" међу тих 12 милиона страница. Мени је било занимљиво да читам њихове оперативне извештаје о стању нашег зракопловства, као и зракопловстава некадашњег ВУ (јако интересетантно, јер тада није било сателита и сличних техничких помагала модерне технологије-дакле извештаји, веома прецизни су скупљани са терена, премда се види да је контраобавештајна служба ЈНА добро радила за неке ствари, пошто има доста "лупетања" од стране оперативаца). Такође, и извештаје о њима пријатељским авијацијама. Наравно, има доста извештаја о послератном добу, комунарству, стању СПЦ и њеним односима са "новим" властима, усташама, четницима, ма шта вам год падне на памет... https://www.cia.gov/library/readingroom/
  3. ЦИА је поставила на интернет 12 милиона страница са којих је скинута ознака тајности, тако да сви могу да их виде. Приступ тим подацима је претходно био могућ само са четири рачунара из просторија у Вашингтону. Како би илустровао шта значи тај потез ЦИА, портал Базфид даје пример објављивања поверљивих података о Фиделу Кастру. Пре неколико деценије, ЦИА је скинула ознаку тајности са документа о Фиделу Кастру од 26 страница. То је био корак једне од најтајнијих државних агенција у отварању ка јавности. Међутим, да би се видело шта заиста пише у документу, било је потребно да доћи у просторије архива у тачно одређено време, уз услов да је један од четири рачунара слободан. Данас је ЦИА поставила Кастров досије на свој сајт, заједно са више од 12 милиона страница осталих докумената који нису били доступни јавности, новинарима ни историчарима скоро две деценије. Базфид додаје да се у документима могу наћи подаци о различитим темама, попут нацистичких ратних злочина, експеримената „контроле ума“, улоге ЦИА у збацивању влада Чилеа и Ирана… Раније су новинари и историчари, упркос ограниченом приступу, из базе података извукли око 1,1 милион страница. ЦИА је све до данас одолевала притиску јавности да се комплетна база објави, да би сви могли да јој приступе. Стручњаци су истицали да скидање ознаке тајности са докумената не значи ништа уколико људима није омогућен увид у та документа. БАЗФИД
  4. @Данче*, @Natasa., @Џуманџи и @Deja Vu
  5. Легендарни Дејвид Џејсон, омиљени Дел Бој из култне серије "Мућке" није превише задовољан тиме у ком смеру је отишла индустрија забаве, па ни друштво уопште. „Колега Рони Баркер ми је дао најбољи савет у каријери. Рекао ми је да смо ми глумци сопствена монета, коју морамо паметно да трошимо. Његове речи су ме држале на земљи док је моја каријера била на највишој тачки током Мућки. За мене није било много жена или скупих кола. Држао сам главу ниско, радио сам свој посао, никада нисам желео да будем звезда. Нисам имао времена за то. Само сам хтео да будем добар у ономе што радим и да одржим добре стандарде. То морате да имате“, каже Дел Бој. Како додаје, данас се све врти око новца и славе. „Постао сам глумац да бих био глумац. Желео сам успех, а то је различито од новца и славе. Сада живимо у другачијем свету, где људи мешају те ствари. Звали су ме у ријалити емисије, али иако су понуде новчано примамљиве, увек кажем не. Новац не сме да ти буде мотивација“, каже Џејсон. Упркос статусу и у Великој Британији, и у остатку света, „Мућке“ нису својим звездама донеле богатство као неке од модернијих серија. „ББЦ нас никада није третирао као прву лигу. Ситком су увек били на нижим гранама када говоримо о телевизијском бизнису. Никада нисмо имали новца о коме су људи