Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

александар живаљев

МОДЕРАТОР ЖРУ
  • Content count

    2538
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    3

Репутација активности

  1. александар живаљев liked коментар на тему by Ivan Marković in Miljan David Tanić: Identitet   
    @Zoran Đurović i Leon Profesionalac, sad vas ovde javno, pred svima pozivam na debatu po ovim pitanjima na Bogoslovski ili gde je vama zgodno. Pozvani su svi poukaši. Pa ako verujete u to što pričate, nemate razloga da se ne odazovete...jer ovde ovako možemo da mlatimo do sutra bez rezultata...
  2. александар живаљев liked коментар на тему by Poslednji Mohikanac in Митрополит Онуфрије: Човек не треба само да верује у Бога, већ да себе повери Богу   
    U pravoslavlju mozda, ja to neznam! Ne slazem se da suvi racionalizam treba da bude merilo nego vera ili kako vi to ovde kazete poverenje u rec Bozju!
  3. александар живаљев liked коментар на тему by Poslednji Mohikanac in Митрополит Онуфрије: Човек не треба само да верује у Бога, већ да себе повери Богу   
    Jako lepo jedino sto se ne slazem da covek oseti Bozju volju. Osecaji nisu merilo realnosti a posebno ne Bozja volja. 
  4. александар живаљев liked коментар на тему by obi-wan in Uzasi politikantskog ludila   
    Sa opsteljudskog, jevandjelskog gledista (a cisto ljudski - druge i nema) - ovo je potpuno ludilo i besomucnost.
    Ne postoji nijedan zdrav nacin da se ovako nesto opravda ma i za 1%.
  5. александар живаљев liked коментар на тему by Ћириличар in Uzasi politikantskog ludila   
    Zasto je ovo ludilo? Neprijatelj mog neprijatelja je moj saveznik. Cist makijavelizam.
    Ludilo je sto imaju losu politiku na Bliskom Istoku.
  6. александар живаљев liked коментар на тему by GeniusAtWork in Uzasi politikantskog ludila   
    Нормално да је хепи кад је то њихова креација  
    Добро, чеда су им се мало отела контроли, ал шта да радиш, нико није савршен...
  7. александар живаљев liked коментар на тему by Матусал in Miljan David Tanić: Identitet   
    Господ је опростио многима под условом да се кају и говорио је често ,, иди и не греши више,,. Порука јевањђеља је јаснија од светлости сунца. Неки овде не желе да схвати шта је то црква, ко ју је основао и како је она само тело Христово. Није црква простор у који ти можеш да зађеш и изиграваш своје слободе и формираш свој приступ светињи како се теби хоће. Не говори се овде о спасењу него о томе ко може да учествује у телу Христовом а ко не може. Павле је рекао за коринтског блудника да се такав преда сатани на мучење тела да би се дух спасао, значи није му негирао спасење али је осудио његово дело.
  8. александар живаљев liked коментар на тему by Јелена011 in Miljan David Tanić: Identitet   
    A vi se toliko brinete za spasenje jadnih pedera, posto ste vec osigurali sebi mesto u raju, da prosto iz neodoljive zelje da se oni spasu pljujete ih i pretite im paklom?
    Ubiste se od zelje za njihovim spasenjem, pa jadni ne ispustate priliku da im greh ne pomenete i ne natovarite jos jednom.
    Sta se koga tice to? Svako svome gospodaru stoji ili pada kvit.
    Miljan je sve lepo rekao, on ce za svoja (ne)dela, s Bogom da se propita za junacko zdravlje, ne sa vama niti bilo kim drugim. Kao sto ce svako od nas za svoja isto to da prođe toliko prosto. Ako slucajno zamislimo situaciju da neko od vas grehomrzaca dospe do raja i vidi nekog za koga zna da je peder bio dok ste bili zivi i pri tom se iznenadi veoma i zapita se "otkud ovaj ovde", automatski je za njega raj zavrsen i nastaje pakao. Dakle ili ce videti coveka i obradovati se coveku ili nece biti u raju. Sve fore " zasto si dao njemu kad sam ja bio dobar sin i verno te sluzio" automatski vas diskvalifikuju za raj. Pa sledstveno tome bolje da se manete gledanja ko sta radi i da li je gori u necemu od vas ili gresi onako ili vako. Jer time automatski diskvalifikujete sebe, osim ako niste duhovnik pa se brinete za poverenu vam pastvu, a onda forum nije dobro mesto nego vas sopstveni duhovnik ili vladika za sve nedoumice koje imate.
     
