Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

о.Горан

Члан
  • Content count

    829
  • Joined

  • Last visited

1 Follower

О о.Горан

  • Ранг
    Наш човек
  • Рођендан

Profile Information

  • Пол :

Recent Profile Visitors

587 profile views
  1. Шта ти слепчино знаш о науци... Ово је реторичко питање наравно. Пошто нећу да се играм овде жмурки са глупацима као што си ти, а већ ми дају неке казнене поене за које ме баш брига, модерацији кажем отворено следеће... Слободно можете да ме банујете пошто ионако нисте дорасли да водите један православни форум. Брига ме за ваше казнене поене јер сте субјективни тј. из авиона се види да штитите једног набеђеног полуинтелектуалца који је светлосним годинама( он вероватно мисли да је ово мера за време хаха) далеко од било каквог паметног закључка. Ти празноглавче Ђуровићу можеш да данеш душом хаха и да наставиш да замајаваш људе својим елементарним незнањем, ја сам своје углавном већ и рекао.
  2. Битно је ал ајд` није битно да је битно....
  3. Па нема потребе јер се ту скоро потпуно и разоткрио. Штета за њега што се није фокусирао на науку, није да нема смисла, него је хтео у све да се петља.
  4. Уосталом, ви који сте оптерећени њиме само наставите овде да не кварим идилу.
  5. Он је теолошки шарлатан, али што се тиче тога да је препознао научну лаж и то стоји. Ја га у Цркву никад нисам доводио, форум није Црква. И они који пропагирају или подржавају еволуцију су такође шарлатани. То су два пола истог шарлатанства.
  6. Не разумеш се у ову причу ни приближно довољно, а желиш да износиш став, тако да заиста нема смисла да разговарамо о тој теми на такав начин.
  7. Неке тврдње са линка инспирисане овом књигом: Dugo vremena su leševi mamuta privlačili pažnju Barona G. Cuviera, koji je zapisao:“U severnim regionima nalaze se leševi velikih četvoronožaca koji su obuhvaćeni ledom, i takvi su sačuvani čak do današnjih dana, sa svojom kožom, svojom dlakom i svojim mesom. Ako oni nisu bili zaleđeni ubrzo nakon što su uginuli, oni bi bili razloženi truljenjem. Sa druge strane, ovaj večiti mraz nije prethodno zauzimao područje gde su oni uhvaćeni, zato što oni nisu mogli da žive na takvim temperaturama.”Drugim rečima, kako su ovi giganti mogli biti uhvaćeni u čvrstom večitom ledu?Zemlja je morala biti meka da bi oni mogli upasti u nju, što ukazuje na toplu klimu; ali, ako je preovlađivala topla klima, kako je onda moglo njihovo meso biti sačuvano od truljenja? Ovo je glavni problem po pitanju ovih ostataka i nikada se na njega nije adekvatno odgovorilo. Kondenzacija vodenog omotača može dati rešenje za ovaj problem. Većina mamuta u Sibiru je pronađena u sedimentima koji su datirani do 10.500 godina (pretpostavljajući da su metode datiranja validne).Od 1712. do 1715. god. kineski ambasador je prolazio Sibirom na svom putu do Volge, pokušavajući da nagovori Torgutse, Kalmutsko pleme, koje je htelo da se tu naseli pod ruskom zaštitom, da se vrati na svoja stara ognjišta u kinesku pograničnu oblast. Komentarišući stanovnike i mamute u Yeniseysku, kineski izaslanik Tu Li Shin kaže: “Meso životinja je u dobro zaleđenom stanju, i jede se kao lek za groznicu. Strano ime za ove životinje je Ma-men-tu-va (to jest, mamut); mi smo ih zvali Kišu.”1706. god. u pismu koje je napisao carski ambasador kineskom imperatoru, kaže se: “U leto, kada puca led u rekama, on je nošen u tako velikoj količini i sa takvom snagom od strane istopljene vode, da ona često nosi velike blokove ispred, i otkida vrhove brda koji padaju dole, otkrivajući ove životinje cele, ili samo zube, skoro zaleđene u zemlji, koji se otopljavaju postepeno.”Tlo na ostrvu Maloi je skoro potpuno sastavljeno od fosilnih mamutovih kostiju, prema vladinom