Добро дошли на Живе Речи Утехе

Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,

молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате. 

 en-play-badge.png

itunes-logo.jpg

62af87b658a0499c818723abb72a2556.png

R2D2

Члан
  • Content count

    6860
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    4

Репутација активности

  1. R2D2 liked коментар на тему by Васијан in Владика Григорије увео жене у олтар   
    Још одавно, тачније од Васкрса 2014. год., многи се смућују овим потезом Преосвећеног Григорија Еп. Захумско-херцеговачког и безочно га оптужују за новотаризам и непоштовање Св. Канона Цркве Божије. Врло често наилазим свуда по интернету на упорно осуђивање  овог Владикиног чина, па реко да се осврнем на исти.
    Наиме, шта се тада догодило. Колико чух, од пријатеља из тог краја, тог Васкрса маја 2014. је напољу лила страшна киша са ветром (и у Србији такође, само без ветра, колико се сећам) - сасвим нормална за тамошње медитеранске прилике. Ту не помаже ни кишобран, нити било шта слично.
    И, пошто, Богу хвала, бејаше много велики број људи на тој васкршњој Св. Арх. Литургији, немогаше сви стати у ту велику Саборну Цркву града Требиња. Међутим, Владика се досетио да се може направити места, па да могу ући ови који кисну напољу на несносној киши, и одлучио да деца (мушког и женског пола) уђу у олтарску светињу. Том акцијом је направљено колико-толико места у храму.

     
     

     

     

     



     
    Владика се оптужује за кршење ових Св. Канона:
    Канон 69. Петошестог Васељенског Сабора:
    „Нека је забрањено свакоме ко припада лаицима да улази унутар светог олтара. Ово, по древном предању, може бити допуштено само власти и царском достојанству када зажели да принесе дарове Творцу.“
    Канон 19. Лаодикијског Сабора:
    „…Само је свештеним лицима допуштено да улазе у Олтар и причешћују се тамо.“
    Канон 44. Лаодикијског Сабора:
    „Не приличи да жене улазе у олтар.“
     
    Е сад, што ти Канони нису догматског, већ дисциплинарног карактера, то никог не интересује. 
    Ако погледамо 69. Канон Трулског Сабора, видећемо да је лаицима забрањен улазак у олтар. Дакле, свим лаицима. А већ много векова, сви знамо, лаици нормално улазе у олтар, прислужују итд. Облаче и стихар, који је одећа за посвећенике (клир)! 
    Тако да навођење овог Канона у осуду +Григорија је крајње безобразно и дрско. Тим Каноном осуђујемо васцелу Цркву! Наравно, овај Канон је дисциплинаран и његов смисао је да уведе ред и поредак у Цркву, а не да објашњава ко јесте достојан, а ко није, уласка у Олтар. 
    Слично је и за 19. Лаод., сем што се у њему помиње и причешћивање. Овај Канон је једнако дисциплинског карактера и нема богословски темељ. Забранити улазак жена, лаика у олтар значи направити известан поредак и ред у Цркви, а не означити поменуте као недостојне уласка у њега. Јер, како неко може бити достојан Причешћа Св. Тајнама, а недостојан уласка у Олтар? Бити недостојан мањега, а достојан већега?
    Наравно, нико не мисли да би сада требало да се лаици уводе у олтар и причешћују, јер би настао хаос. То не мисли ни Еп. Григорије. Али, ово је била ванредна ситуација у којој дисциплинарни Канони не важе.
    44. Канон истог Сабора казује да "не приличи женама", а не "забрањује се женама". Дакле, нема конкретне забране. Но, наравно, Црква је ипак установила да жене не улазе у олтар из простих дисциплинарних разлога. Због саблазни, најпре.
    У питању је чиста организациона ствар која нема никакве везе са некаквом женском недостојношћу.  Јер, у супротном, не би постојала институција ђакониса. Нити би данас монахиње прислуживале у олтару, чистиле га итд. 
    Жене, као и било која друга крштена бића (па и некрштена), могу слободно улазити у олтар са благословом Цркве коју у том тренутку испред њих преставља Архијереј или Јереј. Јер, нема никакве суштинске разлике између олтара, наоса или припрате. Цели храм је једнако освештан. Једнако и истим чином. Цео храм, сем Св. Трпезе која се посебно освештава. Ако смо ушли у храм исто је као да смо ушли у олтар. Причешћујући се Христом ми бивамо удостојенији далеко веће Светиње него што је тај Храм у коме се налазимо. Далеко веће светиње од свих Храмова, Јерусалима, Св. Гора, Св. Русија итд...
    И како се лаик/жена сме причестити самим Христом, а не сме ући у Олтар? Наравно да сме, али из практичних разлога се то не чини. Св. Фотије Велики је дозвољавао женама муслиманкама, у ванредним ситуацијама, да носе Причешће православним затвореницима заробљеним од стране Сарацена. Он је говорио: "...Јер се Светиња никада не прља, него већма освећује и упрљане; осим ако нису сумљива лица, која обично исмевају Божанске ствари..."
    А сасвим супротно, у несрећи својој, ови зборе : http://borbazaveru.info/content/view/6754/1/ .
    Вл. Григорије није никакав оскврнитељ, јер жена не може оскврнити олтар, јер би је онда и из самог Храма требало избацити! 
    Богу хвала, Стари Завет је прошао - испуњен је!
     
