Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

R2D2

Члан
  • Content count

    7309
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    5

Репутација активности

  1. R2D2 liked коментар на тему by Juanito in Програмирање - лекција бр. 1   
    ”Здраво свете” за iPhone, написано у C#-у. 

  2. R2D2 liked коментар на тему by Александар Милојков in Смисао разликовања богословља и икономије код отаца   
    Што више истражујем отачке текстове (Григорије Богослов, Ваислије Велики,...) све ми више пред разумевање излази следећа поента отачког "разликовања" богословља и икономије. Нешто ми не изгледа, како се то обично тумачи, да је то разликовање ишло ка закључку да "икономијска Тројица" није једнака "богословској Тројици", односно да се у икономији не откривају иманентни тројични односи Оца и Сина и Светога Духа. Мислим да су оци имали сасвим нешто друго на уму. Они су икономију одвајали од богословља у контексту христологије. То је био одговор аријанству, које је Христову људску природу (пројаву његових људских особина) користило у својој аргументацији да је Син створење, другачије суштине од Оца. Односно, да није Бог по суштини. Оци су са тим смислом "раздвојили" икономију од богословља - указујући на две природе Христове, божанску и људску. Дакле, да се Христова људска природа не узима као апсолутна у његовом одређењу као бића.
    Григорије Богослов је врло јасан:
    Μὴ σύ γε τοῖς βροτέοισιν ἀτιμάζοις θεότητα, Κείνῃ δὲ χθονίην μορφὴν ἐρικυδέα τεύχειν,Ἣν, σοί γ' εὐμενέων, μορφώσατο ἄφθιτος Υἱός.
    Немој користити те смртне пројаве (Христова људска природа) да не поштујеш његово божанство. Јер, онај који прославља то обличје (људску природу), примајући га на себе, ради љубави према теби, беше вечни Син.
    ΕΠΗ ΘΕΟΛΟΓΙΚΑ
    Περὶ τοῦ Υἱοῦ
    Бојим се да наше традиционално разликовање "богословске" и "икономијске Тројице" не пије воду, бар што се тиче отачких текстова на које се позивамо. Код отаца је то са смислом да се говори о две Христове природе, а не о томе да се у икономији не откривају иманентни односи Оца и Сина и Светога Духа. 
     
    Поделићу са Вама нека своја запажања... 
  3. Blaža Željko liked коментар на тему by R2D2 in Ко ће бити председник Србије? (ГЛАСАЊЕ)   
    Janković: Prvo što bih uradio kao predsednik - smenio Vučića

    Ne treba mi šajkača da bih bio Srbin, niti Bler da bih bio Evropljanin, rekao je za Blic budući kandidat za predsednika Srbije Saša Janković i dodao da "biti Srbin i Evroljanin nije dovoljno za imati državu". Ako pobedi na izborima kaže da će mu prvi potez biti smena Aleksandra Vučića sa mesta koordinatora svih službi bezbednosti.
    http://rs.n1info.com/a228377/Vesti/Vesti/Jankovic-o-Vucicu-i-izborima.html
  4. АлександраВ liked коментар на тему by R2D2 in Нездрава атмосфера у цркви   
    Glupost od texta, nevidjena. Smatram da Vladika Jovan treba da tuzi ovaj tabloid. Ovo je takva debilana od texta da nemam reci.
  5. Биљана 1234 liked коментар на тему by R2D2 in SPC zabranila pihtijadu: Zvoniće vam mrtvačka zvona   
    Ja se potpuno slazem sa Vladikom. Ako su organizatori hriscani, oni ce poslusati svog Episkopa, ako nisu, bas ih briga.
    Hriscanima je bitna rec episkopa, tako da se potpuno slazem sa vladikom Irinejem.
     
  6. Милан Ракић liked коментар на тему by R2D2 in Протојереј Александар Шменан: Вечерње причешће   
    Прва и основна карактеристика Литургије пређеосвећених дарова у томе је што је то вечерња служба. С формалне тачке гледишта то је служба Причешћа, која се одржава после вечерње. У свом најранијем развоју она је била лишена свечаности коју има данас, тако да је њена веза са свакодневним вечерњем била још изразитија. Намеће се, стога, прво питање у вези вечерњег карактера Литургије. Већ нам је познато да у православној традицији Евхаристији увек претходи период поста. Овај општи принцип објашњава чињеницу да Евхаристија, различита по овоме од свих осталих служби нема свог утврђеног часа, јер време њеног служења првенствено зависи од природе дана, у коме треба да буде одслужена.
    Типик прописује да се на велике празнике Евхаристија служи врло рано, јер бденије врши функцију поста или припреме. На мање празнике без бденија, Евхаристија се помера за касније тако да - бар теоретски - у данима преко недеље она треба да се служи у подне. Најзад, у данима када је прописан строг и потпун пост у трајању од једног дана, Св. Причешће - које на одређен начин „прекида" пост - прима се увече. Значење свих ових прописа, који су, данас, сасвим заборављени или занемарени, је просто: Евхаристија, будући да је увек крај припреме и испуњење очекивања, има своје време служења или каирос, у зависности од дужине потпуног поста. А овај последњи или је изражен у свеноћном бденију или у индивидуалном посту. А пошто су среда и петак за време Великог поста дани потпуног уздржавања, служба причешћа, која је испуњење тога поста, постаје вечерња служба или вечерњe славље. Иста је логика примењена и за Бадње вече и навечерје Богојављења, такође дане потпуног поста, када се Евхаристија служи после вечерња.
    Ако се Бадње вече или навечерје Богојављења догоди у суботу или недељу, који су по православној традицији евхаристички дани, „потпуно" уздржавање се продужава до петка. Још један пример: Ако сс Благовести догоде у било који дан Великог поста од понедељка до суботе, прописано је да се Евхаристија служи после вечерњег богослужења. Ова правила, која се многима данас чине архаичним и неважним откривају основни принцип православне литургичке духовности: Евхаристија је увек крај припреме и испуњсњс очекивања, а дани потпуне уздржљивости и пост, будући да је најинтензивнији израз Цркве као припреме, бивају „крунисани" вечерњим причешћем.
    За среду и петак Великог поста Црква прописује потпуно уздржавање од хране до заласка сунца. Због тога су ови дани издвојени као подесни за посно причешће, које је као што смо напоменули, једно од суштинских средстава или „оружја" посне духовне борбе. Дани усредсређеног духовног и телесног напора обасјани су очекивањсм предстојећег причешћа Телом и Крвљу Христовом. Ово очекивање подржава наш напор, духовни и телесни. Оно га чини усмереним на радост вечерњег причешћа. „Подигнућу очи моје према висини откуда ми долази помоћ".
    И тада, у светлу сусрста са Христом, како је озбиљан и свечан дан који треба да проведем у свакодневном послу. Како сићушне и незнатне ствари, које испуњавају моју свакидашњицу, на које сам толико навикао да на њих и не обраћам пажњу, добијају потпуно ново значење. Свака реч коју изговорим, свако дело које учиним, свака мисао која прође кроз мој ум, постаје важна, јединствена, неопозива. Она је или „на линији" мога очекивања Христа, или јој је противна. Само време, које ми тако лако траћимо, открива се у свом пуном значењу као време спаса или осуде. Цео наш живот постаје онаквим каквим га је Христос учинио када је дошао у овај свет - вазнесење к Њему, или бежање од Њега у таму и пропаст.
    Нигде није боље и пуније откривено право значење уопште поста, и Великог поста, него у данима вечерњег Причешћа - значење не само Поста него и Цркве и хришћанског живота у њиховој свеобухватности. Целокупан живот, целокупно време, нада, узношење, сама васељена - у Христу су постали очекивање, припрема, нада и узношење. Христос је дошао, Царство Божије наступа! У „овом свету" можемо само наслућивати Славу и радост Царства небеског, а ипак као Црква, ми у духу већ живимо у томе Царству и окупљамо се за трпезом Господњом, где у дубини срца сазерцавамо Његову нестворену светлост и сјај. Ово нам је наслућивање дано да бисмо могли желети и волети Царство Божије и жудети за савршенијим заједничарством са Богом у предстојећем „дану без вечери", и сваки пут, опет, пошто смо окусили „мир и радост Царства нeбеског", враћамо се у овај свет и поново се налазимо на дугом, уском и тешком путу. Од славља се враћамо у живот поста, у живот припреме и очекивања. Очекујемо вечер овог света у коме ћемо учествовати у „тихој светлости свете Божијe славе", почетку који неће имати краја.
    Преузето из књиге Велики пост протојереја Александра Шмемана

    View full Странице
  7. R2D2 liked коментар на тему by Рапсоди in Реля Рашович: Трнов венац преображења   
    СОНЕТ РАСПЕТОМ ХРИСТУ

    Непознати аутор XIV ВЕК

     

    То, да те љубим, Боже,  по све дане ,
    не тера мене слава другог свијета,
    нити ме тера страх од пакла клета,
    да гријехе,своје напуштам и мане.

    Ти ме на љубав тераш, јер ме гане,

    када те видим на Kрсту распета
    тера ме мука  твоја и смрт света
    и терају ме твоје љуте ране.

    Љубав ми Твоја такву снагу ствара,
    да бих те волио и да неба није ,
    плашио те се и без пакленог јара.

    За љубав моју ја не тражим дара,
    па и да нема наде што ме грије,
    љубио бих те са једнако жара.

  8. Милан Ракић liked коментар на тему by R2D2 in Протојереј Александар Шменан: Вечерње причешће   
    Прва и основна карактеристика Литургије пређеосвећених дарова у томе је што је то вечерња служба. С формалне тачке гледишта то је служба Причешћа, која се одржава после вечерње. У свом најранијем развоју она је била лишена свечаности коју има данас, тако да је њена веза са свакодневним вечерњем била још изразитија. Намеће се, стога, прво питање у вези вечерњег карактера Литургије. Већ нам је познато да у православној традицији Евхаристији увек претходи период поста. Овај општи принцип објашњава чињеницу да Евхаристија, различита по овоме од свих осталих служби нема свог утврђеног часа, јер време њеног служења првенствено зависи од природе дана, у коме треба да буде одслужена.
    Типик прописује да се на велике празнике Евхаристија служи врло рано, јер бденије врши функцију поста или припреме. На мање празнике без бденија, Евхаристија се помера за касније тако да - бар теоретски - у данима преко недеље она треба да се служи у подне. Најзад, у данима када је прописан строг и потпун пост у трајању од једног дана, Св. Причешће - које на одређен начин „прекида" пост - прима се увече. Значење свих ових прописа, који су, данас, сасвим заборављени или занемарени, је просто: Евхаристија, будући да је увек крај припреме и испуњење очекивања, има своје време служења или каирос, у зависности од дужине потпуног поста. А овај последњи или је изражен у свеноћном бденију или у индивидуалном посту. А пошто су среда и петак за време Великог поста дани потпуног уздржавања, служба причешћа, која је испуњење тога поста, постаје вечерња служба или вечерњe славље. Иста је логика примењена и за Бадње вече и навечерје Богојављења, такође дане потпуног поста, када се Евхаристија служи после вечерња.
    Ако се Бадње вече или навечерје Богојављења догоди у суботу или недељу, који су по православној традицији евхаристички дани, „потпуно" уздржавање се продужава до петка. Још један пример: Ако сс Благовести догоде у било који дан Великог поста од понедељка до суботе, прописано је да се Евхаристија служи после вечерњег богослужења. Ова правила, која се многима данас чине архаичним и неважним откривају основни принцип православне литургичке духовности: Евхаристија је увек крај припреме и испуњсњс очекивања, а дани потпуне уздржљивости и пост, будући да је најинтензивнији израз Цркве као припреме, бивају „крунисани" вечерњим причешћем.
    За среду и петак Великог поста Црква прописује потпуно уздржавање од хране до заласка сунца. Због тога су ови дани издвојени као подесни за посно причешће, које је као што смо напоменули, једно од суштинских средстава или „оружја" посне духовне борбе. Дани усредсређеног духовног и телесног напора обасјани су очекивањсм предстојећег причешћа Телом и Крвљу Христовом. Ово очекивање подржава наш напор, духовни и телесни. Оно га чини усмереним на радост вечерњег причешћа. „Подигнућу очи моје према висини откуда ми долази помоћ".
    И тада, у светлу сусрста са Христом, како је озбиљан и свечан дан који треба да проведем у свакодневном послу. Како сићушне и незнатне ствари, које испуњавају моју свакидашњицу, на које сам толико навикао да на њих и не обраћам пажњу, добијају потпуно ново значење. Свака реч коју изговорим, свако дело које учиним, свака мисао која прође кроз мој ум, постаје важна, јединствена, неопозива. Она је или „на линији" мога очекивања Христа, или јој је противна. Само време, које ми тако лако траћимо, открива се у свом пуном значењу као време спаса или осуде. Цео наш живот постаје онаквим каквим га је Христос учинио када је дошао у овај свет - вазнесење к Њему, или бежање од Њега у таму и пропаст.
    Нигде није боље и пуније откривено право значење уопште поста, и Великог поста, него у данима вечерњег Причешћа - значење не само Поста него и Цркве и хришћанског живота у њиховој свеобухватности. Целокупан живот, целокупно време, нада, узношење, сама васељена - у Христу су постали очекивање, припрема, нада и узношење. Христос је дошао, Царство Божије наступа! У „овом свету" можемо само наслућивати Славу и радост Царства небеског, а ипак као Црква, ми у духу већ живимо у томе Царству и окупљамо се за трпезом Господњом, где у дубини срца сазерцавамо Његову нестворену светлост и сјај. Ово нам је наслућивање дано да бисмо могли желети и волети Царство Божије и жудети за савршенијим заједничарством са Богом у предстојећем „дану без вечери", и сваки пут, опет, пошто смо окусили „мир и радост Царства нeбеског", враћамо се у овај свет и поново се налазимо на дугом, уском и тешком путу. Од славља се враћамо у живот поста, у живот припреме и очекивања. Очекујемо вечер овог света у коме ћемо учествовати у „тихој светлости свете Божијe славе", почетку који неће имати краја.
    Преузето из књиге Велики пост протојереја Александра Шмемана

