Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

R2D2

Члан
  • Content count

    7336
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    5

Everything posted by R2D2

  1. Једна ми мачка мајукала цео ноћ, кад сам се устао сам га гађао са шта сам стиго
  2. MALOPRE MI ĆAĆA BACA FORU IZ DEVEDES DRUGE, JA MU NA TO KAŽEM ĆAĆA BAŠ SI LUDAK U.... BUM ŠAMARČINU DOBIH, NE STIGOH NI DA IZUSTIM : U POZITIVNOM SMISLU... LUDAK U POZITIVNOM SMISLU ĆAĆA....
  3. NAJACE KAD KAZES- OVO MIJE ZADNJE PIVO ZA VECERAS! A TU SE NADJE NEKI GOZPODIN LEKTOR NASTAVNIK SKECER PA KAE - NEMORE BITI ZADNJE BRT TO ZNACI DACES UMRETI, POSLEDNJE BRATE POSLEDNJE SUTIRO BIH GA SOBE NOGE.
  4. Не знам шта бих рекао... позивам све да послушају предавае Владике Игнатија које сам поставио на некој од претходних страница.
  5. Може ли неко да ми каже ко је Саша Кнежевић? Текст је, иначе, веома занимљив, али бих волео да знам ко је аутор и да ли има још текстова?
  6. Ево вам једно веома животно, јасно предавање Владике Игнатија... све је јасно за оне који желе да им буде јасно. Ово нећете чути од свештеника занатлија или набеђених "духовника" а заправо духовних гуруа и робитеља душа... а таквих, нажалост, имамо.
  7. Слажем се, припрема је нешто што је веома потребно, и ако је ово такође веома широк појам и у овом кратком исечку Патријархове беседе (волео бих да је видим целу, мада не сумњам да је његова) не можемо да видимо све аспекте тог термина "припрема". Лично сматрам да шаблонске "припреме", шта год то значило, не морају да буду услов за приступање Чаши. Надам се да се ту слажемо.
  8. @МилошБГ овај цитат од патријарха Иринеја нема, ама баш никакве безе са свештеником који се причешћује "једном месечно".. Непричешћивањем на Литургији, губимо идентитет Цркве и смисао Њеног постојања. Сад, како треба да се припрема - имамо изворе у богослужбеним типицима, у молитвеницима... итд, итсл..
  9. Наравно да се причешћују. А то што се он причешћује "једном месечно" значи да само једном месечно служи, те ми овде и не можемо да говоримо о неком свештенослужитељу, литургу, већ о занатлији, тако да он није меродаван да говори о причешћу.
  10. Ако се свештеник не причести на Литургији, по канонима, мора да старешини тј. Епископу поднесе извештај зашто се није причестио. Но, немогуће је да служи а да се не причести, то је немогуће! А ако није служио већ је стајао поред у олатару, појао за певницом итд... (јер су такве потребе Цркве), он треба да каже Епископу зашто се није причестио (на пример разлог може да буде оспоравање служења Литргије другог свештеника, мржња и нетрпшељивост итд... и за то мора да се поднесу канонске последице). Та његова "теологија" непричешћивања је, хвала Богу на издисају. Таквих свештеника је све мање и не треба их слушати, јер једноставно не знају шта говоре. То показује да је он свештеник по професији, добар занатлија али лош пастир. Не знам шта бих друго рекао...
  11. А он одговарајући рече: О роде неверни, докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени. И доведоше га њему; и кад га виде дух, одмах га стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену. И упита оца његова: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства. И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас. А Исус му рече: Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује. И одмах повикавши отац детета са сузама говораше: Верујем, Господе, помози мојему неверју! А Исус видевши да се стече народ запрети духу нечистоме говорећи му: Душе неми и глухи, ја ти заповедам, изиђи из њега и више не улази у њега! И повикавши и изломивши га врло, изиђе; и би као мртав тако да многи говораху: умрије. А Исус, узевши га за руку, подиже га; и устаде. И кад уђе у кућу, питаху га ученици његови насамо: Зашто га ми не могосмо истерати? И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом. И изишавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеде да ко дозна, Јер учаше ученике своје и говораше им да ће Син Човечији бити предан у руке људи, и убиће а, и када га убију, трећег дана васкрснуће. (Свето Јеванђеље по Марку 9, 17-31) * * * БЕСЕДА Историја о исцељењу месечара о коме данашње јеванђеље говори налази се још и код Матеја 17,14-21 и код Луке 9, 37-43. Но докле је код последње двојице исказана само суштина овога дога ђаја код Марка су изложене и све појединости. Месечара, о коме данашње Јеванђеље говори, излечио је Спаситељ одмах после свога силаска са Тавора, где се беше преобразио, па зато о овом догађају треба код Марка читати још од 14-тог стиха. При тумачењу овога Јеванђеља нећемо говорити о Месечарима, јер се како о њима тако и о узетима (паралисанима) и беснима и уопште о злим духовима опширно говори при тумачењу Јеванђеља двадесет треће Недеље. У оно