izveštaju o merenju zemlje iz 1755.god.; ovi blokovi pokazuju nove kosti pri svakoj oluji. Na ostrvima Novog Sibira neke od ovih kostiju su od nosoroga i mošusnog govečeta, kao i slonovače, i često se nalaze tako sveže i bele kao one u Africi. “Takva je mnogobrojnost mamutskih ostataka u tlu ostrva Lyakhov, da Sannikof opisuje da izgleda da je celo tlo na ostrvu sastavljeno od njih.” Lovci kažu da kada se more povlači pod uticajem istočnih vetrova, sveže zalihe mamutskih kostiju uvek bivaju isprane na obalu. Hidrografska ekspedicija arktičkog okeana na čelu sa kapetanom B. A. Vilkitzkom, pronašla je zaleđeni leš mamuta u fjordu Haffner na Taymyr Peninsula, ne severnoj geografskoj širini od 76° 30’ i istočnoj geografskoj dužini od 116° 15’. Ovo područje danas ima najoštriju klimu na Zemlji. Nepojmljivo je da bi surlaši ikad preživeli ovde.1787. god. u blizini delte reke Alazeya, koja se uliva u Arktički Okean, pronađen je mamut sa telom, kožom i dlakom - potpuno sačuvan. Bio je u uspravnom položaju u pukovini leda.1972. god. Boris Rusanov i Pyotr Lazarev čuli su za još jedan nalazak mamuta na obali reke Shandrin. Kada su ga isprali vodom, videli su da je komletan, osim kljova, koje su bile odsečene od strane nekih lovaca. Ovaj mamut je očigledno bio star, što se pokazalo odsustvom njegovih zadnjih kutnjaka. Ono što je od naročitog interesa, jeste da su unutrašnji organi bili skoro netaknuti, mada su bili u poluraspadnutom čvrstom zaleđenom bloku težine 250 Kg, uključujući stomak, creva i ostale unutrašnje organe. Semenje i trava u crevima ukazuju da je mamut uginuo u jesen.Skorašnji interesantni nalazak bio je u udaljenim planinama provincije u Severnom Sibiru. Perfektno sačuvanu bebu mamuta, koja je nazvana “Dima” od strane njenih pronalazača, pronašao je tim volontera - tragaoca za zlatom, duž obale male reke Kitgilyakh, koja je pritoka reke Kolyma, koja se uliva u Arktički Okean. U junu 1977. god. tragači za zlatom su buldožerom iskopali poligonalni blok muljevitog leda koji je sadržavao čudnu tamnu masu, koja kada je bila isprana i otopila se, pokazala je mamutov leš.Dima je imao kestenjasto obojenu dlaku dužine oko 110 cm, male uši i 55 cm dugu surlu sa dva odvojena “prsta” na svom kraju, što ukazuje na mnoge crteže u pećinama Stone Age. Uginuo je kada je imao 6 meseci. Ovaj mamut je prepariran i izložen u Zoološkom Institutu na Lenjingradskom Univerzitetu. Nemački magazin “Bunte” je izvestio povodom Dime: “Svi njegovi unutrašnji organi, čak i krv, sačuvani se kompletni i nepromenjeni sve do danas. Zato profesor Zaitsev sa Lenjingradskog Univerziteta smatra ovaj nalazak jednim od najvažnijih koji će nam dati nove informacije.”Ne samo da su u Sibiru pronađeni ostaci mamuta, nego i zaleđeni ostaci nosoroga.Nosorog “tichorhinus” je pronađen u pećini na 68° 30’ severne geografske širine. Nosorog danas živi u tropskim predelima.Kao što je izneseno ranije, Howorth je izneo mnogobrojne nalaske dobro sačuvanih leševa mamuta. Povodom toga on kaže:“Ovo je kompletan spisak takozvanih mumija velikih debelokožaca čija su otkrića opisana. Pošto se oni javljaju u takvim veoma udaljenim i negostoljubivim predelima, koja se retko posećuju osim od strane domaćih polarnih naroda, verovatno da ovi primeri predstavljaju samo desetak od onih koji su se pojavili u zadnja dva veka, a koji nisu zabeleženi.”Drugim rečima, izuzetno neverovatna podudarnost pronalaženja toliko leševa ukazuje da je na hiljade leševa ostavljeno da se nađe. Ako bismo skočili na stog sena i redovno nalazili igle, mi bi normalno zaključili da tu mora da postoje milioni igala, da bi svaka od njih imala verovatnoću za nalaženje.