    View full Странице
  9. R2D2 liked коментар на тему by Zoran Đurović in Реля Рашович: Трнов венац преображења   
    Реля Рашович: Трнов венац преображења
     
     
     
    Овде ћу говорити о нечему о чему већина Хришћана не воли да говори и забија главу као ној у песак. Ако говорим истину онда ме заиста не занима ако некога због његове слабости саблазним. Христос јесте увек Онај који јесте и Таворском светлошћу којом се сам преобразио не престаје да обасјава оне који га траже и димензије јединства са Богом превазилазе сенку овога што називамо својим земаљским животом, барем по сведочењу Св. Отаца и јаких молитвеника (Где само јединство по себи не гарантује спасење човека већ му драстично повећава ризик пропасти, мислим да би црква ту била поштенија када би, као и свака војска која држи до одговорности, набрајала не само своје најбоље и успеле хероје, већ и све случајеве оних војника који су погинули у покушају пробоја фронта и изгубили себе постајући сушта супротност онога за шта су се борили, и под којим се све то условима дешавало, мислим да би доста људи које занима аскетика били врло изненађени да сазнају да је тај број можда и много већи него што се мисли).
    Свако кога је Бог једном загрлио зажалио је хиљаду пута у свом животу. Заиста се питам има ли јаднијег створења од пале творевине која види своје лице забијено у блато а при томе је упућена на луче тако ваздушастог творца који је свугде присутан а толико језиво тих. Са једне стране духовности левог пута које као фалсификат обећавају човеку боголикост кроз себе самог а доносе само продубљење пада и унутрашње смрти, а са друге стране Христос који је пљујући своју крв рекао задњим речима на крсту Оче, Оче зашто си ме оставио, спаситељ који је човека позвао да у свему на њега личи и да узме идући ка њему, свој крст.
    Постављам себи питање зашто теолози говоре како је Христос испаштао на крсту да ми не би смо морали, када се то односи потенцијално на вечне муке а човек је овде све једно осуђен на страдања шта год да изабере. Пре пар дана сам чуо како ће један духовник код кога сам отишао у посету манастира да изгуби ногу, мораће да му је секу због шећера, човек је иначе изузетно јак молитвеник, са друге стране Владика са којим сам разговарао, годинама полако умире од тумора на мозгу и узима морфијум да не би урлао од болова, а човек је исихаст. Онда се сетим мог првог духовника који сваког дана трпи агоније због шрафова у кичменим пршљеновима и не пристаје да узима паин киллере, јер би му наркотици обрисали осећај благодати на коју је навикао, исто врло јак молитвеник... Христос је својим страдањем, не само потенцијално спасио човека, већ је створио плејаду бедних, болесних и ојађених људи којима је на један врло упечатљив и директан начин дао разлог да буду скрушени духом и да се сећају смрти и да им поглед буде уперен искључиво у небо, јер су они блажени и наследиће царство. 
     

    Трагикомично ми је посматрање хришћана који са толиком слаткастом еуфоричном утопијом говоре о православном путу као да се налазе на неком лепом плишаном јастуку уместо реалности хода по минским пољима. Присутно је такво одушевљење свим Светитељима као да они нису никакву цену платили нити брутално страдали јер ето све је лепо када је човек са Господом... То ме некако подсећа на покушај приче о есхатону логорашима који се налазе у СС кампу а онда им рећи да то тек иде коју деценију после, наравно ако се издржи, што из есхатолошке перспективе вечности и није заправо ништа... Био је додуше Виктор Франкл, који је своја страдања заиста поднео у том хришћанском стоичком духу, његове мисли треба читати. Гледајући све те духовнике које сам поменуо, а има их колико хоћете (мало ко заправо жели да стане и размисли мало о томе), стварно се питам када би им Христос ставио пред очи све кроз шта ће пролазити овде поред те слатке првобитне благодати при уласку у веру и молитве која би озарила душу, да ли би и колико њих изабрали такав пут за себе? Можда је трагедија колико и благослов то што молитвеник увек остаје наркоман таворске светлости (која са собом јако често носи велику цену страдања и пљувања крви).
  10. emilija liked коментар на тему by R2D2 in Филмови који се не пропуштају   
    Обавезно гледати

  11. Рапсоди liked коментар на тему by R2D2 in Како почети учење програмирања?   
    Много ти хвала за овај уводни текст, надам се да ћеш овде постављати све релевантне изворе за нас који желимо да учимо програмирање...
    Жив био брате.
  12. Жељко liked коментар на тему by R2D2 in Исток Павловић: „Велики подаци” и политичке кампање   

    Тешко је писати ових дана колумну а да то није нешто у вези са изборима. Но, сигуран сам да ће вам бити занимљиво да из прве руке објасним како раде нове методе утицаја на бираче, које се зову „велики подаци” (big data) и „микротаргетирање”, а које се интензивно базирају на праћењу људи путем технологије. Такође, ово ће вам бити од користи ако имате некакав свој производ или услугу, није ограничено само на политику.
    Ова метода постоји већ неко време, и иако звучи „свемирски”, може се једноставно примењивати већ данас и у Србији, уз помоћ најпростијих, свима доступних система за постављање реклама на Фејсбуку, Гуглу и Јутјубу. У Америци су ову методу примењивала оба табора током последњих избора. Посебно се истакла организација ,,Кембриџ аналитика” коју је ангажовао Трампов изборни штаб. А, ево, како то ради.
    Пре свега, треба знати да нашу активност на интернету прате највеће компаније као што су Гугл, Фејсбук и остали сакупљачи података. То значи да, чак и ако никада нисмо оставили ниједан коментар или „лајк” на интернету, они знају које смо сајтове отварали, где смо се задржавали и шта је то што нам је привукло пажњу. Они никада неће објавити „Пера Перић је отварао ове сајтове и на њима радио ово”, али те податке имају.
    Ова огромна количина података се убацује у њихове алгоритме који их обрађују и налазе законитости на великој скали, и цео тај принцип се зове „велики подаци” (big data). Резултат је такав да је нама у маркетингу данас омогућено нешто што се зове микротаргетирање. Шта то значи?
    Пре појаве дигиталних медија, могућности таргетирања, односно избора циљне групе за поруке, биле су такве да је могло да се „гађа” само „широко”. На пример, домаћице. И онда полазимо од претпоставке да све оне размишљају слично, што је тешка генерализација. Морали смо да правимо једну поруку која погађа све њих, а то је доста непрецизно.
    Данас, захваљујући ,,великим подацима” имамо могућност да направимо посебну поруку коју ће видети, рецимо, жене које су по занимању лекари и имају децу предшколског узраста. Уместо да правимо јединствену поруку која покушава да задовољи све, ми правимо низ посебних порука које пласирамо у сваку од ових мини група. То је микротаргетирање.
    Како се ово примењује у политичкој кампањи? Уместо да имамо један спот који приказујемо свима, ми исто овако изделимо људе на некакве мале светове унутар којих они реагују на специфичне друштвене теме које су само њима важне. Затим снимимо појединачне поруке за сваки од ових светова, и онда сваком од њих прикажемо да тај политичар говори баш о ономе што је њима важно. Ево неколико примера.
    Рецимо да је у питању политичар који се зове Стефан Стефановић који жели да искористи овај систем да се допадне што већем броју људи.
    Прво, можемо створити посебну циљну групу нпр. рођених у БиХ који данас живе у Србији. Тим људима данас на Фејсбуку искаче спот Стефана Стефановића у којем он прича о важности очувања Републике Српске и тековина Дејтонског споразума. Други људи не виде ову објаву. Можда би неко из „круга двојке” такве Стефановићеве изјаве протумачио као националистичке, али они то неће видети.
    Одаберемо другу циљну групу, управо те Београђане из „круга двојке” („либерални миље”), и њима пласирамо спот у којем се Стефан Стефановић залаже за некакве либералне идеје.
    Потом, нађемо све људе који се баве компјутерима и технологијама. За њих иде спот у којем објашањавамо како се залажемо за лакше покретање стартап компанија, увођење Пејпала и слично. Онда, одаберемо све људе који раде у просвети и њима пустимо спот у којем Стефан Стефановић прича да је наше школство у јако лошем стању, да тренутна власт није испунила очекивања и наравно – он има план за реформу и повећање плата просветара. Следеће, труднице у Србији. За њих иде прича о бенефитима за новорођену децу.
    Затим све то исто поновимо за пољопривреднике. ,,Држава је заборавила на вас, али ја ћу да помогнем”… Потом по једна посебна порука или видео-спот за лекаре, адвокате, особе са инвалидитетом и тако даље.
    На овај начин, уместо да покушавамо да придобијемо све људе једном поруком, ми придобијамо део по део кроз специфичне поруке које их погађају у срце. Специфичне поруке не виде људи из осталих светова, и то у маркетингу зовемо „тамне објаве”. Неко би можда назвао овакав приступ лицемерним и дволичним, али то је само на први поглед. У реалности, ово је начин да различитим људима фокусирамо оно што је њима најбитније. Дакле у питању је само ефикаснија комуникација.
    Ово што сам сада описао може да уради било који тим неког политичара данас у Србији, јер ове циљне групе се могу извући на Фејсбуку, Гуглу и Јутјубу, након чега се на истим сајтовима пласирају различите поруке. Занимљиво је да ове кампање није лако открити, јер су видљиве само унутар тих затворених светова. То значи да можда нека странка тренутно ради све ово, а да ми за то и не знамо.
    Укратко, то је принцип микротаргетирања и може се применити за било који тип производа, не само за политику. Ако имате свој бизнис, размислите како бисте ово применили на свој случај. Из личног искуства, могу вам рећи да је ово изузетно ефикасно.
    Факултет за медије и комуникације
    Извор: http://www.politika.rs/scc/clanak/375909/Veliki-podaci-i-politicke-kampanje
  13. Милан Ракић liked коментар на тему by R2D2 in In Memoriam, Владимир Милошевић (1938-2017)   
    Бог нека му души опрости
  14. R2D2 liked коментар на тему by Милан Ракић in In Memoriam, Владимир Милошевић (1938-2017)   
    У небеску ескадрилу се преселио још један великан наше авијације. Иако није волео да прича пуно о себи и свом радном опусу, био је један од људи који су изградили наше војно ваздухопловство и чији је допринос био немерљив. Био је и остао господин до свог овоземаљског краја. Професор др Владимир Милошевић, дипл. маш. инж, пуковник авијације и опитни пилот у пензији....

    Владимир Милошевић је рођен 21. јануара 1938. године у Новом Саду. Мајка, Анка Тричковић, била је професор француског језика, а отац Драгутин-мајор Југословенског краљевског ваздухопловства, свршени електромашински инжењер, конструктор авиона и пилот. Пре рата је конструисао школски авиона МИМА-2, који је био први авион у потпуности израђен у Југославији. Од почетне идеје, па до реализације.

    Након априлског рата је допао у немачко заробљеништво; три пута је покушао да побегне, али су га нацисти сваки пута хватали и враћали у офлаг. Нажалост, није успео да дочека ослобођење и преминуо је у логору Оснабрик.