време, неки човек приђе ка Исусу и клањајући му се рече: Учитељу доведох к' теби мога сина у коме је неми дух. И кад год га ухвати ломи га те баца пену и шкрипи зубима и суши се. И рекох ученицима твојим да га истерају, и не могоше. Отац болнога детета назива овога духа немим зато, што је њего вом сину спречавао не само слух већ и говор. Овај бедни отац бе ше довео свога сина к' Спаситељу, но како је Господ баш у то време био на Тавору, он га покаже ученицима и замоли их, да му сина опросте од тешког страдања. Као што се види из његових речи, Христови ученици нису му могли помоћи и то због његове слабе вере, као што ћемо то видети и из Спаситељевог одговора, али због тога се опет изроди жива препирка између ученика и књижевника, који су говорили, да ученици нису могли болнога излечити због слабе моћи њиховога учитеља те су тиме порицали и његову свемоћност. Но у то време дође и Спаситељ па саслушавши оца Он одговарајући рече му: О, роде неверни докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к' мени. И доведоше га к' њему, и кад га виде одмах стаде га (дух) ломити и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену. Спаситељ са речи роде укорава многе, јер је било много Јудеја који као и овај нису веровали у његово свемогућство па иако су толика Христова чуда видели. А да околостојећи не би и за њега, као што су за ученике, мислили да ни он не може болеснику помоћи, Спаситељ заповеда да му болесника доведу како би и излечење и свемогућство било јавно пред свима. Међутим Спаситељ дозвољава духу да болесника и овом приликом мучи како би сви присутни видели, од каквих се тешких мука има да спасе. И упита оца његова: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: од детињства. И често га баца у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш помози нам, смилуј се на нас. Ово је питање ставио Спаситељ, не зато, што није знао од када болесник страда, него да би се и околостојећи могли уверити, да је неми дух могао страдалника и погубити само да га Бог није чувао. А очине речи ако што можеш јасно показују његову слабу веру у Христову моћ, но та слаба вера и била је узрок због кога и ученици нису могли болнога да излече, па зато И Исус рече му: ако можеш веровати, јер је све могуће ономе, који верује? И одмах повикавши отац детињи са сузама говора ше: верујем. Господе, помози моме неверију. И Исус видећи да се стече народ запрети духу нечистоме говорећи му: душе неми и глухи, ја ти заповедам, изиђи из њега и више не улази у њега. И повикавши и изломивши га јако изиђе: и учини се као мртав тако да многи говораху: умре. А Исус узевши га за руку подиже га, и уста. Са речима: ако можеш веровати Спаситељ је оснажио слабу веру несрећнога оца, који осећајући и своју слабост са сузама запо маже: Господе, помози моме неверију. Но баш у то време беше се и много народа стекло да види шта ће бити а Спаситељ да би избегао похвале од народа он одмах изгони духа и тако спасава болесника. У исто време и духу запрећује, да се више у болесника враћа јер је знао, да би се због и очине и синовљеве слабе вере могао опет повратити, па би и отац и присутни могли мислити, да болесник није потпуно излечен. А кад уђе у кућу питаху га ученици његови насамо: што га (духа) ми не могосмо истерати? И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом. Ученици се обраћају Спаситељу са овим питањем зато што су се, немогавши излечити болесника, бојали да већ нису изгубили власт, коју им Господ беше дао против нечистих духова. И Спаситељ је пред множином сакупљеног народа казао, да је томе узрок слаба вера страдајућих, па као што онда није само страдајуће уко рио него многе, тако и сада вели ученицима да су и они криви, по чем оставши сами за време његовог бављења на Тавору, они нису то време провели у посту и молитви већ у препирању са књижев ницима и фарисејима. Међутим није их хтео јавно да укори, јер су они били будући учитељи васељене. И тако, сваки проповедник за остварење свог циља нужно је да се не само знањем обогаћава, не го да средством поста и молитве још и хришћанским врлинама своје срце обогаћава јер ће само тако моћи да савлада све препреке на путу свога високог позива и да грешника обрати ка Христу и на путу спасења. И изишавши оданде иђаху кроз Галилеју и не хтеде да ко до зна; јер учаше ученике своје и говораше им, да ће се син човечи ји предати у руке људске, и убиће га и пошто га убију устаће трећи дан. Спаситељ пролазећи кроз Галилеју хтео је да нико не зна за овај његов пут, јер је том приликом говорио ученицима о своме страдању. Но није хтео да и други осим ученика знају за његова страдања зато, што се то није слагало са тадашњим мишљењем о Месији. Па и сами ученици разумевајући Спаситељеву смрт нису разумевали и његово васкрсење па за то