Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Поуке.орг инфо

САЈТ АДМИНИСТРАТОР
  • Број садржаја

    636
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Days Won

    2

Поуке.орг инфо last won the day on Фебруар 28

Поуке.орг инфо had the most liked content!

О Поуке.орг инфо

  • Ранг
    Помоћ у невољи

Profile Information

  • Пол :
    Небитно

Скорашњи посетиоци профила

17293 profile views
  1. Текст је ауторски, Александров. Послато са SM-N950F користећи Pouke.org мобилну апликацију
  2. MRAČNA STRANA SRBIJE: Stigli lovci na pedofile

    Na društvenim mrežama u Srbiji, ali i u zemljama regiona, hara sve više "internet predatora" čije su žrtve deca. Među njima je i gomila pedofila koji decu mame na razne lokacije a onda ih seksualno zlostavljaju, ucenjuju... Situacija je alarmantna budući da "internet predatori" ne deluju samo na teritoriji Srbije, niti napadaju samo decu iz Srbije, upozorava sagovornik portala MONDO, osnivač neprofitne organizacije Borba protiv pedofilije Filip Sič. BRUTALNA REALNOST Ekspanzijom društvenih mreža kako u svetu, tako i u regionu Jugoistočne Evrope, proširila se i mreža manijaka, pedofila, i drugih potencijalno opasnih ljudi. Jedan od takvih primera suFacebook grupe za druženje i upoznavanje koje imaju na hiljade članova iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, a u okviru kojih se razmenjuje pornografski sadržaj s maloletnim osobama.Nedavno je jedna takva grupa uznemirila čitav region - pre svega zbog gnusnih komentara koji su se odnosili na seks roditelja i dece, ili seks s maloletnicima. Članovi grupa za druženje i upoznavanje, u kojima ima i onih s pravim Facebook profilima, često pozivaju druge članove na pedofiliju i seksualno zlostavljanje mlađih.KO SU SRPSKI LOVCI NA PEDOFILE?Kao odgovor na izopačene grupe i sve učestaliju pojavu "internet predatora", u Srbiji je osnovana neprofitna organizacija Borba protiv pedofilije koja za cilj ima da proširi svest javnosti o opasnostima koje prete deci i upozori roditelje i nadležne organe na potencijalne pretnje, ali na jedan sasvim drugačiji način...Grupa ljudi okupljena oko te organizacije već nekoliko meseci "raskrinkava" potencijalno opasne muškarce i objavljuje njihove fotografije i prepiske pornografskog sadržaja koje su razmenili s "diverzijom" (13-godišnjom devojčicom - iza čijeg profila se nalazi tim Borbe protiv pedofilije).Za par meseci rada susreli su se sa jezivim sadržajima koji su razmenjeni na Facebook profilima ljudi koji su potencijalna pretnja i navodne devojčice - "diverzije". OPASNO: "Sajber jazbine" stigle i u Srbiju Pročitajte samo neke od strašnih primera u kojima možete videti šta "internet predatori" pišu 13-godišnjoj devojčici ne znajući da se iza njenog profila nalazi tim ljudi okupljen u organizaciju Borba protiv pedofilije:"Jel bi 'tela da budemo goli... Pa 'teo bi da te vidim golu i da te mazim", "Voleo bi ako bi 'tela i malo ovog da ti stavim", "Da li bi probala nešto novo, u gu**", "Voliš li incest... obriši poruke da ti tata ne vidi"... Kao dodatak porukama punih seksualnog sadržaja muškarci "diverziji" šalju fotografije i svog polnog organa, i zahtevaju od deteta da im pošalje fotografiju sebe, ili da uključe kameru i skinu odeću...I tako iz dana u dan na Facebook profil 13-godišnje devojčice pristiže sve više ovakvih poruka... 