    Paz majku mu, imamo i rang grehova i gomile citata. A sve se zavrsava petljom -svako svome gospodaru stoji ili pada.
  9. александар живаљев liked коментар на тему by МилошБГ in Miljan David Tanić: Identitet   
    Опет мешамо жабе и бабе.
    Грех сам по себи је својствен човеку, сви смо ми грешни и то пуно. Међутим ово је по мени истицање греха као нешто што је добро, као врлину његову која је скроз ок и није грех (по њему/њима). Све то исто бих причао и да нпр параду праве швалери,швалерке,љубавнице...ето да направим пандан неки.
    Уосталом причамо о Миљану који је пар пута јавно написао да га заболе за Бога и да му је пречи свој грех, од тога да ли ће због њега Бог га одбацити или неће (парафразирам) а сад са друге стране му је ношење мајице и прстена показатељ да је он велики верник. Одлучи се.
    Остало око текста типа радиле су продавнице, све је било кул, птице су цвркутале и слично...па наравно кад их је било између 7 и 11 на улици, од тога половина претпостављам полицајци инфилтрирани у цивилу а остали су били Аздејковић, Танић и Ламброс и његов дечко и сигурно је било простора да неко можда ту спрдњу не изигнорише, само не знам како, наравно кад су људи почели једноставно да их игноришу, наравно кад се у тим организацијама не зна ко пије ко плаћа, 5 њих јуче правило параду, 5 њих ће касније итд.
    Једноставно игноре.
  10. александар живаљев liked коментар на тему by Рилски in Miljan David Tanić: Identitet   
    хех ..
    Хех .. Питање идентитета је много јака ствар..
    Углавном, највеће судије су увек то били због сопствених пројекција. Исто као што су  највећи националисти, листом  имали сумњиво порекло нације којој су припадали.. Примерице само, Хрвати на конто Срба, Срби на конто Бугара ..
    Тако и моралисти на конто грешника, тако и ''мачо'' моралисти на конто ''хомо''неморалиста..
    Лудило идентификације ..
  11. александар живаљев liked коментар на тему by Благовесник in Miljan David Tanić: Identitet   
    Pricali ste i o tim zurkama... Cemu to, nema potrebe. Inace, zasto ne osudjujes varanje u vezama? Zar sedma ne kaze - ne cini preljubu? Treba osuditi greh.
  12. александар живаљев liked коментар на тему by Mиљан Танић in Miljan David Tanić: Identitet   
    Ja evo nemam pojma. Niti radim na radiju, niti se sećam da sam tu rečenicu pominjao u pozitivnom kontekstu, a i da jesam, ne znam gde. Zbunjen sam... 
  13. александар живаљев liked коментар на тему by Ћириличар in Miljan David Tanić: Identitet   
    Pa yo nema veze sa njegovom homoseksualnoscu. To je vec stvar za siru temu oko osnovnih vrijednosti koje drustvo kao cjelina vrijednuje, a ne samo gejevi.
    Tu su strejteri jednako losi.
  14. александар живаљев liked коментар на тему by Благовесник in Miljan David Tanić: Identitet   
    Mislim, ja ga ne osudjujem. Ali njega slusaju neki klinci na radiju, koji su ga slusali ranije na verskom radiju, i kada cuju na primer recenice koje javno promovisu razvrat, na primer kada kaze sagovorniku na radiju - pa sta ako si zauzet, nisi oduzet. Mislim, sta reci na to  i jos neke druge stvari? Nije on bio obican vernik, vec skoro pa apostol, misionar.
     