јеванђелист и вели: да ученици запиткиваху један другог: шта значи устати из мршвих, а после Христо вог васкрсења разумели су и то, јер Лука вели: И рече Исус ученици ма: ово су речи које сам вам говорио док сам био с вама, да све треба да се сврши што је за мене написано у закону Мојсејевом, и у пророцима и у Псалмовима. И тада им отвори ум да разумеју Свето писмо и рече им: Тако је писано и тако је требало да Христос по страда и да устане из тртвих трећи дан. Текст преузет из књиге: Архимандрит Фирмилијан, ТУМАЧЕЊЕ ЈЕВАНЂЕЉА -СА БЕСЕДАМА- , СПЦО Линц, Линц - Аустрија, 2003 ЗААМВОНА МОЛИТВА У ЧЕТВРТУ НЕДЕЉУ ПОСТА Ти све људе подупиреш и понижене усправљаш, Христе Боже наш. Ти си из недара отачких неодељено произишао и од Свете Дјеве Марије се оваплотио и у свет си дошао да би природу нашу, отпалу од раја, и од нетелесних и душегубних разбојника нападнуту, обнажену трулежношћу и зло рањену, бриге удостојио и древној отаџбини повратио. Ти Сам Владико невидљиве наше убоје исцели и телесне погибли свежи, преко часне крви Твоје, коју си за нас излио, и светог печата Твог који си нам даровао. И избави нас од непрестаних рана и од невидљивих злодетеља који хитају да нам отму веру и наду у Тебе, и хоће да са нас свуку Твоју благодат. Не лиши нас Твога човеко љубљ а, гостионице и спаситељног Твога лечилишта да бисмо се, излечени и, од свакога порока очишћени, удостојили да будемо записани са првороднима Цркве небеске; Јер си Ти лекар видљивих и невидљивих болести; Ти и благочестивом роду нашем саборац буди. Возглас : Јер си ти Бог Спаситељ наш, и Теби славу узносимо, са беспочетним Твојим Оцем, и свесветим, и благим и животоворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Народ : Амин . Извор: Епархија бачка
  12. Glupost od texta, nevidjena. Smatram da Vladika Jovan treba da tuzi ovaj tabloid. Ovo je takva debilana od texta da nemam reci.
  13. Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски и администратор Митрополије дабробосанске Григорије рекао је данас у Добоју да Црква треба да се супротстави "свеопштем песимизму који се некако полако сије са разних страна". "Потребно је схватити да је дошло до озбиљне промјене и демографског и покрета народа у посљедњем рату, да је Републике Српска необично важна за нас, али исто тако важно је да се води брига и о народу изван Српске", истакао је владика Григорије. Епископ Григорије је након сједнице савјета епископа Српске православне цркве /СПЦ/ са сједиштем у Републици Српској и Федерацији БиХ, рекао новинарима да је данашњи састанак само увод пред засједање Светог архијерејског Сабора СПЦ. Он очекује да ће на Сабору, који треба да се одржи средином маја, бити попуњено упражњено мјесто у Митрополији дабробосанској. Као један од закључака владика Григорије је навео и потребу да вјеронаука у Републици Српској буде у равноправном положају као и у Федерацији, због чега ће, како је навео, ускоро затражити састанак са властима у Српској, за који се нада да ће бити отворен и искрен, те са најбољим рјешењима за српски народ. "Нама је важно да у Републици Српској имамо исти приступ вјеронауци као што имају у Федерацији Бошњаци и католици Хрвати", појаснио је епископ Григорије. Састанку у Владичанском двору у Добоју присуствовали су и епископ бихаћко-петровачки Атанасије, епископ бањалучки Јефрем те епископ зворничко-тузлански Хризостом. Извор: СРНА http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=246193 View full Странице
  14. "Потребно је схватити да је дошло до озбиљне промјене и демографског и покрета народа у посљедњем рату, да је Републике Српска необично важна за нас, али исто тако важно је да се води брига и о народу изван Српске", истакао је владика Григорије. Епископ Григорије је након сједнице савјета епископа Српске православне цркве /СПЦ/ са сједиштем у Републици Српској и Федерацији БиХ, рекао новинарима да је данашњи састанак само увод пред засједање Светог архијерејског Сабора СПЦ. Он очекује да ће на Сабору, који треба да се одржи средином маја, бити попуњено упражњено мјесто у Митрополији дабробосанској. Као један од закључака владика Григорије је навео и потребу да вјеронаука у Републици Српској буде у равноправном положају као и у Федерацији, због чега ће, како је навео, ускоро затражити састанак са властима у Српској, за који се нада да ће бити отворен и искрен, те са најбољим рјешењима за српски народ. "Нама је важно да у Републици Српској имамо исти приступ вјеронауци као што имају у Федерацији Бошњаци и католици Хрвати", појаснио је епископ Григорије. Састанку у Владичанском двору у Добоју присуствовали су и епископ бихаћко-петровачки Атанасије, епископ бањалучки Јефрем те епископ зворничко-тузлански Хризостом. Извор: СРНА http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=246193