Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

Blaža Željko

Члан
  • Content count

    394
  • Joined

  • Last visited


Репутација активности

  1. Blaža Željko liked коментар на тему by florenntina in Ко ће бити председник Србије? (ГЛАСАЊЕ)   
    Zasto mislis da Jankovic nema sanse? Naravno da ima i da nije g. Jeremica Trojanskog sigurno bi pobedio. Ovako ce biti tesno ali daleko od toga da "nema sanse".
  2. Blaža Željko liked коментар на тему by R2D2 in Ко ће бити председник Србије? (ГЛАСАЊЕ)   
    Janković: Prvo što bih uradio kao predsednik - smenio Vučića

    Ne treba mi šajkača da bih bio Srbin, niti Bler da bih bio Evropljanin, rekao je za Blic budući kandidat za predsednika Srbije Saša Janković i dodao da "biti Srbin i Evroljanin nije dovoljno za imati državu". Ako pobedi na izborima kaže da će mu prvi potez biti smena Aleksandra Vučića sa mesta koordinatora svih službi bezbednosti.
    http://rs.n1info.com/a228377/Vesti/Vesti/Jankovic-o-Vucicu-i-izborima.html
  3. Blaža Željko liked коментар на тему by JESSY in "Zdravo, bagro bošnjačka, srpska i hrvatska! Zbog vas je moje dete probalo da se ubije": Pismo novinarke potresa region   

     
    Toga, umalo kobnog, 9. marta, Ika je vodila poslovnu konferenciju kada je stigla poruka Sašinog nastavnika Reufa iz Osnovne škole "Kovačići" na Grbavici, da se odmah javi. Rekao je: "Saša je sada dobro, ali nije bila. Dođite u školu što pre, pozvao sam i policiju."
     
    Ispostavilo se da su je zlostavljala dvojica dečaka iz njenog razreda, što je eskaliralo pred kraj nastave, a nastavili istom merom i dok su je pratili na putu kući.
     - Rekli su mi da je stala nasred puta i čekala da je auto udari. Neka deca iz razreda ohrabrivala su je rečima: 'Hajde, ubij se, hajde', vozači su trubili, izmicali se, ali na sreću, naišla su druga deca i, kad su videla da se ona nimalo ne šali, odvukli je sa puta - ispričala je Ika za Večernji list.
     
    - Na sreću, Saša nije uspela u svojoj nameri, ali bila je odlučna da umre. To je ono što me je najviše uplašilo. Kada sam kod kuće razgovarala s njom, bila je bleda, potpuno drugo dete, nekada vesela i nasmejana, puna života. Pitala sam je li htela samo da privuče pažnju, da li se naljutila na prijatelje, a ona me zaustavila i rekla: 'Mama, ja sam želela da se ubijem. Skočila sam na put da se ubijem." Bila je to kap koja je prelila čašu njenog strpljenja...
     
    Naime, Saša je zbog vršnjačkog nasilja u nekoliko godina bila prisiljena da promeni četiri škole. U ovoj poslednjoj, na Grbavici, zlostavljanje se poslednjih meseci bivalo sve intenzivnije: na nastavi, tokom odmora, posle škole, ali i u anonimnosti društvenih mreža. Njena majka otkrila je i grupu na Vajberu koju su maloletni zlostavljači nazvali "Bela ciganka", pa u grupu uključili i Sašu koja je svakodnevno čitala uvrede na svoj račun, ali i račun njene mlađe sestre Tanje, baveći se temama poput njenih grudi ili menstruacije. Skriveni iza lažnih profila na društvenim mrežama ili pak rugajući se Ikinim ćerkama u lice, nazivali su ih "crnčugama" i "cigankama". Pridev "bela", pak, "zaradile" su jer ih zlostavljači smatraju Srpkinjama premda su Holanđanke kubanskog porekla.
     
    Ika Ferer Gotić u BiH je poznato televizijsko lice. Nakon godina provedenih na N1 televiziji, nedavno se zaposlila na državnoj BHRT gde radi kao voditeljka i koproducent centralne informativne emisije. Ova 32-godišnjakinja rođena je u Travniku, ali odrasla je u Holandiji. U rodnu Bosnu se vratila pre šest godina, a spirala nasilja počela je da se vrti od prvog dana.
     