     
  15. александар живаљев liked коментар на тему by Снежана in Miljan David Tanić: Identitet   
    Тек саг сад провалила да сам геј, имам исти кишонбан ко Танић
  16. александар живаљев liked коментар на тему by Ћириличар in Miljan David Tanić: Identitet   
    Kazete "Zasto se potencira ponos na ovaj grijeh?". I nesto razmisljam... Mozda zato sto su homoseksualci neopravdano zrtve drustvene stigme koja neosnovano prelazi granice "To je grijeh i mrzimo grijeh" - jer cesce ljudi krenu u ad hominem "kritiku", blago receno, kako je taj i taj gej "jadan, prljav, ovakav, onakav" i time udare na citavu njegovu licnost, umjesto samo na taj konkretni dio.
    Tako se ne postupa sa ljudima koji cine druge grijehe, po tezini iste ili teze od homoseksualizma. Ljenivce ne vrijedjaju ovako, srdite, srebreljupce itd. Za njih se i javi nekakvo sazaljevanje.
    Ali ako je neko gej, udri po njemu bez sazaljenja. Mislim da odatle dolazi taj inat i ponos. Ako je tako, onda i ne cudi.
    Milos spomenu i navijace. Nisu isti kao ovaj slucaj. Homoseksualac spava sa drugim covjekom, obojica to zele, nikoga ne sile, nikome ne lome nista, ne prave opasnost po licnost i imovinu. Nije isto kada jedni setaju gradom zarad toga sa kim spavaju i kada ljudi prave haos, stetu i troskove. Po hriscanskom ucenju valjda ide da homoseksualac steti sebi. Ali navijaci stete i drugima - materijalno i zdravstveno . Dakle nije isto. Ako se covjek bori sam sa sobom da li da sebe upusta u grijeh a da druge ne povrjedjuje - njegova stvar. Ali kada covjek radi svoje gresnosti drugima steti, druga je prica.
    Nego volio bih kada bi Tanic nam napisao svoja razmisljanja detaljnije oko ovoga - kako miri svoju vjeru i homoseksualnost?
  17. александар живаљев liked коментар на тему by jedan čovjek in Miljan David Tanić: Identitet   
    U pravu si. Sveti Oci kažu za ovakve situacije. Molite se za čovjeka jer je po Božijem liku napravljen, ali mrzite i odbacite smrt koju je on prihvatio. jer Smrt je grijeh, i grijeh vodi u smrt.
    Suprotno od pokajanja i Besmrtnosti duše.
    A što se tiče ovoga što je stasao u "čovjeka", isto kao i ona ili onaj skalamerija što je stasala u "premijera". To je ista duhovna paralela komunista, homoseksualaca, kapitalista, nacista... Oni nešto osjećaju, imaju neke računice u vazduhu i to je to, nema Bogopoznanstva. Nebitno, svi su na istim tim lokacijama gdje se ovaj slikao sa kišobranom ili suncobranom pričali o slobodi čovjeka od slobode samog čovjeka. Tako da ta duhovna paralela je više ili manje duhovno uvijek vodila narod na isti rezultat. 
    Tako da dolazimo na ove iza zavjesa u BG, koji ni srpski jezik još nisu savladali, koji napadaju Patrijarha, Crkvu, Manastire, Identitet i Teritoriju naroda. Poslije toga fino u odijela pod ceremonijama idu da vide rezultate svojih aktivnosti... Ne mogu nas smisliti na kugli zemaljskoj kolika je, a nisu je ni istražili, ali znaju podsvjesno dovoljno da nas ne mogu podnijeti, jako humano i renesansno, e da su oni izazvali prvi humanizam i renesansu u Svijetu a to je u Vizantiji, recimo onu zadnju za vrijeme dinastije Paleolog ja bih im povjerovao možda ovako lakomislen po prirodi. Ali njet, sama smrt i slava samoubistvu i Bogu samoubistva. 
  18. александар живаљев liked коментар на тему by Матусал in Miljan David Tanić: Identitet   
    Свако ко каже да хомосексуализам није грех осуђује га једна света,саборна и апостолска Црква, он је лажов и проповедник лажи и изврће закон Господњи и речи Божије а на славу хули. Онај који га подржава учествује у делима његовим и назива се братоубицом јер га не одвраћа са пута заблуде његове него му нуди својим ласкањем смртоносни отров.
    Онај који таквога подржава да се причешћује без покајања и признавања свога греха биће крив телу и крви Господњој јер светиње следују светима и онима који се кају и скрушавају.
    Апостол Павле каже ,, да смо сами себе осуђивали не бисмо били осуђени са светом,,,
    Онај који није решио да се ослободи тога греха није приправан да приступи Цркви у учествује у тајнама а тиме ни за царство небеско.
  19. александар живаљев liked коментар на тему by МилошБГ in Miljan David Tanić: Identitet   
     
