Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

εργασία

Члан
  • Број садржаја

    252
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О εργασία

  • Ранг
    Интересује се
  • Рођендан 05/12/80

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Тимочка крајина
  • Интересовање :
    Политичка економија, социологија, филозофија, политичке науке, вегетаријанство, бициклизам, поезија, дружења...

Скорашњи посетиоци профила

422 profile views
  1. Књиге о економији

    Nađoh vremena da konačno odgovorim. To je Roberts govorio o profitnoj stopi na svetskom nivou ali za visokorazvijene zemlje imamo podatke mnogo, mnogo i mnogo bolje nego u vreme kada su Smit, Rikardo, Mil i Marks živeli. Pad prosečne profitne stope za desetine zemalja jasno se ocrtava, a zahvaljujući radovima iz ekonofizike sada možemo da vidimo i strukturu profitnih stopa za jednu privredu. Kako su predvideli matematičari Emmanuel Farjoun i Moche Machover još 80-tih, na osnovu svojih teorijskih probablističkih postulata, empirijska istraživanja su pokazala tzv. gama statistički raspored profitnih stopa za masu preduzeća u jednoj ekonomiji. Evo na primer, kako to izgleda za Japan i Švedsku: Isti autori su u svojoj knjizi Laws of Chaos pokazali šta se dešava sa gama raspodelom kada prosečna profitna stopa počne da pada. Čitava struktura stopa počne da se sužava, pa se verovatnoća nalaženja preduzeća u zoni niske profitabilnosti, od recimo 5 %, sve više uvećava što ima za posledicu sve veći broj njih koja odlaze u bankrot, a što dalje vodi u nestabilnost privrede, nezaposlenost, neiskorišćenost kapaciteta sa krajnjim ishodom u recesiji. Evo i tabela koja pokazuje šta se dešava sa gama raspodelom kako profitabilnost odmiče: Kao što se da videti u hipotetičkom primeru, ako bi srednja profitna stopa pala na 5%, više od 56 % verovatnoće bi postojalo da jedno preduzeće bude pod pretnjom nestanka. Krajnja desna kolona pokazuje koliko se uvećava procenat krajnje devastiranih firmi. Toliko o tome da, eto tako, nije bitno šta će se desiti sa profitnim stopama. Motor i sveža krv kapitalizma nalazi se u dovoljnoj masi viška vrednosti, koja može da se akumuliše i krene u R&D i nove investicije koje povlače uvećanje proizvodnje i rast zaposlenosti. Očigledno je da kapitalizam u svom najboljem izdanju ne može da obezbedi kontinuirani nivo zaposlenosti i iskorišćenost kapaciteta što se odražava na uništene živote miliona ljudi i njihovih porodica. Sredinom 60-tih i 70-tih postojala je čak zasebna disciplina - socijologija ekonomskih fluktuacija, koja je pratila posledice na širem društvenom planu, od rasta kriminala, trenda razvoda brakova, porasta siromaštva, društveno devijantnog ponašanja itd. itd čiji su uzrok bile ekonomski ciklusi. Poslova ima i biće ih i nije problem u automatizaciji, koja je u XX veku bila enormna i koja uprkos rastu stanovništva nije dovela do katastrofalne nezaposlenosti, već je problem u samooganičenoj reprodukciji kapitalizma koja se odvija na proizvodnji razmenske vrednosti koja predstavlja granicu i prvi uzrok i smisao kapitalizma kao takvog. No, izlgeda da je najbolje rešenje ne tražiti rešenje jer kapitalizam kao svetinja ne sme da se ama ni najmanje dira.
  2. Osnovi ekonomije