    - Uvek je bilo 'deca su se potukla', ali samo moje dete dolazi kući krvavo i s ogrebotinama po telu. Još od prvog razreda traje taj period koji je Saša prošla u neverovatnim psihičkim i fizičkim bolovima, pa još od šeste godine posećuje psihologa. Deca su je prisilila da razmišlja o tome koje je boje kože i zašto je drugačija. Smršala je sedam kilograma jer su joj u jednom trenutku rekli da je debela. U posljednja dva meseca prestala je odlazi na sportske aktivnosti, prestala je da se druži, inače pričalica koja je vodila glavnu reč, postala je ćutljiva devojčica. To je šest godina trajalo, nakupilo joj se svega, a za to vreme niko nas nije saslušao, ministarstvo nije odgovorilo ni na jedno pismo koje smo slali, kampanje smo radili protiv vršnjačkog nasilja, ja sam govorila o tome u medijima, nema šta nisam radila jer nisam mogla da verujem da me niko ne čuje - kaže Ika Ferer Gotić, dodajući da su joj obe ćerke diskriminisane. "Zbog svega, sada plaćam ženu koja je uz mlađu Tanju neprekidno, svaki put kad izađe iz kuće, jer ne želim da prolazi kroz ono što je morala sestra."
     
    Govoreći o svom Fejsbuk statusu Ika kaže da stoji iza njega i da ne misli da je preterala.
    - Kada živite u državi kao što je Bosna i Hercegovina, kada živite na Balkanu ovakvom kakav jeste, ljudi se dele po tome koje su nacionalnosti, vere, boje kože. Delimo se u svemu osim po tome jesmo li ljudi ili smo neljudi. Kada sam rekla 'bagro bošnjačka, srpska, hrvatska' mislila sam na ljude koji nas dele po tim osnovama, mislila sam na ljude koji mrze one drugačije, upravo ti ljudi rade zlo mojoj deci. Nikako da otkriju koje sam nacionalnosti jer se smatram građankom BiH pa me vređaju rečima poput 'četnjikušo, naći ćemo te', 'balijko jedna ti ćeš nama govoriti', 'ako si se parila s crncem to je tvoj problem', 'kada te sretnem, iskasapit ću te'. Svi su se zakačili za tu nacionalnu priču i promašili poentu jer mi ovde govorimo o detetu koje je željelo da počini samoubistvo", kaže poznata voditeljka. "Taj sam status napisala četiri dana nakon izbegnute tragedije jer jedino što sam čula u svojoj okolini bilo je: 'Saša? Je li ona Srpkinja?' I zato sam tako reagovala, i mene su doveli do ivice. Svi oni koji mrze mene i moje crno dete i sada mi prete krijući se na društvenim mrežama iza lažnih imena neka slobodno dođu".
     
    (Dnevni avaz/Večernji list)
    http://zena.blic.rs/Lifestyle/51217/Zdravo-bagro-bosnjacka-srpska-i-hrvatska-Zbog-vas-je-moje-dete-probalo-da-se-ubije-Pismo-novinarke-potresa-region
  4. Blaža Željko liked коментар на тему by Zoran Đurović in Реля Рашович: Трнов венац преображења   
    Реля Рашович: Трнов венац преображења
     
     
     