    Е видиш али брате мој ја знам толико навијача, хулигана који исто верују у Христа Васкрслог али који не би код тебе могли наћи овакав неки текст о њима, напросто то што раде њихов је лични грех, ми имамо наше грехе, не треба осуђивати...него дрвље и камење, не само од тебе него од многих што и аминују твоје поруке.
     
    Зар није највећа храброст викати да верујеш у Христа а онда у јавности, на улици, свуда управо радити против њега? 
     
    На крају крајева да ли заиста мислиш да Миљан гејјеок сматра да је то његов грех и да то посматра на тај начин,а не управо онако како је и рекао, да је поносан својом сексуалношћу.
  20. александар живаљев liked коментар на тему by NemanjaVa in Miljan David Tanić: Identitet   
    Zbog čega se na ovom forumu stalno potencira priča o homoseksualnosti? Ona je seksualna devijacija, greh, promašaj čoveka i kraj priče. Stvar gora od bluda između muškarca i žene. Druga je stvar naša ljubav prema osobama koje imaju homoseksualne sklonosti i njihova konačna, eshatološka sudbina. Nisam u fazonu razbijanja glava ljudima, nemam ništa protiv LGBT populacije u svom okruženju, niti sporim da neka takva osoba može biti bolji čovek od strejt osobe, ali ostaje dalje da je to greh. AKo nešto smatram grehom kod nekoga ne znali da mrzim tu osobu, jer bi u tom slučaju trebao sve da mrzim počevši od sebe samog. Što se tiče Eshatona, na nama je da se molimo za takve ljude, dobronbamerno, bratski, da imamo želju da bude grđanin Carstva.,...
  21. александар живаљев liked коментар на тему by АлександраВ in Miljan David Tanić: Identitet   
    Па није баш тако. Удара се на целу личност према "доминантном греху" који се препозна, види, о којем се зна, па та особа постаје свој грех. Управо се и лепе етикете према доминантном, препознатом или највидљивијем "греху". Па наш народ каже - ружан као лопов, нпр, а не каже ово је особа таква и таква, а успут је и лопов, али он заправо није лопов, него само краде, а особа је једна предивна. Итекако се удара на комплетну особу, личност... Одувек је тако и било. За лењог - он је ленштина, увек, чак и када нешто ради, за срдитог - ју, какав наопак човек, итд... Удара се итекако. И плус се такви људи стављају под својеврсну друштвену изолацију, избегавају се контакти са њима, изопштавају се из некаквих окупљања и дружења, и на неки начин се комплетно избегавају, друштвено стигматизују, а етикету вуку дуго, некада и доживотно, чак и када се промене.
  22. obi-wan liked коментар на тему by александар живаљев in Португалски композитор постао српски ђакон   
    http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:672090-Португалски-композитор-постао-српски-ђакон
    Јелена МАТИЈЕВИЋ | 24. јун 2017. Пауло Брандао (66), после завидне музичке каријере, сада служи у нашој богомољи у Лисабону. Уместо компоновања музике за филмове, у седмој деценији изабрао да служи српском народу
    Ђакон Брандао (други здесна) и амбасадор Оливер Антић Фото Епархија западноевропска СПЦ
      РОЂЕНИ Португалац, чувени композитор и ђакон Српске православне цркве у Лисабону Пауло Брандао (66), после више од четири деценије бављења музиком и завидне каријере универзитетског професора и композитора, одлучио је да одложи нотне свеске и постане свештено лице српске цркве Христа Спаса у Лисабону. Тако је, како је испричао "Новостима", тек у 66. години отпочео мисију свог живота.
    Рођен у породици музичара, у Лисабону 1950. године, Брандао је наставио породичну традицију. Дипломирао је на португалском Националном конзерваторијуму, на одсеку за трубу и композицију. У родном граду завршио је и католичке богословске студије. Жеља да богослужи испунила му се тек почетком јануара ове године, када се у португалској престоници, први пут у историји, "отворила" српска црква. - Често се сетим баке која је, док сам био дечак, упорно говорила да ћу постати добар свештеник - прича нам Брандао. - Надам се да ће ми Бог остварити и ту жељу. Да полако, поштујући каноне СПЦ, служећи предано и посвећено, од ђакона досегнем до чина свештеника. Када ће то да буде, одлучује Бог.
