Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

PredragVId

Члан
  • Content count

    1971
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    4

PredragVId last won the day on Јануар 20

PredragVId had the most liked content!

О PredragVId

  • Ранг
    Дуго је са нама
  • Рођендан 05/23/77

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Београд
  • Интересовање :
    Црквена музика, пешачење, планинарење

Contact Methods

  • Yahoo
    pedjasokobanja@yahoo.com

Recent Profile Visitors

13536 profile views
  1. П о м е н с у р д у л и ч к и м м у ч е н и ц и м а Вест од: уторак, 19. нов 2013, 22:00 -> 01:05 /РТС/ На једном од највећих стратишта у Првом светском рату на југу земље, у Сурдулици, погубљено је више од три хиљаде грађана, међу којима је било и петсто највиђенијих Лесковчана. Њима је одржан помен у цркви Оџаклији. Само десетак дана након бугарске окупације Лесковца, 19. новембра 1915, пре подне, пошли су пешке ка стратишту у Сурдулици. У првој групи Лесковчана били су учитељ, ђакон и пет свештеника. Предводио их је молитвом намесник лесковачки Стеван Комненовић. Последње што је велики свештеник рекао било је "Боже, сачувај Србију", након тога одсечен му је језик, прича свештеник Мирослав Јовановић: "Наш, лесковачки просветитељ Сретен Динић назвао их је сурдуличким мученицима, он је иницирао да се уз јунака Николу Скобаљића прогласе светим." То је био само почетак одвођења без повратка најугледнијих грађана Лесковца: учитеља, трговаца, индустријалаца, народних посланика. Следећа група зверски је убијена у Сурдулици, на Светог Николу. Масовна убиства после Топличког устанка, па пред крај рата. "Како би спровели у потпуности бугаризацију, окупатори су најпре уништавали свештенике и учитеље", наводи др Иван Бечић, историчар. "Страдало је око пет стотина највиђенијих грађана, што је на 15.000 становника ондашњег Лесковца велики губитак. Укупан број страдалих у Првом светском рату је неколико хиљада." Град Лесковац се заветовао да ће чувати сећање на страдалнике у ЦХ: Зивојин Тасиц, Савез потомака ратника 1912-1920. "Постојала је резолуција којом се град обавезује да жртве неће заборавити, не само ове који су страдали у Сурдулици већ и на другим местима у околини", подсећа Живојин Тасић, из Савеза потомака ратника 1912-1920. "Али, после Другог светског рата на завет се заборавило." Савез потомака ратника Србије од 1912-1920, који чува и негује традиције ослободилачких и одбрамбених ратова, од прошле године организује помен. Одржан је и данас, у цркви Оџаклији, у присуству малог броја људи који добро познају овај део тешке историје Лесковца.
  2. П р е н о с м о ш т и ј у и о с в е ћ е њ е с п о м е н к о с т у р н и ц е (Линк: цео албум на Епархија врањска)
  3. Пренос моштију сурдуличких мученика и освећење Спомен-костурнице (1924-2010) у Сурдулици Поводом преноса моштију сурдуличких мученика из Првог светског рата у обновљену Спомен-костурницу у Сурдулици, у току протекла два дана одржано је више значајних догађаја. Тако је у петак - 28. маја 2010. године, најпре отворена изложба ликовних радова ученика основних и средњих школа из Србије и Републике Српске, а затим је у сали новоизграђене средње Техничке школе ''Никола Тесла'' у Сурдулици, одржана промоција монографије ''Спомен-костурница 1924-2010'', аутора Рајке Дојчиновић, историчара из Сурдулице и извршена додела награда за ликовне и литерарне радове, које су читали првонаграђени ученици основних и средњих школа. У сали Дома културе у Сурдулици, одржана је Академија посвећена страдању сурдуличких мученика у Првом светском рату, на којој је своју беседу посвећену овим трагичним догађајима и страшним злочинима над српским народом говорио др Славенко Терзић, историчар из Београда. У уметничком програму, на Академији су учествовали: ученици Техничке школе ''Никола Тесла'' из Сурдулице, хор цркве Светог Ђорђа из Сурдулице и монахиње манастира Свети Пантелејмон из Лепчинца. На крају Академије, Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије, уручио је пригодне награде победницима литерарног и ликовног конкурса ''Отаџбина и слобода - прошлост, садашњост и будућност''. Централни догађај преноса моштију сурдуличких мученика било је