    Овде ћу говорити о нечему о чему већина Хришћана не воли да говори и забија главу као ној у песак. Ако говорим истину онда ме заиста не занима ако некога због његове слабости саблазним. Христос јесте увек Онај који јесте и Таворском светлошћу којом се сам преобразио не престаје да обасјава оне који га траже и димензије јединства са Богом превазилазе сенку овога што називамо својим земаљским животом, барем по сведочењу Св. Отаца и јаких молитвеника (Где само јединство по себи не гарантује спасење човека већ му драстично повећава ризик пропасти, мислим да би црква ту била поштенија када би, као и свака војска која држи до одговорности, набрајала не само своје најбоље и успеле хероје, већ и све случајеве оних војника који су погинули у покушају пробоја фронта и изгубили себе постајући сушта супротност онога за шта су се борили, и под којим се све то условима дешавало, мислим да би доста људи које занима аскетика били врло изненађени да сазнају да је тај број можда и много већи него што се мисли).
    Свако кога је Бог једном загрлио зажалио је хиљаду пута у свом животу. Заиста се питам има ли јаднијег створења од пале творевине која види своје лице забијено у блато а при томе је упућена на луче тако ваздушастог творца који је свугде присутан а толико језиво тих. Са једне стране духовности левог пута које као фалсификат обећавају човеку боголикост кроз себе самог а доносе само продубљење пада и унутрашње смрти, а са друге стране Христос који је пљујући своју крв рекао задњим речима на крсту Оче, Оче зашто си ме оставио, спаситељ који је човека позвао да у свему на њега личи и да узме идући ка њему, свој крст.
    Постављам себи питање зашто теолози говоре како је Христос испаштао на крсту да ми не би смо морали, када се то односи потенцијално на вечне муке а човек је овде све једно осуђен на страдања шта год да изабере. Пре пар дана сам чуо како ће један духовник код кога сам отишао у посету манастира да изгуби ногу, мораће да му је секу због шећера, човек је иначе изузетно јак молитвеник, са друге стране Владика са којим сам разговарао, годинама полако умире од тумора на мозгу и узима морфијум да не би урлао од болова, а човек је исихаст. Онда се сетим мог првог духовника који сваког дана трпи агоније због шрафова у кичменим пршљеновима и не пристаје да узима паин киллере, јер би му наркотици обрисали осећај благодати на коју је навикао, исто врло јак молитвеник... Христос је својим страдањем, не само потенцијално спасио човека, већ је створио плејаду бедних, болесних и ојађених људи којима је на један врло упечатљив и директан начин дао разлог да буду скрушени духом и да се сећају смрти и да им поглед буде уперен искључиво у небо, јер су они блажени и наследиће царство. 
     

    Трагикомично ми је посматрање хришћана који са толиком слаткастом еуфоричном утопијом говоре о православном путу као да се налазе на неком лепом плишаном јастуку уместо реалности хода по минским пољима. Присутно је такво одушевљење свим Светитељима као да они нису никакву цену платили нити брутално страдали јер ето све је лепо када је човек са Господом... То ме некако подсећа на покушај приче о есхатону логорашима који се налазе у СС кампу а онда им рећи да то тек иде коју деценију после, наравно ако се издржи, што из есхатолошке перспективе вечности и није заправо ништа... Био је додуше Виктор Франкл, који је своја страдања заиста поднео у том хришћанском стоичком духу, његове мисли треба читати. Гледајући све те духовнике које сам поменуо, а има их колико хоћете (мало ко заправо жели да стане и размисли мало о томе), стварно се питам када би им Христос ставио пред очи све кроз шта ће пролазити овде поред те слатке првобитне благодати при уласку у веру и молитве која би озарила душу, да ли би и колико њих изабрали такав пут за себе? Можда је трагедија колико и благослов то што молитвеник увек остаје наркоман таворске светлости (која са собом јако често носи велику цену страдања и пљувања крви).
  5. Blaža Željko liked коментар на тему by александар живаљев in Александар Милојков: Црква на удару духовних шарлатана   
    Хвала Александру Милојкову на одријешитој ријечи по оној Спаситељевој : Нека ваша ријеч буде "да,да" и "не,не". Много је благодатније не прећуткивати духовна застрањења, сопственог и спасења ближњих ради, него остављати да вријеме све рјешава, као да је историјско вријеме критеријум Истине.
    Дај Боже, да се и други теолози придруже смјелим и смисленим наступима господина Милојкова.
  6. Blaža Željko liked коментар на тему by Страле in Александар Милојков: Црква на удару духовних шарлатана   
    Коначно неко из Цркве  да каже о погубности делатности Мирољуба Петровића, у вихор ове еуфорије зване ''Да обновимо Душаново царство''. Народ неук, те му већина прича о вери одма буде примамљива, да се више трдуимо д аупознамо своју евру, боље би нам било. Шкрињу премудрости држимо затворену, а  хитамо шкрињи пуну лажима.
  7. Blaža Željko liked коментар на тему by Драгана Милошевић in Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић   
    Бог не гледа ко је ко, већ срца и излива благодат где Он хоће.
  8. Blaža Željko liked коментар на тему by GeniusAtWork in Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић   
    Обележио си погрешног, тај нема ниједну поруку. Вероватно си мислио на оног другог, ћириличног 
     
  9. Blaža Željko liked коментар на тему by Zoran Đurović in Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић   
    Брате, мислим да је и св. Петар Цетињски има више комодитета од нас!  мада је он имао нон-стоп луде црногорце на грбачи, а ми повремено! 
  10. Blaža Željko liked коментар на тему by Zoran Đurović in Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић   
    Чекам само да ми се јави @Velizar да ми објасни како сам у прелести... 
  11. Blaža Željko liked коментар на тему by Zoran Đurović in Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић   
     
     
    Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић.
     