“Beresovka mamut”. Jedan od najintrigantnijih nalazaka predstavlja mamut Beresovka koji je otkriven 1901. god. u reci Beresovka. Na tom mestu, perfektno sačuvan ceo leš iskopan je 100 Km od Severnog Pola i 3.000 Km severno od današnjeg područja gde žive slonovi. Ekspediciju koja je iskopala mamuta vodio je Dr. Otto F. Herz, zoolog muzeja Ruske Akademije Nauka, M. E. V. Pfizenmayer, zoolog preparator iz muzeja iste Akademije, i M. D. P. Sevastianov, geolog ekspert sa Yurievsk Univerziteta. Mamut je pronađen zaleđen na obali reke Beresovka, koja je pritoka reke Kolyma, 300 Km severoistočno od Srednekolymska i 1.600 Km zapadno od Beringovog Moreuza. Mamut se nalazio u središtu odrona, ali ne na mestu gde je uginuo. Tokom vremena naučnici su dolazili tu, a veći deo leša koji je bio izložen tokom dve godine bio je pojeden od strane vukova i ostalih lokalnih strvinara. On je prvobitno bio izložen za vreme letnjeg otopljavanja kada su bujice otopljavale obalu na kojoj je on bio zaleđen. Za neke delove njegovog tela bilo je potrebno dva leta da se odlede i počnu da trule pre nego što bi bili otkriveni od strane naučnika.Jedna frapantna stvar vezana za ovog mamuta jesu dobro sačuvani delovi hrane koji su pronađeni u njegovim ustima i među zubima. To može jedino značiti da se životinja susrela sa naglom smrću i da čak nije imala vremena da proguta svoj zadnji obrok. Istraživači su napravili kućicu pored mamuta i počeli su da ga otopljavaju. Smrad od strane raspadnutih delova je bio tako veliki, da je početak rada bio nepodnošljiv.Dalji pokazatelji za naglu smrt pronađeni su u krvi koja je bila sakupljena u velikim količinama i izlivala se. Ona je bila u tako dobrom stanju sačuvana da bi se lako mogla uporediti sa krvlju današnjih životinja. Čak je bilo moguće uspostaviti vezu sa krvlju slonova Indije. Mnoštvo raspadnute hrane bilo je pronađeno u stomaku, a njegovi zidovi su bili slabo raspadnuti. Ovakvo raspadanje zidova stomaka pokazuje da se desilo kada je mamut bio razderan od strane divljih životinja; vitalni organi bili su pojedeni. On je sa takvim stomakom ležao izložen skoro dva leta pre nego što su naučnici došli.Jednog jutra, leva plećka se odvojila od tela, a onda su naučnici zapisali početna zapažanja:“Meso ispod plećke je vlaknasto i masivno sa salom, tamno-crvene je boje i izgleda sveže kao dobro zaleđeni biftek od konjskog mesa. Ono izgleda tako ukusno da smo se pitali jedno vreme da li da ga probamo. Ali niko od nas se nije upuštao u takvu avanturu, i našoj konjetini smo dali prednost. Psi su jeli meso od mamuta koliko god bi im bacili.”Očigledno je da su neki delovi mamuta istrulili zbog izloženosti na suncu, dok su drugi delovi, koji nisu bili izloženi, ostali sveži u onom obliku u kom je životinja uginula, a meso je, prema Herzovim rečima, izgledalo sveže kao da je za jelo. Pfizenmayer dodaje: “Kada je uskoro istrulilo, ovo meso je potpuno izmenilo svoj izgled. Ono je postalo mlitavo i sivo, i isparavalo je sa odvaratnim mirisom koji se svuda širio.”Meso i salo desnog stopala je takođe bilo dobro sačuvano. Komadići zaleđene krvi koji su pronađeni kada su zapaljeni, pretvorili su se u prljave, tamne crvene mrlje; ovakve pojave najčešće ukazuju na naglu smrt. Sledeća interesantna i neočekivana karakteristika, bio je položaj polnog organa u stanju erekcije. Ovo se standardno objašnjava kao smrt izazvana gušenjem, koja se dešava prilikom utopljenja.Kada je stomak bio otvoren, mnoštvo neverovatnih stvari je otkriveno. Naučnici su pronašli 11 Kg biljne hrane u njemu. Mada je većina biljaka bila raspadnuta, neke su očigledno bile u izuzetno sačuvanom stanju. Mnoge od tih biljaka još uvek rastu i danas u Sibiru - međutim, samo u leto. Ostale se mogu naći samo daleko na jugu, što ukazuje da je klima morala biti mnogo toplija kada su mamuti živeli. Na primer, obični ljutići su bili pronađeni u stomaku. U stvari, ostaci su bili tako dobro sačuvani da je očigledno bilo moguće razdvojiti ih po vrstama. To ukazuje da se temperatura stomaka snizila za relativno kratko vreme.