причали“, рекао је Дел Бој. Иначе, један од разлога зашто га данас не виђамо у великим пројектима, већ углавном у озбиљним делима јесте то што се гнуша простаклука. „Данас је то свуда. У комедијама на телевизији људи стално псују. Стално. То ме излуђује. Не гледам ни сценарио ако је пун псовки“, каже Дел Бој. Легендарни глумац каже и да сматра да су друштвене мреже лош изум човечанства. „Послао сам само две СМС поруке у животу, а клоним се Твитера. Читао сам колико то изазива стреса, мислим да није здраво“, рекао је Дел Бој. Што се повратка „Мућки“ на мале екране тиче, Дел Бој каже да се то неће десити. „Немамо сценаристу. Када бисмо имали некога као што је Џон Саливан, ми бисмо то урадили“, каже он. Б92
  6. У најновијем тексту Бошка Јакшића који претендује да се бави црквеним питањима у Србији и региону [1], а пре свега Српском црквом, поново је изречено низ измишљотина и спинова. Као што је прошле године Јакшић измислио „Божићни календар“, мислећи на Јулијански, тако је овај пут измислио „Православну Нову годину“ и изнео низ бесмислица у покушају да оптужи СПЦ за ратоборност и дестабилизацију мира у региону. Православна Нова година, наравно, не постоји. Постоји само Јулијански календар кога се придржавају српска, руска и још неке патријаршије, а по коме Нова година пада две недеље касније него у Грегоријанском, док рецимо Грци који користе Миланковићев календар, служе молебан за Нову годину када и цео свет прославља исту (Кинезе и њихову година «не рачунамо»). Дакле, нема Православне Нове године, као што нема ни „Божићњег календара“. Оптужујући митрополита Амфилохија да је одслужио „експлозивни молебан“ у коме је критиковао режим Црне Горе, пре свега због криминала, што и није новост, највише му је засметала Амфилохијева оптужба за издају Косова. Ако признање Косова од стране црногорског режима није издаја Црногорства које стоји на Његошевој косовскозаветној етици, онда за Црногорце више не постоји појам издаје. Тако се Бошко Јакшић придружио хору оних који увек виде само српску кривицу и који по сваку цену бране антисрпски режим Дон Мила. Такође, „генијални“ Јакшић наводи како је СПЦ у Црној Гори у сукобу са лажном црногорском црквом, рашчињеног попа Мираша Дедеића, мада с друге стране по његовим речима испада да је Амфилохије «у талу» са режимом који заправо стоји иза те цркве. Тиме је истовремено ударио по Амфилохију и као «неразумном екстремисти» и као «тајном савезнику» Дон Мила. Није нам сад циљ да бранимо митрополита Амфилохија и његове односе са режимом Црне Горе који нити су једноставни нити су лаки. Митрополит је познат по свом традиционалном кашњењу у критици тог режима „после битке генерал“, као што је био последњи случај током избора у ЦГ. Но у беседи коју је митрополит изрекао током молебна за Нову годину нема ничега спорног, а поготово не ратнохушкачког, то је пре свега један пастирски позив на покајање, који су клирици дужни да врше. Што се тиче лажне црногорске цркве, пре свега, СПЦ не може бити у сукобу са тзв. цпц, јер та секта није ни по чему православна, осим што њени чланови парадирају у традиционалним одеждама православног клира. Да би била православна, цпц пре свега мора бити призната од других православних цркава, а она то није и неће бити никад, јер је обична секта. Могао је и Бошко Јакшић купити себи митру и мантију па на исти начин контрирати СПЦ и основати заједно са својим титоистима «цркву круга двојке». Такав перформанс би вероватно имао много више