    Прича о смешним миракулима.
     
     
     
    Има ли нечег интересантног у причи како су се упознали двојица пријатеља? Нема. Моја прича је једнако банална оној Исусовој: Он се шећка по обали и каже: Дођи 'вамо! И тако дођу неки простаци и придруже му се. И иду заједно, причају неке приче и свет мало полуди па се и заљуби у неке од тих прича. И онда имамо вас, који сте хришћани, и који слушају приче о тим миракулима. И те приче, којих има највише у најпростијем Јеванђељу, оном по Марку, служе као неки знаци који нам указују на Господа, да је ту са нама. И ово је једна од тих прича.
    Али да кренемо од почетка.
    Блажени Грација се родио 27 новембра у месту Муо (Мулу), на 2 километра од Котора, Црна Гора, 1438, који је припадао тада Републици Венецији. Био је морнар до тридесете године. Живео је у великом сиромаштву, и бродом стиже до Венеције. Након слушања проповеди у Венецији великог говорника августинца Симона да Камерина, улази у Ред као брат лаик. Примљен је у манастир Монте Ортоне, у близини Падове. Манастир је био реформисан и одликовао се великом ревношћу за дисциплину.
    Тамо је радио као баштован, али је брзо стекао поштовање целе заједнице. Када су друга два манастира из реформе ушли у Ред, конгрегација је и званично успостављена. После 1474 Грација је пребачен у манастир Светог Кристофора у Венецији, где је, према предању, нека мистериозна светлост сијала непрестано изнад његове келије и бројна су се чуда десила кроз његово посредовање.
    Током једне сушне године, Грација је учествовао у поправци манастирске цркве, где су једну цистерну напунили слатком водом, али која је остала таквом чак и када је у њу продрла морска вода.
    Са скоро седамдесет година, озбиљно оболе и умре 9. новембра, 1508 на острву Мурано, у Млетачком архипелагу. Његове мошти су пренете и чувају се у Мулу. Папа Лав XIII је потврдио његов култ 1889.
    Духовно посрнули, богоотступни и злославни Ава Римски је познат по томе да је друг са католицима и осталим грешницима. Кад бејах Ава-пиле, око 2 године, разболех се на смрт. С' опроштењем, дизентерија, 10 месеци. Ваљда је то био предзнак да ћу бити злобник као Арије... И у болници у Старом Бару, католичком леглу, чувале ме сестре францисканке. А Ава ко Ава, и тада је заводио женске особе, па су ме много заволеле јер сам ко зна шта измишљао. Доктори су ме отписали, а моји родитељи неутешно плакали. Као сада неки што се питају зашто Бог допусти да се појави овакав саблазнитељ у српском роду... Што не липса док је био мали... Те сестре су ме изгледа заразиле љубављу ка католицима. И оне су плакале кад су ме моји однели. Одведоше ме до Краљева и тамо оздравих без икаквих објашњивих разлога. Чудо. Јер сам био као неко дете из Абисиније, провидило се кроз мене. Тако причају. Насликах пре 10 година и икону тог јеретика, св. Франциска... Леп светац. Барем мени.
    У том месту, Муо, код Котора, родио се наш велики стрипаџија Андрија Мауровић. Од њега сам доста учио. Зашто је Андрија Мауровић био бољи стрипаџија од мене? Ево: „Пио сам по десетак литара вина дневно, по два литра најјаче ракије од кукуруза, пушио по осамдесет цигарета, предавао се једнако неумереним чулним уживањима - и тако преко двадесет година, док нисам доспео на руб понора, на границу потпуног растројства и краха. Тек онда, кад ми је већ било четрдесет пет година, успео сам да се тргнем, да бих колико-толико продужио меницу живота“ - изјавио је Мауровић за магазин Старт. Ја пијем као светосавац... Прави аскета у односу на њега, односно слабић!:)) Но, он је после постао аскета, оставио пиће и постао вегетеријанац. Пошто му не сличим по првоме, нећу, вала, ни по другоме. Не одричем се свињчића и зечева:))
    Та уметност ми је омогућила да и данас будем жив, мада ми је ћале стално звоцао, кад сам био млад, да ми то не треба, јер за њега је уметник само пропали уметник. Кад сам кренуо у поповство, и тиме сам га разочарао, говорио је: Камо среће да си био пропали уметник па да заводиш женске. Заврших у туђини високе школе, али сам живео од уметности, јер су неки у цркви помислили да је бесребреништво подвиг у коме треба да се подвизавам. Ето, прве неке паралеле са Авом и његовим земљаком, Грацијом. Сиромаси.
    Мој другар је био августинијанац. Ја сам докторирао на св. Августину, а старац, Викторино Гроси, рече на одбрани да сам постао прави августинијанац... И прва икона која је отишла пре мене за Италију, био је св. Августин. За неког грофа... Увек сам био везан за Августина и Амброзија Миланског, свеца који је и крстио Августина. Елем, 1991, ја као партизановац сам навијао за Звезду. И погађао сам резултате, и говорио да ће Звезда те године да освоји куп. Трајектом сам отишао за Бари да бих гледао утакмицу. Италијани ми се смејали што сам имао звездине шалове, капице, заставице... После утакмице тражили да купе од мене, али им нисам продао. Стопом сам отишао до Рима. Спавао на станици. Хтео сам да идем на поклоњење св. Амброзију, јер сам мислио да су му мошти у Ватикану. А нису. Поклонио сам се св. Петру и другим свецима. Мало ме гледали чудно чувари у Базилици, јер неко прави метаније... Кумовах брату од стрица, крстили га у Ваведењу у Београду. Наденуо сам му име Амвросије. Кад се вратисмо у стан, моја стринка ме пита: Зоћо, молим те да ми кажеш ко је тај Ватикан?! Сањам ја јутрос, долази тај Ватикан и каже ми: Иди, узми дете, треба да се окупа и роди. Шта значи тај сан? Амброзије јој се јавио.
     

