Добро дошли на Живе Речи Утехе

Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,

молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате. 

62af87b658a0499c818723abb72a2556.png

R2D2

Члан
  • Content count

    6816
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    4

Everything posted by R2D2

  1. „Када композиција, после скоро две деценије, поново крене са перона београдске станице, на једној страни ће на мотиву српске тробојке бити исписана имена свих манастира на Косову и Метохији, а на другој реченица ‘Косово је Србија’ на 21 светском језику!“, пишу Вечерње новости, извјештавајући о возу који ће од сјутра саобраћати на релацији између Београда и Косовске Митровице. Како наводе, воз из Београда ће сјутра у 8.30 први пут кренути за Косовску Митровицу, док ће следећа композиција по реду вожње кренути 20. јануара. Воз ће саобраћати до 26. фебруара, а тек онда ће се одлучити да ли ће то постати редовна линија. Веза између Београда и Косовске Митровице биће успостављена као продужетак постојеће линије између Краљева и Косовске Митровице. Возови ће полазити петком у 10.40 из Косовске Митровице, а из Београда недељом у 8.30. Вечерње новости пишу да су у депоу на Железничкој станици „Београд“ мајстори у четвртак лијепили фотографије српских светиња и постављали натписе са историјским подацима на српском и енглеском језику. Краљица Симонида из Грачанице, Свети Симеон из Богородице Љевишке, Свети Никола Чудотворац из Пећке патријаршије, само су неке од 23 фреске које ће красити вагоне воза. Аутор овог пројекта, графички дизајнер и фотограф Андреј Васиљевић прича за Новости да је циљ био да се свијету уз помоћ умјетничког израза представи српска културна баштина, али и да сви могу да разумију коме Косово припада. – Марко Ђурић и Душан Козарев из Канцеларије за Косово и Метохију разумели су и подржали моју уметничку визију да направимо нешто посебно лепо и упечатљиво за домаћу и ширу јавност – каже Васиљевић – Иницијативу Канцеларије су подржали Влада Србије и „Србија воз“. То радимо у години у којој се опет боримо да спречимо такозвано Косово да уђе у Унеско. Јер, ко је рушио, не може да чува цркве. Дизајнер подсјећа да су од 2004. године четири манастира, Грачаница, Пећка патријаршија, Дечани и Богородица Љевишка, чије фреске је представио у возу, под заштитом Унеска, а од 2006. су проглашени за угрожену културну баштину. – Идеја је била да свако ко уђе у композицију схвати колика је вредност српског културног наслеђа на КиМ, а ја сам са уметничке стране допринео борби да сачувамо наше светиње – каже Васиљевић. – Желео сам да кроз едукацију проширим свест у нашем народу, да схватимо шта имамо и да се тиме поносимо. То су врхунска уметничка дела и треба да будемо поносни на њих, али и да се уз помоћ њих на најбољи начин представимо свету. У црквама су осликани библијски мотиви и човек када уђе у храм, гледајући фреске, на неки начин у ствари „чита“ историју. Сличан доживљај имаће и путници док се буду возили на југ Србије. Идеја о постављању фотографија у вагоне није са одушевљењем прихваћена код свих грађана, пишу Новости, па је било и примједаба да је фрескама мјесто у цркви, а не у превозним средствима. Васиљевић каже да уопште нема дилему у вези са тим и да оне немају само вјерску већ и непроцјењиву културну и умјетничку вриједност. http://www.in4s.net/sjutra-krece-voz-za-kim-kosovo-je-srbija-slike-svetitelja-krase-vagone/
  2. Многи од нас се плаше смрти. Верујемо у њу зато што нам је речено да ћемо умрети. Људи се идентификују са телима, а као што знамо, тела умиру. Међутим, нова научна теорија тврди да смрт није финалан догађај, пише Роберт Ланца, лекар и научник, директор Института за регенеративну медицину Астелас. Теорија биоцентризма Амерички научник др Роберт Ланца заинтригирао је многе пишући о вечном и фундаменталном питању: постоји ли живот после смрти. Његова теорија биоцентризма мења досадашњи поглед на свет и постојање, налажући да живот креира универзум, а не обрнуто. У књизи Биоцентризам: како су живот и свест кључеви за разумевање природе свемира, коју је 2009. године објавио са чувеним астрономом Бобом Берманом, Ланца објашњава да универзум постоји само захваљујући нашој свести ‒ живот и биологија су у центру стварности, што заузврат ствара универзум; сам универзум не ствара