    Отворена срца, са много радости, наш саговорник надахнуто нам је причао о свом животном путу, који је, како верује, ишао баш тако да га доведе до православне вере и српске цркве.
    - Мој отац је био композитор и виолончелиста, а мајка музички текстописац, па не чуди што сам кренуо родитељским стопама - говори нам Брандао. - Убрзо после дипломирања, почео сам да компонујем музику за португалске и стране филмове. Од 1972. године, у Немачкој сам похађао студије музичке анализе код професора Ђерђа Лиђетија и Карлхајнца Штокхаузена у Дармштаду. То је пресудно одредило правац моје каријере, а почео сам да добијам и прва признања на међународним фестивалима.
    Музика је, каже, у њему истовремено отварала и хоризонте духа, па је тако открио и теологију.
    - Одувек ме прожимала жеља да служим Христу - наставља ђакон Брандао. - Рођен сам и одрастао у римокатоличкој породици. Након што сам засновао породицу, није било могуће да постанем католички свештеник, али сам, ипак, завршио теолошке студије. Тада сам се и сусрео са питањем брака свештеника, и открио и православно учење о томе.
    Прве контакте са православљем имао је 1974. године, после војног пуча и португалске Априлске револуције. Тада су у његову отаџбину почели да пристижу православни емигранти из источноевропских земаља, "ницале" су прве православне цркве у Португалији, којима су почели да приступају и рођени Португалци.
    - У православну веру примљен сам 1975. године, у време митрополита Гаврила, првог Португалца православног епископа у 20. веку - прича ђакон Брандао. - Време је пролазило, али жеља да постанем свештеник није. Тако сам по промисли Божјој 2016. године сусрео оца Жоана, православног каталонског свештеника.
    Тај сусрет је, каже, пресудно утицао на његову одлуку да служи српској цркви.
    - Тако сам у седмој деценији, пун елана и здравља прихватио мисију мог живота, да служим Српској цркви и народу - искрен је Брандао. - Наша српска црква у Лисабону је заједница која жели да сва српска деца у Португалији имају место где ће се окупити и помолити на свом лепом језику, по православним предањима земље из које су потекли. У Португалији живи око 200 српских породица. Са задовољством могу да кажем и да се број верника који нам прилазе, али и туриста који обилазе цркву, непрекидно увећава. Свакодневно их са радошћу дочекујем.
    Ђакон Пауло Брандао са верницима и туристима
    "ПЧЕЛИЦУ МАЈУ"
    ЂАКОН Пауло Брандао имао је врло богату и успешну музичку каријеру, овенчану бројним португалским и међународним признањима. Осим што је 20 година предавао на Националном музичком конзерваторијуму у Лисабону, деценијама је компоновао музику за позоришне представе, цртане и документарне филмове од Португалије преко Немачке и Швајцарске до Јапана и Аустралије. С поносом, ипак, издваја то што је написао музику за португалску верзију чувеног цртаћа "Пчелица Маја".
    ПРВА ВАСКРШЊА ЛИТУРГИЈА
    ЦРКВА Христа Спаса у Лисабону је прва српска црква у Португалији - каже ђакон Брандао. - У њој је за Васкрс ове године одржана прва литургија у Лисабону и уопште у Португалији. Добили смо је, два дана пре Божића, захваљујући дипломатској вештини господина Оливера Антића, амбасадора Србије у Португалији и залагањем наших епископа Луке и оца Жоана. Повод је било 135 година од успостављања дипломатских односа Србије и Португалије. Црква је изграђена 1517. године и о њој брине Завод за заштиту споменика културе Португалије.
     