    Мошти св. Амброзија
    Отишао сам у Перуђу (ту, близу, у Асизију, мошти св. Франциска, бих на поклоњење) да 2-3 месеца учим италијански. И ту насликам неке иконе, Августина, Николу, и одмах оду. Дали ми у тој салезијанској кући послушање да заливам биљке. После неког доба, дође цио (стриц) Манди, јер он не жели да га ословљавају са падре, иако је свештеник, и каже ми: Какво је ово чудо? Ко ти је рекао да заливаш ону осушену биљку на сметлишту, она процветала! Биљка је била осушена и бачена. Ишчупана из корена. Каже Мандија: Изгледа да је Господ нешто намислио са тобом и твојом госпом. Велика чуда ће се десити за Цркву. Тако нам прорече тај католички поп. Да ли је добро или лоше пророковао, остаје да се види. За сада поцркасмо од глади и сиромаштва, па поменем Господу да не морам да будем баш толико блажен, као овај сиромах и баштован Грација...      
    Други пријатељ, католички свештеник, Роберт Тонсати, који је имао специјализацију овде у Риму, а парохију је примио у Котору, а онда у Мулу, узе да ми наручи икону св. Грације. Ја сам му урадио једну Богородицу пре неку годину. Он је човек побожан. У сиромашној парохији. И уопште, католичка црква у Црној Гори је у јако лошој позицији. Крпе крај са крајем. Мислим да сама црногорска митрополија има више ватиканске донације него КЦ тамо. Митрополит не прича много о томе, а требало би. Та мала католичка заједница је практично од уста одвојила за икону. Роберт ми пише да су бакице плакале кад су виделе фотке које им послах. 
     