ефекта у његовој борби против СПЦ, од његових текстова о цркви, о којој узред буди речено појма нема или још горе свесно подмеће и измишља. Јакшићева бесмислена критика цркве за бављење политиком, коју наследници комунистичког или прецизније титоистичког обрасца никако да превазиђу, јер бављење проблемима свог народа па и оним политичким је саставни део бриге које је црква обавезна да води, а која јој је била ускраћивана за време комунизма, ни у ком случају није нарушавање принципа секуларности државе, јер црква не узима да врши државне послове нити је део државних институција. Док се над Србима у Црној Гори спроводи идентитетски геноцид, јер им се постепено одузима право на свој језик, писмо, културу, веру, и егзистенцију, Јакшић управо те Србе и њихову цркву означава као претњу за мир у региону. Где ће ти душа Јакшићу? Много опасније од ове бесмислене критике цркве, јесте то, што је Јакшић у свом ауторском тексту за Политику, покушао да провуче умешаност Србије у дешавања у Црној Гори и региону посредством СПЦ. Користећи фашистички и усташки наратив по коме су Срби криви за све а њихова црква главни подстрекач конфликата у региону, Јакшић је уједно ударио и на Србију као државу, коју је практично означио као православну џамахирију у којој не функционише принцип секуларности и чији су ратоборни верски лидери гуруи српских политичара, као што су (по Јакшићу) били и 90-их година. Тиме је унапред етикетирао Србију и СПЦ као одговорне за неке будуће потенцијалне сукобе у региону. Ако је и од пензионисаног спољнополитичког коментатора Политике, Јакшића, много је. Рабљење ове комунистичко-усташке мантре о великосрпском хегемонизму посткомунистичких титоиста из круга двојке, и уједно лобиста последњег комунистичког олигарха у Европи Мила Ђукановића, данас када су Срби у региону и у Европи најобесправљенији народ, је крајње злонамерно и покварено извртање чињеница. Ова појава као и друге на нашој медијској и политичкој сцени говори да је пророчка била она крилатица «и после Тита Тито». Жељко ИЊАЦ, ВИДОВДАН [1] http://www.politika.rs/scc/clanak/372185/Pogledi/Eksplozivni-moleban
  7. Последњи човек који је ходао по Месецу, амерички астронаут Јуџин Сернан, умро је у 83. години, саопштила је Америчка свемирска агенција (НАСА). Сернан, који је имао проблеме са срцем, умро је јуче у кругу породице у болници у Хјустону, у америчкој држави Тексас. Сернан је био командант мисије Апола 17 када је током свог трећег одласка у свемир 1972. године ступио на површину Месеца. Сернан је један од само дванаесторице људи који су ногом крочили на Месец, као и једини човек који се ка површини Месеца упутио два пута – први пут, у склопу мисије Аполо 10, није слетео, али је лунарним лендером кренуо ка површини. Командни модул мисије Аполо 10, у склопу које је Сернан био пилот лунарног модула, држи рекорд по брзини коју је достигла било која свемирска летелица – 39.897 km/h (11,08 km/s), при повратку из Месечеве орбите ка Земљи 26. маја 1969. године. Сернан је у каријери провео 566 сати и 15 минута у свемиру, од тога више од 73 сата на Месецу.
  8. Прегониш као и обично. Иначе осуђено на неком од првих помесних сабора (не могуу да се сетим који), углавном после Апостолског, а пре Првог Васељенског. Наиме, постојала је "пракса" (у најкраћем), међу хришћанима у Северној Африци, да, иако то од њих није нико тражио, једноставно оду пред Римљане (окупаторе), исповеде кршћанство и испровоцирају их да их ови убију...
