Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

jedan čovjek

Члан
  • Content count

    380
  • Joined

  • Last visited

2 Followers

О jedan čovjek

  • Ранг
    Интересује се
  • Рођендан

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Интересовање :
    Interesantno mi je

Recent Profile Visitors

592 profile views
  1. Поштовање брате Александре. Што год из ове моје брљотине успијеш да извучеш мени користи, јер не могу да нађем литературу православну. Читао сам о Митрополиту Николају, он је рекао да бавећи се Медицинском Астрофизиком није радио ништа што се противи православљу. Наиме интересује ме да покушам да створим неко темеље себи везано за питање: Физике, Астрофизике, Хемије, Механике... не биолошких, еволутивних теорија... гледано кроз Православно Хришћанство. Једно хипотетичко, футуристичко, апстрактно питање имам, да се сада појави Никола Тесла и окрене наопачке цијелу науку, значи да отвори трећу грану физике са којом би се ове двије теоријске законима објединиле. Да сведе данашње појмовање технологије на камено доба (мислим на упоредбу односа), дали би то била јерес. У ком смислу мени пада на памет рецимо, дали би била јерес. Узмимо Нуклеарну Бомбу. Данас је утрка у наоружању таква да се ради на развоју оружија које би поништило ефекат Нуклеарне Бомбе која је већ експлодирала негдје и изазвала радиоактивно поље, а од Атома се умјесто бомбе тражи извор константне енергије и прави се тај центар у Швајцарској заднјих 40 година. Тако да запажам са обзиром на теоријску структуру тог појма о деконтаминацији радијације које поништава Нуклеарну бомбу, када би се супротно искористило, а то би имало један велики ефекат. Дали би то била јерес, конструисати такво нешто или је јерес начин на који се користи? Даље, пронашао сам ова два цитата на Римокатоличком сајту, али рекох да немате неко штиво из своје меморије да ми препоручите, Рано-Црквених, Православних погледа: Iz Justinijanovog zbornika (IX 18.2) : Učenje i javno praktikovanje umjetnosti geometrije je dobro, okultna aritmetika je zabranjena i samim tim je kažnjiva Iz Carigradskih poslanica Patrijarha Fotija (koji je bio nadležan za misije Ćirila i Metodija) : ne proučavajte samo sveto pismo već i umjetnost geometrije Хвала на времену, поздрав Један Човјек
  2. Hvala ti Aha, oće to tako. Normalno, nego ja do sada nisam imao iskustva sa ovim forumima. Polušat ću Snežanu, A problem je kad čitam stranu literaturu, to što su to protestanti ili neki još . A to mene ne interesuje. Tako da znači borba, hvala i tebi na odgovoru. pozz
  3. Dobro sam ovo vidio!!! Imam ja pitanje, volio bih da otvorim temu na koju ću da povatam ove teologe sa foruma da mi razjasne neka pitanja. Znači ja sam pravoslavac, ali ja sam i fizičar, hemičar, astrofizičar, mehaničar, kako god uzmemo, pa me interesuje kako da pokrenem tu temu jer nemate kategorije za to. A tiče se etike fizike, astronomije, hemije... kroz hrišćanstvo!!! Znači ne biološke teorije o majmunima, homoseksualcima... Pomračih se sa tim temama. Počeo sam ovaj post, ali kao što možeš vidjet, ja u njemu pričam sam sa sobom Hvala na razumijevanju, pozvani ste na operativnu odgovornost
  4. Ispravio sam se bio na post koji si citirao, sad vidim što pišeš. I mohikanac me prvi ispravio. U korekciji samog sebe sam rekao da je jednostvoren. Sad se korigujem i kažem da je јединствени Један, koenzistentnost Oca, Sina i Duha Svetog
  5. Ima ovdje pod dio: 2. Дебате са стражарима
  6. Hahaha, ne tražim ja akademski odgovor, nego mohikanac koji je trenutno zastupljen u većoj vremenskoj dimenziji.. Nije paralelan sa mojom dimenzijom jer meni su ključna neka druga pitanja sada. Jeste treba voditi jako računa to si u pravu 100%. U ovo pitanje sam ne može čovijek da uđe kao u poslastičarnicu, pričamo o Svetim Tajnama o visokom Bogopoznanstvu na nivou samih Bogougodnika.
