Добро дошли на Живе Речи Утехе

Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,

молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате. 

62af87b658a0499c818723abb72a2556.png

Ana Bjelan

Члан
  • Content count

    22
  • Joined

  • Last visited

  1. Postovani oce, jako ste mi lepo odgovorili ali kada zivite u svetu to je sve mnogo teze primeniti u praksi. Zato mislim da je za duhovno jake ljude najlepse u manastiru, jer mnogo stradaju od drugih manje duhovnih ljudi. Na primer onaj decko koga sam spomenula ovde pokazao se kao jako neozbiljan i mnogo manje verujuci od mene iako sam ja dala sve od sebe da to uspe. To ipak nije uspelo. Koliko tu ima nase krivice? Bog moze uticati na coveka samo donekle, pa zato trpimo zbog drugih ma koliko se trudili. Da li to znaci da ni ja nisam bila ispravna, pa nije uspelo ili jednostavno Bog ne moze toliko da utice na njega ukoliko on nece da se menja na bolje? Hocu da kazem koliko zapravo mogu da krivim sebe ako dam sve od sebe, molim se za tu osobu i trudim se svim silama da budem ispravna, pa opet ne uspe? Bog ne moze meni ispunjavati sve zelje ma koliko se trudila da budem ispravna. Zasto toliko stradamo zbog gresaka drugih? I oni imaju slobodnu volju i ponekad Bog jednostavno ne moze da dopre do njih uprkos nasem trudu. Opet kazem mislim da je najlepse u manastiru za ljude koji su osetljivi, jer u svetu je puno patnje. Nadam se da ste razumeli pitanje.
  2. Htela bih jos da dodam da mnogo znaci kad se molimo za bliznje i oni za nas, jer nas molitva oslobadja dok nas greh zavodi i zarobljava. Tek kad shvatimo koliko smo nemocni i nista bolji od drugih imamo pravo smirenje i ponekad je potrebno da se i drugi moli za nas, a isto tako kad se molimo za drugog to mu pomaze da se izbori sa svojim slabostima i privuce blagodat Boziju.
  3. Postovani oce, kazu da Bog ne kaznjava nego se mi greseci udaljavamo od Njega. Pokajanjem se vracamo Njemu, ali ako ponovo zgresimo udaljavamo se jos vise. Mozete to malo pojasniti. Na koji nacin se mozemo pribliziti Bogu nakon sto smo svesno zgreslili, odnosno nakon sto smo znali da je pogresno, a opet smo to uradili. Mogu da kazem da je onda stradanje jos vece i da kad osetis radost znas da ti je Bog oprostio...
  4. Sto se tice Miroljuba Petrovica sigurna sam da on prati ovaj forum. Ako je i dalje uporan u tome da ne bude u pravoslavnoj crkvi, mislim da mu se duplo vise oduzima kada govori protiv nje. Sta mislite na koji nacin bi on trebao da se obrati i krene pravim putem i kako se covek moze izboriti sa gordoscu? U danjasnje vreme ljudi su mnogo gordi i samoljubivi. Na koji nacin covek treba da se izbori sa tim? Svako dobro oce Savo!
  5. Postovani oce Savo, zelim da vam ispricam kako sam ja dozivela metanoju ili totalni preobrazaj. Razmisljala sam da o tome napisem knjigu, al jos je rano za tako nesto... Prica ide ovako: rano sam ostala bez oca. Moji roditelji su bili posteni, ali nisu bili neki vernici. Kada je moj otac u mojoj devetoj godini umro nigde nisam pronalazila utehu. Postala sam tuzno dete. Sa devetnaest godina sam posla na studije prava i tamo sam dozivela potpuni sok prekid svesti. Zavrslila sam na psihijatriji. To je bio pravi sok za mene. Buduci da sam bila osetljive prirode i perfekcionista, i da sam sve gutala u sebe sve to prekomerno ucenje i stres je uzelo maha i trebalo mi je neko vreme da se oporavim. Sama sam odbacila lekove, jer ne verujem u njih. Isla sam na trcanje i to mi je donekle pomoglo. Upisala sam drugi fakultet i to se pokazalo kao dobro resenje, ali sam pocela usled neznanja da se bavim astrologijom. Na studijama sam upoznala divnog profesora koji me je