    Niko ne umanjuje značaj Adama Smita, naprotiv, ali on naprosto nije osnivač ni ekonomike, a ni političke ekonomije. Pre njega je postojala čitava plejada sjajnih mislilaca poput Fransoa Keneja, sa njegovom čuvenom Tablicom, a tu su raznovrsni fiziokrati, pa Džejms Stjuart, koji je prvi na engleskom izdao knjigu koja u svom naslovu nosi termin "Political Economy" i tako redom sve do Vilijama Petija, za koga se smatra da je prvi primenio naučni metod u ekonomiji. Naravno, možemo drugačije kriterijume da postavimo i drugačije rekonstruišemo istoriju jedne discipline ali je jasna stvar da novo doba nauke počinje sa enciklopedistima i raspoloženjima i kulturnom baštinom 17. veka, koja se temelji na renesansi. Inače, i dalje pretpostavljaš samome sebi nekog diskutanta sa kojima hoćeš da se flejmuješ, pa mene citiraš u porukama. Rekoh već da me takva vrsta "dijaloga" ne interesuje. Iz poruke u poruku ponavljaš kao papagaj da nećeš da vodiš diskusiju sa mnom ali uporno to i dalje radiš. Što se mene tiče ideš na ignore...
  3. Књиге о економији

    Онда буди прецизан кад потежеш старог бритиша. Пад стопе продуктивности настаје као последица недовољне акумулације капитала из које би текле инвестиције у довољном обиму за R&D и улагање у производни сектор. Робертс и остали аутори, који инсистирају на недовољној профитабилности капитала, посустајање раста продуктивности користе као један од индикатора за тенденцијски пад профитне стопе. Ево графикона који показује слабљење раста продуктивности водећих западних капиталистичких земаља у последњим деценијама. А Смит, Рикардо, Мил и други, јел и они "дрвише"? За сјајну критику Костаса Лапавистаса и осталих марксиста који су сумњичави према недовољној профитабилности као узроку кризе из 2008. године видети радове Andrew Klimana. Графикон говори сам за себе.
  4. Osnovi ekonomije

    Оснивач нововековне економије није Смит него Вилијем Пети давно, давно пре Смита.
  5. Књиге о економији

    Хвала на увредама, послушаћу твој савет да кренем од буквара, како бих прво научио слова да читам, која ти пишеш неправилно и тако схватим све могуће небулозе о "слободи" разноврсних либертаријанаца. Иначе, Робертс не говори о паду стопе продуктивности него о тенденцијском паду профитне стопе, а то нису исте ствари. Иначе, и Адам Смит, и Дејвид Рикардо, затим Џон Стјуарт Мил, вероватно све сами марксисти, "дрвише" о тенденцијском паду профитне стопе пре Маркса...
  6. Osnovi ekonomije

    Nema tebi sinko spasa jer nemaš veze ni sa logikom, a ni sa vaspitanjem. Ostavljam te da se raspravljaš sam sa sobom jer očigledno nisi sposoban da vodiš dijalog.
  7. Osnovi ekonomije

    Ajde razmisli šta si napisao, pa se javi. Toliko protivurečiš samom sebi da čak ne moram ni da se trudim da ti odgovaram.
  8. Osnovi ekonomije

