Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

Бог је љубав!

Члан
  • Content count

    24
  • Joined

  • Last visited

О Бог је љубав!

  • Ранг
    Почетник
  • Рођендан

Profile Information

  • Пол :
    Небитно
  1. Наравно, у праву си. Не треба духовника оптерећивати неким баналним стварима. Оно због чега су нам потребни јесу савети на путу духовног живота, пошто су они прошли сва искушења са којима се ми сусрећемо. Мени лично је јако пријатан сусрет са особом која зрачи љубављу, а управо то поседују духовници.
  2. Можеш ти да се молиш Богу, и треба да се молиш, али духовник је потребан ради савета, разговора, упустава, пошто су то људи који имају далеко више искуства у духовном животу од нас, и стога треба поштовати то. Христос нас је учио заједништву, међусобној љубави и подршци, чему онда то осамљивање и одбацивање других? Веруј ми да сам разговарао са верујућим људима који су се бавили духовним стварима и светим писмом на своју руку, и знаш који је био резултат? ПРЕЛЕСТ. Буквално су у тумачењу одбацили две хиљаде година искуства црквене егзегезе и учење Светих Отаца. Значи они су паметнији од свих светих у протеклих две хиљаде година? Шта је то него ГОРДОСТ? Чисто секташки менталитет. Црква је заједништво, један живи организам, у којем све упућује једно на друго. Можеш ли да одредиш себи терапију без лекара? Из истих разлога је духовник неопходан.
  3. Који је разлог за такву одбојност према духовницима, ако није тајна?
  4. То јесте, у масовној тучи бјј борац може да фасује, а у 1 на 1 шансе су му огромне. Све зависи од околности. Међутим, не мора човек бити врхунски бјј мајстор да би могао то да провуче на улици, пошто је тај начин борбе велика непознаница просечном човеку. Али у свему је опет хладна глава најбитнија, исконтролисати адреналин. Све зависи од ситуације.
  5. Браћа Грејси су приликом формирања своје вештине, полазили од тога да се највећи број сукоба завршава на поду (партеру), те су до савршенства развили партерне технике дављења и полуга. БЈЈ се показао као екстра ефикасан стил порбе у разним ситуацијама, било улица, било кавез. О томе сведочи маса снимака борба бјј бораца и осталих.
  6. Профи спорт је данас на жалост постао индустрија. Што се улице тиче, не мора да значи да је уличар у предности. Нпр бјј мајстори из Грејси академије су уличаре који су били страх и трепет давили само звони. Најбитније је увек сачувати хладну главу, а томе свакако учи вештина.
  7. Сигурно да и европске, као и источњачке вештине имају корен у религиозности, мада верујем да иста има далеко већи утицај данас на практиканте на истоку него у европи. Код њих је борилачка вештина начин живљења, мишљења, филозофија, док Европљани све то занемарују и црпе само оно што има употребну вредност. С тога је грандмастер Љуба Врачаревић модификовао аикидо технике, одстранивши спиритуалне елементе, сачувавши само оно што има практичну вредност. То је само један пример, човек је прилагодио источњачку вештину европском човеку, његовом начину размишљања. Нас као Хришћане свакако не занима њихова духовност. Просто не могу да замислим данас једног рвача који се везује за древну религиозност. Код европских практиканата исти је случај и са џудоом, који сам и сам практиковао, где је спиритуални елемент потпуно небитан. Међутим, то не значи да код нас нема етике. Има, и те како. Противник се увек мора ценити и поштовати. Извини за претходни пост, занемари га, грешка. Нов сам овде па се још увек теже сналазим...не замери
  8. За данашњег човека то апсолутно никаквог значаја нема, зато што смо фокусирани на практични део борилачке вештине. Говорим о данашњем начину практиковања. Аикидо је и дан данас сачувао медитацију, док тренирајући нисам приметио да је то пример с џудоом, рвањем и другим спортовима, бар код нас, јер је нама њихова духовност страна.