Životinja je, prema Herzovom mišljenju, upala u pukotinu iz koje se nije mogla sama izvući. Kada je upala, ona je bila zarobljena odronom zemljišta, a zatim i leda, i tako zatrpana. Ovo objašnjenje je delimično potvrđeno činjenicom da je karlična kost bila prelomljena, kao i desna prednja noga. Međutim, postoji dvoznačno objašnjenje za ovakvu geološku pojavu kao što su pukotine, i ovakvo mišljenje se čini neverovatnim za smrt koja je uzrokovala tako dobru očuvanost ostataka u stomaku koji zahtevaju veoma nisku temperaturu. Izgleda da Sandersonovo zapažanje da slomljeno bedro pokazuje da je neka velika sila delovala na njega ili pre ili posle smrti - takođe izgleda verovatno.Ova životinja je sada izložena u Zoološkom Muzeju Lenjingradske Akademije kao preparirana životinja, sa odvojeno izloženim skeletom pored nje. Zaleđena koža je očišćena, omekšana i preparirana, i životinja sada izgleda kao savremeni četvoronožci, a postavljena je u položaju u kojem je uginula. Koža glave i ušiju je veštačka, a dodata je i osnova surle.Zaključci na osnovu ove životinje su očigledni. U prvo vreme, izgleda da je ova ogromna životinja mirno pasla travu i bilje, a onda je zatečena naglim zamrzavanjem usred leta. Ostaci biljaka u stomaku Beresovka mamuta ukazuju da je životinja uginula krajem jula ili početkom avgusta. Pored toga, životinja je zamrznuta dovoljno brzo da je sardžaj stomaka ostao u dobro sačuvanom stanju, a čak se i neki delovi tela mogu jesti.“Sveže meso”. Posebna karakteristika izveštaja o mamutima dolazi iz sibirske pustinje, i iz tundri sa Aljaske, gde se kaže da je sveže meso bilo konzumirano od strane ljudi. Ovo je često ismevano od strane istorijskih geologa, ali samo na osnovu toga što ni jedan naučnik nije zaista bio tamo i jeo to meso.Međutim, postoji tradicija u ovome koja je očigledna, i ovde će biti razmotrena.Stari rečnik Manchu iznosi da je biftek od mamuta smatran veoma “zdravim” u staroj Kini. Kineski imperator Kanghi (1662-1722) je napisao studiju o fizici i istoriji prirode, koju je preveo jezuita Cibot. On je pisao o mamutima koje je nazivao “Fyn Shu”:“Hladnoća je prekomerna i skoro neprestana na obalama Severnog Mora iza Tai Tuung Kianga. Tu je pronađena životinja Fyn Shu, koja izgleda kao pacov, ali je velika kao slon... Njeno meso je veoma hladno i odlično za rashlađivanje krvotoka... Njeno meso je veoma ukusno za one koji su se previše zagrejali.”Pfizenmayer citira magazin “Mirror of the Manchu Speech” (izašao 1771.) u kojem se nalazi izjava: “Ledeni pacov, ili planinski pacov, živi u zemlji ispod leda u severnim predelima. “Njegovo meso je jestivo.” Njegova dlaka je desetak centimetara dugačka i koristi se za tkanje materijala koji štiti od vlage.”Već smo izneli izjavu iz 1712. u kojoj je kineski ambasador kazao da se meso mamuta obično jede kao lek protiv groznice. 1809. god. službenik pri ruskoj vladi Hedenstrom, pronašao je mamuta na Novim Sibirskim Ostrvima. Kada je odneo njegove kosti kući da bi pravio parfem od njih, zapazio je da je mast isticala iz njih kada ih je grejao na vatri. “Bio je iznenađen da koštana srž, uprkos svojoj starosti, nije ispuštala pokvaren miris.” Drugim rečima, one se nisu raspale i bile su sveže, kao što se kaže i za meso. 1857. god stanovnici ostrva Mostakh pronašli su leš:“Koža je, prema tvrdnji stanovnika, debela oko 5 cm, i tako je dobro sačuvana da ju je moguće koristiti za izradu kaiševa za uprezanje pasa. Salo je bilo malo žućkasto na površini, ali snežno belo u