    Иначе, Драгутин је био Земунац родом, али је службовао у Новом Саду. Тамо је Начелник ваздухопловнотехничке радионице (као инжењер) и уједно пилот у 204. ескарили првог ваздухопловног пука. Отуда се и Владимир родио у Новом Саду. Мајка је децу дакле сама подизала, као и многе мајке које су у рату осатле без мужева. Кћерку Гордану и сина Владимира, који се није много двоумио око избора будућег занимања. 
    Владимир је основно и средње образовање завршио у Београду, а на Машинском факултету Београдског Универзитета је дипломирао 1964. године. Школу резервних ваздухопловно-техничких официра је завршио у Рајловцу, после чега прелази у активну војну службу са распоредом у Ваздухопловном-опитном центру у Батајници. На Ваздухопловној војној академији у Задру је 1967. године положио испит за звање војног пилота, чиме је наставио своју летачку каријеру, започету још 1959. године у Ваздухопловном савезу Југославије.
    У Француској је 1976. године завршио једногодишњу специјализацију за испитивање авиона у лету и тиме стекао интернационалну диплому и звање опитног инжењера-пилота. Чувени ЕПНЕР (École du personnel navigant d'essais et de réception). Дакле једна од осам врхунских ваздухопловних школа (у САД једна "обичне" и једна морнаричке авијације, те једна за цивилне тест-пилоте. Једна у Канади, једна у Великој Британији, једна у Индији, једна у Русији и ова у Француској) у којој се обучавају тест пилоти, али што је много значајније, ОПИТНИ ИНЖЕЊЕРИ ПИЛОТИ. 
    То читаву методологију тестирања и евалуације ваздухоплова, било у процесу истраживања и развоја, или пак у процесу пројектовања и производње, диже на један виши ниво. И покојни чика Влада је мислим био једини у нашем РВ и ПВО који је завршио ЕПНЕР-а
    Ксниј је на Машинском факултету у Београду магистрирао са радом „Одређивање полара суперсоничног борбеног авиона у лету“, а 1982. године одбранио докторску дисертацију на тему „Допринос одређивању перформанси борбених авиона испитивањем у лету“.
    Иначе, ова његова дисертација се и даље цитира и користи...
    Радио је од почетка,тј. од како се након завршене Школе резервних официра активирао, у Ваздухопловном опитном центру, прво као референт у Одсеку за аеродинамичка испитивања, да би касније радио као инжењер пилот, а средином 80-их је постао начелник Сектора за испитивање свих средстава ратне технике у ваздухопловству. Године 1991., бива постављен на дужност команданта Ваздухопловно-техничке академије у Жаркову, а 31. децембра 1992. године је изабран за проректора за наставу и научноистраживачки рад на Универзитету Војске Југославије, где се, осим командних дужности, активно бавио и наставом.

    Написао је и неколико уџбеника, од којих најпознатији је свакако "Практична аеродинамика". Поред војне професуре на академији у Жаркову и у цивилству је имао плодну предавачку каријеру. На Машинском факултету је изабран био у звање ванредног професора на предмету „Теорија гађања, ракетирања и бомбардовања“, а на последипломским студијама на предмету „Испитивање авиона у лету“.  Након пензионисања у војсци, 1995. године на Полицијској академији у Београду, бива изабран за редовног професора за предмет „Борбена средства и опрема војске и полиције“. И тамо ради до 2003. године.
    Не бих лицитирао са бројкама, али рачунајући питомце на Ваздухопловној и Полицијској академији, те студенте Машинског факултета, којима је проф. Влада предавао, мислим да их има на стотине који ће га се сећати по великом знању и ерудицији и на моменте магупском понашању и спремности на шалу, када наравно обавезе допусте...
    Имао сам привилегију да познајем професора Владу. И да се са њиме повремено дружим, иако је разлика у годинама била велика. Није био много причљив, али сам успео по неки пут да измамим по неко сећање, нарочито на школовање у ЕПНЕР-у... Њега је са друге стране, по неки пута занимало нешто из богословља, тако да смо се лако разумевали
    Бог нека му души опрости
     