     
    Блажени Грација, икона на дрвету, 92 x 70 cm.
    Пошто ми је Роберт пријатељ, а ситуација је таква каква јесте, Ава наплаћује неки минимум за икону. Јер и Ава треба да заради за Небо. На нама се, нажалост, остварило оно блаженство: Блажени сиромашни, тако да су нам те паре дошле више него добро. И помолих се Грацији кад добих те паре, узех неку гребу (не знам како се то на српском каже - тикет који огребеш па можеш да добијеш неке паре) и излете 100 еу. Ја сада могу да се вадим на Достојевског. Човек је, веле, био пророк, али и коцкар. Христос је рекао апостолима: Баци тамо мрежу. Тако гледам на те ствари. Тако ми се додаде за икону. 
    Роберт је имао прво опело неком од криминалаца у ЦГ. И ја сам их имао. То је постало као добар дан у нас. Но, св. Грација ми је послао једнога кога сам заштитио. Сада је ваљда на правом путу.
    Због разних перипетија не заврших икону на време. Био овде човек са комбијем који је требало да превезе икону св. Грације. И то јутро, субота, није могао да је одвезе (јер је не заврших), паркирао се у Риму код базилике Св. Павле ван зидина Рима (Basilica di San Paolo fuori le mura), и кримоси му опљачкали комби! Икона би отишла! Јер бих је запаковао, а они би узели све. Тако је св. Грација одлучио да ипак оде у своје родно место.
    Има и кад су га хтели украсти црногорци. Један потплатио неколико црногораца да га украду јер је закључио да му је Грација рођак па би било прикладно да га држи код себе. Није смео платити бокеље јер им то не би пало на памет. Онда, кад су провалили у цркву, и извукли га из нише нису га после могли макнути ни милиметар! Усто почела звонити звона... Сам је један од тих лопова дошао касније код жупника и испричао што се догодило у страху да га не снађе проклетство.
    Грација је светац сличан нашем Василију Острошком. Они не гледају на вероисповест. Исцељују и чудотворе над католицима и православцима једнако. Василије је помињао папу Климента у молитвама. И „сву римску господу“. Православке долазе и заветују се св. Грацији да затрудне. И поштују завет. Здрави католици поштују и воле Василија. Имамо католике који славе св. Саву на приморју.
    Стварност је, хвала Богу, много здравија од наших лудила, раскола које необрезани срцем подгревају. Јер, свеци раде. Приближавају људе. И овај мој текст би био незамислив пре 30-50 година... Рекли би: полудео православни поп! И сада има неких који би рекли да сам манијак јер славим и волим католичког свеца! А срећне сам руке, јер насликах и папу Јована Павла Другог, док беше блажен, па га после издигоше у свеца. Верујем да ће исто бити и са Грацијом. Обележио ме је као дете цртани:
    Ђецо Ивица се зовем, ког
    нацртам буде жив!
    Те ме слике воде, воде,
    у вис, хајте с нама и ви сви!!!
     
     
     
    Код нас, православаца, сачуване мошти су један од доказа, али не нужни, светитељства те особе. Ја сам целивао Милутинове мошти, родио сам се на његов дан, а он је био више него наклоњен католицима, и био је сексуално врло активан, па се и данас препиремо да ли је имао 4 или 5 бракова, да ли је Симониду облежао као младицу... И остало његово тело. Није био подвргнут балсамовању. Нема ниједног извора за такву тврдњу. Имамо и мошти његове мајке која је била католкиња. И једнако је радила за православне и католике. Света Јелена. Францисканац јој је био духовник. Францисканце је довела у Босну са њеним сином, св. Драгутином.
     

     
    Мошти Блаженог Грације
     
    Од св. Василија Острошког, слава му и милост, немамо баш неке мошти. Углавном су кости остале. Али је велики светац и чудотворац. Од Грације имамо очувано тело, слично Милутиновом, али тело коме су зглобови још увек, после 5 векова покретни! Био је покопан у земљи и у влази. Нема лажи, нема преваре. То не може да се направи тек тако. Као што св. Огањ силази у Јерусалиму на Васкрс. Мошти су му жућкасто смеђе, као и Милутинове. Нема очи, јер је то практично прво што страда. Мошти св. Александра Свирског су реткост, ако не уникат. Као и мошти св. Леополда Мандића чији унутрашњи органи су очувани. Или мошти св. Спридона Тримитунтског које имају температуру живог тела.
     
     
    О икони
     
    Гледао сам да свеца насликам као јаког човека, кога живот није мазио. Тежак је рибарски посао. Ликом сличи св. Бенедикту Нурсијском, тако га види традиција.
     

     

     

    Море је лапис лазули, камен који је увек имао вредност злата, а одабрах га да бих приказао преображено море које се помиње у Откр 4, 6. Рибе веселе, јер се Господ игра. Кроз игру се дешава живот. Море је округло, што је доказ да је земља лопта... Иначе, на овој дасци сам био почео да сликам неке рибе, нека сарадња са о. Марком Рупником, али оне се зауставише у фази скице... Сам сам се био питао зашто не заврших... даска је била суђена за ГрацијуJ)


     
    А бродови као бродови, плове... Возе нас одредишту.
     