живот. Исто је и са концептима простора и времена, које професор Ланца описује као „једноставна оруђа ума". Према теорији биоцентризма, концепт смрти (који познајемо) не може постојати у правом смислу, идеја умирања је нешто што смо дуго учили да прихватимо, али у стварности само постоји „у нашим главама". Биоцентризам, др Роберт Ланца Бесконачан број универзума Један од добро познатих аспеката квантне физике јесте да одређена опажања не могу апсолутно бити предвиђена. Уместо тога, постоји читав низ могућих опсервација са различитом вероватноћом. Једно учестало објашњење, интерпретација „мноштва светова", тврди да свака од ових могућих опсервација кореспондира са другачијим универзумом (мултиверзум). Нова научна теорија названа биоцентризам мало је прочистила те идеје. Постоји бесконачан број универзума, и све што вероватно може да се деси, дешава се у њима. Смрт не постоји у правом смислу у овим сценаријима. Сви могући универзуми постоје у исто време, без обзира на то шта се у њима дешава. Иако су наша тела предодређена да буду уништена, осећај живота ‒ „Ко сам ја?", заправо је фонтана енергије од 20 вати која контролише мозак. Енергија никад не умире Међутим, ова енергија не нестаје након смрти. Један од најпоузданијих аксиома науке јесте да енергија никада не умире ‒ она не може бити створена ни уништена. Да ли се ова енергија преноси са једног света на други? Судећи по биоцентризму, простор и време нису тврди објекти каквим их сматрамо. Уколико махнете руком кроз ваздух - уколико уклоните све, шта је остало? Ништа. Иста ствар може се применити и на време. Ми не можемо да видимо ништа кроз кости које окружују наш мозак. Све што видимо и осећамо тренутно је вртлог информација који се дешава у нашој глави. Простор и време само су алати које користимо како бисмо све повезали. Смрт не постоји у ванвременском и беспросторном свету. На самом крају, чак је и Алберт Ајнштајн признао: „Мој стари пријатељ напустио је овај чудан свет испред мене. То не значи ништа. Људи попут нас знају да је разлика између прошлости, садашњости и будућности само тврдоглаво упорна илузија". Бесмртност не значи непрестано постојање у времену без краја, она је смештена ван времена. Приредио: Бранислав Јарић http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/2520/nauka/2592791/nova-teorija-besmrtnosti.html
  3. Interesantna tema za razgovor. Voleo bih da procitam misljenja teologa i svestenika sa foruma. Sent from my LG-H860 using Pouke.org mobile app
  4. Aaa, to je onac cuveni text! Ima li ga na Poukama? Dobro bi bilo da se podeli po netu da ljudi procitaju... Sent from my LG-H860 using Pouke.org mobile app
  5. Dobrodoslica svim novim clanovima Sent from my LG-H860 using Pouke.org mobile app
  6. Mozes li da linkujes taj text ovde? Sent from my LG-H860 using Pouke.org mobile app
  7. Srecan rodjendan! Sent from my LG-H860 using Pouke.org mobile app
  8. Preuzeo sam... sasvim dobra i korektna + moderna.. Sent from my LG-H860 using Pouke.org mobile app
  9. Ни сада не бих ништа рекао, али просто - више не могу да издржим (а чини ми се да је Ернесто Сабато рекао како се пише онда, кад више не може да се издржи). Дакле, поводом "српске" или "православне" Нове године. Нит је српска, нит је православна, а ако хоћемо поштено - није баш ни Нова година. Ради се о првом јануару по јулијанском календару. Ко је пратио, сећа се да је јулијански календар први широко коришћени соларни календар, тј. који базира годину на једном путовању Земље око Сунца, значи година износи 365 дана, 6 сати и... добро, Созомен није могао да уочи то нешто мало преко. Е, то неуочавање остатка довело је до тога да календар почне да касни, тј. да се његово рачунање времена не погађа са астрономском реалношћу (равнодневице, кратко и дугодневица више нису биле на дан када је требало да буду). Због тога је рмктл папа Гргур наредио да се то питање реши, па су мало променили правило о преступним годинама и избацили 10 дана. До данас јулијански календар је још додатно закаснио и сада та разлика износи две недеље. Од 2100. године биће још један дан више (то ће тек да буде игранка...). Под један, Нова година је измишљен празник. Ако је путања Земље око Сунца циклична (у извесном смислу - кружница), онда било која тачка на њој може да се сматра почетком новог циклуса. За