  15. RYLAH liked коментар на тему by R2D2 in Вук Јеремић - Интервју за Недељник   

    Након последњег иступа Саше Радуловића и препирки њега и Саше Јанковића, чини се да се ови избори претварају у изборе за лидера опозиције, а не за председника Србије. Шта је ваша порука њима двојици?
    Моја порука свим политичким лидерима је да ово заиста није време за страначка трвења и личне сукобе. Ово су избори референдумског карактера који ће одредити пут Србије на најмање пет година, а можда и на дуже. Илузија је да било ко може профитирати из Вучићеве победе, осим њега самог.
    Да ли то кажете као лидер опозиције или бисте волели да будете на том месту? 
    Не бих желео никога да увредим, али мислим да тренутно не постоји лидер опозиције. До сада се није профилисао неко ко је у стању да окупи све политичке снаге и фракције против режима. Такав лидер ће се се створити, али постојаће врло кратко – између два круга. Након тога, лидер опозиције ће бити Александар Вучић.
    Како ћете спречити Вучића да победи у првом кругу. Већом излазношћу?
    Излазност је изузетно важна, али најбитније је како ће се кандидати опозиције понашати једни према другима у недељама које долазе. Кључ је да се не упућују отровне стрелице, јавно или тајно. Нико није идеалан, нити је идентичан неком другом, али наше разлике су практично занемарљиве имајући у виду суштину - да ли ћемо на овим изборима залити цемент на актуелно стање и дозволити Вучићево ступање на трон са кога би нас одвео у пропаст.
    Радуловић је изнео математику по којој Вучић побеђује у првом кругу уколико не дође до договора. Шта је ваша математика? 
    Да ли више од 50 одсто људи у овој земљи мисли да им је добро или лоше - то је једина математика. Све остало је далеко мање битно. Ја сам уверен да је много више оних који су с пуним правом незадовољни, и зато наш најважнији циљ треба да буде да их охрабримо да изађу на изборе и на њима се изјасне сходно свом расположењу према околностима у којима живимо. 
    Да ли је то лакше с једним кандидатом?
    Мислим да смо прешли Рубикон, тако да та дискусија више нема неку вредност осим теоретске. Свако ко жели да види леђа режиму треба да се сконцентрише на то како да што више људи изађе на изборе. 
    Колико је у томе могао да вам помогне најављени раскол у СНС-у? Један сте од ретких политичара који је стао у одбрану Томислава Николића говорећи да не сме да се понижава улога председника. На крају, он је сам себе понизио делећи ултиматуме Вучићу па се повлачећи насред РТС-а. Колико би за вас било важно да се он кандидовао?
    Тај последњи чин шекспировске трагедије у њиховим редовима је до краја оголио оно што се дешавало годинама. Николић је од дана кад је одлучио да Вучићу преда и власт и странку систематски провлачен кроз блато и понижаван, с јасном намером да се на крају мандата уклони с политичке сцене. 
    Тај тренутак његовог краткотрајног отпора у самом финишу изазвао је монструозну, ураганску реакцију Вучића, тј. појачавање напада на њега преко сваке границе укуса. 
    И та симболика, када Радомир Николић бива приморан да устане и придружи се овацијама у тренутку када Вучић улази на седницу Главног одбора СНС-а, практично са рукама крвавим од политичког убиства његовог оца, врло је упечатљив приказ дубине моралног посрнућа коју смо досегли у последњих пет година.
    Како вам је изгледало кад се председник државе повлачи јадикујући како мора да заштити пријателе и унучиће?
    Запањујуће. Ако председник страхује за безбедност своје породице због неслагања са влашћу, шта тек могу да очекују обични грађани?! То значи да живимо у криминализованом друштву у коме управљају силе и систем вредности којима би морало да се стане на пут, док не буде прекасно.
    Да ли вам је Николић обећао подршку, како је рекао Велимир Илић? И када сте се последњи пут чули с њим?
    Никада нисмо разговарали о председничким изборима. Након завршене трке за генералног секретара видели смо се једном у Председништву, када сам отишао да му захвалим за подршку у тој кампањи. Од тада се нисмо ни чули ни састајали.
    Ко је у опозицији Вучићев играч, пошто се све чешће говори о његовом тројанском коњу? 
    Најочигледнији је, наравно, Војислав Шешељ, уколико га уопште можемо сврстати у опозицију.
    А Чедомир Јовановић? Познат је ваш међусобни однос, а онда данас имамо ситуацију да вас он позива на договор са Сашом Јанковићем. Да ли вам је то чудно и шта ће вам уопште његова подршка? 
    Од тренутка када сам ушао у политику, мој највећи критичар је био Чедомир Јовановић. Слажем се, много тога у последње време делује чудно. Сви ти шумови имају ефекат пригушења незадовољства грађана економским и другим приликама у земљи. Постоји јасна тенденција да се избори претворе у галиматијас партијских обрачуна. То погодује једино кандидату власти. И то власт зато распирује на све могуће начине, пре свега кроз медије. Ја у томе нећу да учествујем.
    Када је почео ваш сукоб с Вучићем? 
    Ми смо потпуно различити људи. У вредносном смислу, пре свега. Много пута смо укрштали копља док сам био министар спољних послова, али ми смо још од 90-их година на супротним странама. 
    Ово је међутим први пут да се директно сучељавамо на изборима и да ће грађани имати прилике да се определе – за мене или њега.
    На кога вас највише подсећа Вучић, ако можемо да нађемо неку метафору попут оних Весне Пешић, која је својевремено њега и Дачића поредила са Де Голом. Да ли сте 2012. поверовали у новог Вучића? 
    Не. Ја не верујем у фундаменталне политичке трансформације. Дозвољавам да су у ретким случајевима могуће, али то сасвим сигурно није случај код Вучића. Његова методологија и начин на који се односи према људима или институцијама никада се нису мењале. Променила се само његова реторика. И променили су се његови идоли. У претходној епизоди он је био здушни мрзитељ свега што долази из Европе, а данас је еврофанатик и обожавалац ММФ-а. Једино је неизвесно с чим би био фасциниран у следећем чину, уколико му дозволимо да победи на изборима и идентификује себе с државом.
    Али како бисте га представили неком странцу, неком вашем пријатељу на некој забави, на пример?
    Као човека који има само један циљ, а то је апсолутна власт. И који је спреман на све да би то остварио.
    Хилари Клинтон и Доналд Трамп су у јеку најпрљавије кампање били питани да издвоје једну ствар коју цене код свог кандидата, и обоје су то урадили џентлменски. Шта ви цените код Вучића?
    Ја мислим да сваки човек у себи има нешто позитивно. Верујем да је то случај и са Вучићем, али тренутно ми ништа не пада на памет.
    Некако је остала мистерија око Вучићеве подршке за кандидатуру за генералног секретара УН. Да ли сте тада разговарали о председничким изборима? И да ли вас је условљавао да се не кандидујете?
    Не. Нисмо разговарали ни о чему осим о трци у УН. Две године смо разговарали о томе, толико је трајало то мучење. Две године ми је обећавао да ће ствар бити решена следеће недеље, да би ме на крају подржао у дану када је почело представљање кандидата у Њујорку, када је иначе мислио да је прекасно.
    Шта је било пресудно?
    Он је тада био пред парламентарним изборима и био му је важан сваки проценат, као и сада. Не би могао да објасни зашто Србија не би имала кандидата за генералног секретара кад га имају готово све земље из региона. Да није било тих околности, сигуран сам да не бих био кандидован.
    Значи, мислите да вас Србија није искрено подржала?
    Он није. Ја сам захвалан Дачићу и Николићу - што је било до њих, урадили су. Вучић није, а био је тај који је могао да уради највише. Персонализовао је све у држави, укључујући и спољну политику и једини је имао озбиљан контакт са међународним актерима. А осим што је упутио неколико протоколарних писама, одлучио је да не мрдне прстом. 
    Да ли је тачно да сте чекали да добијете десет минута разговора с Бајденом приликом његове посете Београду? Или да сте макар очекивали да Вучић и ваше именовање стави на агенду и да до тога није дошло? 
    То је потпуна истина. Неколико дана пре доласка Бајдена у Београд, разговарао сам са Вучићем о чињеници да смо далеко догурали у трци за генералног секретара и да смо у том тренутку били практично једна од свега две кандидатуре које су остале на столу. И да је највећа препрека за нашу победу -- отпор САД. Стицајем околности, десила се изванредна прилика да се то питање с Американцима отвори на врху. Замолио сам Вучића да ми омогући макар неколико минута с Бајденом, што је могао да уради. И на званичном састанку, и на ручку, током шетње Скадарлијом... Вучић ми је чврсто обећао да ће се то догодити, али ми тог дана нико из његовог окружења није одговарао на позиве. Било ми је јасно о чему се ради. Он једноставно није хтео да будем изабран за генералног секретара УН. 
    Какав би био његов интерес да ради против вас, зар му не би било лакше да се нисте вратили у Србију?
    Вучићев его није дозвољавао да неко из Србије, а да то није он, буде на тако важном месту, без обзира на то колико би за државу та победа била значајна. Мислио је да ћу се након тако доброг резултата одлучити за међународну каријеру, пошто је знао да имам изузетно атрактивне финансијске понуде од највећих корпорација у свету. Погрешио је – није ме добро познавао.
    Ова власт се хвали најбољом спољном политиком од Тита, због чега се очигледно Вучић и премешта на место председника државе. Како вама изгледа наша спољна политика? Какав је Дачић по Вама министар?
    Ова власт је одлучила да задржи стратегију спољне политике својих претходника. Ништа није променила у стратешком опредељењу, али ту политику спроводи са далеко мање знања и стручности. 
    Несрећа је у томе што се свет драстично мења, а нас води човек изузетно скромног међународног искуства и комуникационих способности. Ово су у геополитичком смислу револуционарна времена, попут 1989. када је падао Берлински зид. У таквим временима, незнање и грешке вас могу скупо коштати – осетили смо то на сопственој кожи. 
    Што се тиче Ивице Дачића, морам да кажем да смо изузетно коректно сарађивали током свих одина. Вучић му није дао слободу да се суштински бави својим послом, као ни било коме другом у држави. Често је то било мучно за гледање. 
    На шта мислите? На победу Трампа?
    2016. је била година великих превирања. Имали смо излазак Британије из ЕУ, па победу Доналда Трампа. То су два тешка ударца глобалистичким елитама које су до сада неприкосновено управљале међународним простором. Наша власт то није препознала. Како другачије да објасните то што месец дана пре победе Трампа одете у Њујорк и директно се укључите у кампању Хилари Клинтон - са њеним мужем Билом, пред очима целог света. То је урадио Вучић. Тако нешто је могао да га саветује само неко ко тој глобалистичкој елити припада, а претпостављам да је то био Тони Блер...
    Чињеница је, ипак, да је било више посета на највишем нивоу него у ваше време... Видимо да је Вучића подржала Јединствена Русија. Како то тумачите? 
    Вучић је према свим странцима врло снисходљив. И сваком од њих даје све што од њега затраже. Заузврат од њих добија прећутну сагласност за окрутне методе своје владавине. Такав однос само иде на штету националних интереса и бољитка обичних људи. То је погубно деловање које мора бити заустављено.  
    Али писали сте и ви Џону Подести писмо у којем тражите подршку...
    Какво писмо Подести у коме тражим подршку? Никада у животу нисам писао Подести; то је још једна лаж у мору медијских спиновања!
    ... Па имате депешу Викиликса у којој ваши центри треба да сарађују?
    Контакт са Центром за амерички прогрес, једним од најугледнијих вашингтонских института, успостављен је ради промоције часописа нашег института ЦИРСД, и то броја који је имао као главну тему унутрашњу и спољну политику САД. То што су они прихватили да сарађују с малим институтом из Србије је доказ да смо од ЦИРСД-а за свега неколико година успели да створимо глобални бренд. А обична је замена теза то што се у одређеним медијима то третира као сарадња са Хилари Клинтон. Није промоција часописа у Центру за амерички прогрес сарадња са Хилари, али јесте када у јеку њене кампање наступате заједно са Билом Клинтоном, на највишој светској позорници.  
    Чији сте ви човек?
    Свој. И свог народа.
    Нисте амерички? Или руски, или кинески?
    Ја сам неко ко је последњих година имао прилику да разговара са највишим руководиоцима из свих земља света. То искуство и међународне контакте желим да ставим у функцију напретка Србије као председник.
    Шта мислите о Владимиру Путину? Зашто је он најпопуларнији политичар у Србији? 
    Изузетно ценим председника Путина, али блиска сарадња и пријатељство са Русијом није нешто што је почело с њим. То траје вековима, и наставиће се и у будућности. Популарност Русије -- поред тога што је на међународној позорници заузела ставове који се подударају са ставовима Србије -- јесте и у томе што се стиче утисак да нас је Запад пустио низ воду. 
    Мислите да нас је Запад пустио низ воду?