    Грација је имао визију евхаристије, цркве која се отвара, Христа који се даје кроз причешће. Зато код мене држи хостију у којој је врт, рај, Христос као Мелисмос. Та визија је невероватна за време у коме се на Западу, али и на Истоку заборавило шта је тајна цркве. Да црква само кроз евхаристију живи. Грација је наслутио ствари које ће се десити 5 векова после његове визије. Овај црвени зрак цепа цркву као што је Распеће поцепало на пола завесу у Храму и отворило људима улазак у Светињу над Светињама.
    Ту визију сам хтео да повежем са Богородицом која даје св. Гаетану из Кјетија (давно урадих његову икону) малог Исуса. Сада прочитах да га је канонизовао 12. новембра (на мој рођендан) папа Климент X, кога је спомињао у молитвама св. Василије Острошки. Гаетано је једној августинијанки писао о својој визији, а виђење је имао у базилици Санта Марија Мађоре, коју редовно обилазим...
     

    Да не бих затравио... Живот није Кабала. Ствари се једноставно дешавају, а ми онда можемо да нешто верујемо или не. Нисам испричао много других ствари. Гаетано је светац „специјализован“ за божански промисао и љубав. Грацијино присуство је и физичко. Међутим, нема присиле. Јер љубав је инвестиција, нада и поверење. Некоме се чини да Бог кроз мале ствари плете неку мрежу, прича приче. Неко ће све одбити у блоку. Некоме је крст Христов саблазан. Неко се чуди Павлу који је ишао го, бос и гладан... Бивао пребијан. Али је његова инвестиција била огромна, зато се вратила кроз поштовање које нико не може да негира, јер је то оно чињеничко.
  12. Blaža Željko liked коментар на тему by R2D2 in Отворено промовисање секташтва на јутјуб каналу Балкан-инфо   
    Verovatno ne, ali oni koji se loze na sve to, evo da vide kakve likove promovisu oni koji se zalozu sa Srpstvo.
     