старе народе Нова година је била у пролеће (зато септембар није девети, него - како му и име каже - седми месец), што је и најлогичније, јер се у пролеће буди нови животни циклус у природи. Али, што се астрономске стварности тиче, свеједно је да ли смо за Нову годину одредили ноћ између 31. децембра и 1. јануара, или да кажемо да је Нова година 21. маја у 14 часова и 17 минута. Друго, све и да препознајемо Нову годину као празник (а наша култура је, хтели ми то или не, препознаје, признаје и прихвата; шта више, она има веома велики значај у социјалном животу), она није духовни празник. Дакле, не постоји "православна" Нова година. Посебан проблем је што нема смисла да Нова година буде ПРЕ Божића (јер се Божић слави 25. децембра, а тај датум по јулијанском календару одговара 7. јануару по грегоријанском календару; Божић је био, јесте и биће 25. децембра, а не 7. јануара) и што Нову годину "славимо" по грегоријанском, а Божић по јулијанском календару - па је неминовно да се Нова година "слави" баш када је пост... Треће, Нова година никако није "српска", јер није доказано да су Срби пре примања хришћанства уопште познавали појам Нове године као светковине. Осим тога, ако је то Нова година по јулијанском календару, какве би везе могли да имају Гај Јулије Цезар и стари Словени (или - 'ајде - Срби)? Такву везу би могао да објасни само један човек: надриакадемик и квазиисторичар Деретић... Зато, другари, МОЛИМ ВАС, немојте више да наступајући празник зовете српском или православном Новом годином. Пара уши, боде очи... Боли, брате! За Цркву тај дан јесте празник, јер се тада слави обрезање Господње и свети Василије Велики, па се додају и неке прозбе за Нову годину (то Црква снисходи), али... Црквена Нова година је 1. септембра по јулијанском календару (што се пада 14. септембра по грегоријанском календару) - ако вас неко пита. Хвала унапред, уколико одлучите да не будете део масе и наставите тврдоглаво у неписменом правцу. Извор:
  10. Наравно да Сведок верни НИЈЕ антицерквен сајт. Напротив, доктор Станоје се веома труди, одличан сајт, нема везе са овим расколницима, тако да му никако место није на овој теми.
  11. Ovo kao da je napisao pravoslavni teolog... Sent from my iPad using Tapatalk
  12. Емисија "Духовни портрети" на Телевизији Храм. Гост Владика браничевски Г. др Игнатије (Мидић). Водитељ проф. Горан Раденковић View full Странице
  13. Evo kako možete da pomognete Nenadu iz Grocke koji nije jeo šest dana Nenad nema otvoren žiro račun, ali svi koji žele da pomognu ovoj porodici mogu se javiti na Nenadov telefon 061/27-99-138 ili poslati pakete hrane na adresu Karađorđeva ulica 95, Ritopek, Grocka Foto: Twitter Nakon objavljivanja članka o teškoj finansijskoj situaciji Nenada Dimitrijevića i njegove porodice javio nam se veliki broj ljudi sa željom da pomognu, bilo novčano, bilo paketima hrane koji su ovoj porodici sada neophodni. Nenadov telefon je non-stop zauzet, zovu ga ljudi, nude pomoć, a prvi komšija Saša kaže da sad veruje da živi u Srbiji i da još uvek ima dobrih ljudi: – Evo, zovu ljudi, nude pomoć, ja sad idem sve sa njim kolima, da mu pomognem da preuzmemo te pakete. Puno mi je srce. Nenad je dobar čovek, radnik veliki, i pre svega pošten, kad krenem po paket, kaže mi “Nemoj samo prihvatati pare” – priča njegov komšija i dodaje da ga je Nenad kupio kada je sređivao svoju kuću u Grockoj: – Taj dan dolazim sa posla, i vidim cela prednja strana kuće oblepljena stiroporom, ja pitam ženu ko je to uradio, ona mi kaže “Nenad se ponudio, kad je video da imamo posla”. Verujete li da dinara nije hteo da uzme tada, i rekao sam valjda će biti dan kad ću moći da mu se odužim, i evo mislim da je to sada – priča on o Nenadovoj velikodušnosti. Foto: Twitter Nenad je sezonski radnik u Grockoj, radi moleraj, a kako je sama Grocka veliki izvoznik trešanja, ne libi se da u sezoni zasuče rukave, pa krene da utovara i pakuje voće za izvoz. – Sad mu je otac bio bolestan, velike pare su otišle na lečenje, došla zima, posla sezonskog nema, pa očeva sahrana, baš ga sve poteralo, da je eto došao u situaciju da nema za hleb – priča Saša. Nenad nema otvoren žiro račun, ali svi koji žele da pomognu ovoj porodici mogu se javiti na telefon 061/27-99-138 ili poslati pakete hrane na adresu Karađorđeva ulica 95, Ritopek, Grocka. (I.L.)
