Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

εργασία

Члан
  • Content count

    122
  • Joined

  • Last visited

О εργασία

  • Ранг
    Интересује се
  • Рођендан 05/12/87

Recent Profile Visitors

211 profile views
  1. Па мислим да си већ дао сам себи одговор. Не мора да се нико сложи са мном, слободно можете да критикује моје ставове али мислим да је .NET технологија најбоља за ту сврху да кренеш са десктоп апликацијом, која ће касније захтевати скок у магичан простор интернета. C# је постао много моћан језик и веома је лепо интегрисан преко платформе .NET са C++, ако стварно буде запело негде да је потребан језик нижег нивоа. Дакле, WPF заједно са ASP.NET уз веома моћно развојно окружење Visual Studio. Практично све је ту на једном месту. Наравно, заборавио сам да уз то иде и подршка SQL Server. Једини достојан конкурент би био свет Јаве и свих дрангулија које иду уз њу али ту галаксију ја слабо познајем, па не бих да коментаришем.
  2. И шта заправо аутор предлаже? Да велики престану да буду велики?
  3. Колико је наша политика карикатурна. Јанковићу, боље иди играј кликере, ако уопште и то умеш!
  4. @Juanito Vidim da često navodiš Fajnmana. Da li si slučajno čitao njegovu knjigu Osobitosti fizikalnih zakona?
  5. Sad već pričaš gluposti. Kamata ne zavisi od toga. Kod pojedinačnih kompanija ali na nivou cele privrede prosečna profitna stopa pada zbog manje oplodnje vrednosti, zbog istiskivanja radnika iz proizvodnog procesa usled tehnološkog napretka, zbog ukupnog rasta konstantnog kapitala, a sve je to lepo dokumentovao Andrew Kliman empirijski i teorijskim matematičkim računom. Dodao bih ovde i Michael Roberts-a. Što se tiče konkretno SAD, slabiji porast prosečne profitne stope (ali nikako da vrate profitabilnost iz 60-tih) je posledica uvećane eksploatacije radne snage, a ne zbog produktivnosti. Produktivnost ne stvara vrednost nego uvećava fizički obim outputa. Ako ćemo da govorimo u marksističkim terminima... Sve u svemu sada se nagornjavaš, a o nekoj ozbiljnoj raspravi nema govora.
  6. Slažem se. Razapeti smo između primitivnog dogmatizma i opasnih praznoverica.
  7. Slažem se da u nauci ništa nije dokazano u smislu apsolutnog dokaza jednom za svagda ali ako ćemo da pođemo od Popera, Lakatoša i ostale bratije "dokaz" je moguć u svetlu dostignutog pozadinskog znanja sadržanim u skupu teorija za koje se drži da su "činjeničke". Ako teorija koja je pod pritiskom provere u jednoj oblasti naučnog istraživanja izdržava sve naše dovitljive testove onda se ona može smatrati dokazanom. Barem dok se ne pojavi fenomen koji joj protivureči u njenim deduktivnim predviđanjima ili pak ako se nešto ne desi neočekivano revolucionarno u korpusu pozadinskog znanja (promena neke teorije na osnovu koje se temelje koncepti naših instrumenata u eksperimentima). Priča se ovako dodatno komplikuje i teško je ljudima objasniti razliku između hipoteze i teorije, pogotovu što je Poper uveo u epistemologiju uvid da su prihvaćene teorije same po sebi "hipotetične".
  8. Društvene nauke imaju svoje metode (anketa, intervju, posmatranje, komparativna metoda itd. da ne ulazimo u različite metodološke koncepcije u zavisnosti od raznovrsnih teorijskih pravaca), a mogu da pozajme metodološki instrumentarijum iz prirodnih nauka pod uslovom da to dopušta predmet istraživanja. Ne bih društvenim naukama otkazao tu počast da nose titulu "nauka". Svaka oblast istraživanja diktira pristup koji ćemo primeniti, zatim tehnike istraživanja, modele itd. Hoću reći da prirodne nauke nikako ne bi trebale da budu sinonim za naučnost. Prirodne nauke imaju svoju logiku, društvene su pak u nekom svom domenu. To ne znači da ne mogu da se međusobno prožimaju. Naprotiv...
  9. Зашто право не би било наука?
  10. Dakle, Zapad toliko voli Jugoslaviju da joj daje kredite kako bi Tito kupovao stotine i stotine sovjetskih tenkova T-55, davao kredite da bi smo pazarili desetine MiGova-21, kasnije 80-tih tu je i MiG-29, pa raketni sistemi kub&kvadrat, maljutke itd. itd!?!? Toliko su ti zapadnjaci blesavi da daju pare kako bi smo mi podizali vojnu industriju i prodavali oružje raznoraznim levičarskim vladama širem nesvrstanog sveta? Zanimljivo... Lakši tretman sa kamatama od 8 % do 10 % godišnje!? Kreditni rejting zavisi od dinamike otplate kredita, a ne od geopolitičkih zavrzlama. Mnogo je bitna Jugoslavija tom Zapadu koji je imao više od 10 hiljada termonuklearnih bojevih glava. Da, jako bitan faktor... Što se tiče Marksa i njegovog zakona tendencijskog pada profitne stope ovo je potpuno netačno. Profitna stopa pada zbog rasta organskog sastava kapitala koji je izazvan sve većim ulaganjem u tehnološki napredak i obim konstantnog kapitala. Uzmi knjigu Henrik Grosman, Zakon akumulacije i sloma kapitalističkog sistema radi lakšeg razumevanja tog fenomena.