богослужење у храму Светог Ђорђа у Сурдулици - 29. маја 2010. године. По позиву Епископа врањског Пахомије, данашњој свечаности је присуствовао изасланик Његове Светости Патријарха српског Г. Г. Иринеја и Светог архијерејског синода СПЦ Његово Преосвештенство Епископ браничевски Господин Игњатије. Данашње богослужење у храму Светог Ђорђа почело је парастосом сурдуличким мученицима, а у наставку је служена Света Архијерејска литургија. Свету литургију су служили Епископи Игњатије и Пахомије, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије врањске. У својој беседи, коју је произнео Епископ Игњатије, говорио је о љубави човека према Богу из које проистичу и све друге љубави, као што је то била и љубав према ближњима коју су показали сурдулички мученици страдајући само зато што су припадали српском народу. На крају Свете литургије, Епископ врањски Пахомије захвалио се Епископу Игњатију на његовом учешћу у данашњем историјском догађају за српски народ са простора епархије врањске, а и шире, истакавши да повод за данашњи догађај треба да буде опомена онима који су до истог довели, а нама потомцима сурдуличких мученика трајно сећање на невино настрадале жртве. По завршетку Свете литургије у изузетно достојанственом поретку, ''у тренутку када су и птице у порти храма Светог Ђорђа престале да певају и када су се само чула црквена звона, када су потекле сузе свих присутних'' кренула је поворка од храма Светог Ђорђа до Спомен-костурнице, предвођена Епископима Игњатијем и Пахомијем, свештенством, монаштвом и верујућим народом, у којој је 36 младића из Сурдулице, Врања, Владичиног Хана и Бујановца, носило 18 сандука са земним остацима сурдуличких мученика. Сандуци са земним остацима сурдуличких мученика, спуштени су у Спомен-костурницу која је подигнута 1924. године, а коју су порушиле бугарски окупатори 1941. године, а која је обновљена од 2004. године (о Спомен-костурници можете прочитати у архиви нашег сајта). Потом су Епископи Игњатије и Пахомије, са свештенство, извршили освећење нове зграде Техничке школе ''Никола Тесла'' у Сурдулици. Данашње догађање, завршено је пригодним програмом испред Спомен-костурнице, у дворишту Техничке школе у Сурдулици, у оквиру кога се присутнима обратио председник Организационог одбора и Удружења ''Стара Сурдулица'' господин проф. др Томислав Радојчић, који је изразио осећање да ће се коначно смирити и у миру почивати земни остаци сурдуличких мученика којима је ово седми пут да буду померане. У уметничком програму, учествовали су: посебно награђена на литерарном конкурсу Милена Ивковић, ученица трећег разреда Техничке школе из Косовске Каменице, Драган Станковић, драмски уметник из Врања и ученици Војне гимназије из Београда. Свечаност је завршена песмом ученика Војне гимназије ''Тамо далеко'', са развијеним заставама Србије и поносним и достојанственим ускликом: ''Живела Србија'' који су громким аплаузом прихватили сви присутни. Данашњој свечаности присуствовали су народни посланици, представници јавног, културног и политичког живота из пчињског округа, представници Удружења за очување традиција ослободилачких ратова до 1918. године из Обреновца, Лесковца, Власотинца, Врања и Сурдулице, ученици основних и средњих школа из Бујановца, Врања, Владичиног Хана и Сурдулице. Преузето са сајта Епархије врањске
  4. СВЕТИ СУРДУЛИЧКИ МУЧЕНИЦИ ПРИБРОЈАНИ ДИПТИХУ СВЕТИХ Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је на свом редовном заседању у Београду 24. маја 2017. године, а на предлог пуноће Епархије врањске на челу са Његовим Преосвештенством Епископом врањским Господином Пахомијем, у диптих Светих уврстио Свете Сурдуличке мученике (више хиљада страдалих, по званичним подацима неколико комисија и то: 1) Међусавезничке комисије за испитивање кршења Хашке конвенције од стране Бугара у окупираној Србији 1915-1918. године, формиране 1919. године на чијем се челу налазио др Рудолф Арчибалд Рајс, швајцарски грађанин, доктор природних наука и шеф лабораторије на Лозанском универзитету; 2) Међународне комисије о бугарским злочинима над Србима од 1915-1918. године, формиране 1919. године, на чијем се челу налазио амерички новинар Вилијам Драјтон; 3) Извештај сурдуличке општине од 1919. године) из