Добро дошли на Живе Речи Утехе

Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,

молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате. 

 en-play-badge.png

itunes-logo.jpg

62af87b658a0499c818723abb72a2556.png

Александар Милојков

АДМИНИСТРАТОР
  • Content count

    18416
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    73

6 Followers

О Александар Милојков

  • Ранг
    Александар Милојков, теолог
  • Рођендан 08/27/73

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Београд
  • Интересовање :
    Философија и теологија

Recent Profile Visitors

23730 profile views
  1. Па него ко треба?
  2. То је чињеница. Не очекујеш ваљда да се Црква о оваквим питањима саборно озјашњава? Хајде, покушај да се сетиш "када си се определио"? Ниси никада. Постао си свестан сексуалности која ти је у природи. И ти и ја и свако.
  3. Свако ко мисли да није тако, нека покуша да се сети свог "неутралног" сексуалног стања, када се опредељивао коју ће сексуалност да изабере. Ја се тог стања не сећам.
  4. Мислим да је синтагма "сексуална орјентација" или "сексуално опредељење" погрешна и да уноси забуну. Нема ту никаквог опредељивања. Секусалност је датост, ње постајеш свестан и она (њена природа) не зависи од слободне воље. Зато нема смисла називати је опредељењем. То је пре сексуално одређење него сексуално опредељење.
  5. То је јако добар хришћански став, али мало је оних који тако заиста размишљају. Много је више оних који то само изговарају. Иза свега се налази обично фолирање.
  6. Теологија (православна) није бављење Богом као Богом. Она је пре бављење заједницом (човеком и Црквом) и њеним искуством Бога. И зато јесте наука.
  7. Вера има снагу спознаје једино на личном, егзистенцијалном плану. Нема ту никакве логичке грешке. Јер нико и не тврди да моје егзистенцијално искуство треба да буде "објективна" истина за све људе. Од тог, како су га назвали деистичког бога, до личносног Бога (=хришћанског Бога) - скок се прави вером (у откривење). И тај акт је ЛИЧНИ акт слободе (не нужности логичног закључивања, јер је тако нешто немогуће). То сам и ја покушао да им објасним када сам био гост на њиховој трибини (али узалуд, изгледа). Наравно, са друге стране може да буде и став - али ја не желим да верујем, не желим такав скок. И наравно да је такав став лигитиман. Али и он је, као и први, дубоко ЛИЧАН. Не постоји начин, ваљани, објективно да се било који од ова два става учини нужним, те да тако искучи онај други као лажан. Како сам им то на трибини рекао - осуђени смо да будемо слободни.
  8. Добра су Бокијева питања. Ипак је он освежење за АС, ако издвојимо овај наступ као такав (и зажмуримо на све оно што је ранио говорио, млад је, промениће се). Оно што му је о Вукашин рекао, рекао бих му отприлике и ја. Само бих још неке важне ствари додао о Библији и о њеном месту у Цркви. Вера (хришћанска) не почива на ишчитавању било каквих списа, па ни саме Библије. Вера почива на прирпадању заједници која сведочи ту веру. На њеном искуству Бога. Хришћанство није религија књиги, какав је на пример испам. У исламу Куран, као света књига, утемељује заједницу, ствара оно што се зове ислам. У Цркви није тако. Библија не ствара Цркву. Библија је последица постојања Цркве (списи настају деценијама након почетка Цркве). То важи и за Стари завет. Старозаветна заједница, Израиљ као народ Божији, ствара предање, па на крају и списе. Као такви, они представљају говор њиховог искуства Бога. У Новом завету, Бог (како ми хришћани верујемо) више не говори "преко посредника", преко нечијег поимања Бога, као у Старом завету. Он говори лично, као оваплоћени Логос. Тако да не може Библија, тј. Стари завет, да има неки терет детерминизма хришћанског појма Бога. Али, разумем Бојаново питање и оно је свакако на месту. Одговор лежи у ономе шта Библија јесте за саме хришћане.
  9. Ја бих рекао да деца поседују незлобивост, у смислу способности безусловне комуникације.
  10. Шта значи Христова заповест, да будемо као деца?
  11. Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско. (Мт 13,3)
  12. Циљ теме је постављање уметничких дела и њихово јеванђелско и теолошко тумачење.
  13. Немогуће је доказати Свету Тројицу. Такво богопознање је једино могуће прихватити вером у сведочанство Исуса Христа. Шта би био доказ да бог постоји? Па, прво би морали да дођемо ди јединственог појма бога, па да онда кренемо у евентуално доказивање. Дакле, прво дефинисати ово "бог".
  14. Чак, и кад би неко доказао постојање бога, тиме не би био доказан Бог откривења у којег хришћани верују. То доказано "бог" не би било нужно идентично са Светом Тројицом.
  15. Такође, пробелме је и појам Бога. Наиме, он није јединствен. Људи свашта подразумевају када кажу "бог". Да бисмо нешто уопште доказивали ваља да прво дођемо до јасног и јединственог појма. Бојим се да је то са "богом" немогуће.