  7. Jeste jedno, ali je i Troje. Jednostvoreno je, u pravu si ja sam se loše izrazio. Hrišćanstvo postoji od prije čovjeka, ali ono što mi zovemo hrišćanstvo da bi se lakše razumjeli postoji malo više od 2000 godina Nije Bog u čaši, Bog je sveprisutan, pa kao što može da bude u utrobi žene tako može da bude i u čaši, jednovremeno svuda. Rekoh ja da sam LAIK, ali znam po nešto malo.
  8. Samo Pravoslavci i Rimokatolici donekle smo zadržali stari obred od Apostola. Kako vjerujemo da postojimo 2000 godina? Hrišćanstvo obuhvata sve do samog Božijeg stvaranja. Jer je Hristos ne čovijek već Bog. pričešće koje mi primamo je naša veza sa Bogom. Što je Bog za tebe to je pitanje? A o Duhu Svetome možemo iz raznih uglova da pričamo, ali Duh Sveti je Duh sveti to je svjetlost koja je nastala od Riječi Božije-Logosa-Hrista, prije stvaranja univerzuma, čovjeka...
  9. 14. А кад чуше апостоли који беху у Јерусалиму да Самарија прими реч Божју, послаше к њима Петра и Јована. 17. Тада апостоли метнуше руке на њих, и они примише Духа Светог. 18. А кад виде Симон да се даје Дух Свети кад апостоли метну руке, донесе им новце 19. Говорећи: Дајте и мени ову власт да кад метнем руке на кога прими Духа Светог. Znači da je Hristos prillikom Vaznesenja apostolima dao Duh Sveti da... Taj Duh Sveti koji je... Se konstantno obnavlja kao duhovna hrana čovjeku. Hleb je samo simbolika zemaljske hrane. Meni to znači da ja od sveštenika ili episkopa dobijam Duh Sveti ne samo preko pričešća, već preko svih svetih tajni, i da kroz isihizam i uopšte kroz sam čin primanja Svete Tajne dolazim do Bogopoznanja. Takvom se metodologijom vodim. Rekoh ti LAIK
  10. Kakvi trud, pričamo o Duhu Svetome o Riječi Božijoj, dva laika pričaju jeli. Ono što sigurno znam je da Krštenje nije završena priča Normalno da ima problema, laik sam za medalju. Loše znanje proizlazi iz toga što nisam imao gdje da učim nego iz Svetog Pisma koliko sam ga proučavao, bio sam u sredinu druge vjeroispovjesti pa sam samouko to ja kuvao i više se posvetio izučavanju molitve. Moguće da sam pogriješio, jer sam ja obuhvatio sve tajne Svetog Duha u jedno. Piše ovo: Дела апостолска, глава 8 1. Савле пак беше пристао на његову смрт. А у тај дан постаде велико гоњење на цркву јерусалимску, и сви се расејаше по крајевима јудејским и самаријским осим апостола. 2. А људи побожни укопаше Стефана и велики плач учинише над њим. 3. А Савле досађиваше цркви, јер иђаше по кућама, и вуцијаше људе и жене те предаваше у тамницу. 4. А они што се беху расејали пролажаху проповедајући реч. 5. А Филип сишавши у град самаријски проповедаше им Христа. 6. А народ пажаше једнодушно на оно што говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше: 7. Јер духови нечисти с великом виком излажаху из многих у којима беху, и многи узети и хроми оздравише. 8. И би велика радост у граду оном. 9. А беше један човек, по имену Симон, који пре чараше у граду и довођаше у чудо народ самаријски, говорећи да је он нешто велико; 10. На ког гледаху сви, и мало и велико, говорећи: Ово је велика сила Божја. 