    View full Странице
  23. александар живаљев liked коментар на тему by Poslednji Mohikanac in Sta je pricesce?   
    Nisam Pravoslavan i na ovaj forum sam dosao da bih nesto naucio o Pravoslavlju. Zanima me sta pravoslavna crkva uci o tome sta je pricesce tj. onaj hleb i vino koje se prima. Da li parvoslavni gledaju kao i katolici da je to transsupstacijacija ili kao luterani konsupstacijacija? Voleo bih da mi o ovome napise neki teolog ili neko ko je strucan. Ako je postojala ova tema, molim vas da mi oprostite i povezete ovu temu sa tom. Isto tako molim vas da oprostite na mojim gramatickim greskama jer mi Srpski nije maternji jezik. Zahvaljujem!
  24. Пг liked коментар на тему by александар живаљев in Владимир Коларић: Филмски дух Ђорђа Кадијевића у љубави и истини   

     
    Изузетно је мало српских филмских аутора који су се, макар и имплицитно, дотицали религијске тематике, а о представљању хришћанског духовног, поготово црквеног, искуства да не говоримо.  Ђорђе Кадијевић (1933) је један од ретких чије филмско сведочење у егзистенцијалном искуству човека несумњиво поседује на само философске или уопштено „духовне“, већ и неспорно религијске, чак конкретно хришћанске, конотације. Такође, Кадијевић је своје естетичке принципе мотивисао у првом реду могућностима филма да на јединствен начин сведочи о ономе што је он назвао трансценденцијом.

    Ово потврђује и недавно објављена књига разговора, „Више од истине: Кадијевић о Кадијевићу“ (Орфелин, Нови Сад, 2017), које је са овим редитељем водио теоретичар књижевности и филма Дејан Огњановић.

    Овај редитељ, широј публици најпознатији по телевизијском филму „Лептирица“ и серији „Вук Караџић“, о себи говори као о „религијски заинтересованом“ човеку и уметнику, који није „религиозан у правом смислу речи“ и „има аверзију према конфесијама“, али није ни атеиста, јер „атеиста је загрижен човек који тврди како бога (у књизи написано малим почетним словом - прим. В. К.) нема“.

    Кадијевић сопствени однос према животу, дефинисан тешким ратним и поратним искуством, одређује недостатком „поверења у живот као нешто што је загарантовано“, објашњавајући: „Ја сам схватио да сам зрно на ветру и да висим на длаци, и да је то живот у ствари. Да је живот једно стално избегавање смрти“.

    Овакав доживљај пролазности и коначности живота код њега је изградио један трајан сензибилитет „презирања разлике између живота и смрти, среће и несреће, добра и зла“, али који се, видимо, није развио у одрицање од стваралаштва или морални релативизам, већ у особен „животни“ и уметнички етос љубави, солидарности и стваралаштва.

