Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

R2D2

Члан
  • Content count

    7326
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    5

R2D2 last won the day on Март 1

R2D2 had the most liked content!

О R2D2

  • Ранг
    робот из каменог доба
  • Рођендан 07/19/80

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Интересовање :
    Sveeeeee

Recent Profile Visitors

23967 profile views
  1. Не знам шта бих рекао... позивам све да послушају предавае Владике Игнатија које сам поставио на некој од претходних страница.
  2. Може ли неко да ми каже ко је Саша Кнежевић? Текст је, иначе, веома занимљив, али бих волео да знам ко је аутор и да ли има још текстова?
  3. Ево вам једно веома животно, јасно предавање Владике Игнатија... све је јасно за оне који желе да им буде јасно. Ово нећете чути од свештеника занатлија или набеђених "духовника" а заправо духовних гуруа и робитеља душа... а таквих, нажалост, имамо.
  4. Слажем се, припрема је нешто што је веома потребно, и ако је ово такође веома широк појам и у овом кратком исечку Патријархове беседе (волео бих да је видим целу, мада не сумњам да је његова) не можемо да видимо све аспекте тог термина "припрема". Лично сматрам да шаблонске "припреме", шта год то значило, не морају да буду услов за приступање Чаши. Надам се да се ту слажемо.
  5. @МилошБГ овај цитат од патријарха Иринеја нема, ама баш никакве безе са свештеником који се причешћује "једном месечно".. Непричешћивањем на Литургији, губимо идентитет Цркве и смисао Њеног постојања. Сад, како треба да се припрема - имамо изворе у богослужбеним типицима, у молитвеницима... итд, итсл..
  6. Наравно да се причешћују. А то што се он причешћује "једном месечно" значи да само једном месечно служи, те ми овде и не можемо да говоримо о неком свештенослужитељу, литургу, већ о занатлији, тако да он није меродаван да говори о причешћу.
  7. Ако се свештеник не причести на Литургији, по канонима, мора да старешини тј. Епископу поднесе извештај зашто се није причестио. Но, немогуће је да служи а да се не причести, то је немогуће! А ако није служио већ је стајао поред у олатару, појао за певницом итд... (јер су такве потребе Цркве), он треба да каже Епископу зашто се није причестио (на пример разлог може да буде оспоравање служења Литргије другог свештеника, мржња и нетрпшељивост итд... и за то мора да се поднесу канонске последице). Та његова "теологија" непричешћивања је, хвала Богу на издисају. Таквих свештеника је све мање и не треба их слушати, јер једноставно не знају шта говоре. То показује да је он свештеник по професији, добар занатлија али лош пастир. Не знам шта бих друго рекао...
  8. Glupost od texta, nevidjena. Smatram da Vladika Jovan treba da tuzi ovaj tabloid. Ovo je takva debilana od texta da nemam reci.
  9. Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски и администратор Митрополије дабробосанске Григорије рекао је данас у Добоју да Црква треба да се супротстави "свеопштем песимизму који се некако полако сије са разних страна". "Потребно је схватити да је дошло до озбиљне промјене и демографског и покрета народа у посљедњем рату, да је Републике Српска необично важна за нас, али исто тако важно је да се води брига и о народу изван Српске", истакао је владика Григорије. Епископ Григорије је након сједнице савјета епископа Српске православне цркве /СПЦ/ са сједиштем у Републици Српској и Федерацији БиХ, рекао новинарима да је данашњи састанак само увод пред засједање Светог архијерејског Сабора СПЦ. Он очекује да ће на Сабору, који треба да се одржи средином маја, бити попуњено упражњено мјесто у Митрополији дабробосанској. Као један од закључака владика Григорије је навео и потребу да вјеронаука у Републици Српској буде у равноправном положају као и у Федерацији, због чега ће, како је навео, ускоро затражити састанак са властима у Српској, за који се нада да ће бити отворен и искрен, те са најбољим рјешењима за српски народ. "Нама је важно да у Републици Српској имамо исти приступ вјеронауци као што имају у Федерацији Бошњаци и католици Хрвати", појаснио је епископ Григорије. Састанку у Владичанском двору у Добоју присуствовали су и епископ бихаћко-петровачки Атанасије, епископ бањалучки Јефрем те епископ зворничко-тузлански Хризостом. Извор: СРНА http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=246193 View full Странице
  10. "Потребно је схватити да је дошло до озбиљне промјене и демографског и покрета народа у посљедњем рату, да је Републике Српска необично важна за нас, али исто тако важно је да се води брига и о народу изван Српске", истакао је владика Григорије. Епископ Григорије је након сједнице савјета епископа Српске православне цркве /СПЦ/ са сједиштем у Републици Српској и Федерацији БиХ, рекао новинарима да је данашњи састанак само увод пред засједање Светог архијерејског Сабора СПЦ. Он очекује да ће на Сабору, који треба да се одржи средином маја, бити попуњено упражњено мјесто у Митрополији дабробосанској. Као један од закључака владика Григорије је навео и потребу да вјеронаука у Републици Српској буде у равноправном положају као и у Федерацији, због чега ће, како је навео, ускоро затражити састанак са властима у Српској, за који се нада да ће бити отворен и искрен, те са најбољим рјешењима за српски народ. "Нама је важно да у Републици Српској имамо исти приступ вјеронауци као што имају у Федерацији Бошњаци и католици Хрвати", појаснио је епископ Григорије. Састанку у Владичанском двору у Добоју присуствовали су и епископ бихаћко-петровачки Атанасије, епископ бањалучки Јефрем те епископ зворничко-тузлански Хризостом. Извор: СРНА http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=246193