  11. Mnogo voliš da pričaš o ekonomiji napamet. Ako već hoćeš da se baviš tom oblašću onda bi trebao da barataš barem elementarnim podacima i teorijskim modelima. Da krenemmo redom: 1) SFR Jugoslavija je od 1965. do 1990. otplatila 34,216 mlrd $ glavnice + 17,877 mlrd $ kamata što mu ukupno dođe 52,093 mlrd. $. Dakle, to su otplaćena zaduženja. Veoma velika cifra koja je morala da se realizuje na međunarodnom tržištu prodajom roba, usluga i drugim poslovanjem. Prema tome, govoriti o nekakvoj "pomoći" za badava od strane Zapada ne pije vodu i predstavlja desničarsku demagogiju. Za sve vreme svog postojanja, kao i svaka druga privreda u svetu, funkcionisala je uzimanjem kredita i konstantnim otplatom pristiglih ranijih obaveza. Recimo, uzmimo samo segment od 1976. do 1980. otplaćena glavnica je iznosila 7,144 mlrd $, a kamata 3,205 mlrd $. (ukupno: 10,380 mlrd $). Kao takva Jugoslavija je imala dovoljan kreditni rejting da su joj ne samo državni poverioci, nego i privatne banke, izdavali kredite za sve vreme njenog postojanja. Dakle, i u toku 80-tih, za vreme stabilizacionog programa uzimali su se finansijski krediti. Spoljni dug kao knjigovodstveni zapis ne daje dovoljnu informaciju o strukturi i ročnosti otplate kredita, pa se ne može videti dinamika istovremenih isplata i uzimanja novih kredita. Ali zato postoje drugi dokumenti i izveštaji koji daju detaljniju sliku. 2) Ima zdravu ekonomiju tako što poslednjih sedam godina postiže jedva rast od 0,2 % godišnje!?!? Ima jaku ekonomiju tako što obara kamatne stope čak u zonu negativnih vrednosti!? Ima jaku ekonomiju tako što povremeno započinju rat valutama? Ništa im tu ne mogu pomoći roboti i Toyota motori... 3) Karl Marks ne objašnjava ekonomske krize mehurima nego tendencijskim padom profitne stope i hiperakumulisanošću konstantnog kapitala. Dešavanja na finanijskom tržištu su samo simptomi i propratni efekti nedovoljnog viška vrednosti za dalju akumulaciju u proizvodnoj sferi kapitala. Moraćeš malo bolje da se upoznaš sa osnovnim postavkama Marksove kritike političke ekonomije. 4) Nema šta ko da bude strog ili da bude blag. Krediti se otplaćuju na osnovu vremenske dospelosti. I još nešto vrlo važno, cene nafte su od 1974. do 1979 skočile gotovo 40 puta zbog embarga zemalja OPEC-a kao rekacija na politiku Izreala. Sve zemlje, pa i Jugoslavija su pretprele šok zbog toga. Trećinu svojih kredita (16,787 mlrd $) dati su za uvezenu naftu. Dakle, neće biti da je privreda bila komično neefikasna nego je Jugoslavija trpela recesiona i druga tumbanja na međunarodnom tržištu. Sve zemlje, uključujući tu i SAD, imale su pad privrede početkom 80-tih. Profitabilnost kapitala ni dan danas nije vraćena iz 60-tih, a ekslpoatacija rada širom sveta je svuda povećana, što je bio uslov da kapitalizam nastavi novu fazu akumulaciju poslednjih tridesetak godina. O tome nekom drugom prilikom...
  12. Никад ми неће бити јасно како стране дознаке наших радника могу да буду "помоћ"? Тај новац су људи зарадили својим радом и послали својим рођацима да нешто купе. Куповина и продаја нису "помоћ" него пословни однос. Помоћ би била када би француска влада или неки добротвор бесповратно дали неки новац или када би нека фабрика бесплатно поклонила неку машину. У осталом у 1980. години СФР Југославија је имала 70 млрд $ БДП мерено текућим ценама, па се поставља колико су то биле велике дознаке да би се остварио оволико велики БДП? На крају шта рећи о другим државама (капиталистичким) које исто тако примају дознаке своје емиграције? Ала код нас пропаганда против социјализма цвета...
  13. Možda njegov ideološki sabrat ima dodatno objašnjenje: I am totally against dictatorships. But a dictatorship may be a necessary system for a transitional period. At times it is necessary for a country to have, for a time, some form or other of dictatorial power. As you will understand, it is possible for a dictator to govern in a liberal way. And it is also possible for a democracy to govern with a total lack of liberalism. Personally, I prefer a liberal dictator to democratic government lacking in liberalism. Friedrich von Hayek