  14. Nenad radi kao moler, dobar je čovek i moj prvi komšija. Taj dan kad su ga odvezli na VMA, ljudi se krstili kako je izdržao, samo što mu se creva nisu zavezala. Primio je 5-6 infuzija i na svoju inicijativu otišao kući - priča njegov prvi komšija Foto: Twitter Nenad Dimitrijević (33) iz Ritopeka u opštini Grocka zbog nemaštine nije jeo šest dana i završio je na VMA. U porodičnoj kući živi sa suprugom, majkom i dva sina, a otac mu je preminuo pre tri meseca. Pored velike nemaštine, ova porodica se greje na struju, jer je put do kuće nepristupačan i teško je dovući drva. Struju su mu nedavno isključili, ali su se dobre komšije dogovorile i platile Nenadu i njegovj porodici račun od 60.000 dinara. Komšije ga hvale, veruju da će svima koji mu pomognu u ovoj teškoj finansijskoj situaciji, vratiti radom, ako već ne može novcem: – Nenad radi kao moler, dobar je čovek i moj prvi komšija. Taj dan kad su ga odvezli na VMA, ljudi se krstili kako je izdržao, samo što mu se creva nisu zavezala. Primio je 5-6 infuzija i na svoju inicijativu otišao kući – priča njegov prvi komšija. Nenad i supruga su trenutno oboje nezaposleni, imaju dva sina (stariji 3, 5 godine i mlađi godinu i po). Ne žele novac, već samo namirnice: View image on Twitter – Ne treba mi novac, šta će mi, novac samo kvari ljude. meni i mojoj porodici samo hrana treba i namirnice da preživimo. Danima ne jedem zbog njih, sve kažem “Nema veze, sutra ću ja jesti, nek ima njima” i tako sam završio na VMA. Ja ni ne mogu da jedem kad znam da oni nemaju. Tako sam i otišao već prvo veče iz bolnice. Jeste meni tamo bilo lepo, toplo, oni meni daju hranu, al kad znam da su mi deca gladna, ne mogu ništa da pojedem – kaže Nenad za Telegraf.rs. (I.L. i.lazic@telegraf.rs)
  15. Колика је важност црквене дипломатије, какав значај за савремени свет имају тајни и јавни преговори црквених поглавара - говоре Александар Раковић из Института за новију историју и Александар Ђаковац, професор на Богословском факултету.Аутор: Душанка Петровић ЕМИСИЈА: Речено и прећутано на РАДИО БЕОГРАД 2 http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2017/01/04/29086582/re;eno.mp3 View full Странице
  16. ЕМИСИЈА: Речено и прећутано на РАДИО БЕОГРАД 2 http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2017/01/04/29086582/re;eno.mp3
  17. Од октобра 2014. године када су из манастира Заова недалеко од Пожаревца прешли у манастир Тумане, десетак километара од Голупца, петочлано братство монаха вредно ради на обнови ове светиње и наставља своју мисију. Још од доба када је саграђен у време кнеза Лазара Хребељановића у манастиру је боравило братство, а затим је шездесетих година прошлог века због малобројних монаха манастир постао женски, а онда пре две године, због недовољног броја сестара, враћен му је историјски статус мушког манастира. Старешина – игуман Димитрије (34) и монаси Петар (29), Павле (25) и Теофил (32) дочекали су ме у Туману вредно обављајући своја дневна послушања и где, како сам убрзо схватио, има много посла, али не и времена за дуге разговоре. Пети члан искушеник Неша био је пословно одсутан. – Устајемо око 5 сати, помолимо се и идемо на јутарњу службу. После тога се у трпезарији послужимо чајем или кафом и крећемо у свакодневна задужења. У манастиру се једе два пута дневно: ручак је у 10, а вечера у 18 сати. По правилима живљења у овом манастиру немамо поподневни одмор – објашњава ми отац Павле, најмлађи по годинама, али не и по служби. Монаси ми причају да се труде да, колико Бог даје и колико њихове мале снаге дозвољавају, манастир врате у лепо и припадајуће стање и да му поврате сјај и славу коју је имао кроз богату историју Његово послушање је да храни животиње и да води рачуна о њима. У манастиру гаје краве, овце, козе, свиње, живину, магарце, поније, ему птице и ламе, од којих су неке у зоолошком врту који су направили да би улепшали боравак најмлађим посетиоцима. На пролеће очекују и нојеве. Имају башту, пластеник, рибњак и кошнице са пчелама. У некадашњој