1 / 5 Izvor: Printscreen/Borba protiv pedofilije/FB Tim ljudi iz organizacije Borba protiv pedofilije nakon prikupljenog materijala isti javno objavljuje na svojoj zvaničnoj Facebook stranici, kao i fotografije pornografske sadržine koje su muškarci slali devojčici. Materijal, kako kaže Sič, prosleđuju policijskim inspektorima. Naš sagovornik kaže da grupe za upoznavanjekojih na ovim prostorima ima više stotina, ako ne i hiljada, u kojima se najčešće mogu sresti potencijalno opasne osobe, obuhvataju ceo Balkan što je alarmantan podatak."Računajte na 500.000+ članova. U svakoj grupi smo u proseku naišli na više od četrdeset predatora od kojih je većina konstantno aktivna. Rušenjem samo jedne grupe smo centru za Visoko-tehnološki kriminal predali spisak od 500+ aktivnih članova ujedno sa dokaznim materijalom. Iste članove srećemo kao administratore grupa namenjenih isključivo za druženje omladine na Facebook-u", objasnio je Sič.Alarmantna je i činjenica da se u takvim grupamanalaze ljudi svih mogućih profesija, pa i državnih intutucija, kao što su vojska i policija, predstavljajući se maloletnim devojčicamasa svog pravog Facebook naloga, na kojima se vidi njihova prava fotografija, tražeći da se upoznaju i razmenjuju pornografske sadržaje. Ono što je takođe uznemirujuće je i činjenica da su te osobe sklone da preplaše i ucene dete do te mere da se ono neće ni obratiti roditeljima. "Nije tajna da smo nailazili na predatore skoro svih mogućih profesija. Pomenute osobe u velikom broju slučajeva nemaju granice. Bilo je primera gde se predlagao dogovor za odlazak automobilom, po savetu dotičnog - 50 metara od škole da ga ne vide kamere i školsko obezbeđenje. U daljim slučajevima su osobe već preputovale stotine kilometara da bi se našle sa 'diverzijom'. Sledeći primer je osoba koja je nudila smeštaj u hotelu. Jedan pojedinac je bio spreman i da doputuje na ličnu adresu 'diverzije", kaže Sič. Predatori se neretko koriste Facebook profilima predstavljajući se i kao deca, odnosno vršnjaci potencijalne žrtve."PREPISKE STIŽU LIČNO DO INSPEKTORA" Filip Sič kaže da neprimerne objave i prepiske lično predaju inspektorima na uvid ili ih prosleđuju višim nadležnim organima. MONDO je kontaktirao i Ministarstvo unutrašnjih poslova ovim povodom, ali do objave teksta nismo dobili njihov odgovor."Trudimo se da im olakšamo (policiji) posao prikupljanjem ne tako lako pristupnih informacija. Primera radi, pravi identitet jedne osobe smo zajednički uspeli utvrditi preko tablica poljoprivredne mehanizacije na fotografiji koja je bila postavljena na profilu prijatelja dotičnog. Gajimo zdrav odnos sa inspektorima koje znamo duže vremena i u koje imamo poverenja. Ishod reakcije dežurnih zavisi od provere kriminalne prošlosti prijavljene osobe, jer u našim situacijama nema oštećenih", kaže Sič. MRAČNA STATISTIKA Prema rezultatima ranije sprovedene kampanje "IT karavan 02" čak 11 odsto roditelja naglasilo je da su njihova deca putem interneta dolazila u kontakt sa nepoznatim ljudima. Oko 30 odsto njih reklo da su njihova deca bila izložena nekim neprimerenim sadržajima na internetu. Takođe, 11 odsto dece bilo je žrtva vršnjačkog nasilja, a samo 17 odsto roditelja smatra da poseduje digitalne kompetencije koje im omogućuju da na neki način zaštite svoje dete, ili primene mere zaštite. A zašto nema oštećenih?Nema ih zato što se pravi "kontakt" nije desio (nije bilo susreta muškarca i "diverzije"), i zato što se iza profila 13-godišnje devojčice nalazi tim ljudi, a ne devojčica. U svakom slučaju, materijal i prepiske se prosleđuju inspektorima, a Sič tvrdi, da nijedna prijavljena osoba neće izbeći pažnju i dalji nadzor viših organa. Sič se nada da će se saradnja s policijom još učvrstiti, a za to im je pre svega neophodno poverenje građana, ali i finansijska podrška.