dubini. Ono se koristilo od strane stanovnika za podmazivanje njihovih malih čamaca zvanih “nietka”. Meso je bilo ružičasto na površini, a svetlo crveno u dubini. Stanovnici nisu pokušavali da jedu to meso.”1877. god. mamut je pronađen u južnom Sibiru, a izveštaj je dat od strane seljaka: “Čovek je uporno tvrdio da je zaista jeo ono za šta je pretpostavljao da je koža, ali dodaje: “Ako se začini sa puterom, može se jesti.” Drugim rečima, začinjeno može učiniti nejestivo jestivim.Dr. Leopold von Schrenck, upravnik Carske Akademije Nauka u Petrogradu (1869.), obišao je provinciju Samoyede i objavio je sledeći izveštaj: “Mamut prema mišljenju ovdašnjih stanovnika je gigantska zver koja živi duboko u zemlji, koja sama prokopava put, i hrani se na zemlji. Oni objašnjavaju to što se njen leš nalazi tako svež i dobro sačuvan, time što ta životinja još postoji.”Pfizenmayer izveštava da su ga stanovnici pitali da li je on jeo meso Beresovka mamuta. To ukazuje da je jedenje mamutovog mesa njima bilo poznato.Stanovnici su bili upoznati sa svežim mamutskim biftekom, pa čak i ako naučnici nisu bili prisutni sve vreme, oni su sedali i uživali u obroku. Pfizenmayer koji je bio na iskopavanju Beresovka mamuta, kasnije kaže: “Salo i elastiči jastuci mišića i tkiva na tabanima su bili tako dobro sačuvani, i po boji i po čvrstini, da se ni na jedan način ne može razlikovati od tek ubijene životinje.”Charles Hapgood navodi lični razgovor sa Josephom Barnesom, bivšim dopisnikom “New York Herald Tribune”, u kojem Barnes komentariše ukusan miris nekog mamutskog mesa koje mu je servirano za doručak u Akademiji Nauka u Moskvi 1930. god.Nakon pregleda dokaza za sveže mamute, Howorth je zaključio sledeće:“Ne samo da je zaleđena zemlja sačuvala meso pohranjeno u nju, već je sasvim jasno da meso ne može ostati netaknuto na ovakav način, osim ako nije trajno zaleđeno, i sledi neizbežan zaključak da su tela mamuta i drugih životinja, koja su danas nađena čitava u tundrama Sibira, morala biti zaleđena odmah nakon smrti, i ostala zaleđena od kada su bila prvi put sahranjena. Da su bili izloženi naizmeničnim procesima smrzavanja i topljenja prilikom promena godišnjih doba, oni bi se odavno raspali. Mi se nismo bavili životinjskim materijalom koji je nataložen i promenjen u takva organska jedinjenja kao što je adipocere, već sa svežim i nepromenjenim koji ima sve osobine životinja koje danas umiru i koji se ispituju pod mikroskopom, koji brzo biva pojeden od strane divljih životinja koje žive u tundri. Meso je sveže kao ono koje se nalazi u skladištima stanovnika Esquimauxa ili u podzemnim boksovima mesa stanovnika Yakuta.”
  8. Како ли вам само не досади да више понављате једно те исто к`о папагаји о овом несрећнику. Што се мене тиче, по овом питању ми је савест савршено чиста. Када сам га довео на Видовдан он је већ имао емисију на радио Светигори и сарадњу са Дверима, а друго многе његове јереси су изнесене и документоване управо ту. Тада је Ђаковац ишао код Амфилохија и изнео црно на бело оно што пише на Видовдану и он му је укинуо емисију. Причао сам тада са о.Јованом Пламенцем који је тада био гл.уредник радија и сложили смо се да смо обојица имали добру вољу за сарадњу,али да човек не зна `де тера. Онда сам му стопирао тему на Видовдану па ме је он( Мики) касније проклињао тамо на његовом форуму... Углавном, какав год да је у питању еволуционих лажи он је у праву са тиме да тад није било на жалост бољег човека који би о томе причао што довољно сведочи о духовном стању наше нације. Сад је ситуација другачија, лавина демистификације ове научне лажи којом су деца годинама лагана, индоктринирана и атеизирана се не може зауставити, свидело се то некоме или не.