11. А зато гледаху на њега што их много времена чинима удивљаваше. 12. Кад пак вероваше Филипу који проповедаше јеванђеље о царству Божјем, и о имену Исуса Христа, крштаваху се и људи и жене. 13. Тада и Симон верова, и крстивши се оста код Филипа; и видећи дела и знаке велике који се чињаху дивљаше се врло. 14. А кад чуше апостоли који беху у Јерусалиму да Самарија прими реч Божју, послаше к њима Петра и Јована. 15. Који сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа Светог; 16. Јер још ни на једног не беше дошао, него беху само крштени у име Господа Исуса. 17. Тада апостоли метнуше руке на њих, и они примише Духа Светог. 18. А кад виде Симон да се даје Дух Свети кад апостоли метну руке, донесе им новце 19. Говорећи: Дајте и мени ову власт да кад метнем руке на кога прими Духа Светог. 20. А Петар му рече: Новци твоји с тобом да буду у погибао, што си помислио да се дар Божји може добити за новце. 21. Нема теби дела ни исета у овој речи; јер срце твоје није право пред Богом. 22. Покај се дакле од ове своје пакости, и моли се Богу да би ти се опростила помисао срца твог. 23. Јер те видим да си у горкој жучи и у свези неправде. 24. А Симон одговарајући рече: Помолите се ви Господу за мене да не наиђе на мене ништа од овог што рекосте. 25. Тако они посведочивши и говоривши реч Господњу вратише се у Јерусалим, и многим селима самаријским проповедише јеванђеље. 26. А анђео Господњи рече Филипу говорећи: Устани и иди у подне на пут који силази од Јерусалима у Газу и пуст је. 27. И уставши пође. И гле, човек Арапин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице арапске, што беше над свим њеним ризницама, који беше дошао у Јерусалим да се моли Богу, 28. Па се враћаше, и седећи на колима својим читаше пророка Исаију. 29. А Дух рече Филипу: Приступи и прилепи се тим колима. 30. А Филип притрчавши чу га где чита пророка Исаију, и рече: А разумеш ли шта читаш? 31. А он рече: Како бих могао разумети ако ме ко не упути? И умоли Филипа те се попе и седе с њим. 32. А место из писма које читаше беше ово: Као овца на заклање одведе се, и нем као јагње пред оним који га стриже, тако не отвори уста својих. 33. У Његовом понижењу укиде се суд Његов. А род Његов ко ће исказати? Јер се Његов живот узима од земље. 34. Онда ушкопљеник одговори Филипу и рече: Молим те, за кога ово говори пророк? Или за себе или за кога другог? 35. А Филип отворивши уста своја, и почевши од писма овог, приповеди му јеванђеље Исусово. 36. Како иђаху путем дођоше на некакву воду; и рече ушкопљеник: Ево воде, шта брани мени да се крстим? 37. А Филип му рече: Ако верујеш од свега срца свог, можеш. А он одговарајући рече: Верујем да је Исус Христос Син Божји. 38. И заповеди да стану кола, и сиђоше оба на воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га. 39. А кад изиђоше из воде, Дух Свети паде на ушкопљеника, а анђео Господњи узе Филипа, и више га не виде ушкопљеник; него отиде путем својим радујући се. 40. А Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповедаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Ћесарију.