ŠTA KAD SE DESI KONTAKT? Ukoliko pretnja ostvari kontakt s detetom i pošalje mu eksplicitan materijal potrebno je što pre stupiti u kontakt sa policijom i dežurnim inspektorima, predati službenu izjavu i zatražiti veštačenje uređaja. Sledeću odluku donosi tužilaštvo. Svaki roditelji mora da bude upoznat s aktivnostima svog deteta na društvenim mrežama kako ga ne bi zgrabile kandže potencijalno opasnih muškaraca koji vrebaju. Da li ste ZA DOŽIVOTNU ROBIJU ubicama dece? "Može se podesiti zabrana pristupanja i dodavanja od strane drugih osoba u neželjene grupe, takođe je moguće zabraniti nepozatim osobama mogućnost stupanja u kontakt. Na raspolaganju su mnogobrojne aplikacije kojima roditelji mogu nadgledati aktivnosti detetovog profila od kojih smo izabrane i objavili", ukazao je Sič. Foto: MONDO/Mario Milojević EVO KAKO JE PEDOFIL IZ ĆUPRIJE MAMIO DECU Podsećamo vas na priču o hapšenju pedofila iz Ćuprije koji je mamio decu preko Facebooka, i dovijao se na sve moguće načine da kontaktira žrtve, iako mu je Facebook gasio naloge.Osumnjičeni S. R. (40) iz Ćuprije je na društvenoj mreži Facebook kreirao profil pod lažnim imenom "Ivan Petrović"’ i lažnom profilnom fotografijom, predstavljajući se kao dete starosti 13 godina stupao u kontakt sa maloletnim osobama. U tim kontaktima pisao im je da ima starijeg druga koji ga vodi u lov i ribolov i koji mu ispunjava sve želje, ali da za uzvrat vrši sa njim nedozvoljene polne radnje. Zatim bi nagovarao decu da upoznaju njegovog druga i da zajedno idu u lov i ribolov, ali da i oni moraju učestvovati u seksualnim radnjama. Kada bi stekao poverenje deteta putem lažnog profila "Ivan Petrović", osumnjičeni S.R. bi zatim slao deci zahtev za prijateljstvo sa svog pravog profila i predstavljao se kao Ivanov stariji drug. Na tom profilu osumnjičeni je imao svoju pravu profilnu fotografiju, potom bi u porukama govorio da je "Ivan" malo dosadan i da će nekada ići i sami bez njega na pecanje. Horor priča: Kako je pedofil iz Ćuprije mamio decu Predlagao je da dete dođe u Ćupriju, a potom idu u njegovu vikendicu, a da će ga kasnije odvesti kući. Osumnjičeni je sa oba profila tražio da dete slika svoj polni organ i pošalje mu fotografiju.Kompanija Facebook je suspendovala profil "Ivan Petrović" koji je kreiran i stvarni profil osumnjičenog S.R. nakon čega je osumnjičeni otvorio novi lažni profil pod nazivom "Igor Ristić“. Sa tog profila kontaktirao je decu sa kojima je već bio u kontaktu sa svog stvarnog i lažnog profila "Igor Petrović", pod izgovorom da mu je virus ugasio profile i da je to on i da želi da nastavi dopisivanje. Na novom lažnom profilu "Igor Ristić" imao je oko 59 prijatelja i veći broj su deca.ARMAGEDON, ARES.... Foto: Mondo/ Goran Sivačkiilustracija Srpska policija u saradnji s odeljenjem za Visoko-tehnološki kriminal godinama se bavi otkrivanjem pedofila i osumnjičenih za dečju pornografiju. Od početka akcije "Armagedon" 2010. godine do sada podneto je više od 170 krivičnih prijava protiv "internet predatora" i osumnjičenih koji se bave dečjom porongrafijom. U nastavku "Armagedona" policija je nedavno uhapsila i jednog 54-godišnjeg muškarca koji je u posedu imao 25 gigabajta dečije pornografije, video materijala i fotografija. U policijskoj akciji Ares koja se odigrala jula ove godine policija je uhapsila 360 osoba, od kojih se više njih sumnjiči za pedofiliju i dečju pornografiju. Foto: MONDO/Mario Milojević Deco, roditelji, PROČITAJTE OVO, važno je! PREPORUKE (FACEBOOK, INSTAGRAM) - Nikako ne objavljivati javno svoje lične podatke kao što su adresa, broj telefona, škola koja se pohađa, i druge lične informacije...- Fotografije koje se objavljuju moraju da budu zaključane, nikako javno dostupne- Ne prihvatati za prijatelje nepoznate osobe- Ukoliko dete prihvati poziv za prijateljstvo, a ta osoba počne da zadire u intimu ili stvara neprijatna osećanja, odmah prekinuti kontakt i obratiti se policiji. Извор текст и слике http://mondo.rs/a1049965/Info/Drustvo/Pedofili-na-internetu-Borba-protiv-pedofilije.html
  3. @Branka62 Званична статистика каже једно, а незванична друго – али правих података о броју абортуса у Србији нема. Многи стручњаци тврде да годишње буде између 50.000 и 150.000 прекида трудноће, јер приватне установе немају обавезу да пријављују ту интервенцију држави, а управо се код приватника уради највише тих интервенција
  4. ПAMЋЕЊЕ не зависи од ГОДИНА