     
     
     
     
     
  2. PredragVId liked коментар на тему by R2D2 in Ма, да ли је ово могуће???   
    Ја не верујем у ово, искрено... толику глупост још нисам чуо! Баш ме занима ко је тај свештеник и шта он има да каже на ово. Да ли је ово још један у низу напада на свештенство од стране невладиних организација, којима је циљ да се број верника сведе на највише 30% (јер тако желе њихови налогодавци и финансијери) или је истина?
     
    ĐACI PLAĆAJU POPA ZA ŠKOLSKU SLAVU Od učenika traženo po 100 dinara za dolazak sveštenika!
    Učenicima nekoliko odeljenja Osnovne škole “Vojvoda Mišić” na Savskom vencu nastavnice su tražile da donesu po 100 dinara kako bi se platio sveštenik za proslavu Svetog Save!
    Foto: Facebook / FacebookOŠ "Vojvoda Mišić" na Autokomandi - Kao i svake godine OŠ “Vojvoda Mišić” slavi školsku slavu Svetog Savu. I opet se sve svodi na nas roditelje. Pravljenje hrane, kolača, donošenje sokova, kafe. Međutim, vrhunac je što je deci rečeno da daju po 100 dinara za popa koji dolazi za školsku slavu?! Nije problem u 100 dinara, već je u pitanju princip. Zašto bi roditelji đaka plaćali dnevnicu popu ili bilo kome za školsku slavu - ogorčena je grupa roditelja.
      Kako su nam rekli, troškove priredbe tradicionalno podmiruje jedan razred koji je te godine izabran za “školskog domaćina“.
    - Prvo im je rečeno da donesu po 100 dinara, posle da to bude po 50, da bi na kraju samo jedna učiteljica rekla da njeno odeljenje neće donositi ni dinar jer nije želela da roditelji misle kako ona tu ima neku “proviziju” - objašnjavaju roditelji đaka ove škole.
    Direktorka škole Dragana Spasojević, ove tvrdnje nije ni potvrdila, ali ni demantovala. Po njenim rečima proslava se organizuje po dogovoru razrednih starešina i roditelja učenika.
    - Ne znam ništa o dolasku sveštenika niti plaćanju njegove službe. Proslave se priređuju zajedničkom odlukom roditelja i nastavnika, to je njihovo zaduženje, a ja nemam informaciju šta su spremili za ovu godinu – poručuje Dragana Spasojević.
    Ipak, direktorka ističe da plaćanja ovakvih izdataka nisu obavezna, te da su roditelji ti koji biraju da li će i šta pripremiti za školsku proslavu Svetog Save.
    “POZORIŠTE 850, IZLET 2.500
    Roditelji tvrde da ovo nije prvi put da se od njih “grabi” novac.
    - Roditelji uglavnom ćute “zarad dece”. Takođe su svesni da mnogo toga ne zavisi od samih škola, već od celokupnog sistema. Nezadovoljstvo kreće od astronomskih cifri za udžbenike, pa do jednodnevnih izleta od 2.50O ili pozorišnih predstava od 850 dinara - objašnjavaju roditelji.
    I DRUGI UZIMAJU NOVAC
    Čelnici OŠ “Vojvoda Mišić” tvrde da skupljanje neke vrste dobrovoljnog priloga, kako bi bila plaćena sveštenička služba za školsku slavu, uopšte nije njihov izum i da tome pribegavaju mnoge druge obrazovne ustanove u prestonici.
     
    http://www.blic.rs/vesti/beograd/djaci-placaju-popa-za-skolsku-slavu-od-ucenika-trazeno-po-100-dinara-za-dolazak/f9xsj85
  3. st.anger liked коментар на тему by R2D2 in Шта ЈА тренутно слушам...   
    Ах, дође ми понекад
    Ево, ово ми је сад баш легло 
     