  11. Ja kao laik ovako malo ću da zalazim u neke detalje da bi probao da ti približim moje shvatanje. Nije to zvanično, znači zvanično će neki teolog. Prije raskola 1054 godine, bilo je raskola po pitanju dvojne prirode Hrista, jer su preispitivali sabore koji su se do tada dešavali, to je Justinian odma sasjekao. Znači da ne ulazim u različit model ustrojstva i odnosa prema Crkvi i učenju između Pravoslavlja i Katoličanstva danas. "A kad su jeli, uze Isus hleb, blagoslovi, izlomi i dade učenicima i reče" uzmite i jedite; ovo je tijelo moje. Tad uze čašu i zahvali, dade im i reče: pijte iz nje svi; jer ovo je moja krv saveza, koja se proliva za mnoge radi oproštaja grijeha." (Мат. 26; 26-28). " Sveto Pričešće je sastavni dio Liturgije (misa kod katolika). I smatra se važnom svetom tajnom u Pravoslavlju i Katoličanstvu. Vjernici koji su zdraviji za razliku od onih koji to nisu imaju strožije pripreme u Pravoslavlju. A odnosi se u suštini samo na post, molitvu, pokajanje i oprost neprijateljima. Za nas je to sjedinjenje sa Bogom. Tako što ga sveštenik ili episkop prvo posveti Bogu, pa ga podijeli ljudima koji su po Božijem liku stvoreni. Pravoslavci smatraju da hleb i vino postaju Krv i Tijelo Hrista. Krv Hrista je ispunjena sa Duhom Svetim, a to je Vino. Hleb je simbol stradanja koji je osvećen u Duha Svetoga. Što znači da tako mi simbolično i realno prolazimo kroz Hristov život na zemlji. Naša tijela su od zemljinog praha, zato se i hranimo sa zemaljskim prahom, ali su naše duše nebeske suštine, zato se moraju hraniti nebeskom hranom. Tu shvati Trojstvo. I Hristos je rekao: "Ovo je hleb koji je sišao sa neba (Jh. VI,58) Onaj hleb i vino su onaj hleb i vino, dok Sveštenik ne obavi sveto-tajinski obred, koji je uspostavio sam Hristos. Sveštenik to radi preko duha Svetog i čini ga prisutnim u Evharistiji, mi na taj način sebe povezujemo sa dolaskom Carstva Božijeg na zemlji. Tako da to nije nešto što čini sama Crkva, već to jeste Crkva. I jako je važan dio Bogopoznanstva, od strane vjernika. U Katoličanstvu postoje različiti odnosi unutar Crkvi o hostiji. Morao bih se dotaknuti i vaznesenja gospodnjeg. Ali ću nekako skraćeno da opišem, jer sam laik rekoh ti. "Ko jede moje tijelo i pije moju krv stoji u meni i ja u njemu“ (Jn. VI, 56). "Ko jede mene i on će živjeti mene radi“ (Јн. VI, 57)- Tu se mi sjedinjujemo sa Hristom koji je Logos (Razum Božiji), Duh Sveti i Bog. Tako da je Troje ustvari Jedno. A Jedno istovremeno Troje. Tako da se mi oslanjamo na razum Gospodnji, ne na svoj. Zaključak moj: Prva razlika koju zapazim je što Pravoslavci koriste prosforu koja je kvasni hleb, a rimokatolici koriste hostiju koja je bezkvasni hleb. Ali razlika duhovna je drugačija, samo doživljavanje Bogopoznanstva u Pravoslavlju i Rimokatoličanstvu je drugačije, tako da nije stvar samo u simbolici i načinu na koji se radi već je stvar u prinošenju zajednice Duhu Svetome kroz sami odnos poznavanja Oca, Sina i Duha Svetoga. Šta ti misliš?
  12. U pravu si. Sveti Oci kažu za ovakve situacije. Molite se za čovjeka jer je po Božijem liku napravljen, ali mrzite i odbacite smrt koju je on prihvatio. jer Smrt je grijeh, i grijeh vodi u smrt. Suprotno od pokajanja i Besmrtnosti duše. A što se tiče ovoga što je stasao u "čovjeka", isto kao i ona ili onaj skalamerija što je stasala u "premijera". To je ista duhovna paralela komunista, homoseksualaca, kapitalista, nacista... Oni nešto osjećaju, imaju neke računice u vazduhu i to je to, nema Bogopoznanstva. Nebitno, svi su na istim tim lokacijama gdje se ovaj slikao sa kišobranom ili suncobranom pričali o slobodi čovjeka od slobode samog čovjeka. Tako da ta duhovna paralela je više ili manje duhovno uvijek vodila narod na isti rezultat. Tako da dolazimo na ove iza zavjesa u BG, koji ni srpski jezik još nisu savladali, koji napadaju Patrijarha, Crkvu, Manastire, Identitet i Teritoriju naroda. Poslije toga fino u odijela pod ceremonijama idu da vide rezultate svojih aktivnosti... Ne mogu nas smisliti na kugli zemaljskoj kolika je, a nisu je ni istražili, ali znaju podsvjesno dovoljno da nas ne mogu podnijeti, jako humano i renesansno, e da su oni izazvali prvi humanizam i renesansu u Svijetu a to je u Vizantiji, recimo onu zadnju za vrijeme dinastije Paleolog ja bih im povjerovao možda ovako lakomislen po prirodi. Ali njet, sama smrt i slava samoubistvu i Bogu samoubistva.