    Да ли је нормално да почнете да заборављате од момента када пређете четврту деценију? Фото: tera.mk Промене у мозгу повезане са деменцијом појављују се деценијама пре него што се испоље симптоми болести. На прагу четрдесетих дешава се да почнемо да примећујемо да нам је теже да памтимо неке информације, на пример где смо оставили кључеве од кола. Али, истраживачи кажу да разлог за то уопште не мора да буде губитак памћења, већ би могао бити у питању резултат промене информација на које се мозак концентрише током формирања и претраживања памћења. „Та промена у стратегији памћења која долази са годинама може да има штетне последице на свакодневно функционисање које се ослања на памћење детаља попут тога где сте паркирали кола или када сте узели лекове“, каже Наташа Раџа, ванредна професорка одсека психијатрије на универзитету Мекгил. Данас се сматра да се промене у мозгу повезане са деменцијом појављују деценијама пре него што се испоље симптоми болести. Зато је кључно питање које се разматра у савременим истраживањима памћења током процеса старења, открити које су промене у мозгу нормалне, а које нису. Али Раџа каже да се истраживања везе старења и памћења углавном концентришу на разумевање промена у мозгу у каснијим фазама живота. „Због тога имамо оскудно знање о томе шта се дешава у средовечној доби током здравог старења и како то утиче на промене које су установљене у каснијој доби. Наше истраживање имало је за циљ да се позабави том темом.“ У овом истраживању, чији су резултати објављени у часопису NeuroImage, 112 здравих испитаника узраста од 19 до 76 година посматрало је слике различитих лица. Од њих је затим тражено да се присете где се конкретно лице појавило на екрану (лево или десно) и када се појавило (пре више или пре мање времена). Истраживачи су користили функционалну магнетну резонантну томографију како би установили који су се делови мозга активирали током присећања тих детаља. Раџа и њене колеге открили су да су млађи испитаници активирали свој визуелни кортекс док су успешно обављали задатак. „Они заиста обраћају пажњу на детаље који се опажају чулима како би могли да одговоре на питање“, објашњава Раџа. С друге стране, средовечни и старији испитаници нису показали исти ниво активације визуелног кортекса када су покушавали да се сете потребне информације. Уместо тога, активирао се њихов медијални префронтални кортекс. То је део мозга задужен за информације које се односе на сопствени живот и самоиспитивање. Средовечни и старији људи концентришу се на друге аспекте догађаја у односу на млађе Иако су у овом експерименту средовечни и старији испитаници имали слабије резултате у односу на млађе испитанике, Раџа каже да је погрешно тумачити одговор средовечних и старијих мозгова као резултат оштећења. „То не мора да буде ‘недостатак’ функције мозга пер се. Пре ће бити да осликава промене у томе шта одрасли сматрају ‘важном информацијом’ како старе.“ Другим речима, средовечни и старији учесници једноставно су се концентрисали на друге аспекте догађаја у односу на млађе испитанике. Према Раџи, средовечни и старији испитаници могли би да побољшају своје способности присећања тако што би научили да се концентришу на спољашње, уместо на унутрашње информације. „То може бити разлог зашто нека истраживања указују на то да је усредсређујућа медитација повезана са здравим когнитивним старењем.“ Раџа тренутно анализира податке добијене као резултат сличног истраживања како би утврдила да ли постоје било какве родне разлике у функцији памћења код средовечног мозга. „Средовечне жене пролазе кроз значајне хормонске промене. Зато се поставља питање колико су на ове резултате утицале жене које су прошле менопаузу.“ превела: Александра Равас, Данас Преузето са сајта: Универзитет McGill, http://hronograf.net/2017/10/20/pamcenje-ne-zavisi-od-godina/
  5. @marko_13 Одлична емисија о. Марко. Очекујемо још много тога добро од тебе, имамо хвала Богу шта и да чујемо. Велики поздрав и за цењену професорку - попадију.