  9. Аикидо је превише прожет источњачком религиозношћу, тако да нисам баш присталица тога, више сам за варијанте где се може раздвојити практични од спиритуалног дела. Што се јапанских вештина тиче присталица сам џудоа.
  10. Кажем ти да ми је савршено познато то стање. Пустио бих сузу а нисам способан ни за то тада. Од велике је помоћи разговор с духовником, али ипак ти мораш први корак да направиш. Нико ти не може помоћи ако се не обратиш за помоћ. Знаш који су симптоми таквог стања, па кад осетиш то обратиш се за помоћ и слушаш упуства. Лично сам у таквом стању осећао недостојност чак и за молитву и читање Библије, школски пример унинија. Такве мисли које си изнела су симптом очајања, а опет то су ти наметнуте мисли, и због тога треба молити се, да би те нечастиви оставио. али све мора корак по корак, увек ћемо падати и устајати, само је битно не изгубити из вида да нас Бог воли и да смо скупо плаћени Христовом крвљу.
  11. Веруј ми да знам шта је униније, и сам сам много страдао од тога док нисам успео све ово да схватим. Савршено сам свестан горчине тог стања. Наравно, нисам ја измислио топлу воду и написао све то што сам написао до сад о томе, али из практичног искуства сам схватио да је све то истина, и мислим да сам компетентан за причу бар на ову тему. Много ми је помогла молитва Златоуста "Слава Богу за све", "нека буде воља Божија" и остало што сам написао. Свакако је пожељно уколико смо у могућности посетити неког доброг духовника и изнети детаљно свој проблем, она нам могу помоћи у великој мери. Наравно, једна битка не значи добијен рат. До краја живота ћемо се борити с искушењима.
  12. Униније пре свега настаје због гордости, самовоље, и постоји још мноштво грехова који могу утицати на развој тог стања. Проблем је што стављамо своју вољу изнад Божије, уместо да се повинујемо Божјој вољи, кад не испадне све како смо испланирали, онда падамо у разочарање, па униније...Због тога, кад на ум дођу помисли негодовања због тренутне ситуације, увек треба помислити "нек буде Божија воља", и бити Богу благодаран за све, било добро било лоше, па чак и за само униније, иако нас некад надјача, морамо да покажемо трпељивост у таквом стању и заблагодарити Богу. Да се осврнем на ово што си написала о враћању у прошлост. Не треба претерано жалити за пропуштеним, јер на тај начин пропуштамо шансе које су САДА пред нама. Превише жалимо за прошлошћу, живимо у будућности, а где је садашњост? И то је ђавољи утицај, јер нам не дозвољава да се Богу предамо ОВОГ ТРЕНУТКА. Међутим, сви ми падамо, и поента је само што брже устати и наставити битку. Што се самоосуде тиче, Христос је рекао да није дошао на свет да осуди, већ да позове грешнике на покајање. Значи кад нас ни сам Христос не осуђује, ни ми то не треба да чинимо, већ да се искрено из свег срца покајемо.
  13. Изгубих из вида још нешто... Кажеш униније наступа онда кад смо млаки...ето ја имам један противпример-свети Серафим саровски. И сам је имао периода када се борио с тим искушењем, а он никако није био млак, већ веома ватрени верник, што му се може видети и из имена (пламтећи, који пламти божанском љубављу-слободан превод)
  14. Депресија је реч латинског порекла, а униније словенског, а имају исто или слично значење (по неким мишљењима можда је униније мало комплетнији термин, али код нас је преовладао термин депресија). Физичка активност је неопходна и за душевно и за телесно здравље. Неопходна је било каква упосленост, било физичка, било молитвена и сл. јер досада је ђавоље игралиште. Није џаба Бог наредио Адаму да ради по врту, као ни Мојсију заповест "шест дана РАДИ...".
  15. Још једна битна ствар код борбе с унинијем: ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ!