Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

BORIVOJE

Члан
  • Content count

    14
  • Joined

  • Last visited

5 Followers

О BORIVOJE

  • Ранг
    Тек дошaо/ла
  • Рођендан 01/01/11

Profile Information

  • Пол :
    Мушко

Recent Profile Visitors

3041 profile views
  1. pitanjce...

    nisam potpuno siguran ni dali ću umeti da ga dobro postavim ali pokušaću. naročito su mi važni odgovori ženskog dela populacije. gde mi hrišćani u današnje vreme sebe da pozicioniramo na društvenoj lestvici.... gde sam ja, gde si ti... neka je na najnižem stepenu moj komšija beskućnik koji se hrani u narodnoj kuhinji a na vrlo visokoj poziciji na primer mišković, ili već bilo ko iz te klike... gde sam ja u očima drugih ljudi. koje je mesto koje mi oni daju- nazovimo to objektivnim stanjem... ja znam da ćemo mi hrišćani sad svi u glas da povičemo da je jedino važno gde smo mi u očima boga... ok, to je tačno. međutim nije to lako razumeti ni prihvatiti. ja sam kao ok, postim, pričešćujem se, idem u crkvu... a nema kuče zašta da me ujede. šizofreno je to. ja sam neoženjen. tražim ženu. šta ja sebi da kažem... meni pripada sasvim pristojna devojka, čak i pristojne spoljašnosti jer sam je svojom revnošću zaslužio... ili da kažem- ćuti bre borivoje, pokri se ušima. nemaš para za pošten izlazak sa devojkom u grad... za tebe je neka ćopava ili ćorava. napomena- ja nisam licemer... ne mogu da kažem da mi spoljašnji izgled nije važan. nisam toliko jak da bih mogao da prihvatim izrazito ružnu ženu ukrašenu samo unutrašnjim darovima. dali postoji samo jedan kriterujum za pozicioniranje, ili ima više kriterujuma... eto, raspisah se... voleo bih da čujem vaše mišljenje draga braćo i sestre. pozdravlja vas borivoje.

    1. Show previous comments  2 more
    2. Сања Т.

      Сања Т.

      Borivoje...pod uslovom da  nisi Neša, ili Tvrle...postavljas jako teska pitanja. :)

    3. gor.anger

      gor.anger

      pazi se batke :)

       

    4. Postomolitvom

      Postomolitvom

      Kad sam bio klinac sestra je bila malo starija klinka od mene i sjećam se da joj je drugarica poklonila neku porukicu uramljenu na kojoj je pisalo, '' Ne volim te zbog onoga kakva si ti, nego te volim zbog onoga kakva sam ja kada sam sa tobom''. To je eto nešto lijepo iz mog djetinjstva ili ti klinačstva... :)

  2. imam pitanje...

    koga demoni najviše napadaju i zbog čega. tu pre svega mislim na nas mirjane. nesumnjivo da monahe napadaju više. imam subjektivni osećaj da su mene napali svi demoni ovoga sveta... to je verovatno samoobmana. i zaista, kakav je to osećaj biti napadnut od demona... šta takva osoba konkretno oseća. hvala. koga ne mrzi nek piše... pozdrav.

    1. Show previous comments  6 more
    2. Sasa Vojvoda

      Sasa Vojvoda

      @gor.angerIli politicku emisiju :)

       

    3. Марина Савковић

      Марина Савковић

      Мислим да највише нападају оне који се највише труде у напредовању у духовном животу.
      У мом случају, примећујем да када појачам молитву, одмах тог дана почну да ми се намештају ситуације на које сам још слаба и против којих сам помислила да сам се изборила - нпр. нека неправда која покушава да ме уведе у гнев и свађу, нека порука са оговарањем некога и изазивањем мене да и ја кажем нешто о том неком њему иза леђа, неке претужне мисли које ме бескрајно онерасположе и уведу у очајавање, итд. и сл. То ми се дешава и када се причестим, одмах пошто напустим порту моментално почну такве ситуације да се намештају. Све је то јефтина ђаволска обмана и ако јој не подлегнем, него само "искулирам", онда не напада поново и онда осетим баш радост и све ми крене добро. Али знам и да подлегнем, па се то тако заковитла и добије неописиве размере (нпр. гнева, јер ме то у посту тиранише), да не знам шта ме је снашло (и то овако најјаче буде баш тог дана када се причестим).
      Помаже и оно правило: када приметимо неку помисао или ситуацију која нас наводи на неки грех на који смо слаби, одмах кажемо одлучно у себи "не, не примам, не прихватам" и одмах потом се прекрстимо и изговоримо наглас или у себи "Господе, Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног." Ову тешку артиљерију сам почела да примењујем и делује тренутно и трајно тј. до следећег напада. Иначе, тако саветује о.Рафаило.

    4. BORIVOJE

      BORIVOJE

      u vezi sa pričešćem si potpuno u pravu. i ja imam isto iskustvo. napadi su najžešći odmah posle pričešća, ponekad traju čitav dan... treba iskulirati. ali i to se uči vremenom. ranije sam se pecao na svaku pomisao. sad sam počeo da razlikujem pomisli i situacije koje bi mogle da me dovedu u iskušenje. po mom mišljenju za uspešnu duhovnu borbu potrebno je izvesno iskustvo. a i ne napadaju demoni svakog čoveka na isti način. znaju njegove slabosti. udaraju tamo gde je čovek najtanji.

  3. "radost u čoveku je zapaljeno kandilo pred bogom"

                                                                lično ja.

  4. svako ko se moli bogu, moli se za spasenje. bog mu šalje ono što je za spasenje potrebno. često to nisu materijalne stvari.