  4. R2D2 liked коментар на тему by st.anger in Шта ЈА тренутно слушам...   
    robote brate pa zar ti je ovo trebalo:)
     
  5. александар живаљев liked коментар на тему by R2D2 in 75 година од Новосадске рације   
    Koliko se secam, demokrate su pravile razne opstrukcije ovog dogadjaja i optuživale Eparhiju backu.
    Sent from my iPad using Pouke.org
  6. александар живаљев liked коментар на тему by R2D2 in 75 година од Новосадске рације   
    Koliko se secam, demokrate su pravile razne opstrukcije ovog dogadjaja i optuživale Eparhiju backu.
    Sent from my iPad using Pouke.org
  7. R2D2 liked коментар на тему by Rev. in Ditrih Bonhofer - protestantski teolog, zaverenik protiv Hitlera   
    За све оне које занима ова књига, постављам предговор српском издању који је написао др Бранко Бјелајац. 
    Пробуђење у животу цркве увек са собом доноси и дубље разумевање Светог писма. До таквог пробуђења ретко када долази, али се код појединаца чешће догађа и то у форми личног просветљења. Доктрине и библијска поучења постају блиска и разумљива таквој особи. Компликована ситуација у нацистичкој Немачкој у којој је Дитрих Бонхефер служио у Лутеранској цркви као пастор и професор теологије, нарочито пошто се црква поделила на две струје, свакако је допринела његовом даљем проучавању не само црквеног и монастичког начина живота, већ и дубљем проучавању заједнице светих, што је била тема његове, претходно одбрањене, докторске дисертације. И уместо да се Бонхефер препусти меланхоличној успорености академског позива и метафизичким дисуксијама са студентима и колегама професорима, да и надаље ужива у похвалама Карла Барта и многих других виђенијих људи, или да остане пастор у Британији или Шпанији, односно професор у Америци, он се одлучио за радикалнији пут. На једном месту Бонхефер коментарише: „Стварни проблем лежи у томе да су Исусове речи прекривене са толико људског баласта - оптерећујућих норми и прописа, лажних нада и лажних утеха - да је постало изузетно напорно да човек донесе искрену одлуку и буде Исусов следбеник. И мада је наш циљ да проповедамо Христа и само Христа, није грешка наших критичара када чују у нашим проповедима толико напорних идеја и тема које су ван додира са менталним стањем наше публике.“

    Опет је пред нама коментар на Исусову Проповед на Гори, мада је овај заправо животна филозофија и искуство младог човека који живи и служи у средини где је нацизам постао „оправдање“ у оној познатој протестантској доктрини, у Лутеровом оправдању вером; у средини где су лоши проповедници проповедали по црквама оно што је народ хтео да чује, како су их „уши сврбеле“ а у складу са временом тог доба, Бонхефер се залагао, и то свим силама, за добре проповеднике, за оне који су по Исусовој вољи. А њих није видео много око себе. И није остајао миран.

    У таквој ситуацији, у којој се црква као организација предала националистичким и социјалистичким плановима нациста, и почела да затвара очи, уши и уста, пред прогонима Јевреја и других, Бонхефер сукобљава хришћанина као појединца, и као члана локалне заједнице, са тачкама у којима се испољава криза њихове вере: данашњи верници су позвани оној истој послушности коју су чули први следбеници, апостоли, од самог Исуса. Исто важи и данас. То је то „скупоцено“ следбеништво.

    Зато се ова књига зове „Цена Христовог следбеништва“, илити цена следовања Христа. Бонхефер нам каже да смо у обавези да следимо Христа, а према његовом позиву, иако не знамо где нас то слеђење води. У предвечерје 500-годишњице Лутерових 95 теза (2017), Бонхеферове речи снажно одјекују у изокренутој црквености тадашњице и данашњице: проповеда се опроштење а да се не тражи и очекује покајање, проповеда се крштење али не и црквена дисциплина, проповеда се учешће у Вечери Господњој али без вероисповедања… проповеда се благодат али без учеништва, милост али без крста свагдашњег, благодат без Исуса Христа, живог и отелотвореног!

    Аутор нас позива на преиспитивање, на бескомпромисно слеђење Исуса, а према Проповеди на Гори. Како да испунимо те назиглед немогуће услове који се очекују од Исусовог следбеника? Бонхефер каже да ћемо то постићи кроз послушност, без одустајања, сумње и дугих бесплодних преиспитивања.           