  9. Ilustrovani voz Kako sam to - možda se pitate - mogao znati? Da nisam gledao u kristalnu kuglu? Nemojmo se zajebavati! Svi su to znali Čim sam u novinčinama pročitao blagu vest da će voz - ruski, a da koji drugi - bogato ilustrovan umetničkim izobraženjima srpske kulturne baštine na Kosovu, krenuti put Severne Mitrovice 8 Piše: Svetislav Basara 16. januar 2017. 16:00 - znao sam da će uslediti pičvajz, kao što je i usledio, srećom (i za sada) bez žrtava u ljudstvu i materijalu. Kako sam to - možda se pitate - mogao znati? Da nisam gledao u kristalnu kuglu? Nemojmo se zajebavati! Svi su to znali. Otpravnik vozova - mislim na onog stvarnog, iz debele senke, ne na onog peronskog, sa crvenom kapom - svakako je znao da će parola "Kosovo je Srbija", ispisana na "dvadeset jezika" biti šaka krupne soli bačena u oči vlastima lažne države, ali sam - nakon što sam stavio prst na čelo i malo porazmislio - ukačio da je otpravniku voza upravo i bio cilj da isprovocira lažne kosovske državnike (i još lažnije železničare), da ih navede da policajno spreče ulazak šarene kompozicije na teritoriju Kosova, posle čega će, je li, "istina o Srbima" isplivati na videlo, zajedno sa mračnom istinom o Šiptarima koji "ničim izazvani" sprečavaju protok ljudi, robe i kapitala. Kada je voz - na dojavu da je pruga "minirana" i da se sprema apšenje mašinovođe, konduktera i putnika - zaustavljen u Raški (ne "u Raškoj", novindžijski totovi), Oco Vučić je srazmerno vešto odglumio osupnutost i u etar ispustio uobičajene pomirljivo-preteće zvuke o tome da "Srbija želi mir u regionu, ali da neće dozvoliti"" a posle su stvar u svoje ruke preuzeli tabloidi i tabloidne televizije, među kojima se naročito istakao Informer sa čije je naslovnice načisto pomahnitali Lazanski izneo ideju - za sada ne i naredbu - o povratku srpske vojske na Sever Kosova. Ova me je afera podsetila ne donekle sličnu - sada već davnu - železničku aferu iz epohe Referendumskog Lopova, kada je DSS-ova zvezda u (ondašnjem) usponu, takozvani Ristivojević, na čelu grupe desperadosa izvršio otmicu voza u najboljem stilu vestern filmova. Epolog te žalosno-komične afere bio je da putnici - listom Srbi - nisu stigli kud su bili naumili, za razliku od putnika ilustrovanog voza za koje osnovano sumnjam da nisu ni bili naumili da stignu dalje od Raške i koji bi - da se lažni kosovski državnici nisu navatali na bućkalo autentičnih srpskih državnika - bili zdravo razočarani da je voz stigao u Severnu Mitrovicu, o razočaranju Glavnog Otpravnika bolje i ne govoriti. Prepustimo vremenu da pokaže na šta će stvari izaći - najverovatnije ni na šta - a mi obratimo pažnju na detalj iz enterijera ilustrovanog voza koji belodano pokazuje koliko baštinici nisu dostojni baštine i kako je besramno traće na sitnu pijačarsku politiku. Samo, naime, pijačaru može pasti na um da interfon - na kome doslovno piše "Hitna KomunikaciJa s mašivnodom" - zapandrči preko lica svetitelja izobraženog na reprodukciji freske, koju je neki davni zograf izgleda džaba malao, to jest krečio.
  10. Kada mi je onomad stigao poziv za mobilizaciju, tog dana mediji su objavili da je sin predsednika Srbije otvorio diskoteku "Madona" kod Požarevca. Veče pre toga gledao sam na nekoj televiziji film o iskrcavanju savezničke vojske u Normandiji. Sa ostalom vojskom iskrcao se i sin Frenklina Ruzvelta, predsednika SAD. U ratovima na prostoru bivše Jugoslavije devedesetih godina nije zabeleženo da je sin nekakvog visokog funkcionera bio u rovu, ili da je ranjen, ne daj bože poginuo. Privilegiju da budu ubijeni imali su samo pripadnici nižih slojeva, obična raja. Političari su za sebe obezbedili lagodniju ulogu: da se slikaju pred kamerama, da daju zapaljive patriotske izjave, pa još jedno slikanje, sada u uniformi, i onda u crnu limuzinu - pa