  13. -Сад ме уватило да држим говор, није никакво преиспитивање или исправљање некога, него "ја држим говор" о Православном тумачењу овога питања. Е кад би то тако ишло, онда нам неби требало Свето Јеванђеље. Ко ће онда Мирољуба да избичује Бог неки без разума?? Није Хришћански Православно његово заговарање мисионарског дјеловања или разматрања само дјела у којима се незналица просвјећује са убиством или мучењем. Тада значи да хришћанин, није незналици... мост (тако да за почетак он не љуби ближљег свога), већ значи да је хришћанин ако се тако декларише незналици стрма литица са које и један и други падају у бездан. Умјесто тога је речено љуби ближњег свог као себе самог. Подај му и хаљину када ти тражи кошуљу. Супротно од закона овога свијета који је несавршен и смртан, јер је закон Духа Божијег савршен и вјечан. Тај феномен се може објаснити следећим примјером: Киша када падне са неба на зељу. Раздијели се по земљи, нешто оде у подземне јаме, нешто се са извора грана из мањих у веће ријеке. Те ријеке оду у језера или мора и океане. Кад тад, сва вода се врати назад на небо одакле опет пада на земљу док нека остане заробљена у подземне јаме-пећине, или дуже вријеме на дну океана. Тако да до краја закона природе овога свијета, вода треба да пролази хидролошки циклус иначе постаје отровна и постане друга форма типа рецимо нафта под земљу, та вода-нафта није више питка и она сагоријева на високој температури (то се дешава када сила Божијег Духа која је живот у човјеку бива окренута ка нечему што није Бог), она више не испарава ка небу... Разлика између воде и човјека је у томе што човјек је окружен свеприсутним Богом (значи Бог је на небу, али може постојати и свугдје, јер је дошао и постојао у стомаку једне жене одакле је рођен Христос који је сами Бог у човјеку). Тада је Бог човјека ослободио његовог циклуса смртности и дао му бесмртност-Јеванђеље. Јеванђеље није само папир на коме је описан Дух Свети. Али Дух Свети је истовремено у том папиру и мастилу са којим је написано Јеванђеље. Што значи да човјеково тијело није Дух (живот) који је Бог удахнуо у човјека, Али је Дух у тијелу човјека. То значи да за разлику од воде која је подложна законима смртног циклусног кретања, човијек није нужно подложан. Човијек је добио право да се врати у вјечни живот тако што ће да изађе из циклуса. Човјеков живот у циклусу кружења се сматра за оно што ради када гријеши. Тако сад долазимо до неке паралеле са реинкарнацијом. Реинкарнација човјека у ново рођеног човјека у утроби неке жене није могуће јер би онда престао да важи Завјет човјека и Бога. А Завјет са Богом је Ријеч Божија из које је све произашло. Тако да ту схватамо зашто је Христос почетак и свршетак, зато јер је Христос-Логос-Разум-Суд Божији, постојао је прије стварања свега у самоме Богу, заједно са Духом. То је тако јер да би Бог изразио Ријеч потребан му је разум а разум је Логос. А да би створио свјетлост потребан му је Дух. А да би то било, не може бити ако није већ било у Богу јер би значило да је Бог неразуман. Зато се каже Једнородно Тројство. Анђели, човијек и остала бића са самим универзумом су настала касније од Ријечи Божије. И бог је непромјењив, све остало је промјењиво. Реинкарнација, убијање или суђење човјековом духу је само циклус гријеха поднебесија. А то је обмана и вјечна смрт на чело са лажним пророцима. Да то није тако, покајаници неби ходали по води, мртви се неби дизали и смртно болесни се неби исцјељивали Ријечју Божијег Разума. Већ би заједно са Завјетом човјека са Богом престали