    Однос Запада према Србији подсећа на оно чувено Черчилово питање својим сарадницима који су га упозорили да ће имати комунистичку Југославију уколико у Другом светском рату подржи Тита. Черчил им је одговорио: "Хоћете ли ви да живите у тој земљи?" И када су му одговорили да неће, рекао им је да онда треба да их занима једино ко убија више Немаца. 
    На жалост, на сличан начин Запад данас гледа на Србију. Вучић тежи изградњи аутократског друштва, што свакако није по њиховим стандардима, али с обзиром на то да не намеравају овде да живе, они га тапшу по леђима, дозвољавају му да врши репресију, окрећу главу од његових ексцеса. Заузврат добијају уступке, пре свега у бриселском дијалогу, али и на многим другим пољима.
    Вама многи замерају што сте се Савамале сетили тек кад сте ушли у трку за председника? 
    Током трајања кампање за генералног секретара било је потпуно непримерено да се изјашњавам о унутрашњим стварима било које земље чланице УН. То не значи да нисам пратио шта се овде дешава и да нисам имао своје мишљење о томе. Али једноставно нисам имао слободу да то кажем, јер сам заиста хтео да дам све од себе да Србија донесе победу на тим изборима, баш као и 2012. године на изборима за председника Генералне скупштине. 
    Шта је ваш став о случају Савамала?   
    Савамала је била чин огољеног бандитизма. Чињеница да до данас немамо ниједног осумњиченог за рушење у изборном дану је најупечатљивији симбол гажења владавине права које у овој земљи континуирано траје годинама. 
    А како бисте окарактерисали прекид ваше трибине у Смедереву од стране активиста СНС? Као да сте после тог инцидента смањили број трибина. Није ваљда да сте се уплашили?
    Нисмо уопште смањили интензитет одржавања трибина-напротив, повећали смо га! У Смедереву смо се одлучно супротставили њиховом агресивном примитивизму и они су на то повукли ручну. Када их суочите с директним отпором, они се повуку. То је врло својствено криминогеним структурама – газе вас и тлаче све док им се не покажу зуби.
    Како вам изгледа медијска слика у Србији?
    Медијска ситуација никад није била оволико поражавајућа. И кад је реч о агресији према новинарима, и о гушењу могућности да се чује било какво другачије мишљење – пре свега на Јавном сервису и другим великим телевизијама. То је нешто што ће сасвим сигурно бити промењено када Вучића уклонимо с власти.
    Таблоидизација медија, ипак, настала је у време док сте ви били министар. Какве бисте медије ви данас могли да гарантујете уколико освојите власт у Србији?
    Уз сво дужно поштовање, иако не желим да будем ничији апологета, мислим да је данас степен агресије и вулгарности за читав ред величине већи у односу на претходни период. 
    Како бисте да можете уредили медијску слику?
    Мора да се почне од главе. Уколико крунишемо Вучића, даћемо легитимитет таквом начину понашања. Одлучимо ли се за неки други пут, то ће бити нови почетак функционисања институција, медија и решавања онога што је данас највећи проблем ове земље, а то је урушавање економије и немање прилике да се пристојно и достојанствено живи од сопственог рада. 
    Дружили сте се с Александром Тијанићем. Шта би вам он саветовао данас? И који бисте савет тражили од њега.? 
    Не верујем да би толерисао овакав вид извештавања и односа јавног сервиса према опозицији. Тај човек се супротстављао и у тежим околностима, и већим штиховима него што је Вучић. Али верујем да би ме саветовао да сачекам још неко време са одлуком да се супротставим овој машини, када се још јасније буду показали њени катастрофални резултати. Ја бих то чекање себи лично могао да приуштим. Али заиста мислим да Србија више не може да чека… Наставак овог пропадања имао би несагледиве последице.
    Кренули сте у кампању народскије. Од код интелектуалца очекујете да вас подржи? Кога бисте волели с Јанковићевог списка?   
    Било би ми велико охрабрење кад би ме подржали сви са тог списка. Надам се да ће то и учинити после првог круга. 
    А како коментаришете толику нетрпељивост грађанске Србије према вама који сте завршили најпрестижније западне школе, Кембриџ и Харвард? 
    Када је Косово 2008. прогласило независност, влада је одлучила да се томе супротстави искључиво дипломатским путем. Као министар спољних послова био сам зато најистуренији, и мислим да од тада креће та нетрпељивост. Али колико год неки људи гајили према неком персоналне афинитете или не, ми смо данас пред референдумом о увођењу апсолутизма. И мислим да се упркос свим разликама налазимо са исте стране тог стратешког фронта.      
    Национални блок вам такође највише замера улогу око Косова, посебно када сте под притиском Тадића променили резолуцију у УН и преговоре о Косову ставили под јурисдикцију ЕУ. Знало се да сте били против тога. Зашто тада нисте поднели оставку?
    Циљ нашег дипломатског супротстављања био је да самопроглашеном Косову оспоримо међународни легитимитет, као и да косовске Албанце приволимо да поново преговарају. Оба та циља смо постигли. Косово није постало члан ниједне међународне организације у моје време, а Албанци су били принуђени да се врате за преговарачки сто. Додуше, ви сте у праву, у формату који по мом мишљењу није оптималан. 
    Најгоре је када стратегију мењате у последњем кораку, али мислим да није тајна да то није био мој избор. Након што сам излобирао већину у свету за нашу оригиналну резолуцију, била ми је дужност да све те земље убедим да наше одустајање од ње не значи да одустајемо од Косова. Да сам поднео оставку, суочили би се преко ноћи са морем нових признања. Нисам на то имао право.  
    Зашто је пао Борис Тадић? Он сам каже, између осталог, и зато што Јован Ратковић и ви нисте припремили најбоље тај чувени састанак с Меркеловом?
    Не желим да пребацујем кривицу на било кога, али од краја 2010, и сукоба који сте поменули, нисам био у најужем тиму који је припремао најважније међународне састанке.  
    Како данас гледате на Тадићеву владавину?
    Када прође неко време и када се на све не буде гледало с толико емоција, верујем да ћемо тај период памтити као време тешке глобалне економске кризе, проглашења независности Косова, али и чињенице да су упркос томе у региону сачувани мир и стабилност. Да нико није изгубио живот, да  Србија није банкротирала, и да је успела да своје међународне активности задржи на завидном нивоу, и то тако да је данас и даље могуће замислити наставак пута ка ЕУ.
    Колико се земља променила у ових пет година док сте били у Њујорку?
    Овде је створен утисак у медијима да сам ја провео много година у Америци и да сам се тек сада вратио. То није истина! Ја од 2003. живим у Србији, са изузетком од годину дана када сам био председник ГС УН, 2012. и 2013. године. Нисам нигде одлазио. И све време сам овде плаћао порез.    
    Ваш први посао у Србији био је у кабинету  Зорана Ђинђића. Како вам изгледа кад данас Вучића неко пореди са Ђинђићем или кад му управо Вучић подиже споменик? 
    Вучић нема никаквих додирних тачака са Ђинђићем. Пре свега вредносно, али ни на било који други начин. Ђинђић је био једна од најимпресивнијих политичких фигура у модерној српској историји, коме је на жалост недостајало међународно искуство на нивоу осталих врлина које је поседовао.
    Зато мислим да би додатни квалитет за земљу могао да буде да коначно добијемо председника који не би међународно искуство морао да стиче на тој позицији.
    Ђинђић је направио велики допринос српској демократији и трагично је што није имао прилику да се до краја оствари на месту националног лидера.
    Када ће људи моћи јасно и гласно да кажу кога подржавају?
    То се постиже разбијањем страха, а он је данас доминантно осећање у Србији. Људи су доведени на ивицу егзистенције, и многе породице зависе од нечије плате у јавном сектору. И зато су многи уплашени да пруже отпор, или да јавно подрже опозицију. Али када режим који почива на страху добије ударац на изборима, тај страх у тренутку нестаје.   
    Како вам се зове странка коју спремате? 
    Намеравам да победим на председничким изборима, а не да правим странку. 
    Да ли то значи да бисте као Николић били председник свих грађана? 
    Да, желим да будем председник свих грађана, али не на начин на који је то покушао Томислав Николић.
    Како то можете да успете без странке?
    После пораза режима на председничким изборима доћи ће до значајне прекомпозиције политичке сцене. Не морате да направите странку да бисте учествовали у политичком животу. Као изабрани председник намеравам да утичем на политичке процесе користећи легитимитет директног избора од стране грађана. Нећу се ни најмање либити тога. 
    Каква странка данас недостаје Србији? Вас многи стављају на позицију грађанске деснице, неку врсту модерног ДСС-а или националног крила Тадићевог ДС-а? Где ви видите себе?
    Србији данас недостаје странка која би интересе грађана ставила на прво место. Наша политичка сцена је углавном окренута самој себи. И зато је све већи јаз између народа и политичара. 
    Шта мислите, кога ће подржати Коштуница? 
    Био бих зачуђен када би се Коштуница изјаснио и тиме се поново укључио у политички живот. Он се као бивши председник повукао и остаће запамћен као човек који је победио Слободана Милошевића.
    Ко је за вас највећи српски владар у историји? На кога прво помислите?
    Тешко је издвојити једног, али ако бих морао да издвојим неколико, онда би међу њима свакако био Карађорђе, који се супротставио окупацији и донео нам слободу након више векова. Издвојио бих и Михаила Обреновића, као неког ко је успео да модернизује Србију и омогући јој да после много времена ухвати прикључак са европским друштвима. Ту је и Петар Први који је дошао на власт која је у том тренутку била апсолутистичког карактера, а онда се ње својевољно одрекао у корист институција.
    Какву ви Србију сањате? Из каквог се кошмара будите као Вучић на оном споту у авиону?
    Као земљу у којој је могуће живети пристојно од сопственог рада, без обзира на политичку опредељеност. Али ово што имамо данас није кошмар, већ бајка у поређењу са оним што нас чека уколико Вучић на председничким изборима успе да оконча процес потпуне персонализације власти и државе. 
    Али Вучић има огромну подршку народа. Ми сад причамо да ли ће имати 50 одсто у првом кругу или нешто мање. Дакле, народ му верује? 
    Он све време ради на томе да људе обесхрабри, и убеди их да ништа није могуће променити. Но подсетићу вас, и 2012. године се мислило да имамо јаку власт која ће трајати довека. А онда се у једном дану све променило. 
    Вучић свих ових последњих пет година планира ове председничке изборе. И све што ради, ради да замагли чињеницу да 2017. постоји простор за промену власти баш као што је постојао 2012. године. Иста земља, исти народ, исти принцип одабира председника. Само је питање да ли ће се људи пробудити, и гласати као 2012, а тада су гласали тако што су казнили оне који нису испунили обећања и очекивања.
    Јесте ли због тога још на почетку кампање тврдили да ће Вучић бити кандидат?
    Да. Он са својом влашћу у пуном капацитету тек намерава да почне од ових председничких избора. Али мислим да се прерачунао, и да ће му се грађани супротставити. 
    Ако не успете, да ли ћете напустити земљу?
    Ни случајно! На који год начин буду окончани ови избори и на који год начин буду пребројани гласови, из домаће политике и јавног живота ја се више нећу одмаћи.
    Зашто покрећете причу о нерегуларности избора? Напредњаци су дошли на власт уз помоћ фамозног џака. Изборе контролишу и ОЕБС, међународна заједница, ваши контролори. Чему то дизање тензија? 
    2016. године смо имали све осим регуларних избора. А од тада су се ствари знатно погоршале. Све информације које имамо говоре да се власт спрема за изборни дан тако да се не дозволи никакав други исход осим громогласне Вучићеве победе, и то у првом кругу.  То је нешто чему се морамо озбиљно супротставити. 
    Али како? Кад причате о крађи избора, значи да призивате румунски сценарио?
    Не. Врло једноставно, без позива на устанке и револуције. Најбитније је да се покрију сва изборна места људима који неће дозволити било какве злоупотребе. Мора и да се успостави добар систем информисања и бројања гласова који не зависи само од институција које Вучић контролише.
    Ко вас финансира? Зашто је то проблем да кажете?
    Мени је важно да финансирање буде у складу са законом, који налаже да то буде из домаћих извора. Сви људи који се усуде да ме подрже, укључујући и финансијски, то чине с молбом да се њихово име не помиње због страха од одмазде. Као председник нећу дозволити било какве притиске и репресију, а данас су и једно и друго доведени до врхунца. 
    Уколико бисте ушли у други круг, била би то прилика да коначно имамо један велики политички дуел. Које питање бисте Вучићу прво поставили? 
    Да ли може да обећа да ће да оде с власти мирно ако изгуби председничке изборе.
    https://www.jeremic.rs/vesti/vuk-jeremic-intervju-nedeljnik
  16. RYLAH liked коментар на тему by R2D2 in Вук Јеремић - Интервју за Недељник   