    Kasnim malo sa odgovorom. Ništa novo kada su velike recesije i depresije u pitanju. Posle svakih takvih lomova krupni oligopoli još više jačaju svoju poziciju tako što proširuju svoj udeo na tržištu istiskivanjem ili otkupom svojih konkurenata usled njihovog propadanja. Evo ti jedna mala tabela koja pokazuje kako cene malih i sitnih proizvođača padaju, dok krupni igrači čuvaju svoje u toku istorije privrednih ciklusa u drugoj polovini XX veka za SAD. To je osnovni mehanizam kapitalističkih kriza da se konstanti kapital nagomilan, mahom ali ne i uvek, u rasprštenim malim biznisima obezvredi ili usled amortizacije otpiše čime se oporavlja prosečna profitna stopa i time postavlja temelj za sledeći polet. Sve bi bilo lepo kada to ne bi vodilo mnoge firme u bankrot i otupštanje radnika, a na nivou cele privrede u besmislene obustave proizvodnje, neiskorišćenost kapaciteta industrije i posledično manje dobara koje bi društvo sebi moglo da priušti. Što se tiče nagomilanog finansijskog sektora u SAD, ima tu svega i svačega, verovatno mnogo interesnih grupa koje su shvatale gde vodi kreditno-hipotekarni bum iz 2000-tih i gledale da iz toga izvuku korist kada sve pukne ali i dalje ostaje činjenica da je pad profitabilnosti nastao u produktivnom sektoru privrede još u leto 2006. godine i da je on bio inicijalna kapisla za sveobuhvatni krah. Na kraju, strahovito spor oporavak privrede SAD i drugih vodećih zemalja kapitalističkog centra ukazuje na veliki problem slabe profitablinosti. Ne verujem da se sve to može objasniti zaverom pojedinih finansijskih krugova. Evo grafikona, sačinjenim po različitim metodlogijama merenja prosečne profitne stope u SAD i svuda se vidi jasan pad još 2006. godine. Dakle, godinu dana pre kreditnog pucanja. A evo još jednog grafikona koji pokazuje pad ukupne mase profita, takođe godinu dana pre pucanja hipotekarnog balona. I napokon, tendencijski pad profitne stope izražava se i u drugim kapitalističkim ekonomijama. Evo ti kompozitni grafikon za zemlje G7 (Francuska, Italija, Velika Britanija, SAD, Kanada, Japan, Nemačka) i zemlje BRICS-a (Brazil, Južno Afrička Republika, Rusija, Kina, Indija) koje su prikazane kao "world" profite rate. Kao što se da videti indeksirani pad profitne stope, iako se oporavio nije dostigao nivo iz 1963. godine. Još jasnije se vidi da je oporavak u visokorazvijenim kapitalističkim zemljama bio slabiji. I to je osnovni problem, političke elite tih država moraju da uleću u kreditno-monetarne balone, da bi na veštački način održavale privredni rast i zaposlenost i izbegle veliki krah kakav se dogodio 30-tih godina XX veka. Problem je u samom kapitalističkom mehanizmu materijalne reprodukcije društva ali to neće niko da prizna. Tako da ne verujem u namerne i zavereničke poduhvate "skirvenih kancelarija". U svakom slučaju, pusti linkove tih tekstova koje si čitao.
  9. Osnovi ekonomije

    Ja to nisam ni rekao niti zastupam takvu teoriju. Ja insistiram na tendencijskom padu prosečne profitne stope i cikličnoj krizi profitalibnosti kapitala. Ali ti očigledno razgovaraš sam sa sobom. To eventualno važi za kratkoročne fluktuacije od grane do grane privrede usled kolebanja ponude i potražnje. Dakle, ne samo potražnje (koja reprezentuje to što ti hoćeš da kažeš - promenu preferenci potrošača) već i ponude, a ponuda nikako ne zavisi od promena potreba kupaca već od tehničke strukture i uslova proizvodnje, a koja se odražava na troškove inputa. Ali mi ne govorimo o tome nego o cikličnim krizama celokupne privrede kada nastaje opšti slom. Crkavali su i u Britaniji u XIX veku, crkavali su u imperijalističkim ratovima sve do danas, crkavaju po raznoraznim nedođijama kapitalističkih marionetskih država širom Azije i Afrike...
  10. Osnovi ekonomije

    Ne bih se baš složio. Labour participation rate u Sjedinjenim Državama se nije oporavila od 2001. godine, kada je prvi put opala, a od 2008. imala je dodatni pad. Plus rastu part-time poslovi, pa ljudi ne mogu da rade puno radno vreme iako bi želeli. Na to trebamo da dodamo bacanje radne snage u niže plaćene poslove i dekvalifikaciju. Socijalna mobilnost može da bude veća samo ako kapital može da iznedri dovoljni nivo akumulacije iz koje bi tekle investicije, ako toga nema o ni okakvoj mobilnosti ne može se govoriti osim da se stave ruke u džepove, i tako gladnog stomaka šetati ulicama... Uvrede ostavi po strani, jer njima nećeš steći prednost u raspravi. Hvala na objašnjenju da sam glup, uzeću to u obzir. Dakle, haos iz 30-tih godina je nastao zbog "promene potreba ljudi"? I svaki put kada se dese depresije one su izazvane promenama ljudskih potreba! I ne tvrdim da ga država može rešiti, ali indirketno si priznao da kapitalizam stvara haos i da ne može da ga reši sam po sebi, čime sam zadovoljan. I ja se zaista pitam kako da ja pričam sa tobom. Naprotiv, baš tamo gde ga ima, ima i mnogo problema. No, hajde da se pravimo ludi, gluvi i slepi. Za mene je dobro plaćeni demagog. Srećno vam bilo sa njim.
  11. Osnovi ekonomije