окупиране Србије међу којима су били и Митрополит скопски Викентије (Крџић), епископ призренски Никифор (Перић) и игуман манастира Свети Прохор Пчињски Владимир Протић са целокупним братством пострадале у Првом Светском рату у периоду од 1915-1918. године, од бугарског окупатора. За дан празновања Сурдуличких мученика, Свети Архијерејски Сабор је одредио 29. мај, дан када су њихове Свете мошти похрањене у Спомен-костурницу 2010. године. Мошти мученика биле су похрањене у Спомен-костурници у Сурдулици која је подигнута 1924. године. Желећи да уништи сваки траг о злочинима из Првог светског рата, бугарски окупатори су 1943. године срушили до темеља Спомен-костурницу, а мошти су закопали на више локација у Сурдулици. Једна локација била је на Старом сурдуличком гробљу. У пролеће 2009. године промислом Божијим, а приликом изградње породичне гробнице, чудесно су се пројавиле мошти мученика. То је био знак да Господ жели да његови Свети коначно нађу свој мир, па су на иницијативу, залагање и труд Црквене општине Сурдулица и Епархије врањске, 29. маја 2010. године свечано пренете, враћене и похрањене, у Спомен-костурницу, која је обновљена 2009. године. Кратко житије Светих сурдуличких мученика 16/29 мај Приликом повлачења српске војске и дела становништва ка југу Старе Србије и према Албанији, током окупације од стране бугарске окупационе власти, дошло је до стравичних злочина у том делу наше земље, а нарочито у Сурдулици и њеној околини. Бугарски окупатор је злочине вршио над виђенијим Србима из свих делова Србије, посебно над Србима из Источне Србије, Вардарске Македоније и са Косова. Међу жртвама злочина велики је број свештеника, свештеномонаха, учитеља, судија, трговаца, официра, деце, а има и високих црквених великодостојника, као што су Митрополит скопски Викентије Крџић, Епископ призренски Никифор Перић, игуман манастира Светог Прохора Пчињског Владимир Протић са целокупним братством. Сурдулица је последње место, пре бугарске границе, где су виђенији Срби спремани да буду интернирани и ангажовани на тежак и присилан рад у Бугарској. Али, по тајним списковима из места из којих су слати заробљеници, многи нису прешли бугарску границу, већ су свој живот скончали у околини Сурдулице. Број убијених је од шест до осам хиљада, зато што Бугарска никада није хтела да отвори своје државне архиве у којима су прецизно дати спискови и број страдалих. Места на којима су после рата пронађени остаци побијених Срба су следећа: Дубока долина, на улазу у Сурдулицу из правца Владичиног Хана, затим Влашки дол, на путу за село Алакинце, Калифер, код данашњег Санаторијума, према селу Ћурковица, Попов мост, Занкова ливада, Радичева њива, Тршина ливада и многа друга места. По завршетку рата 1918. године савезничке комисије су посетиле Сурдулицу и издале документа о бугарским злочинима на француском језику у Паризу 1919. године. У тим документима( 1) Међусавезничке комисије за испитивање кршења Хашке конвенције од стране Бугара у окупираној Србији 1915-1918. године, формиране 1919. године на чијем се челу налазио др Рудолф Арчибалд Рајс, швајцарски грађанин, доктор природних наука и шеф лабораторије на Лозанском универзитету; 2) Међународне комисије о бугарским злочинима над Србима од 1915-1918. године, формиране 1919. године, на чијем се челу налазио амерички новинар Вилијам Драјтон; 3) Извештај сурдуличке општине од 1919. године) се детаљно доказују свирепа убиства, и број убијених, Срба од стране бугарске окупационе војске. Један од чланова савезничке комисије новинар Вилијам Драјтон даје посебан извештај, а доктор Арчибалд Рајс, из онога што је могао да види у октобру 1918. године, даје процену од око две до три хиљаде убијених. Он наводи локације, начин убијања као и имена непосредних извршилаца. После рата идентификовано је око стотину жртава, које су у десетинама сандука похрањене у Спомен-костурници изграђеној у склопу школе, која је у то време саграђена са циљем образовања ратне сирочади. Капела је саграђена на северној страни школе јер се на северној страни испод узвишења на коме је школа налазио сабирни логор за страдалнике интерниране у Бугарску у периоду од 1915-1918. године. После изградње и освећења школе са