    Након последњег иступа Саше Радуловића и препирки њега и Саше Јанковића, чини се да се ови избори претварају у изборе за лидера опозиције, а не за председника Србије. Шта је ваша порука њима двојици?
    Моја порука свим политичким лидерима је да ово заиста није време за страначка трвења и личне сукобе. Ово су избори референдумског карактера који ће одредити пут Србије на најмање пет година, а можда и на дуже. Илузија је да било ко може профитирати из Вучићеве победе, осим њега самог.
    Да ли то кажете као лидер опозиције или бисте волели да будете на том месту? 
    Не бих желео никога да увредим, али мислим да тренутно не постоји лидер опозиције. До сада се није профилисао неко ко је у стању да окупи све политичке снаге и фракције против режима. Такав лидер ће се се створити, али постојаће врло кратко – између два круга. Након тога, лидер опозиције ће бити Александар Вучић.
    Како ћете спречити Вучића да победи у првом кругу. Већом излазношћу?
    Излазност је изузетно важна, али најбитније је како ће се кандидати опозиције понашати једни према другима у недељама које долазе. Кључ је да се не упућују отровне стрелице, јавно или тајно. Нико није идеалан, нити је идентичан неком другом, али наше разлике су практично занемарљиве имајући у виду суштину - да ли ћемо на овим изборима залити цемент на актуелно стање и дозволити Вучићево ступање на трон са кога би нас одвео у пропаст.
    Радуловић је изнео математику по којој Вучић побеђује у првом кругу уколико не дође до договора. Шта је ваша математика? 
    Да ли више од 50 одсто људи у овој земљи мисли да им је добро или лоше - то је једина математика. Све остало је далеко мање битно. Ја сам уверен да је много више оних који су с пуним правом незадовољни, и зато наш најважнији циљ треба да буде да их охрабримо да изађу на изборе и на њима се изјасне сходно свом расположењу према околностима у којима живимо. 
    Да ли је то лакше с једним кандидатом?
    Мислим да смо прешли Рубикон, тако да та дискусија више нема неку вредност осим теоретске. Свако ко жели да види леђа режиму треба да се сконцентрише на то како да што више људи изађе на изборе. 
    Колико је у томе могао да вам помогне најављени раскол у СНС-у? Један сте од ретких политичара који је стао у одбрану Томислава Николића говорећи да не сме да се понижава улога председника. На крају, он је сам себе понизио делећи ултиматуме Вучићу па се повлачећи насред РТС-а. Колико би за вас било важно да се он кандидовао?
    Тај последњи чин шекспировске трагедије у њиховим редовима је до краја оголио оно што се дешавало годинама. Николић је од дана кад је одлучио да Вучићу преда и власт и странку систематски провлачен кроз блато и понижаван, с јасном намером да се на крају мандата уклони с политичке сцене. 
    Тај тренутак његовог краткотрајног отпора у самом финишу изазвао је монструозну, ураганску реакцију Вучића, тј. појачавање напада на њега преко сваке границе укуса. 
    И та симболика, када Радомир Николић бива приморан да устане и придружи се овацијама у тренутку када Вучић улази на седницу Главног одбора СНС-а, практично са рукама крвавим од политичког убиства његовог оца, врло је упечатљив приказ дубине моралног посрнућа коју смо досегли у последњих пет година.
    Како вам је изгледало кад се председник државе повлачи јадикујући како мора да заштити пријателе и унучиће?
    Запањујуће. Ако председник страхује за безбедност своје породице због неслагања са влашћу, шта тек могу да очекују обични грађани?! То значи да живимо у криминализованом друштву у коме управљају силе и систем вредности којима би морало да се стане на пут, док не буде прекасно.
    Да ли вам је Николић обећао подршку, како је рекао Велимир Илић? И када сте се последњи пут чули с њим?
    Никада нисмо разговарали о председничким изборима. Након завршене трке за генералног секретара видели смо се једном у Председништву, када сам отишао да му захвалим за подршку у тој кампањи. Од тада се нисмо ни чули ни састајали.
    Ко је у опозицији Вучићев играч, пошто се све чешће говори о његовом тројанском коњу? 
    Најочигледнији је, наравно, Војислав Шешељ, уколико га уопште можемо сврстати у опозицију.
    А Чедомир Јовановић? Познат је ваш међусобни однос, а онда данас имамо ситуацију да вас он позива на договор са Сашом Јанковићем. Да ли вам је то чудно и шта ће вам уопште његова подршка? 
    Од тренутка када сам ушао у политику, мој највећи критичар је био Чедомир Јовановић. Слажем се, много тога у последње време делује чудно. Сви ти шумови имају ефекат пригушења незадовољства грађана економским и другим приликама у земљи. Постоји јасна тенденција да се избори претворе у галиматијас партијских обрачуна. То погодује једино кандидату власти. И то власт зато распирује на све могуће начине, пре свега кроз медије. Ја у томе нећу да учествујем.
    Када је почео ваш сукоб с Вучићем? 
    Ми смо потпуно различити људи. У вредносном смислу, пре свега. Много пута смо укрштали копља док сам био министар спољних послова, али ми смо још од 90-их година на супротним странама. 
    Ово је међутим први пут да се директно сучељавамо на изборима и да ће грађани имати прилике да се определе – за мене или њега.
    На кога вас највише подсећа Вучић, ако можемо да нађемо неку метафору попут оних Весне Пешић, која је својевремено њега и Дачића поредила са Де Голом. Да ли сте 2012. поверовали у новог Вучића? 
    Не. Ја не верујем у фундаменталне политичке трансформације. Дозвољавам да су у ретким случајевима могуће, али то сасвим сигурно није случај код Вучића. Његова методологија и начин на који се односи према људима или институцијама никада се нису мењале. Променила се само његова реторика. И променили су се његови идоли. У претходној епизоди он је био здушни мрзитељ свега што долази из Европе, а данас је еврофанатик и обожавалац ММФ-а. Једино је неизвесно с чим би био фасциниран у следећем чину, уколико му дозволимо да победи на изборима и идентификује себе с државом.
    Али како бисте га представили неком странцу, неком вашем пријатељу на некој забави, на пример?
    Као човека који има само један циљ, а то је апсолутна власт. И који је спреман на све да би то остварио.
    Хилари Клинтон и Доналд Трамп су у јеку најпрљавије кампање били питани да издвоје једну ствар коју цене код свог кандидата, и обоје су то урадили џентлменски. Шта ви цените код Вучића?
    Ја мислим да сваки човек у себи има нешто позитивно. Верујем да је то случај и са Вучићем, али тренутно ми ништа не пада на памет.
    Некако је остала мистерија око Вучићеве подршке за кандидатуру за генералног секретара УН. Да ли сте тада разговарали о председничким изборима? И да ли вас је условљавао да се не кандидујете?
    Не. Нисмо разговарали ни о чему осим о трци у УН. Две године смо разговарали о томе, толико је трајало то мучење. Две године ми је обећавао да ће ствар бити решена следеће недеље, да би ме на крају подржао у дану када је почело представљање кандидата у Њујорку, када је иначе мислио да је прекасно.
    Шта је било пресудно?
    Он је тада био пред парламентарним изборима и био му је важан сваки проценат, као и сада. Не би могао да објасни зашто Србија не би имала кандидата за генералног секретара кад га имају готово све земље из региона. Да није било тих околности, сигуран сам да не бих био кандидован.
    Значи, мислите да вас Србија није искрено подржала?
    Он није. Ја сам захвалан Дачићу и Николићу - што је било до њих, урадили су. Вучић није, а био је тај који је могао да уради највише. Персонализовао је све у држави, укључујући и спољну политику и једини је имао озбиљан контакт са међународним актерима. А осим што је упутио неколико протоколарних писама, одлучио је да не мрдне прстом. 
    Да ли је тачно да сте чекали да добијете десет минута разговора с Бајденом приликом његове посете Београду? Или да сте макар очекивали да Вучић и ваше именовање стави на агенду и да до тога није дошло? 
    То је потпуна истина. Неколико дана пре доласка Бајдена у Београд, разговарао сам са Вучићем о чињеници да смо далеко догурали у трци за генералног секретара и да смо у том тренутку били практично једна од свега две кандидатуре које су остале на столу. И да је највећа препрека за нашу победу -- отпор САД. Стицајем околности, десила се изванредна прилика да се то питање с Американцима отвори на врху. Замолио сам Вучића да ми омогући макар неколико минута с Бајденом, што је могао да уради. И на званичном састанку, и на ручку, током шетње Скадарлијом... Вучић ми је чврсто обећао да ће се то догодити, али ми тог дана нико из његовог окружења није одговарао на позиве. Било ми је јасно о чему се ради. Он једноставно није хтео да будем изабран за генералног секретара УН. 
    Какав би био његов интерес да ради против вас, зар му не би било лакше да се нисте вратили у Србију?
    Вучићев его није дозвољавао да неко из Србије, а да то није он, буде на тако важном месту, без обзира на то колико би за државу та победа била значајна. Мислио је да ћу се након тако доброг резултата одлучити за међународну каријеру, пошто је знао да имам изузетно атрактивне финансијске понуде од највећих корпорација у свету. Погрешио је – није ме добро познавао.
    Ова власт се хвали најбољом спољном политиком од Тита, због чега се очигледно Вучић и премешта на место председника државе. Како вама изгледа наша спољна политика? Какав је Дачић по Вама министар?
    Ова власт је одлучила да задржи стратегију спољне политике својих претходника. Ништа није променила у стратешком опредељењу, али ту политику спроводи са далеко мање знања и стручности. 
    Несрећа је у томе што се свет драстично мења, а нас води човек изузетно скромног међународног искуства и комуникационих способности. Ово су у геополитичком смислу револуционарна времена, попут 1989. када је падао Берлински зид. У таквим временима, незнање и грешке вас могу скупо коштати – осетили смо то на сопственој кожи. 
    Што се тиче Ивице Дачића, морам да кажем да смо изузетно коректно сарађивали током свих одина. Вучић му није дао слободу да се суштински бави својим послом, као ни било коме другом у држави. Често је то било мучно за гледање. 
    На шта мислите? На победу Трампа?
    2016. је била година великих превирања. Имали смо излазак Британије из ЕУ, па победу Доналда Трампа. То су два тешка ударца глобалистичким елитама које су до сада неприкосновено управљале међународним простором. Наша власт то није препознала. Како другачије да објасните то што месец дана пре победе Трампа одете у Њујорк и директно се укључите у кампању Хилари Клинтон - са њеним мужем Билом, пред очима целог света. То је урадио Вучић. Тако нешто је могао да га саветује само неко ко тој глобалистичкој елити припада, а претпостављам да је то био Тони Блер...
    Чињеница је, ипак, да је било више посета на највишем нивоу него у ваше време... Видимо да је Вучића подржала Јединствена Русија. Како то тумачите? 
    Вучић је према свим странцима врло снисходљив. И сваком од њих даје све што од њега затраже. Заузврат од њих добија прећутну сагласност за окрутне методе своје владавине. Такав однос само иде на штету националних интереса и бољитка обичних људи. То је погубно деловање које мора бити заустављено.  
    Али писали сте и ви Џону Подести писмо у којем тражите подршку...
    Какво писмо Подести у коме тражим подршку? Никада у животу нисам писао Подести; то је још једна лаж у мору медијских спиновања!
    ... Па имате депешу Викиликса у којој ваши центри треба да сарађују?
    Контакт са Центром за амерички прогрес, једним од најугледнијих вашингтонских института, успостављен је ради промоције часописа нашег института ЦИРСД, и то броја који је имао као главну тему унутрашњу и спољну политику САД. То што су они прихватили да сарађују с малим институтом из Србије је доказ да смо од ЦИРСД-а за свега неколико година успели да створимо глобални бренд. А обична је замена теза то што се у одређеним медијима то третира као сарадња са Хилари Клинтон. Није промоција часописа у Центру за амерички прогрес сарадња са Хилари, али јесте када у јеку њене кампање наступате заједно са Билом Клинтоном, на највишој светској позорници.  
    Чији сте ви човек?
    Свој. И свог народа.
    Нисте амерички? Или руски, или кинески?
    Ја сам неко ко је последњих година имао прилику да разговара са највишим руководиоцима из свих земља света. То искуство и међународне контакте желим да ставим у функцију напретка Србије као председник.
    Шта мислите о Владимиру Путину? Зашто је он најпопуларнији политичар у Србији? 
    Изузетно ценим председника Путина, али блиска сарадња и пријатељство са Русијом није нешто што је почело с њим. То траје вековима, и наставиће се и у будућности. Популарност Русије -- поред тога што је на међународној позорници заузела ставове који се подударају са ставовима Србије -- јесте и у томе што се стиче утисак да нас је Запад пустио низ воду. 
    Мислите да нас је Запад пустио низ воду?