    Још од 1932. године Бонхефер је проповедао и писао на ове теме а верује се да је књига настала 1935. и 1936-те године, и први пут је објављена 1937. године. Како су му сви путеви да предаје теологију у Немачкој били затворени, Бонхефер се повукао у мање место Финкенвалд где је основао полутајни теолошки факултет за пасторе такозване „Исповедне цкрве“ односног оног, мањег крила Лутеранске цркве које је било против нацистичког режима. Живот у Финкенвалду одвијао се према монашким правилима. Дан је почињао и завршавао са по пола сата заједничке молитве уз читање Псалама, потом је певана химна дана, онда се читало из Новог завета, заједнички исповедало Оченаш и на крају су биле слободне молитве. Остатак дана је протицао тако што су се држала предавања, заједнички оброци, службе помоћи једних другима и читања Светог писма. Студенти су касније сведочили да су Бонхеферова предавања о учеништву била интензивна, нагонила су студенте на дубоко размишљање о теми дана и понекад на расправу и жестину. Каже се да је увек имао времена за студенте. Можда је занимљиво овде споменути да су у Београду, 1911. и 1912. године, за време предавања Џона Мота на Београдском универзитету, а на теме из Проповеди на Гори, студенти толико дуго дискутовали о његовим речима и објашњењима да су дневне новине забележиле да се кафане нису затварале до дубоко у ноћ. И Толстој је, у своје време, имао огромних проблема са државном црквом због свог тврдог залагања, инсистирања чак, на томе да се хришћани строго придржавају Проповеди на Гори.

    Бонхефер је често имао сукобе са нацистичким властима, али и са старешинама у сопственој цркви, поготово због њиховог благонаклоног става према новој власти. Мало је познато да је Бонхефер држао проповед на радију само два дана пошто је Хитлер дошао на власт као канцелар Рајха. У тој проповеди говорио је о опасности да Немачка упадне у идолатрију са фирером (вођом) који, у ствари може да се преокрене у верфирера (зловођу), у оног који се подсмева самом Богу. У том тренутку, радио је прекинуо његову проповед. Касније је Бонхефер ту проповед умножио и поделио пријатељима да не испадне да је хвалио вођу кад није...

    „Цена Христовог следбеништва“ нам свима свакако представља добар изазов. Када умремо и суочимо се са Исусом лицем у лице, нећемо му одговарати за чланство у овој или оној цркви, у овој или оној деноминацији, већ ће нас питати шта смо урадили, као верне слуге, са оним што нам је оставио у аманет (Матеј 28,18-20; Дела апостолска 1,8; и друга места). И у нашем времену, као и пре 80 година, хришћанин је онај који је обећао да ће следити Христа чак и ако то значи да ће скончити некавим неславним мучеништвом, јер одбија да прослави бога национализма, социјализма или комунизма, или бога неке неживуће, окоштале и оматеријализоване црквености. Јер када Исус позове некога, он га позива да умре себи и постане његов следбеник, а црква је ту локална заједница верних да помаже себи и другима. За Бонхефера је тај Исусов позив био јасан и гласан, позив саможртвујуће вере на солидарност са онима које је друштво одбацило, што је на крају довело до највишег захтева који вера има - да преда и сам живот.

     
  8. PredragVId liked коментар на тему by R2D2 in Богојављење - Пливање за Часни крст (ВИДЕО)   
    http://www.eparhijakrusevacka.com/2017/01/20/plivanje-za-casni-krst-u-beloj-vodi-kod-krusevca/
  9. R2D2 liked коментар на тему by Владимир_85 in Упознајмо се - представимо се   
    Помаже Бог браћо и сестре, Бог се јави !
    Зовем се Владимир. За овај форум знам од раније, с обзиром да често на интернету читам духовне текстове. Међутим ево тек сада се региструјем и надам се да ћу на овом месту лакше долазити до неких ствари и текстова који ме интересују, а наравно временом и стећи доста пријатеља у овој православној заједници.
    Живи били !!! 
  10. Лидија Миленковић liked коментар на тему by R2D2 in Упознајмо се - представимо се   
    Dobrodoslica svim novim clanovima
    Sent from my LG-H860 using Pouke.org mobile app
  11. Тања1 liked коментар на тему by R2D2 in Доћи ће смрт и имаће твоје очи   
    Avva Zoran je pokazao ovim textom mnogo toga. Jos jednom me je zadivio, ali i duboko sa textom potresao.
     
    Neverovatno je kako robujemo stereotipima kad je ova tema u pitanju.
  12. АлександраВ liked коментар на тему by R2D2 in Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Zaista predivna fotka.
    Sent from my LG-H860 using Pouke.org mobile app
  13. АлександраВ liked коментар на тему by R2D2 in Срећан рођендан!   
    Srecno i blagosloveno!
    Sent from my iPad using Pouke.org
  14. АлександраВ liked коментар на тему by R2D2 in Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Zaista predivna fotka.
    Sent from my LG-H860 using Pouke.org mobile app