Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

Juanito

МОДЕРАТОР ЖРУ
  • Content count

    11704
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    95

Juanito last won the day on Мај 15

Juanito had the most liked content!

О Juanito

  • Ранг
    Инвентар форума
  • Рођендан

Profile Information

  • Пол :
    Мушко

Recent Profile Visitors

13317 profile views
  1. Имамо тему о његовом лику о делу.
  2. Па рецимо, убедљиво најбољи провод за најмање пара. А да не говоримо о томе да смо једина земља на свету која има Вучића, то је довољан разлог и без било чега другог.
  3. А има још једна ствар, овде се сматра социјално неприхватљивим да кажеш како ти нешто није по вољи и како се не осећаш баш најбоље. Толико о статистикама...
  4. Kopenhagen - grad bez staraca Dok su dečja kolica na svakom koraku, vidjeti sedu glavu koja nije na biciklu i ne ide na posao u Kopenhagenu je prava retkost. Jer starci u Kopenhagenu ne žive. Nordijski tip porodice ne poznaje baka i deda servis, a deca napuštaju roditeljski dom gotovo čim im to zakon dozvoli, sa 18 godina. U starijoj dobi, danski umirovoljenici najčešće prodaju svoj stan - ne ostavljaju ga deci jer bi im porez pojeo do tri četvrtine vrednosti stana - i s tim novcem, što je lepa svota jer je Kopenhagen iznimno skup, odlaze na neko jeftinije mesto za život. Najčešće se radi o Francuskoj ili Španiji, ili danskoj provinciji. Državne penzije su vrlo niske s obzirom na tamošnje cijene i - sve su jednake! Bez obzira na to gde radili, osnovna je penzija svima ista. Nešto su veće tek one kojima su firme uplaćivale i drugi stub, ali retki su penzioneri koji u Kopenhagenu mogu lepo da žive od penziji. Međutim, taj novac u Španiji vredi mnogo više i garantuje pristojan život. Социјализам разорио породицу потпуно. А за Холанђане знам да постоји црнохуморна шала да праве славље кад еутаназирају бабу и деду...
  5. Нисам баш сигуран. Мени делује да Холанђани баш и јесу срећни због тога што се тачно зна шта треба да раде сваке секунде, нема ничег импровизованог. Календар, 19:00, седим са Анук на кревету у гледамо епизоду ”The Dutch Life”. Gezelig!
  6. Мени је такође тужна прича о односу према старијима, бакама и декама...
  7. Скелетор на десктопу
  8. Ја сам са покојним дедом ишао да гледам Борац-Звезда. Данас мало дете одвести на текму без великог ризика није баш препоручљиво...
  9. Несводљива комплексност: од јужњака нису могли настали северњаци јер ниједна та северњачка црта не може да опстане у јужњаку сама по себи, морали су северњаци одједном да буду створени.
  10. Једино што Ирци опасно руше ту климатску теорију... А и клима у Паризу није ништа битно другачија од климе у Холандији.
  11. @Grizzly Adams Добро, ту се потпуно слажемо, до задњег зареза. И ја се тако трудим радим, само не видим да се то коси са овим претходним. Нисам причао о неком "паметном" уберинжењерингу, него о семантички потпуно еквивалентним локалним варијацијама на један те исти "дизајн".
  12. Ал ето, хвала Данијели за текст, да не помислим и ја и други да трипујем нешто. Ако Хуанито лаже, Блиц не лаже.
  13. Мени је срећа права река коју немају (а не уски канали, зашто бих осећао моралну обавезу да лажем да ми је то лепо кад није), планина или брдо које немају (зашто бих морао да се претварам да ми непрегледна равница без разноврсности флоре и фауне није депресивна) укусна храна коју немају, музика у кафићима које се изгледа секташи плаше, срећа ми је да дођем на сабор ЖРУ и будем близак с људима које сам први пут срео у животу, а не да морам да идем на обавезне коктеле које организују неки тамо и на којима морам с неким типом без емоције на лицу да причам о неким тоталним глупостима које ме не занимају итд. Срећа ми је да не морам да возим бициклу баш сваки дан, а да ме не гледају као да сам с марса пао, да свако има слободу да бира које боје џемепра му се свиђају, а не да имају две тамне нијансе које су "дозвољене". Ма могао бих буквално роман о овим ситним стварима, ал ћу стати јер ми секташење ма ког облика увек дигне притисак, а ово масовно које захвати читаве народе ми је најбизарније. И да, знам да тога има у свим народима, али се углавном проблем задржава на иритирајућим коментарима, до изопштавања из друштва баш ретко долази због боје јакне. Ма нек се гоне...
  14. Немам дефиницију, свако је за себе "дефинише". Имам лично неколико великих и гомилу малих ствари које су ми важне, а другима можда уопште нису или јесу и то је ОК. Оно што ме смртно плаши је када су 5 милиона Данаца или 20 милиона Холанђана сви "срећни" на потпуно исти начин, без икаквих минималних разлика. Ама нема теоријске шансе да бар неколико људи не би волели да изађу и попију кафу у 19:15 рецимо или да не иду на тај обавезни корпоративни доручак који је сурогат истинског дружења. Нек пале бабу, секташи једни најобичнији. Уопште не знам на коју фору се ово створило на планети, мистерија ми је велика.