    Иако „не зна да ли постоји бог“, Кадијевић свакако зна „да се и поред свега може волети, и да постоји љубав“, која је „јача од свега“: „И у том смислу је Свети Павле био у праву када је рекао ‘Велика је вера, али већа од вере је - љубав’. То је остало у мени и то је моје једино богатство. Нико у мени није убио љубав, ничим.“

    Поред негативног одређења свог животног вјерују, Кадијевић у књизи даје и једно, условно речено, позитивно: „Људи су бића краткорочна, угрожена са свих страна, споља и изнутра, и баш зато што су коначна, што имају само један живот, и само једну шансу да у том животу буду срећни или несрећни, онолико колико је то могуће, нарочито када је срећа у питању, најнормалније понашање је солидарност: значи, узајамно помагање и потискивање зла које је свуда око нас.“

    Ми, према Кадијевићу, „живимо у једном туђем свету у који смо бачени“, док „наш, људски свет“ носимо „само у себи, и то као велику илузију, као мотив егзистенцијалне носталгије, као један сан“. Али, „уместо узајамне солидарности, братимљења и онога чему нас је Христ учио, љубави једних према другима, уместо једнакости и братства у злој судбини у чије шаке смо убачени, ми имамо ту ситуацију узајамног сукобљавања и поспешивања ефикасности зла“, што говори „да је човек на неки начин недовршено биће, коме фали једна греда у глави да би схватило пре свега себе а затим и другог“. Стога, све што људи раде, „подразумевајући и уметност, јесте покушај да превазиђу то жалосно искуство непоразума“.

    Окружени непријатељским светом смрти, „све што дотакнемо је мртво, и свака трунка живота је тако чудна, неочекивана, краткотрајна и беспомоћна у тренутку док траје“. Али, уместо да будемо „дирнути тиме и да те искре живота „подржимо колико је могуће“, ми „толико радимо на томе да се придружимо свему другом што уништава живот и сваки смисао битисања“.

    Кадијевић своје опредељење за уметност и стваралаштво објашњава управо оваквом запитаношћу о смислу живота и постојања: „Ја, суочен за безизгледношћу такве ситуације, не наседам ни на какву наду, али морам да признам да је моје бављење уметношћу у ствари покушај избављења“, које се састоји у борби против такве егзистенцијалне безизгледности, „јер не желим да својим делањем у животу допринесем том хаосу у којем јесмо“. Уметност може бити средство борбе против самоуништавајућег универзалног система агресивности и репресије, које нема корене само у овим или оним идеолошким претпоставкама, већ у самој, у основи смртној, природи света у ком живимо.

    Ни овде се Кадијевић не ограничава само „негативним“ објашњењем своје мотивације да се бави уметношћу и, још конкретније, филмом. Филм за њега има моћ да обухвати „тоталитет појма човека као бића“. Он има способност да реалност ослободи „терета прозаичности и тривијалности“, да „ослободи бивство тог терета и претвори га у нешто тако божантвено да то постаје сакрално, свето“.

    Највише што уметност може да учини јесте да неком промени живот, али не у смислу промене „стварности у животу једног човека“, попут друштвене стварности и политичког уређења, већ ступањем у „подручје трансенденције“. Уметничко дело је само оно које садржи у себи „елементе транценденције“, што се постиже „одступањем од мерљиве стварности, од свега што је речима изразиво“, превазилажењем „ноторне збиље“ и „надилажењем сваке искуствености“, у „нешто што је више од истине“.

    Према томе, прецизира Кадијевић, у равни мистичног реализма једног Достојевског, „трансценденција је моћ надилажења онога што је искуствено и везано искључиво за објективност, за феномен егзактне извесности до које можемо доћи“.

    Дело, као и речи Ђорђа Кадијевића изречене у књизи „Више од истине“, дубоко су и убедљиво сведочанство о палости света, али и могућности љубави и солидарности у том и таквом свету, у чему велику улогу може да има целокупно људско стваралаштво, а посебно уметност. Ова обимна и одлично структурисана књига је стога незаобилазно штиво не само за оне заинтересоване за филм и уметност, него и за темељна питања смисла.


     

     

    View full Странице
  25. александар живаљев liked коментар на тему by Ivan Marković in Podrška nastavnicima Bogoslovskog fakulteta   
    Сврха мојих коментара је да укаже на лицемерје потписника. Док им пред носом врше масовну сечу колега, њих брине Богословски... Боли њих уво за академске слободе. Које уоосталом и не постоје. Лично сам се у то уверио. Тако да... мани ме моралисања... Иначе, неке са тог списка познајем веома добро.