да важе. Све је то онда истовремено контрадикторно (у смислу појма времена) па самим тим ониме што нас окружује, само је питање дали ћемо чекајући промјену тих закона ми као и та вода да идемо ка горе одакле смо и дошли, стојимо ли на дну океана или ћемо да постанемо нафта или заробљени у тим пећинама подземља? Што даје закључак следећи. Што се већи број људи буде окретао ка нормалном вођењу живота, а то је остварити своју личну везу са Богом преко својих дјела и цијелог бића, преко свих осталих људи у Цркви Православној, што значи преко Христа-Бога. Бит ће више оних који су узрасли у самоме Богу, тј. повратили своју бесмртност, што се манифетује током живота на земљи једновремено. Човијек тада ради вриједне ствари и никакво страдање га не рањава већ га уздиже. Ко не страда одма, он је као она вода на дну океана, која чека свој моменат и пут страдања, зато је Црква заједница као један океан али заједница тих капи у океану није Црква (то је најмања разлика са Исламом). Тако се распознају лажни пророци реинкарнације или под мач бато (који заборављају нови завјет), али под мач бато мора из подсвиести да избаци смрт и онда им покајање није ускраћено, јер они се као и вода са оних високих планина "опијени" спуштају у страху од разбијања у сами Океан, боје се. Тако да је та маловјерност и препуштање својој логици која види само окружење и оно испод себе, супротна Богопознанству тј. супротна познавању свеприсутности, та логика без Богопознанства је оно што је довело до Протестантизма. Док је покушај да се контролише тај читав процес кретања воде до океана оно што је довело до Римокатоличанства. По том разумјевању, да сад неки Православац пожели да Београд постане њему бољи, то би се и десило у мјери у којој он то стварно жели и у мјери у којој је узрастао у Бога. Значи да нам треба вјера, а вјеру не познајемо јер је вјера у Бога немогућа без упознавања Бога. А упознавање Бога је немогуће без покајања. А изградња иновативног и лијепог Града није могућа без праве власти над законима овога свијета, што је немогуће без Христа, Духа Светог и Бога, тј, онога који је Један. Одбрана територије од онога који хоће да је пороби није могућа без Бога-Разума-(Логос) и Светог Духа. морам мало и да радим нешто, обавезе су обавезе, поз. Брачо и Сестре Београђани
  14. Људи, ја вам тврдим. Женска љубав некад засијени сав разум сувог човјека - није се без вајде у палом Светом Јерусалиму сами Христос који је Бог дивио сили женске љубави. Тешко ономе који то угази, јер гази на Христа што се прашта, али и Дух Свети је ту па онда постаје незгодно јер се хула на њега не прашта, тако да понављам тешко ономе или оној или овим модерним вишеполним који газе на љубав јер газе на Бога, на Ријеч Божију која је Логос и Дух Свети а то је Света Једнородна и нераздвојива Троица. Београд, Биоград или Бијелиград је симбол нашег страдања, чистећи њега од гријеха чистимо сами себе. Чистећи себе тада чистимо и њега. Судећи њему, судимо сами себи, праштајући њему, праштамо сами себи. Не причам о камену него о духу града, јер камен сам по себи не може бити тмуран јер нема духа у њему.
  15. Хаха, Црногорци, Херцеговци... могу гдје хоћеш, само им дај пар неонских лампи на улицу и ето ти их. Мого би лијеп град да се направи касније био је још један српски град Београд на Јадрану, неке 775 године су били приближне величине. А шта да радимо са Крушевац јелте. Него ја рачунам на оној висини и пространству, може комотно једна метропола да стане, ту је одма и стари Рас, Пећ... па чист планински ваздух мало