    Однос Запада према Србији подсећа на оно чувено Черчилово питање својим сарадницима који су га упозорили да ће имати комунистичку Југославију уколико у Другом светском рату подржи Тита. Черчил им је одговорио: "Хоћете ли ви да живите у тој земљи?" И када су му одговорили да неће, рекао им је да онда треба да их занима једино ко убија више Немаца. 
    На жалост, на сличан начин Запад данас гледа на Србију. Вучић тежи изградњи аутократског друштва, што свакако није по њиховим стандардима, али с обзиром на то да не намеравају овде да живе, они га тапшу по леђима, дозвољавају му да врши репресију, окрећу главу од његових ексцеса. Заузврат добијају уступке, пре свега у бриселском дијалогу, али и на многим другим пољима.
    Вама многи замерају што сте се Савамале сетили тек кад сте ушли у трку за председника? 
    Током трајања кампање за генералног секретара било је потпуно непримерено да се изјашњавам о унутрашњим стварима било које земље чланице УН. То не значи да нисам пратио шта се овде дешава и да нисам имао своје мишљење о томе. Али једноставно нисам имао слободу да то кажем, јер сам заиста хтео да дам све од себе да Србија донесе победу на тим изборима, баш као и 2012. године на изборима за председника Генералне скупштине. 
    Шта је ваш став о случају Савамала?   
    Савамала је била чин огољеног бандитизма. Чињеница да до данас немамо ниједног осумњиченог за рушење у изборном дану је најупечатљивији симбол гажења владавине права које у овој земљи континуирано траје годинама. 
    А како бисте окарактерисали прекид ваше трибине у Смедереву од стране активиста СНС? Као да сте после тог инцидента смањили број трибина. Није ваљда да сте се уплашили?
    Нисмо уопште смањили интензитет одржавања трибина-напротив, повећали смо га! У Смедереву смо се одлучно супротставили њиховом агресивном примитивизму и они су на то повукли ручну. Када их суочите с директним отпором, они се повуку. То је врло својствено криминогеним структурама – газе вас и тлаче све док им се не покажу зуби.
    Како вам изгледа медијска слика у Србији?
    Медијска ситуација никад није била оволико поражавајућа. И кад је реч о агресији према новинарима, и о гушењу могућности да се чује било какво другачије мишљење – пре свега на Јавном сервису и другим великим телевизијама. То је нешто што ће сасвим сигурно бити промењено када Вучића уклонимо с власти.
    Таблоидизација медија, ипак, настала је у време док сте ви били министар. Какве бисте медије ви данас могли да гарантујете уколико освојите власт у Србији?
    Уз сво дужно поштовање, иако не желим да будем ничији апологета, мислим да је данас степен агресије и вулгарности за читав ред величине већи у односу на претходни период. 
    Како бисте да можете уредили медијску слику?
    Мора да се почне од главе. Уколико крунишемо Вучића, даћемо легитимитет таквом начину понашања. Одлучимо ли се за неки други пут, то ће бити нови почетак функционисања институција, медија и решавања онога што је данас највећи проблем ове земље, а то је урушавање економије и немање прилике да се пристојно и достојанствено живи од сопственог рада. 
    Дружили сте се с Александром Тијанићем. Шта би вам он саветовао данас? И који бисте савет тражили од њега.? 
    Не верујем да би толерисао овакав вид извештавања и односа јавног сервиса према опозицији. Тај човек се супротстављао и у тежим околностима, и већим штиховима него што је Вучић. Али верујем да би ме саветовао да сачекам још неко време са одлуком да се супротставим овој машини, када се још јасније буду показали њени катастрофални резултати. Ја бих то чекање себи лично могао да приуштим. Али заиста мислим да Србија више не може да чека… Наставак овог пропадања имао би несагледиве последице.
    Кренули сте у кампању народскије. Од код интелектуалца очекујете да вас подржи? Кога бисте волели с Јанковићевог списка?   
    Било би ми велико охрабрење кад би ме подржали сви са тог списка. Надам се да ће то и учинити после првог круга. 
    А како коментаришете толику нетрпељивост грађанске Србије према вама који сте завршили најпрестижније западне школе, Кембриџ и Харвард? 
    Када је Косово 2008. прогласило независност, влада је одлучила да се томе супротстави искључиво дипломатским путем. Као министар спољних послова био сам зато најистуренији, и мислим да од тада креће та нетрпељивост. Али колико год неки људи гајили према неком персоналне афинитете или не, ми смо данас пред референдумом о увођењу апсолутизма. И мислим да се упркос свим разликама налазимо са исте стране тог стратешког фронта.      
    Национални блок вам такође највише замера улогу око Косова, посебно када сте под притиском Тадића променили резолуцију у УН и преговоре о Косову ставили под јурисдикцију ЕУ. Знало се да сте били против тога. Зашто тада нисте поднели оставку?
    Циљ нашег дипломатског супротстављања био је да самопроглашеном Косову оспоримо међународни легитимитет, као и да косовске Албанце приволимо да поново преговарају. Оба та циља смо постигли. Косово није постало члан ниједне међународне организације у моје време, а Албанци су били принуђени да се врате за преговарачки сто. Додуше, ви сте у праву, у формату који по мом мишљењу није оптималан. 
    Најгоре је када стратегију мењате у последњем кораку, али мислим да није тајна да то није био мој избор. Након што сам излобирао већину у свету за нашу оригиналну резолуцију, била ми је дужност да све те земље убедим да наше одустајање од ње не значи да одустајемо од Косова. Да сам поднео оставку, суочили би се преко ноћи са морем нових признања. Нисам на то имао право.  
    Зашто је пао Борис Тадић? Он сам каже, између осталог, и зато што Јован Ратковић и ви нисте припремили најбоље тај чувени састанак с Меркеловом?
    Не желим да пребацујем кривицу на било кога, али од краја 2010, и сукоба који сте поменули, нисам био у најужем тиму који је припремао најважније међународне састанке.  
    Како данас гледате на Тадићеву владавину?
    Када прође неко време и када се на све не буде гледало с толико емоција, верујем да ћемо тај период памтити као време тешке глобалне економске кризе, проглашења независности Косова, али и чињенице да су упркос томе у региону сачувани мир и стабилност. Да нико није изгубио живот, да  Србија није банкротирала, и да је успела да своје међународне активности задржи на завидном нивоу, и то тако да је данас и даље могуће замислити наставак пута ка ЕУ.
    Колико се земља променила у ових пет година док сте били у Њујорку?
    Овде је створен утисак у медијима да сам ја провео много година у Америци и да сам се тек сада вратио. То није истина! Ја од 2003. живим у Србији, са изузетком од годину дана када сам био председник ГС УН, 2012. и 2013. године. Нисам нигде одлазио. И све време сам овде плаћао порез.    
    Ваш први посао у Србији био је у кабинету  Зорана Ђинђића. Како вам изгледа кад данас Вучића неко пореди са Ђинђићем или кад му управо Вучић подиже споменик? 
    Вучић нема никаквих додирних тачака са Ђинђићем. Пре свега вредносно, али ни на било који други начин. Ђинђић је био једна од најимпресивнијих политичких фигура у модерној српској историји, коме је на жалост недостајало међународно искуство на нивоу осталих врлина које је поседовао.
    Зато мислим да би додатни квалитет за земљу могао да буде да коначно добијемо председника који не би међународно искуство морао да стиче на тој позицији.
    Ђинђић је направио велики допринос српској демократији и трагично је што није имао прилику да се до краја оствари на месту националног лидера.
    Када ће људи моћи јасно и гласно да кажу кога подржавају?
    То се постиже разбијањем страха, а он је данас доминантно осећање у Србији. Људи су доведени на ивицу егзистенције, и многе породице зависе од нечије плате у јавном сектору. И зато су многи уплашени да пруже отпор, или да јавно подрже опозицију. Али када режим који почива на страху добије ударац на изборима, тај страх у тренутку нестаје.   
    Како вам се зове странка коју спремате? 
    Намеравам да победим на председничким изборима, а не да правим странку. 
    Да ли то значи да бисте као Николић били председник свих грађана? 
    Да, желим да будем председник свих грађана, али не на начин на који је то покушао Томислав Николић.
    Како то можете да успете без странке?
    После пораза режима на председничким изборима доћи ће до значајне прекомпозиције политичке сцене. Не морате да направите странку да бисте учествовали у политичком животу. Као изабрани председник намеравам да утичем на политичке процесе користећи легитимитет директног избора од стране грађана. Нећу се ни најмање либити тога. 
    Каква странка данас недостаје Србији? Вас многи стављају на позицију грађанске деснице, неку врсту модерног ДСС-а или националног крила Тадићевог ДС-а? Где ви видите себе?
    Србији данас недостаје странка која би интересе грађана ставила на прво место. Наша политичка сцена је углавном окренута самој себи. И зато је све већи јаз између народа и политичара. 
    Шта мислите, кога ће подржати Коштуница? 
    Био бих зачуђен када би се Коштуница изјаснио и тиме се поново укључио у политички живот. Он се као бивши председник повукао и остаће запамћен као човек који је победио Слободана Милошевића.
    Ко је за вас највећи српски владар у историји? На кога прво помислите?
    Тешко је издвојити једног, али ако бих морао да издвојим неколико, онда би међу њима свакако био Карађорђе, који се супротставио окупацији и донео нам слободу након више векова. Издвојио бих и Михаила Обреновића, као неког ко је успео да модернизује Србију и омогући јој да после много времена ухвати прикључак са европским друштвима. Ту је и Петар Први који је дошао на власт која је у том тренутку била апсолутистичког карактера, а онда се ње својевољно одрекао у корист институција.
    Какву ви Србију сањате? Из каквог се кошмара будите као Вучић на оном споту у авиону?
    Као земљу у којој је могуће живети пристојно од сопственог рада, без обзира на политичку опредељеност. Али ово што имамо данас није кошмар, већ бајка у поређењу са оним што нас чека уколико Вучић на председничким изборима успе да оконча процес потпуне персонализације власти и државе. 
    Али Вучић има огромну подршку народа. Ми сад причамо да ли ће имати 50 одсто у првом кругу или нешто мање. Дакле, народ му верује? 
    Он све време ради на томе да људе обесхрабри, и убеди их да ништа није могуће променити. Но подсетићу вас, и 2012. године се мислило да имамо јаку власт која ће трајати довека. А онда се у једном дану све променило. 
    Вучић свих ових последњих пет година планира ове председничке изборе. И све што ради, ради да замагли чињеницу да 2017. постоји простор за промену власти баш као што је постојао 2012. године. Иста земља, исти народ, исти принцип одабира председника. Само је питање да ли ће се људи пробудити, и гласати као 2012, а тада су гласали тако што су казнили оне који нису испунили обећања и очекивања.
    Јесте ли због тога још на почетку кампање тврдили да ће Вучић бити кандидат?
    Да. Он са својом влашћу у пуном капацитету тек намерава да почне од ових председничких избора. Али мислим да се прерачунао, и да ће му се грађани супротставити. 
    Ако не успете, да ли ћете напустити земљу?
    Ни случајно! На који год начин буду окончани ови избори и на који год начин буду пребројани гласови, из домаће политике и јавног живота ја се више нећу одмаћи.
    Зашто покрећете причу о нерегуларности избора? Напредњаци су дошли на власт уз помоћ фамозног џака. Изборе контролишу и ОЕБС, међународна заједница, ваши контролори. Чему то дизање тензија? 
    2016. године смо имали све осим регуларних избора. А од тада су се ствари знатно погоршале. Све информације које имамо говоре да се власт спрема за изборни дан тако да се не дозволи никакав други исход осим громогласне Вучићеве победе, и то у првом кругу.  То је нешто чему се морамо озбиљно супротставити. 
    Али како? Кад причате о крађи избора, значи да призивате румунски сценарио?
    Не. Врло једноставно, без позива на устанке и револуције. Најбитније је да се покрију сва изборна места људима који неће дозволити било какве злоупотребе. Мора и да се успостави добар систем информисања и бројања гласова који не зависи само од институција које Вучић контролише.
    Ко вас финансира? Зашто је то проблем да кажете?
    Мени је важно да финансирање буде у складу са законом, који налаже да то буде из домаћих извора. Сви људи који се усуде да ме подрже, укључујући и финансијски, то чине с молбом да се њихово име не помиње због страха од одмазде. Као председник нећу дозволити било какве притиске и репресију, а данас су и једно и друго доведени до врхунца. 
    Уколико бисте ушли у други круг, била би то прилика да коначно имамо један велики политички дуел. Које питање бисте Вучићу прво поставили? 
    Да ли може да обећа да ће да оде с власти мирно ако изгуби председничке изборе.
    https://www.jeremic.rs/vesti/vuk-jeremic-intervju-nedeljnik
  17. RYLAH liked коментар на тему by R2D2 in Вук Јеремић - Интервју за Недељник   