uveo u veru. Vremenom sam pocela da batalim astrologiju i polako pocela da verujem sve vise u Boga. Do sada je to bilo kao da verujes da nesto postoji neka sila, pravda, ali nisi siguran na koji nacin. Jedne noci sam imala pravi nalet nekakvih negativnih misli od kojih nisam mogla da se odbranim. Izasla sam na terasu i sela da se pomolim Bogu. U daljini se videla crvena svetlost koja je pokusavala da komunicira samnom. Cuo se neki zvuk, kao da neko glasno guta koji se uporno ponavljao. Malo je podsecao na elektronski zvuk. Crvena svetlost je pokusala da uspostavi kontakt samnom. Pokusavala je da se predstavi kao vanzemaljac. Resila sam da ispitam sta je to. U isto vreme sam razmislala da nemam sta da izgubim. Kako se zvuk ponavljao tako sam i ja uz pomoc noktiju ponavljala odredjeni broj ponavljanja zvuka. Prvo tri puta, pa pet puta... Crvena svetlost se sirila. Jasno se video reptil. Ja sam bila sigurna da je to vanzemaljac. Medjutim nisam htela da pristanem na sve. Na broj sest nisam htela da ponovim odredjeni broj ponavljanja zvuka. Htela sam da porucim da ne zelim da budem njihov prijatelj ukoliko je to samo bedan pokusaj da nas uniste i porobe. Broj sest se uporno ponavljao. Setila sam se da imam sliku Arhangela Mihajla u mobilnom. Potrcala sam po mobilni i okrenula ga sa mislju da je to vera moga naroda i da postuje to. Crvena svetlost je nestala kao rukom odnesena. Svanulo je. Bila sam srecna sto sam komunicirala sa vanzemaljcima. Istrazivala sam toga dana malo na internetu. Srecom naletela sam na video Miroljuba Petrovica koji je govorio o tome da to nisu nikakvi vanzemaljci nego demoni. Naredne noci bila sam kod sestre u gostima. Usred noci dozivela sam neki cudan osecaj straha kao da je neka necista sila bila u prostoriji koja je htela da nastavi komunikaciju samnom. Pribegla sam molitvi i strah je nestao. Kada sam se vratila kuci usred bela dana dok sam slikala Arhangela Mihajla videla sam kroz prozor potkrovlja u polju u daljini belog duha koji mi se priblizavao. Stajao je na nekoj razdaljini sav beo, kao misicav covek i gledao u mene svojom belom pojavom. Pocela sam Isusovu molitvu koja ga je naterala na beg, da bi odjednom potpuno nestao u daljini. Zavapila sam ka Bogu recima Boze gde si gledajuci u nebo i spustilo se neko novo blistavo nebo. Izmedju ovoga neba i onog iznad jasno se videla plava linija. Andjeo mi je pokazao da postoje dva carstva i da mozes da biras. Videla sam veliki beli oblak u toj blestavoj svetlosti koji se podelio na dva dela. Anjdeo mi je preneo informaciju da je na jednom car Lazar. Posle toga molila sam se puno. Moja vera je bila jaka. Svi su videli promenu na meni i poceli vise da veruju u Boga. Citala sam jako puno, slusala sam mnogo predavanja na tu temu. Miroljub mi je odgovarao na hiljade pitanja. Zao mi je sto on nije u pravoslavnoj crkvi i zbog toga vise nismo u kontaktu. Ima dobru dusu, zeli da pomogne. Neka mu Bog pomogne da ide putem po Njegovoj svetoj volji, jer mi se nasao kao prijatelj. Neka ga Bog spase od gordosti tog prvog i najstrasnijeg zla...
  6. Postovani oce Savo dozvolite da vam ispricam jedno cudo koje mi se dogodilo. Dugo sam bila sama i cak sam i pomisljalja da idem u manastir, jer jednostavno nikako nisam pronalazila coveka koji bi mi u potpunosti odgovarao. Bila sam u kontaktu sa jednim tipom i u san mi je doslo da samo treba da prekinem kontakt sa njim i da ce sve biti bolje. Pored toga citala sam dosta Bibliju, sve ono sto govore sveti oci, molila se svakoga dana, imala neko svoje molitveno pravilo, povremeno isla do hrama, trudila se da sto vise rastem u Hristu. Znala sam da manastirski zivot nije za mene, jer