  9. Напротив, верујемо ти. Сад па верујеш у еволуционе небулозе. Какогод, теби небулозе не гину хаха...
  10. Цитирам линк који сам поставио скоро,препун података... Izvanredan izvor informacija o ostacima surlaša, nalazi se u monumentalnoj knjizi “The Mammoth and the Flood” (Mamuti i Potop), koju je napisao Sir Henry Hoyle Howorth. Ova knjiga koja je teško dostupna, objavljena 1887.god., okuplja većinu postojeće geološke literature, spajajući podatke iz prve ruke u čvrste dokaze za globalni Potop. Howorth je imao odbojan stav prema biblijskim hrišćanima i nije bio motivisan željom da “dokaže Potop”, ali je bio primoran da veruje u Potop na osnovu geoloških dokaza. Na žalost, mnogi današnji istraživači koji se bave pitanjem mamuta zanemaruju Howorthov rad, i kao rezultat, iznose teorije da je sam Howorth odbacio geološke dokaze pre skoro sto godina, kao odgovor na razumne apele.
  11. Какав црни задатак, тамо лепо пише колико су живели Адам и његови савременици. Терет доказа је на онима који говоре супротно иако овамо све лепо пише. Што се пророка Исаије тиче није то прво чудо са сунцем, имамо прво Исуса Навина...
  12. Подржало га је више колега професора, а он је одавно хтео да је поднесе са тиме да је наше упознавање било пресудно да то заиста и уради.
  13. Хаха, аууу страшно..... Ово је петиција дакле, на коју као грађани и родитељи имамо право. То не значи да очекујемо да ће експресно бити прихваћена, као ни да ће бити истог момента одбијена. Друго, аутор петиције је професионални научник са доказаним радом иза себе: Проф. др Радмило Рончевић ЛИЧНИ ПОДАЦИ: Датум рођења: 20.1.1938. Е-маил: ronac@eunet.rs ОБРАЗОВАЊЕ: Гинмазија, Нови Сад. Војна академија, Школски центар, Љубљана. Медицински факултет, Београд. Стоматолошки факултет, Београд. Специјализација максилофацијалне хирургије, ВМА, Београд. Специјаслизација пластичне хирургије, Медицински факултет, Загреб. Специјализација оралне хирургије, Медицински факултет, Загреб. Субспецијализација краниофацијалне хирургије, Mayo Clinic, USA. Субспецијализација хирургије очне дупље, New York Univesity Medical Center. Докторат медицинских наука, ВМА Београд. ПРОФЕСИОНАЛНА КАРИЈЕРА: Доцент, Медицински факултет Нови Сад. Професор, Медицински факултет Ниш. Научни саветник, Министарство за науку Републике Србије. Visiting professor, Pen State University, USA . Visiting professor, Hanover Universitet, Немачка. Visiting professor, Sankt Petersburg University, Русија. ЧЛАНСТВО У ПРОФЕСИОНАЛНИМ УДРУЖЕЊИМА: Српско лекарско друштво Српско удружење за пластичну, реконструктивну и естетску хирургију. Балканско удружење за пластичну, реконструктивну и естетску хирургију. Европско удружење за пластичну, реконструктивну и естетску хирургију. Светско удружење за пластичну, реконструктивну и естеску хирургију. Српско удружење за максилофацијалну хирургију. Европско удружење за максилофацијалну хирургију. Интернационално удружење за максилофасијалну хирургију. Интернационално удружење за краниофацијалну хиругију. Балканско удружење за оториноларингологију. ПУБЛИКАЦИЈЕ И ПРОФЕСИОНАЛНЕ АКТИВНОСТИ: Носилац 4 научна пројекта. Ментор више магистарских и докторских радова. Објавио око 200 стручних и научних радова, од тога 32 у водећим светским часописима. Написао једно поглавље у домаћем универзитетском уџбенику. Написао по једно поглавље у два америчка уџбеника. Одржао преко 40 предавања по позиву у великим светским центрима. Поднео преко 100 реферата на великим интранационалним и светским стручним конгресима. На већини тих конгреса био предавач по позиву, преседавајући појединих седница конгреса и учесник панел дискусија. У три велика европска центра урадио је показне операције за тамошње хирурге. Цитиран у великим светским часописима и књигама око 200 пута.