    Беговић није исто што и "економија".
  12. Osnovi ekonomije

    Бацати десетине милиона људи у незапосленост и беду, са ирационалним прекидима производње и расипањем енергије и материјала није ништа нормално нити треба да прихватимо. Да не помињемо политичке и друштвене кризе које из тога проистичу. Фирме не пропадају само због промене потреба људи, већ због много других фактора. На пример, услед тенденцијског пада профитне стопе, на који не могу да утичу зато што је ова законитост уткана у сам механизам оплодње целокупног капитала којим располаже једна национална привреда, затим због индустријске шпијунаже, даље због агресивне политике дампишких цена олигополних структура, онда имамо сами хаос понуде и потражње изазван трком парцијализованих предузећа за што већим профитним стопама итд, ту су исцрпљујуће и бесмислене камате итд. итд. Јел ово неки мистицизам недодирљивости? Било је периода када се држава минимално мешала у привредни систем, па је опет било хаоса. Иначе, крупни олигополи стално се "мешају" у тржишни механизам и врше његове поремећаје, па је оваква тврдња о "не мешању" логички non sense. Лоши услови и сада владају само окрећемо главу од ружноће стварности. У Великој Британији када је Маркс писао своју критику политичке економије регистровани пауперизам за 1865. годину износио је 971.433 особа што је на ондашњу масу становника вишу од 20 милиона заједно за Енглеску и Велс чинило 4,6 %. У Сједињеним Државама у 1970. години, када је још увек владао Golden Age за капитализам, негде око 14,8 милиона људи је тражило социјалну потпору, дакле најнижи опустошени слој друштва, што на 210 милиона тадашњих Американаца чини негде око 7 %. То у самом центру империјалне метрополе, а како стоје ствари по недођијама Азије и Африке боље да не говоримо.
  13. Sa uvođenjem osnovnog dohotka neće se ništa rešiti. Problem nije u robotima i automatizaciji nego u nedevoljnoj akumulaciji kapitala zbog opadanja profitabilnosti. Sve to uzrokuje nedovoljne investcije. Niša nas ne sprečava da multiplikujemo mašine i uvećamo proizvodnju, što zahteva dodatno angožovanje radne snage uprkos povećanoj automatizaciji, i tako odgovorimo na nezadovoljene potrebe mase ljudi. Ali zvrčka kapitalizma jeste upravo u tome, što se on zasniva na oplodnji vrednosti, ako ona nije dovoljna onda nema ni kupovne moći koja bi podstakla tražnju za proizvodima, a nema ni dovljnog viška vrednosti za dodatne investcije koje bi se reprezentovale u dodatnoj zaposlenosti. Ono što se redovno izostavi kada je problem robotizacije u pitanju jeste masovna dekvalifikacija zanimanja ljudi koji će ostati na poslu. Njihov rad će se uprostiti i stvaraće manje vrednosti, pa će po kapitalističkoj logici biti i manje plaćen uprkos povećanoj marginalnoj produktivnosti radnika. Plus ovo će imati udaljene efekte na druge grane privrede, koje neće biti zahvaćene robotizacijom, tako što će horda otpuštenih ljudi u jurnjavi za poslom smanjiti u tim branšama nadnice zbog povećane ponude rada. Sve u svemu, biće tegobno za desetine miliona ljudi uprkos fantastičnom napretku tehnologije. Dakle, neće biti problema samo sa dugotrajno nezaposlenim ljudima, nego i sa padom nadnica u mnogim oblastima privrede, da ne govorim o porastu zaglupljujućih poslova koji će sakatiti intelektulane, kreativne i fizičke sposobnosti i muškaraca i žena. No, ništa novo, to su zakonitosti kapitalizma...
  14. Ovo je mnogo lepo pitanje. Najbolje umem da spremim velike pšenične pljeskavice, kuvano sočivo i znam da pečem mnogo ubav hleb i integralni i od belog brašna. Znam dosta toga ali da skratim na ono što najviše volim.
  15. Време баба

    Narod koji posle svega i dalje glasa za Vučića i treba da propadne.
×