  6. Митрополит Црногорско-приморски Г.Амфилохије Радовић- Тајна Свете Тројице по Светом Григорију Палами View full Странице
  7. Након ручка, о. Бранко је прочитао молебан за путешествујуће ,а епископ Кирило је даривао све поклонике иконицама Светог Николаја Мирликијског, пожелевши им срећан пут. По доласку у Републику Грчку посећене су најпре знаменитости града Атине, заједно са црквама и манастирима Грчке престонице, а затим су се поклоници упутили ка Метеорима. Након посете манастиру Светог Првомученика и Архиђакона Стефана и поклоњењу моштима Светог Великомученика Харалампија, чија се света глава чува управо у овој обитељи која постоји још од 11. века, посећен је и манастир Велики Метеори , а током овог обиласка верници су се могли ближе упознати са подробностима монашког живота у овом опшежитељном манастиру, обичајима, као и уметничким знаменитостима које се у њему чувају. Следећег дана посећена је црква Светог Великомученика Димитрија у Солуну, а верници су након поклоњења његовим Мироточивим моштима, учествовали у Светој Литургији, која се свакодневно служи у овом катедралном храму. Након посете граду Солуну у коме је проповедао Свети Апостол Павле, група се упутила ка острву Крит, где су се задржали неколико дана, посетивши притом цркву Светог Апостола Тита у граду Ираклиону у којој се чувају мошти овог великог Светитеља и ученика Светог Апостола Павла. као и остале знаменитости овог древног града, а међу којима се налази и чувена палата Миноанске династије-Кносос. Приликом повратка у Атину, верници су посетили и прелепа Грчка острва Санторини и Миконос, а затим су се преко Дубаија вратили у Буенос Аирес. Доставља Протојереј Бранко Станишић
  8. Група од 22 поклоника из Републике Аргентине обишла је са својим парохом, протојерејом Бранком Станишићем, Православне цркве и манастире у Републици Грчкој. Ово путовање је организовано са благословом Његовог Преосвештенства г. Кирила, Епископа Диоклијског, архијерејског заменика Његовог Високопреосвештенства г.Амфилохија за Јужну и Централну Америку и то у периоду од 26.септембра, до 16.октобра. Све је започело у Саборном Храму Рођења Пресвете Богородице , где је за све поклонике уприличен свечани ручак који је припремила монахиња Лидија. Након ручка, о. Бранко је прочитао молебан за путешествујуће ,а епископ Кирило је даривао све поклонике иконицама Светог Николаја Мирликијског, пожелевши им срећан пут. По доласку у Републику Грчку посећене су најпре знаменитости града Атине, заједно са црквама и манастирима Грчке престонице, а затим су се поклоници упутили ка Метеорима. Након посете манастиру Светог Првомученика и Архиђакона Стефана и поклоњењу моштима Светог Великомученика Харалампија, чија се света глава чува управо у овој обитељи која постоји још од 11. века, посећен је и манастир Велики Метеори , а током овог обиласка верници су се могли ближе упознати са подробностима монашког живота у овом опшежитељном манастиру, обичајима, као и уметничким знаменитостима које се у њему чувају. Следећег дана посећена је црква Светог Великомученика Димитрија у Солуну, а верници су након поклоњења његовим Мироточивим моштима, учествовали у Светој Литургији, која се свакодневно служи у овом катедралном храму. Након посете граду Солуну у коме је проповедао Свети Апостол Павле, група се упутила ка острву Крит, где су се задржали неколико дана, посетивши притом цркву Светог Апостола Тита у граду Ираклиону у којој се чувају мошти овог великог Светитеља и ученика Светог Апостола Павла. као и остале знаменитости овог древног града, а међу којима се налази и чувена палата Миноанске династије-Кносос. Приликом повратка у Атину, верници су посетили и прелепа Грчка острва Санторини и Миконос, а затим су се преко Дубаија вратили у Буенос Аирес. Доставља Протојереј Бранко Станишић View full Странице