ženi pod suknju. Gurali su tuđu decu u krvave ratove, a za svoje su obezbedili kakav unosan biznis: šverc cigareta, snabdevanje vojske i slično. Nekom rat nekom brat. I sadašnji vrh vlasti lepo se skućio nekako baš u vreme tih ratnih godina. Oni se u ratu odlično snalaze, njima je problem mir, zato bi da nas ponovo uguraju u maskirne uniforme. Sve kukajući da je srpstvo ugroženo. Jeste ugroženo, ali od njih samih. To što su oni branili ostalo je bez Srba ili više nije srpsko, a ako i jeste, onda je siromašno. Gledam kako je zaigralo "junačko" srce u predsednikovim grudima. Hoće Tomislav Nikolić da šalje vojsku na Kosovo, veli svi ćemo da idemo, on će prvi da krene. I umesto da pita ove iz Vlade zašto dajete autogolove i nekakvim vozom uzbunjujete narod, on ide korak dalje. Kao da je jedva dočekao. Kakvo foliranje, zna on da predsednik, kakav god bio, nikad ne ide prvi. Prosto, nije dobro da isturiš vrhovnog komandanta napred. Zna predsednik i da su mu sinovi bezbedni, jedan u Kragujevcu kao gradonačelnik, a drugi na Dedinju. Gradonačelnici ne idu na front, a ni oni sa Dedinja. Lako je tuđim tabanima vatru gaziti. Zna predsednik i da je na Kosovu NATO baza, a tamo gde su oni nema puškaranja okolo, ko hoće vojskom na Kosovo mora da porazi NATO alijansu. I šta ćemo sad? A možda mu se osladilo ono kad je sa Slobodanom Miloševićem na tom istom Kosovu do nogu potukao NATO, pa bi da ponovi. Ceo Bondstil se trese od straha. Kao čovek sa diplomom stručnjaka za menadžment predsednik Nikolić zna da je lakše ljudima obezbediti pušku i šinjel nego radno mesto. Da je lakše ratovati nego proizvoditi i izvoziti. Zna i da rat mnogo košta, ali ga ništa ne obavezuje "da ne vadi sablju". Bunker u Dobanovcima i nije toliko neudoban, ima internet i kablovsku, a toga na frontu nema. Kako god, molim predsednika da me sa tim svojim ratnim naumom zaobiđe, i mene i moje bližnje, i moje daljnje, i one koje poznajem i one koje ne poznajem, i one koji me vole i one koji me mrze, nek ne mobiliše nikoga, ako ne ume da od komšija pravi prijatelje, neka ne pravi neprijatelje. Savladali smo lekciju sa diskotekom "Madona", nema potrebe da je ponavljamo.
  11. У име уредника Форума и лично, користим прилику да ти пожелим пуно добрих тренутака, конструктивних дијалога и прегршт нових сазнања, те да ти време проведено овде буде на ползу! Добро дошао!
  12. Нееее... Одакле ти то? (да си уског ума, ако си цинична са мном не мораш бити) Дакле, у пренесеном значењу, "теологија постоји да саблажњава уске умове", управо и јесте тако; да прво морамо да скапирамо да "теологија" коју су нам "предале" баке, деке, преци једном речју, а они опет научили од својих, јесте таква каква је. Преношена са "колена на колено" и проче... Али у многим стварима, на основу данашњих сазнања и толмачења, та "теологија" треба да уступи место "новој". Не зато што је та "нова" НОВА и модерна, него зато што је српска теолошка мисао која постоји нешто више од једног века, а практично неких "пола" од тога унатраг (често заснована на неопротестантским и некритичким схватањиима текстова преточених у ропски превођене памфлете како са Истока, тако и са Запада), пуна "мањкавости"... Тумачења, исто тако овешталих као и претпоставки одакле долази... И наравно, та вера поменутих предака је на неки начин очувала наш религисјки колектив... Али, исто тако, крајње је време да тај "колектив" очистимо од примеса паганског и неправославног (без обзира колико год нама то "не штимало")... Па је сада, свакако непринципијелно и крајње безобразно на неки начин, "прозивати" свршене богослове, које "не ударају" у "исту жицу" са нпр. "Српском Новом годином" и "кољивом које се не готови на Аранђеловдан јер је Он "живи" светац" нпр... А у тим релацијама треба "тражити" и све остале поделе на "старе" и "нове"...