sam oduvek sanjala o bracnoj ljubavi i deci. Jedne noci sam se pomolila Bogu da usnim coveka za koga cu se udati. Sanjala sam profil i izgled tog muskarca. Posle toga nista se nije desavalo. Molila sam Boga da ponovo usnim da li cu se i za koga udati. Nista nisam sanjala. Uskoro sam na jako cudan nacin upoznala bas takvog coveka koji mi je i onda dosao u san i po svemu mi odgovara... Cuda su moguca i desavaju se svakoga dana ako odbacimo greh, molimo se i trudimo da obitavamo u bezgranicnoj Bozijoj ljubavi, ako volimo bliznje i pomazemo, jer svi imamo svoje slabosti. Nasa je duznost da se pomazemo u ovom zemaljskom zivotu kao vojnici koji se bore za opste dobro uprkos zlu.
  7. Problem je izmedju ostalog i to kada nismo vise deca, a igrom slucaja jos zivimo sa roditeljima, pa dolazi do nekih sukoba... Imam jos jedno pitanje kako da se odbranimo od tudjih negativnih misli i osecanja? Na primer ako je neko jako negativan kako da ne dozvolimo da to utice na nas? Ponekad ne postoji nacin da takvoj osobi pomognemo, jer ulazimo u sukob. Shvatila sam da je molitva jedino resenje da se odbranimo od svih negativnih zracenja.
  8. Oce Savo, zaboravite na pitanje previse je naporno. Ko smo mi da sudimo o drugom i da ga menjamo. Mozda jedino da nam objasnite malo o tom odnosu prema roditeljima kakav treba da bude. Svako dobro!
  9. Postovani oce Savo, imam pitanje koje se tice zapovesti u vezi postovanja roditelja. Jasno je da ne smemo gresiti protiv njih, ali sta da radimo ako vidimo da oni uporno grese? Kako mozemo imati postovanje prema nekome ko uporno gresi ne cini dobro? Kad vidis da ti roditelj nije dobar covek, kako se izboriti sa tim i ne gresiti? Na primer kada vidis da stalno govori samo lose o drugima, da se ne ponasa kako treba prema detetu koje je u hraniteljstvu... Drugo postoji zapovest ljubi bliznjeg svoga. Kako voleti nekoga ko uporno gresi i ne zeli da se menja na bolje? Juce sam u naletu besa kada sam shvatila da se nece promeniti rekla da je budala i jutros vidim da mi je uginula ptica... U prevodu to ne moze doneti nista dobro. Radim i gledam na sve nacine da odem od kuce da ne bih nosila teret drugoga. Moze li biti da su nam roditelji ponekad krst koji nosimo?
  10. Postovani oce Savo, imam pitanje koje se tice zapovesti u vezi postovanja roditelja. Jasno je da ne smemo gresiti protiv njih, ali sta da radimo ako vidimo da oni uporno grese? Kako mozemo imati postovanje prema nekome ko uporno gresi ne cini dobro? Kad vidis da ti roditelj nije dobar covek, kako se izboriti sa tim i ne gresiti? Na primer kada vidis da stalno govori samo lose o drugima, da se ne ponasa kako treba prema detetu koje je u hraniteljstvu... Drugo postoji zapovest ljubi bliznjeg svoga. Kako voleti nekoga ko uporno gresi i ne zeli da se menja na bolje? Juce sam u naletu besa kada sam shvatila da se nece promeniti rekla da je budala i jutros vidim da mi je uginula ptica.
  11. "Ja sam pravi čokot, i otac je moj vinogradar: Svaku lozu na meni koja ne rađa roda otsjeći će je; i svaku koja rađa rod očistiće je da više roda rodi. Vi ste već očišćeni riječju koju vam govorih. Budite u meni i ja ću u vama. Kao što loza ne može roda roditi sama od sebe ako ne bude na čokotu, tako i vi ako u meni ne budete. Ja sam čokot a vi loze: i koji bude u meni i ja u njemu on će roditi mnogi rod; jer bez mene ne možete činiti ništa. Ko u meni ne ostane izbaciće se napolje kao loza, i osušiće se, i skupiće je, i u oganj baciti, i spaliti. Ako ostanete u meni i riječi moje u vama ostanu, šta god hoćete ištite, i biće vam. Tijem će se otac moj proslaviti, da rod mnogi rodite; i bićete moji učenici." (Jovan 15:1-8)