  9. Верни православни народ у престоници Чилеа имао је прилику да више пута присуствује архијерејским службама којима је началствовао владика Јован уз саслужење јереја Душана Михајловића, старешине цркве Свете Тројице и Казанске иконе Божије Мајке (РПЗЦ). У недељу, 1. октобра литургији су присуствовали и гости, протојереј Алекс Аедо, старешина парохије Светог Силуана Атонског (РПЗЦ) у Консепсиону, као и ђакон Роберто Леон, клирик православне заједнице Св.Нектарија Егинског (РПЗЦ) у Сантјагу де Чиле. После архијерејске литургије у недељу, дружење са владиком Јованом је настављено у парохијској сали храма Свете Тројице, где је послужена и скромна трпеза. За време богослужења хору је својим фантастичним гласом помагао Алексеј Тихомиров, светска оперска звезда који је стигао у Сантјаго де Чиле као гостујући бас предстојеће премијере опере руског композитора Шостаковича у Театра Мунисипал (Teatro Municipal), главне оперске куће у Чилеу. Њему је за певницом помагао Константин Чудовски, главни диригент опере Театра Мунисипал, који је давни члан парохије Светог Николаја Жичког. За време ручка, Алексеј Тихомиров, у клавирској пратњи Константина Чудовског, изванредно је отпевао неколико познатих руских песама, а после њега је наступио Михаил Губски, један од највећих руских тенора који такође учествује у новом пројекту, а затим и Елена Михајљенко, сопран. Сви троје су на крају заједно отпевали „многољетије“, што је све присутне очарало до суза. Владика Јован је топло захвалио певачима што су се и поред својих професионалних обавеза одазвали на позив оца Душана и присуствовали богослужењу и свечаном ручку, рекавши да руски емигранти који су пре четрдесет година изградили цркву и парохијски дом, нису могли ни да сањају да ће једног дана у сали парохијског дома моћи да се чују изванредни гласови чак три светски познате оперске звезде. У уторак, 3. октобра, владика Јован је завршио своју посету Чилеу и отпутовао у Буенос Аирес. Фото: Анастасија Малишкина, Алексеј Руденко-Десњак
  10. Пред велики празник Воздвижења Крста Господњег, Сантјаго де Чиле посетио је владика Руске заграничне цркве, епископ Каракаски и Јужноамерички Јован. Посета је трајала 6 дана, и започела је посетом православне парохије РПЗЦ у Консепсиону, а онда је настављена посетама православних парохија у Сантјагу де Чиле. Верни православни народ у престоници Чилеа имао је прилику да више пута присуствује архијерејским службама којима је началствовао владика Јован уз саслужење јереја Душана Михајловића, старешине цркве Свете Тројице и Казанске иконе Божије Мајке (РПЗЦ). У недељу, 1. октобра литургији су присуствовали и гости, протојереј Алекс Аедо, старешина парохије Светог Силуана Атонског (РПЗЦ) у Консепсиону, као и ђакон Роберто Леон, клирик православне заједнице Св.Нектарија Егинског (РПЗЦ) у Сантјагу де Чиле. После архијерејске литургије у недељу, дружење са владиком Јованом је настављено у парохијској сали храма Свете Тројице, где је послужена и скромна трпеза. За време богослужења хору је својим фантастичним гласом помагао Алексеј Тихомиров, светска оперска звезда који је стигао у Сантјаго де Чиле као гостујући бас предстојеће премијере опере руског композитора Шостаковича у Театра Мунисипал (Teatro Municipal), главне оперске куће у Чилеу. Њему је за певницом помагао Константин Чудовски, главни диригент опере Театра Мунисипал, који је давни члан парохије Светог Николаја Жичког. За време ручка, Алексеј Тихомиров, у клавирској пратњи Константина Чудовског, изванредно је отпевао неколико познатих руских песама, а после њега је наступио Михаил Губски, један од највећих руских тенора који такође учествује у новом пројекту, а затим и Елена Михајљенко, сопран. Сви троје су на крају заједно отпевали „многољетије“, што је све присутне очарало до суза. Владика Јован је топло захвалио певачима што су се и поред својих професионалних обавеза одазвали на позив оца Душана и присуствовали богослужењу и свечаном ручку, рекавши да руски емигранти који су пре четрдесет година изградили цркву и парохијски дом, нису могли ни да сањају да ће једног дана у сали парохијског дома моћи да се чују изванредни гласови чак три светски познате оперске звезде. У уторак, 3. октобра, владика Јован је завршио своју посету Чилеу и отпутовао у Буенос Аирес. Фото: Анастасија Малишкина, Алексеј Руденко-Десњак View full Странице