  11. Прва и основна карактеристика Литургије пређеосвећених дарова у томе је што је то вечерња служба. С формалне тачке гледишта то је служба Причешћа, која се одржава после вечерње. У свом најранијем развоју она је била лишена свечаности коју има данас, тако да је њена веза са свакодневним вечерњем била још изразитија. Намеће се, стога, прво питање у вези вечерњег карактера Литургије. Већ нам је познато да у православној традицији Евхаристији увек претходи период поста. Овај општи принцип објашњава чињеницу да Евхаристија, различита по овоме од свих осталих служби нема свог утврђеног часа, јер време њеног служења првенствено зависи од природе дана, у коме треба да буде одслужена. Типик прописује да се на велике празнике Евхаристија служи врло рано, јер бденије врши функцију поста или припреме. На мање празнике без бденија, Евхаристија се помера за касније тако да - бар теоретски - у данима преко недеље она треба да се служи у подне. Најзад, у данима када је прописан строг и потпун пост у трајању од једног дана, Св. Причешће - које на одређен начин „прекида" пост - прима се увече. Значење свих ових прописа, који су, данас, сасвим заборављени или занемарени, је просто: Евхаристија, будући да је увек крај припреме и испуњење очекивања, има своје време служења или каирос, у зависности од дужине потпуног поста. А овај последњи или је изражен у свеноћном бденију или у индивидуалном посту. А пошто су среда и петак за време Великог поста дани потпуног уздржавања, служба причешћа, која је испуњење тога поста, постаје вечерња служба или вечерњe славље. Иста је логика примењена и за Бадње вече и навечерје Богојављења, такође дане потпуног поста, када се Евхаристија служи после вечерња. Ако се Бадње вече или навечерје Богојављења догоди у суботу или недељу, који су по православној традицији евхаристички дани, „потпуно" уздржавање се продужава до петка. Још један пример: Ако сс Благовести догоде у било који дан Великог поста од понедељка до суботе, прописано је да се Евхаристија служи после вечерњег богослужења. Ова правила, која се многима данас чине архаичним и неважним откривају основни принцип православне литургичке духовности: Евхаристија је увек крај припреме и испуњсњс очекивања, а дани потпуне уздржљивости и пост, будући да је најинтензивнији израз Цркве као припреме, бивају „крунисани" вечерњим причешћем. За среду и петак Великог поста Црква прописује потпуно уздржавање од хране до заласка сунца. Због тога су ови дани издвојени као подесни за посно причешће, које је као што смо напоменули, једно од суштинских средстава или „оружја" посне духовне борбе. Дани усредсређеног духовног и телесног напора обасјани су очекивањсм предстојећег причешћа Телом и Крвљу Христовом. Ово очекивање подржава наш напор, духовни и телесни. Оно га чини усмереним на радост вечерњег причешћа. „Подигнућу очи моје према висини откуда ми долази помоћ". И тада, у светлу сусрста са Христом, како је озбиљан и свечан дан који треба да проведем у свакодневном послу. Како сићушне и незнатне ствари, које испуњавају моју свакидашњицу, на које сам толико навикао да на њих и не обраћам пажњу, добијају потпуно ново значење. Свака реч коју изговорим, свако дело које учиним, свака мисао која прође кроз мој ум, постаје важна, јединствена, неопозива. Она је или „на линији" мога очекивања Христа, или јој је противна. Само време, које ми тако лако траћимо, открива се у свом пуном значењу као време спаса или осуде. Цео наш живот постаје онаквим каквим га је Христос учинио када је дошао у овај свет - вазнесење к Њему, или бежање од Њега у таму и пропаст. Нигде није боље и пуније откривено право значење уопште поста, и Великог поста, него у данима вечерњег Причешћа - значење не само Поста него и Цркве и хришћанског живота у њиховој свеобухватности. Целокупан живот, целокупно време, нада, узношење, сама васељена - у Христу су постали очекивање, припрема, нада и узношење. Христос је дошао, Царство Божије наступа! У „овом свету" можемо само наслућивати Славу и радост Царства небеског, а ипак као Црква, ми у духу већ живимо у томе Царству и окупљамо се за трпезом Господњом, где у дубини срца сазерцавамо Његову нестворену светлост и сјај. Ово нам је наслућивање дано да бисмо могли желети и волети Царство Божије и жудети за савршенијим заједничарством са Богом у предстојећем „дану без вечери", и сваки пут, опет, пошто смо окусили „мир и радост Царства нeбеског", враћамо се у овај свет и поново се налазимо на дугом, уском и тешком путу. Од славља се враћамо у живот поста, у живот припреме и очекивања. Очекујемо вечер овог света у коме ћемо учествовати у „тихој светлости свете Божијe славе", почетку који неће имати краја. Преузето из књиге Велики пост протојереја Александра Шмемана View full Странице