    Након последњег иступа Саше Радуловића и препирки њега и Саше Јанковића, чини се да се ови избори претварају у изборе за лидера опозиције, а не за председника Србије. Шта је ваша порука њима двојици?
    Моја порука свим политичким лидерима је да ово заиста није време за страначка трвења и личне сукобе. Ово су избори референдумског карактера који ће одредити пут Србије на најмање пет година, а можда и на дуже. Илузија је да било ко може профитирати из Вучићеве победе, осим њега самог.
    Да ли то кажете као лидер опозиције или бисте волели да будете на том месту? 
    Не бих желео никога да увредим, али мислим да тренутно не постоји лидер опозиције. До сада се није профилисао неко ко је у стању да окупи све политичке снаге и фракције против режима. Такав лидер ће се се створити, али постојаће врло кратко – између два круга. Након тога, лидер опозиције ће бити Александар Вучић.
    Како ћете спречити Вучића да победи у првом кругу. Већом излазношћу?
    Излазност је изузетно важна, али најбитније је како ће се кандидати опозиције понашати једни према другима у недељама које долазе. Кључ је да се не упућују отровне стрелице, јавно или тајно. Нико није идеалан, нити је идентичан неком другом, али наше разлике су практично занемарљиве имајући у виду суштину - да ли ћемо на овим изборима залити цемент на актуелно стање и дозволити Вучићево ступање на трон са кога би нас одвео у пропаст.
    Радуловић је изнео математику по којој Вучић побеђује у првом кругу уколико не дође до договора. Шта је ваша математика? 
    Да ли више од 50 одсто људи у овој земљи мисли да им је добро или лоше - то је једина математика. Све остало је далеко мање битно. Ја сам уверен да је много више оних који су с пуним правом незадовољни, и зато наш најважнији циљ треба да буде да их охрабримо да изађу на изборе и на њима се изјасне сходно свом расположењу према околностима у којима живимо. 
    Да ли је то лакше с једним кандидатом?
    Мислим да смо прешли Рубикон, тако да та дискусија више нема неку вредност осим теоретске. Свако ко жели да види леђа режиму треба да се сконцентрише на то како да што више људи изађе на изборе. 
    Колико је у томе могао да вам помогне најављени раскол у СНС-у? Један сте од ретких политичара који је стао у одбрану Томислава Николића говорећи да не сме да се понижава улога председника. На крају, он је сам себе понизио делећи ултиматуме Вучићу па се повлачећи насред РТС-а. Колико би за вас било важно да се он кандидовао?
    Тај последњи чин шекспировске трагедије у њиховим редовима је до краја оголио оно што се дешавало годинама. Николић је од дана кад је одлучио да Вучићу преда и власт и странку систематски провлачен кроз блато и понижаван, с јасном намером да се на крају мандата уклони с политичке сцене. 
    Тај тренутак његовог краткотрајног отпора у самом финишу изазвао је монструозну, ураганску реакцију Вучића, тј. појачавање напада на њега преко сваке границе укуса. 
    И та симболика, када Радомир Николић бива приморан да устане и придружи се овацијама у тренутку када Вучић улази на седницу Главног одбора СНС-а, практично са рукама крвавим од политичког убиства његовог оца, врло је упечатљив приказ дубине моралног посрнућа коју смо досегли у последњих пет година.
    Како вам је изгледало кад се председник државе повлачи јадикујући како мора да заштити пријателе и унучиће?
    Запањујуће. Ако председник страхује за безбедност своје породице због неслагања са влашћу, шта тек могу да очекују обични грађани?! То значи да живимо у криминализованом друштву у коме управљају силе и систем вредности којима би морало да се стане на пут, док не буде прекасно.
    Да ли вам је Николић обећао подршку, како је рекао Велимир Илић? И када сте се последњи пут чули с њим?
    Никада нисмо разговарали о председничким изборима. Након завршене трке за генералног секретара видели смо се једном у Председништву, када сам отишао да му захвалим за подршку у тој кампањи. Од тада се нисмо ни чули ни састајали.
    Ко је у опозицији Вучићев играч, пошто се све чешће говори о његовом тројанском коњу? 
    Најочигледнији је, наравно, Војислав Шешељ, уколико га уопште можемо сврстати у опозицију.
    А Чедомир Јовановић? Познат је ваш међусобни однос, а онда данас имамо ситуацију да вас он позива на договор са Сашом Јанковићем. Да ли вам је то чудно и шта ће вам уопште његова подршка? 
    Од тренутка када сам ушао у политику, мој највећи критичар је био Чедомир Јовановић. Слажем се, много тога у последње време делује чудно. Сви ти шумови имају ефекат пригушења незадовољства грађана економским и другим приликама у земљи. Постоји јасна тенденција да се избори претворе у галиматијас партијских обрачуна. То погодује једино кандидату власти. И то власт зато распирује на све могуће начине, пре свега кроз медије. Ја у томе нећу да учествујем.
    Када је почео ваш сукоб с Вучићем? 
    Ми смо потпуно различити људи. У вредносном смислу, пре свега. Много пута смо укрштали копља док сам био министар спољних послова, али ми смо још од 90-их година на супротним странама. 
    Ово је међутим први пут да се директно сучељавамо на изборима и да ће грађани имати прилике да се определе – за мене или њега.
    На кога вас највише подсећа Вучић, ако можемо да нађемо неку метафору попут оних Весне Пешић, која је својевремено њега и Дачића поредила са Де Голом. Да ли сте 2012. поверовали у новог Вучића? 
    Не. Ја не верујем у фундаменталне политичке трансформације. Дозвољавам да су у ретким случајевима могуће, али то сасвим сигурно није случај код Вучића. Његова методологија и начин на који се односи према људима или институцијама никада се нису мењале. Променила се само његова реторика. И променили су се његови идоли. У претходној епизоди он је био здушни мрзитељ свега што долази из Европе, а данас је еврофанатик и обожавалац ММФ-а. Једино је неизвесно с чим би био фасциниран у следећем чину, уколико му дозволимо да победи на изборима и идентификује себе с државом.
    Али како бисте га представили неком странцу, неком вашем пријатељу на некој забави, на пример?
    Као човека који има само један циљ, а то је апсолутна власт. И који је спреман на све да би то остварио.
    Хилари Клинтон и Доналд Трамп су у јеку најпрљавије кампање били питани да издвоје једну ствар коју цене код свог кандидата, и обоје су то урадили џентлменски. Шта ви цените код Вучића?
    Ја мислим да сваки човек у себи има нешто позитивно. Верујем да је то случај и са Вучићем, али тренутно ми ништа не пада на памет.
    Некако је остала мистерија око Вучићеве подршке за кандидатуру за генералног секретара УН. Да ли сте тада разговарали о председничким изборима? И да ли вас је условљавао да се не кандидујете?
    Не. Нисмо разговарали ни о чему осим о трци у УН. Две године смо разговарали о томе, толико је трајало то мучење. Две године ми је обећавао да ће ствар бити решена следеће недеље, да би ме на крају подржао у дану када је почело представљање кандидата у Њујорку, када је иначе мислио да је прекасно.
    Шта је било пресудно?
    Он је тада био пред парламентарним изборима и био му је важан сваки проценат, као и сада. Не би могао да објасни зашто Србија не би имала кандидата за генералног секретара кад га имају готово све земље из региона. Да није било тих околности, сигуран сам да не бих био кандидован.
    Значи, мислите да вас Србија није искрено подржала?
    Он није. Ја сам захвалан Дачићу и Николићу - што је било до њих, урадили су. Вучић није, а био је тај који је могао да уради највише. Персонализовао је све у држави, укључујући и спољну политику и једини је имао озбиљан контакт са међународним актерима. А осим што је упутио неколико протоколарних писама, одлучио је да не мрдне прстом. 
    Да ли је тачно да сте чекали да добијете десет минута разговора с Бајденом приликом његове посете Београду? Или да сте макар очекивали да Вучић и ваше именовање стави на агенду и да до тога није дошло? 
    То је потпуна истина. Неколико дана пре доласка Бајдена у Београд, разговарао сам са Вучићем о чињеници да смо далеко догурали у трци за генералног секретара и да смо у том тренутку били практично једна од свега две кандидатуре које су остале на столу. И да је највећа препрека за нашу победу -- отпор САД. Стицајем околности, десила се изванредна прилика да се то питање с Американцима отвори на врху. Замолио сам Вучића да ми омогући макар неколико минута с Бајденом, што је могао да уради. И на званичном састанку, и на ручку, током шетње Скадарлијом... Вучић ми је чврсто обећао да ће се то догодити, али ми тог дана нико из његовог окружења није одговарао на позиве. Било ми је јасно о чему се ради. Он једноставно није хтео да будем изабран за генералног секретара УН. 
    Какав би био његов интерес да ради против вас, зар му не би било лакше да се нисте вратили у Србију?
    Вучићев его није дозвољавао да неко из Србије, а да то није он, буде на тако важном месту, без обзира на то колико би за државу та победа била значајна. Мислио је да ћу се након тако доброг резултата одлучити за међународну каријеру, пошто је знао да имам изузетно атрактивне финансијске понуде од највећих корпорација у свету. Погрешио је – није ме добро познавао.
    Ова власт се хвали најбољом спољном политиком од Тита, због чега се очигледно Вучић и премешта на место председника државе. Како вама изгледа наша спољна политика? Какав је Дачић по Вама министар?
    Ова власт је одлучила да задржи стратегију спољне политике својих претходника. Ништа није променила у стратешком опредељењу, али ту политику спроводи са далеко мање знања и стручности. 
    Несрећа је у томе што се свет драстично мења, а нас води човек изузетно скромног међународног искуства и комуникационих способности. Ово су у геополитичком смислу револуционарна времена, попут 1989. када је падао Берлински зид. У таквим временима, незнање и грешке вас могу скупо коштати – осетили смо то на сопственој кожи. 
    Што се тиче Ивице Дачића, морам да кажем да смо изузетно коректно сарађивали током свих одина. Вучић му није дао слободу да се суштински бави својим послом, као ни било коме другом у држави. Често је то било мучно за гледање. 
    На шта мислите? На победу Трампа?
    2016. је била година великих превирања. Имали смо излазак Британије из ЕУ, па победу Доналда Трампа. То су два тешка ударца глобалистичким елитама које су до сада неприкосновено управљале међународним простором. Наша власт то није препознала. Како другачије да објасните то што месец дана пре победе Трампа одете у Њујорк и директно се укључите у кампању Хилари Клинтон - са њеним мужем Билом, пред очима целог света. То је урадио Вучић. Тако нешто је могао да га саветује само неко ко тој глобалистичкој елити припада, а претпостављам да је то био Тони Блер...
    Чињеница је, ипак, да је било више посета на највишем нивоу него у ваше време... Видимо да је Вучића подржала Јединствена Русија. Како то тумачите? 
    Вучић је према свим странцима врло снисходљив. И сваком од њих даје све што од њега затраже. Заузврат од њих добија прећутну сагласност за окрутне методе своје владавине. Такав однос само иде на штету националних интереса и бољитка обичних људи. То је погубно деловање које мора бити заустављено.  
    Али писали сте и ви Џону Подести писмо у којем тражите подршку...
    Какво писмо Подести у коме тражим подршку? Никада у животу нисам писао Подести; то је још једна лаж у мору медијских спиновања!
    ... Па имате депешу Викиликса у којој ваши центри треба да сарађују?
    Контакт са Центром за амерички прогрес, једним од најугледнијих вашингтонских института, успостављен је ради промоције часописа нашег института ЦИРСД, и то броја који је имао као главну тему унутрашњу и спољну политику САД. То што су они прихватили да сарађују с малим институтом из Србије је доказ да смо од ЦИРСД-а за свега неколико година успели да створимо глобални бренд. А обична је замена теза то што се у одређеним медијима то третира као сарадња са Хилари Клинтон. Није промоција часописа у Центру за амерички прогрес сарадња са Хилари, али јесте када у јеку њене кампање наступате заједно са Билом Клинтоном, на највишој светској позорници.  
    Чији сте ви човек?
    Свој. И свог народа.
    Нисте амерички? Или руски, или кинески?
    Ја сам неко ко је последњих година имао прилику да разговара са највишим руководиоцима из свих земља света. То искуство и међународне контакте желим да ставим у функцију напретка Србије као председник.
    Шта мислите о Владимиру Путину? Зашто је он најпопуларнији политичар у Србији? 
    Изузетно ценим председника Путина, али блиска сарадња и пријатељство са Русијом није нешто што је почело с њим. То траје вековима, и наставиће се и у будућности. Популарност Русије -- поред тога што је на међународној позорници заузела ставове који се подударају са ставовима Србије -- јесте и у томе што се стиче утисак да нас је Запад пустио низ воду. 
    Мислите да нас је Запад пустио низ воду?
    Однос Запада према Србији подсећа на оно чувено Черчилово питање својим сарадницима који су га упозорили да ће имати комунистичку Југославију уколико у Другом светском рату подржи Тита. Черчил им је одговорио: "Хоћете ли ви да живите у тој земљи?" И када су му одговорили да неће, рекао им је да онда треба да их занима једино ко убија више Немаца. 
    На жалост, на сличан начин Запад данас гледа на Србију. Вучић тежи изградњи аутократског друштва, што свакако није по њиховим стандардима, али с обзиром на то да не намеравају овде да живе, они га тапшу по леђима, дозвољавају му да врши репресију, окрећу главу од његових ексцеса. Заузврат добијају уступке, пре свега у бриселском дијалогу, али и на многим другим пољима.
    Вама многи замерају што сте се Савамале сетили тек кад сте ушли у трку за председника? 
    Током трајања кампање за генералног секретара било је потпуно непримерено да се изјашњавам о унутрашњим стварима било које земље чланице УН. То не значи да нисам пратио шта се овде дешава и да нисам имао своје мишљење о томе. Али једноставно нисам имао слободу да то кажем, јер сам заиста хтео да дам све од себе да Србија донесе победу на тим изборима, баш као и 2012. године на изборима за председника Генералне скупштине. 
    Шта је ваш став о случају Савамала?   
    Савамала је била чин огољеног бандитизма. Чињеница да до данас немамо ниједног осумњиченог за рушење у изборном дану је најупечатљивији симбол гажења владавине права које у овој земљи континуирано траје годинама. 
    А како бисте окарактерисали прекид ваше трибине у Смедереву од стране активиста СНС? Као да сте после тог инцидента смањили број трибина. Није ваљда да сте се уплашили?
    Нисмо уопште смањили интензитет одржавања трибина-напротив, повећали смо га! У Смедереву смо се одлучно супротставили њиховом агресивном примитивизму и они су на то повукли ручну. Када их суочите с директним отпором, они се повуку. То је врло својствено криминогеним структурама – газе вас и тлаче све док им се не покажу зуби.
    Како вам изгледа медијска слика у Србији?
    Медијска ситуација никад није била оволико поражавајућа. И кад је реч о агресији према новинарима, и о гушењу могућности да се чује било какво другачије мишљење – пре свега на Јавном сервису и другим великим телевизијама. То је нешто што ће сасвим сигурно бити промењено када Вучића уклонимо с власти.
    Таблоидизација медија, ипак, настала је у време док сте ви били министар. Какве бисте медије ви данас могли да гарантујете уколико освојите власт у Србији?
    Уз сво дужно поштовање, иако не желим да будем ничији апологета, мислим да је данас степен агресије и вулгарности за читав ред величине већи у односу на претходни период. 
    Како бисте да можете уредили медијску слику?
    Мора да се почне од главе. Уколико крунишемо Вучића, даћемо легитимитет таквом начину понашања. Одлучимо ли се за неки други пут, то ће бити нови почетак функционисања институција, медија и решавања онога што је данас највећи проблем ове земље, а то је урушавање економије и немање прилике да се пристојно и достојанствено живи од сопственог рада. 
    Дружили сте се с Александром Тијанићем. Шта би вам он саветовао данас? И који бисте савет тражили од њега.? 
    Не верујем да би толерисао овакав вид извештавања и односа јавног сервиса према опозицији. Тај човек се супротстављао и у тежим околностима, и већим штиховима него што је Вучић. Али верујем да би ме саветовао да сачекам још неко време са одлуком да се супротставим овој машини, када се још јасније буду показали њени катастрофални резултати. Ја бих то чекање себи лично могао да приуштим. Али заиста мислим да Србија више не може да чека… Наставак овог пропадања имао би несагледиве последице.
    Кренули сте у кампању народскије. Од код интелектуалца очекујете да вас подржи? Кога бисте волели с Јанковићевог списка?   
    Било би ми велико охрабрење кад би ме подржали сви са тог списка. Надам се да ће то и учинити после првог круга. 
    А како коментаришете толику нетрпељивост грађанске Србије према вама који сте завршили најпрестижније западне школе, Кембриџ и Харвард? 
    Када је Косово 2008. прогласило независност, влада је одлучила да се томе супротстави искључиво дипломатским путем. Као министар спољних послова био сам зато најистуренији, и мислим да од тада креће та нетрпељивост. Али колико год неки људи гајили према неком персоналне афинитете или не, ми смо данас пред референдумом о увођењу апсолутизма. И мислим да се упркос свим разликама налазимо са исте стране тог стратешког фронта.      
    Национални блок вам такође највише замера улогу око Косова, посебно када сте под притиском Тадића променили резолуцију у УН и преговоре о Косову ставили под јурисдикцију ЕУ. Знало се да сте били против тога. Зашто тада нисте поднели оставку?
    Циљ нашег дипломатског супротстављања био је да самопроглашеном Косову оспоримо међународни легитимитет, као и да косовске Албанце приволимо да поново преговарају. Оба та циља смо постигли. Косово није постало члан ниједне међународне организације у моје време, а Албанци су били принуђени да се врате за преговарачки сто. Додуше, ви сте у праву, у формату који по мом мишљењу није оптималан. 
    Најгоре је када стратегију мењате у последњем кораку, али мислим да није тајна да то није био мој избор. Након што сам излобирао већину у свету за нашу оригиналну резолуцију, била ми је дужност да све те земље убедим да наше одустајање од ње не значи да одустајемо од Косова. Да сам поднео оставку, суочили би се преко ноћи са морем нових признања. Нисам на то имао право.  
    Зашто је пао Борис Тадић? Он сам каже, између осталог, и зато што Јован Ратковић и ви нисте припремили најбоље тај чувени састанак с Меркеловом?
    Не желим да пребацујем кривицу на било кога, али од краја 2010, и сукоба који сте поменули, нисам био у најужем тиму који је припремао најважније међународне састанке.  
    Како данас гледате на Тадићеву владавину?
    Када прође неко време и када се на све не буде гледало с толико емоција, верујем да ћемо тај период памтити као време тешке глобалне економске кризе, проглашења независности Косова, али и чињенице да су упркос томе у региону сачувани мир и стабилност. Да нико није изгубио живот, да  Србија није банкротирала, и да је успела да своје међународне активности задржи на завидном нивоу, и то тако да је данас и даље могуће замислити наставак пута ка ЕУ.
    Колико се земља променила у ових пет година док сте били у Њујорку?
    Овде је створен утисак у медијима да сам ја провео много година у Америци и да сам се тек сада вратио. То није истина! Ја од 2003. живим у Србији, са изузетком од годину дана када сам био председник ГС УН, 2012. и 2013. године. Нисам нигде одлазио. И све време сам овде плаћао порез.    
    Ваш први посао у Србији био је у кабинету  Зорана Ђинђића. Како вам изгледа кад данас Вучића неко пореди са Ђинђићем или кад му управо Вучић подиже споменик? 
    Вучић нема никаквих додирних тачака са Ђинђићем. Пре свега вредносно, али ни на било који други начин. Ђинђић је био једна од најимпресивнијих политичких фигура у модерној српској историји, коме је на жалост недостајало међународно искуство на нивоу осталих врлина које је поседовао.
    Зато мислим да би додатни квалитет за земљу могао да буде да коначно добијемо председника који не би међународно искуство морао да стиче на тој позицији.
    Ђинђић је направио велики допринос српској демократији и трагично је што није имао прилику да се до краја оствари на месту националног лидера.
    Када ће људи моћи јасно и гласно да кажу кога подржавају?
    То се постиже разбијањем страха, а он је данас доминантно осећање у Србији. Људи су доведени на ивицу егзистенције, и многе породице зависе од нечије плате у јавном сектору. И зато су многи уплашени да пруже отпор, или да јавно подрже опозицију. Али када режим који почива на страху добије ударац на изборима, тај страх у тренутку нестаје.   
    Како вам се зове странка коју спремате? 
    Намеравам да победим на председничким изборима, а не да правим странку. 
    Да ли то значи да бисте као Николић били председник свих грађана? 
    Да, желим да будем председник свих грађана, али не на начин на који је то покушао Томислав Николић.
    Како то можете да успете без странке?
    После пораза режима на председничким изборима доћи ће до значајне прекомпозиције политичке сцене. Не морате да направите странку да бисте учествовали у политичком животу. Као изабрани председник намеравам да утичем на политичке процесе користећи легитимитет директног избора од стране грађана. Нећу се ни најмање либити тога. 
    Каква странка данас недостаје Србији? Вас многи стављају на позицију грађанске деснице, неку врсту модерног ДСС-а или националног крила Тадићевог ДС-а? Где ви видите себе?
    Србији данас недостаје странка која би интересе грађана ставила на прво место. Наша политичка сцена је углавном окренута самој себи. И зато је све већи јаз између народа и политичара. 
    Шта мислите, кога ће подржати Коштуница? 
    Био бих зачуђен када би се Коштуница изјаснио и тиме се поново укључио у политички живот. Он се као бивши председник повукао и остаће запамћен као човек који је победио Слободана Милошевића.
    Ко је за вас највећи српски владар у историји? На кога прво помислите?
    Тешко је издвојити једног, али ако бих морао да издвојим неколико, онда би међу њима свакако био Карађорђе, који се супротставио окупацији и донео нам слободу након више векова. Издвојио бих и Михаила Обреновића, као неког ко је успео да модернизује Србију и омогући јој да после много времена ухвати прикључак са европским друштвима. Ту је и Петар Први који је дошао на власт која је у том тренутку била апсолутистичког карактера, а онда се ње својевољно одрекао у корист институција.
    Какву ви Србију сањате? Из каквог се кошмара будите као Вучић на оном споту у авиону?
    Као земљу у којој је могуће живети пристојно од сопственог рада, без обзира на политичку опредељеност. Али ово што имамо данас није кошмар, већ бајка у поређењу са оним што нас чека уколико Вучић на председничким изборима успе да оконча процес потпуне персонализације власти и државе. 
    Али Вучић има огромну подршку народа. Ми сад причамо да ли ће имати 50 одсто у првом кругу или нешто мање. Дакле, народ му верује? 
    Он све време ради на томе да људе обесхрабри, и убеди их да ништа није могуће променити. Но подсетићу вас, и 2012. године се мислило да имамо јаку власт која ће трајати довека. А онда се у једном дану све променило. 
    Вучић свих ових последњих пет година планира ове председничке изборе. И све што ради, ради да замагли чињеницу да 2017. постоји простор за промену власти баш као што је постојао 2012. године. Иста земља, исти народ, исти принцип одабира председника. Само је питање да ли ће се људи пробудити, и гласати као 2012, а тада су гласали тако што су казнили оне који нису испунили обећања и очекивања.
    Јесте ли због тога још на почетку кампање тврдили да ће Вучић бити кандидат?
    Да. Он са својом влашћу у пуном капацитету тек намерава да почне од ових председничких избора. Али мислим да се прерачунао, и да ће му се грађани супротставити. 
    Ако не успете, да ли ћете напустити земљу?
    Ни случајно! На који год начин буду окончани ови избори и на који год начин буду пребројани гласови, из домаће политике и јавног живота ја се више нећу одмаћи.
    Зашто покрећете причу о нерегуларности избора? Напредњаци су дошли на власт уз помоћ фамозног џака. Изборе контролишу и ОЕБС, међународна заједница, ваши контролори. Чему то дизање тензија? 
    2016. године смо имали све осим регуларних избора. А од тада су се ствари знатно погоршале. Све информације које имамо говоре да се власт спрема за изборни дан тако да се не дозволи никакав други исход осим громогласне Вучићеве победе, и то у првом кругу.  То је нешто чему се морамо озбиљно супротставити. 
    Али како? Кад причате о крађи избора, значи да призивате румунски сценарио?
    Не. Врло једноставно, без позива на устанке и револуције. Најбитније је да се покрију сва изборна места људима који неће дозволити било какве злоупотребе. Мора и да се успостави добар систем информисања и бројања гласова који не зависи само од институција које Вучић контролише.
    Ко вас финансира? Зашто је то проблем да кажете?
    Мени је важно да финансирање буде у складу са законом, који налаже да то буде из домаћих извора. Сви људи који се усуде да ме подрже, укључујући и финансијски, то чине с молбом да се њихово име не помиње због страха од одмазде. Као председник нећу дозволити било какве притиске и репресију, а данас су и једно и друго доведени до врхунца. 
    Уколико бисте ушли у други круг, била би то прилика да коначно имамо један велики политички дуел. Које питање бисте Вучићу прво поставили? 
    Да ли може да обећа да ће да оде с власти мирно ако изгуби председничке изборе.
    https://www.jeremic.rs/vesti/vuk-jeremic-intervju-nedeljnik