  11. У понедељак, 16. октобра 2017. године у Институту за источне Цркве у Вирцбургу (Ostkirchliches Institut), као изасланици Епископа аустријско-швајцарског и администратора Епархије франкфуртске Андреја, старешина штутгартског храма протојереј-ставрофор Борисав Симић и писац ових редова, присуствовали су предавању проф. др Карла Кристијана Фелмија, дугогодишњег професора универзитета у Хајделбергу и Ерлангену, историчара богословља хришћанског Истока. Предавање на тему Православље и Реформација заинтересовало је велики број личности различитих вероисповести и струка. После уводне речи научног саветника Института, угледног патролога проф. др Франца Динцла (Franz Dünzl), потписани је одржао поздравно слово у име епископа Андреја, који је због других црквених обавеза био спречен да присуствује предавању на тему којом се као теолог и сâм бави. При том је истакнуто да је епископ Андреј у вирцбуршком Институту, у својству гостујућег предавача, пре извесног времена одржао запажено предавање. После поздравног слова уследило је веома прегледно и кохерентно предавање проф. Фелмија. Оно што је дало посебан печат излагању јесте чињеница да је, после дугогодишње успешне каријере евангелистичког теолога, од ране младости заинтересованог за православље, Карл Кристијан Фелми примио православље и чин ђакона. Историјски прегледно, др Фелми је започео представљањем Лутерових скромних знања о православљу, које је у оквиру његових полемичких радова служило претежно као добар полемички моменат расправе са римокатоличким теолозима. У наставку се предавач осврнуо на догматске радове познатог лутеранског теолога, уз то и класичног филолога и хуманисте, Филипа Меланхтона (1497-1560), који је у својој Апологији цитирао делове Златоустове Литургије, импресиониран чињеницом да се упокојени помињу заједно са светима и да нема ни помена о учењу о чистилишту. После Меланхтона, Фелми се задржао и на првом значајном протестантском познаваоцу Православне Цркве, Давиду Хитреусу (1530-1600), лутеранском реформатору друге генерације, угледном професору у Ростоку. У другом делу предавања предавач је указао на некритичко прихватање протестантског и римокатоличког исповедања вере у 17. веку, за време кијевског митрополита Петра Могиле. Користећи terminus technikus Георгија Флоровског – псевдоморфоза православног богословља и етоса – предавач је представио још неколицину карактеристичних примера деспиритуализације православне богослужбене праксе, у којој се од 17. века на литургијске речи почиње гледати принципом ex opere operato. Инсистирајући на томе да је дијалог важан, али да је критичка дистанца неизоставан предуслов истинског дијалога, Фелми је као пример од значаја навео тзв. Париску школу руских емиграната, који су прихватали научно-методолошке оквире историјско-критичке методе, допунивши је и неопходношћу духовно-анагошке надградње. Докториравши на тему руских црквених проповеди из друге половине 19. века, а одбранивши хабилитицају на тумачењу православне Литургије, посебно упечатљиви су били Фелмијеви осврти на филокалијску руску традицију и руске старце. После одржаног предавања, у пријатном разговору са предавачем и осталим учесницима, о. Борисав и писац ових редова задржали смо се на пријему код директора Института др Томаса Марка Немета, доброг познаника владике Андреја. Теолог Немет нас је повео у обилазак зграде ове универзитетско-црквене установе. Посебна драгоценост била је наша посета институтској читаоници и библиотеци, која обилује изворима и критичким издањима дела Светих отаца. Марко Делић, докторанд Евангелистичког теолошког факултета Универзитета у Тибингену View full Странице
×