старој воденици, сада гостопримници, ходочасници и туристи могу да се окрепе. У манастиру нема интернета и домета за мобилни телефон. – Жеља нам је да посетиоци овде проведу пријатно време, да се упознају са историјом манастира и да се поклоне светињама које се у њему чувају: моштима Светог Зосима Туманског и Светог Јакова Туманског и чудотворној икони Пресвете Богородице Курскаје коју су овде својевремено донели руски монаси. Могу да виде грандиозну архитектуру и уметност цркве Светог Архангела Гаврила и у гостопримници да се послуже храном која је усаглашена са манастирском кухињом. Не постоје цене, већ свако даје прилог за обнову манастира – прича ми Димитрије. Када су се преселили манастир је био у запуштеном стању и, најблаже речено, заборављен од народа. На литургије је долазило тек по неколико особа, док сада недељом у цркви можете видети по стотинак верника и на десетине паркираних аутомобила. За манастир који није поред главног пута и у који се треба наменски упутити то је велики напредак. У разговору са оцем Димитријем, игуманом манастира Како је настало име Тумане? Народно предање везује се за име косовског јунака Милоша Обилића и казује да је он на месту данашњег села Дворишта имао своје дворе. Једном приликом кренуо је у лов и тада је нехотице ранио прослављеног пустињака Преподобног Зосима Синаита. Понео га је ка двору да му извида ране, али му је светац на месту где је данашња црква рекао: „Ту мани и пусти ме да умрем“. У знак кајања због ненамерног убиства Милош над његовим гробом почиње изградњу цркве. – Ово је велика светиња која превазилази оквире региона у којем се налазимо. Имамо срећу да у овом манастиру, иако смо у двадесет првом веку, човек стиче утисак да је дубоко у средњем веку – наставља Димитрије. Богатство предања и сведочанстава о овој светињи овде бивају одједном јасни и блиставо откривени, што монасима даје снагу и мотив да се потруде да читав комплекс доведу у стање које ова светиња заслужује На моју тврдњу да житељи Голупца и околине нашироко и већ дуже време од уста до уста преносе причу о вредним монасима који посвећено раде и о томе како су их они вратили на литургије, отац Димитрије дипломатски одговара да у манастиру имају утисак да никад не стигну све да ураде. Управо људи из овог краја од којих сам чуо за ову својеврсну монашку мисију позвали су ме да навратим у Тумане и лично се у све уверим. Мој домаћин Јован Коцмановић, професор историје и туристички водич из Голупца имао је само речи хвале, а све ово о чему пишем потврдио је и Драгослав Јовић из села Двориште, којег сам затекао у трпезарији манастира. Фреска краља Александра Карађорђевића – Нигде нисам срео народ који је на тако диван начин привржен цркви и који улаже сву своју снагу и добру вољу да унапреди светињу. Они манастир доживљавају као свој дом. То је важно нагласити јер је наишло време отуђења у којем људи неће да помогну ни својим најближима, а камоли да се одрекну нечега ради једног манастира. И све што овде видите, а да је обновљено за две године и нешто јаче, представља труд народа овог краја и шире, који одржавајући ову светињу наставља тамо где су наши славни преци стали. Ово нећете наћи свуда у Србији. Шта год да затражите од њих, добијете нетремнице у по дана и у по ноћи – прича ми. После свете литургије недељом и празницима народ из манастирске цркве сврати у конак на скромно послужење, да попије кафу, сок и да са братством манастира проведе неколико сати у духовним разговорима. – То је људима постало интересантно и долазе у све већем броју. Наша трпезарија и гостопримница бивају мале да приме толико људи. Ипак, ми у томе не видимо ништа спектакуларно, наша је дужност да светињу одржавамо, чувамо и унапређујемо, а народ вероватно види да ми то са љубављу радимо. Мошти Светог Зосима помогле су многима и имамо бројна сведочанства у манастиру о чудима које је учинио људима. Неке је исцелио, некима је помогао у животним околностима, људи из благодарности поново долазе да му се