костурницом, којем су присуствовали краљ Александар Карађорђевић и краљица Марија, патријарх српски Димитрије, многобројни епископи и министри, сваког 28. јуна помен жртвама је обележаван светом Литургијом и парастосом. То је трајало до Другог светског рата када је Сурдулица поново потпала под бугарску власт. У априлу 1941. године Костурница је потпуно демолирана и оскрнављена, а у јесен 1943. године сравњана са земљом. Кости побијених Срба су тајно сахрањене на старом сурдуличком гробљу, близу шуме, тако да нико од мештана није знао где се тачно налазе. После Другог светског рата ненародна комунистичка власт је, затирала све о српству и Србији, те тако није било популарно покретати питање о обнови Спомен-костурнице. Тек крајем осамдесетих година двадесетог века, СУБНОР и локално општинско руководство покренули су то питање, али се због ратова и распада СФРЈ стало са обновом. На иницијативу председника удружења “Стара Сурдулица'', професора Томислава Радјичића са нишког грађевинског факултета, крајем 2003. године почела је обнова, да би 2006. године капела, коначно, била завршена. Почетком 2009. године, при изради породичне гробнице (породица Лакићевић и Хасал, предака мати Фотине, игуманије манастира Бешка на Скадарском језеру у Митрополији Црногорско-приморској), на старом сурдуличком гробљу, пројавиле су се кости сурдуличких мученика. До краја године оне су очишћене и похрањене у осамнаест сандука направљених по пројекту Завода за заштиту споменика културе из Ниша, а 29. маја 2010. године свечано су пренесене у крипту обновљене Спомен-костурнице. Присутан народ је свој дуг према недужним Србима одужио, са надом да су мученици коначно, после скоро једног века, нашли свој мир,. Историја Спомен-костурнице у Сурдулици је историја српског народа у Вардарској Србији, Косову иМетохији, источној и јужној Србији, пуна несрећа, затирања и заташкавања злочина. Овом делу српског народа често је оспоравано да у себи има прави национални српски дух. Од најезде Турака, на ветрометини граница, царства, војски, буна, увек у збегу, покретан српски народ је остао без сведочења о својој прошлости, јер су документи у немирним временима спаљивани, нестајали у пламену, престајали да сведоче о херојском опстајању народа на овим просторима. Тачан број страдалих Срба у Сурдулици и околини никада неће бити познат зато што бугарски архиви у Софији, вероватно, никада неће бити отворени да покажу тачне спискове, односно имена и презимена људи страдалих само зато што су Срби, да би се уништио српски национални дух и да се, по бугарским плановима, никада не би опоравио и повратио. Систематско убијање, на првом месту свештеника, учитеља и друге интелектуалне елите, направило је погодно тле за појаву комунизма између два светска рата, као и у послератном периоду, што ће се, за Србе на овим просторима, а поготово у Вардарској Србији и на Косову и Метохији, на крају 20. века, показати као национална катастрофа, на првом месту у виду однарођавања великих делова српског народа. Преузето са сајта Епархије Врањске: Субота, 27. Мај 2017. године
  5. У диптих светих уписани Свети сурдулички новомученици.

    Вест

  6. У праву си. Једини проблем је што изазивају депресију.
  7. "Ако се ми сами не трудимо да се смиримо Господ неће да престане да нас смирава" - отац Тадеј

    извор

    1. PredragVId

      PredragVId

      "Један добар плач вреди више него 30 таблета за умиравање" - отац Тадеј.

      извор

  8. Данас су у моди дела савремене музике свирана у обради филхармоније. Звуче узвишено и страшно. Али одају једну тајну: великих композитора данашњице у ствари и нема. Пише се обичном човеку - нема узвишених. Некад се музика писала наменски за краљеве и дворове па је тако и звучала. Остале су композиције да сведоче о узвишености узвишених.
  9. Спасовдан прославили и Сремски Карловци:
  10. Деспот Стефан Високи није имао деце а од молитава над његовим кивотом зачето је преко 120 деце. Познато је и Копоринско чудо генерала Монгомерија када је након посете манастиру доживео тешку саобраћајну несрећу а да нико у колима није задобио ни најмању огреботину. Како и сам каже чудо се догодило захваљујучи помоћи светог небеског заштитника манастира Копорина.