поклоне, из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Бугарске, Румуније, Русије, Грчке… Чудесна прича о манастиру дубоко се уткала у свест нашег православног народа и подсећа људе на нашу славну и древну историју. На километар од манастира, дубоко у шуми, окружена столетним стаблима, у литицама стена налази се, од 14. века до данас људском руком нетакнута испосница у којој је живео и молио се Свети Зосим Тумански. Манастирско братство заједно са народом покренуло је велику акцију обнове овог духовног споменика. – Народ одлази горе молећи се Светом Зосиму, тражећи божји благослов и утеху и односећи чудотворну лековиту воду из те испоснице. Желимо да је обновимо и да јој вратимо намену болослужбеног простора. Поред је кућа за монаха, коју је такође потребно уредити, тако да овим путем позивам људе добре воље да допринесу спасењу своме, своје душе и својих ближњих и да нам помогну у обнови тог прворазредног духовног блага – поручује игуман Димитрије. Питао сам га и да ли је ово једно од најмлађих монашких братстава у Србији? – Ја то не могу да кажем, јер има много великих манастира. У Епархији браничевској је једно од најбројнијих и вероватно једно од најмлађих, када је о старости монаха реч. У последње време слабо има кандидата и монаштво није тако развијено као раније. Млади људи се тешко одлучују на живот који са собом носи одговорност и жртву. Сви ми смо из удобности породичних домова дошли овде и почели нови живот. Људи су данас постали много упућени на себе и заборављају да је Бог човеку наменио живот у заједници. У манастиру имамо заједницу, другачију од људи у свету који живе брачним животом, али и једна и друга су усмерене ка слави божјој и спасењу свих нас. Поента је да човек, шта год да одабере, у томе буде до краја темељан, а Господ ће му свакако помоћи – рекао је Димитрије и мојим читаоцима послао божићну поруку. Монасима остаје времена за хобије: Отац Теофил бави се иконописањем и црквеним појањем – Пред нама су дани радосног хришћанског празника, рођења господа нашег Исуса Христа. Порука свима нама је да се ујединимо у вери и љубави. Мир и радост коју ћемо понети нашим сведочењем стићи ће до свих људи добре воље, у свету ће бити мање мржње и ратова, а људи ће покушати да живе у радости братског поштења. Уз више љубави и толеранције бићемо богоугодни и пријатни ближњима својима. Мир Божји! Христос се роди! Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com (prenos teksta dozvoljen uz link kawww.pricesadusom.com u skladu sa Pravilima korišćenja i uslovima oglašavanja), МОЛИМО ВАС ПОСЕТИТЕ ОВАЈ ДИВАН САЈТ! www.pricesadusom.com Фотографије: Ненад Благојевић, архива манастира Тумане
  18. Свима драгим нашим пријатељима из Републике Српске срећна слава!
  19. Деловање групације која себе назива Хрватском православном црквом не видим као проблем ни Српске православне цркве, нити Православне Цркве у свету, на глобалном васељенском нивоу. Таква групација за православље једноставно не постоји. Таква групација је, познато је, постојала само у фашистичкој НДХ, када је служила искључиво остваривању геноцидног програма према српском народу. Стога је њихово деловање искључиво проблем државе, њеног идентитета; начина како држава жели да је доживе њени грађани, али и какву слику о себи шаље у Европу и свет. Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије SAOPŠTENJE MITROPOLIJE ZAGREBAČKO-LJUBLJANSKE Delovanje grupacije koja sebe naziva Hrvatskom pravoslavnom crkvom ne vidim kao problem ni Srpske pravoslavne crkve, niti Pravoslavne Crkve u svetu, na globalnom vaseljenskom nivou. Takva grupacija za pravoslavlje jednostavno ne postoji. Takva grupacija je, poznato je, postojala samo u fašističkoj NDH, kada je služila isključivo ostvarivanju genocidnog programa prema srpskom narodu. Stoga je njihovo delovanje isključivo problem države, njenog identiteta; načina kako država želi da je dožive njeni građani, ali i kakvu sliku o sebi šalje u Evropu i svet. Mitropolit zagrebačko-ljubljanski dr Porfirije View full Странице