  13. w.a.mozart liked коментар на тему by Blaža Željko in Једна поставка у прилог равноземљаша   
    Jedan astronaut ispljunuo je u svemirskom brodu gutljaj vode iz usta .. i voda nije postala vodoravna već se formirala u lopticu .. u sferu! U oblik svih nebeskih tela?! Zašto! Pa u okruženju u kom nema gravitacije; u kom nema nikakave težine, na atome vode ne utiče ni jedna sila osim kohezionih međuatomskih gravitiranja koja po nužnosti stvaraju oblik sfere. Objekat ravnomernim dejstvom tih međuatomskih privlačenja raspoređuje atome (a svi imaju istu silu) u jedini oblik koji može materija da ima u okruženju bez težine - dakle opet: sfera baš po primeru onog gore spomenutog gutljaja vode u ambijentu koji nema masu i u kom nema gore ili dole, levo ili desno! Isto je i kod ogromnih svemisrkih tela, onih čvrstih ili onih fluidnih kakvo je i Sunce. Sva materija usled tih atomskih veza ne može da se raspline u beskraj već se drži na okupu pri čemu im je cantralni deo objekta tačka ka kojoj su te sile međusobnog privlačenja usmerene... jer na bilo kojoj drugoj strani je oblast "ničega" tj. bestežinskog stanja. Atomi nemaju gde da odu zbog međusobne privlačnosti! Taj centar u slučaju Zemlje je njeno središte duboko pod nama na nekih par hiljada kilometara, a te međuatomske sile utiču i na naša tela (koja su isto tako od atoma) što mi doživljavamo kao gravitaciju. 
    Što pisah pisah .. mada ne mogu da verujem da je ovo ozbiljna tema  
  14. Zoran Đurović liked коментар на тему by Blaža Željko in Једна поставка у прилог равноземљаша   
    ...a kad 'mane repom onda se pojave uragani  Dobro je da je promašila..!
  15. Blaža Željko liked коментар на тему by grigorije22 in Једна поставка у прилог равноземљаша   
    Ovo je skroz pogresna slika. Umesto kornjace treba da stoji krava sto bi objasnilo postojanje zemljotresa. Kad krava krene da se poceska ili je napadnu muve onda Zemlja krece de se pomera, hop,hop,hop i onda recimo u Japanu udari zemljotres.
  16. Blaža Željko liked коментар на тему by Zoran Đurović in Једна поставка у прилог равноземљаша   
    Тог Асанжа који је украо ову фотку од Насе да убацимо у календар светаца!
  17. obi-wan liked коментар на тему by Blaža Željko in Једна поставка у прилог равноземљаша   
    Kao klinac sam mnogo voleo fiziku (hemiju manje .. čak sam je izbegavao a to je hendikep danas) pa iz tih fajlova u mozgu mogu izvući par fizičkih činjenica. Zemlja rotira oko svoje ose, ima i svoju putanju oko sunca, ali njena osa nije vertikalna i pod 90 stepeni u odnosu na Sunce! Ona je nagnuta za 27 stepeni (ili 21 .. ne sećam se tačno) i ta osa uvek je, kao da je nekim koncem okačena, usmerena u jednu tačku ..u jedno nebesko telo koje mi zovemo severnjača! Opitno, kao dobar primer, svako može da uzme u desnu ruku košarkašku loptu (koja je zgodna jer ima one meridijane  ) a u levu sijalicu. Onda nagne loptu za 27 stepeni u levo (može i u desno ali pričamo o severnoj polulopti) i posmatra senzacije. Na mestu gde je zamišljena Norveška može da zalepi lego figuricu čoveka (može i iz kinder jajeta - svejedno  ) i da u tom nagnutom položaju zarotira loptu oko te nagnute ose. Figurica će u svim položajima videti sijalicu jer je blizu severnog pola. Neće biti u senci zemlje koja je sve duža koliko se udaljavamo od severa a koju mi (tu senku) nazivamo noć!  Kad pod tim uglom zemlja za pola godine pređe sa druge strane sijalice ..onda je zbog nagiba južni deo lopte sada za 27 stepeni izloženiji suncu pa je ceo južni pol pola godine osvetljen... i to nazivamo "leto na Antarktiku". 
    Mnah. Malko me blam da oko ovog raspravljamo ali ako ima onih koji ne razumevaju ove zakonitosti .. onda neka ide ovako kako ide!  
  18. obi-wan liked коментар на тему by Blaža Željko in Једна поставка у прилог равноземљаша   
    Kao klinac sam mnogo voleo fiziku (hemiju manje .. čak sam je izbegavao a to je hendikep danas) pa iz tih fajlova u mozgu mogu izvući par fizičkih činjenica. Zemlja rotira oko svoje ose, ima i svoju putanju oko sunca, ali njena osa nije vertikalna i pod 90 stepeni u odnosu na Sunce! Ona je nagnuta za 27 stepeni (ili 21 .. ne sećam se tačno) i ta osa uvek je, kao da je nekim koncem okačena, usmerena u jednu tačku ..u jedno nebesko telo koje mi zovemo severnjača! Opitno, kao dobar primer, svako može da uzme u desnu ruku košarkašku loptu (koja je zgodna jer ima one meridijane  ) a u levu sijalicu. Onda nagne loptu za 27 stepeni u levo (može i u desno ali pričamo o severnoj polulopti) i posmatra senzacije. Na mestu gde je zamišljena Norveška može da zalepi lego figuricu čoveka (može i iz kinder jajeta - svejedno  ) i da u tom nagnutom položaju zarotira loptu oko te nagnute ose. Figurica će u svim položajima videti sijalicu jer je blizu severnog pola. Neće biti u senci zemlje koja je sve duža koliko se udaljavamo od severa a koju mi (tu senku) nazivamo noć!  Kad pod tim uglom zemlja za pola godine pređe sa druge strane sijalice ..onda je zbog nagiba južni deo lopte sada za 27 stepeni izloženiji suncu pa je ceo južni pol pola godine osvetljen... i to nazivamo "leto na Antarktiku". 
    Mnah. Malko me blam da oko ovog raspravljamo ali ako ima onih koji ne razumevaju ove zakonitosti .. onda neka ide ovako kako ide!  
  19. obi-wan liked коментар на тему by Blaža Željko in Једна поставка у прилог равноземљаша   
    Kao klinac sam mnogo voleo fiziku (hemiju manje .. čak sam je izbegavao a to je hendikep danas) pa iz tih fajlova u mozgu mogu izvući par fizičkih činjenica. Zemlja rotira oko svoje ose, ima i svoju putanju oko sunca, ali njena osa nije vertikalna i pod 90 stepeni u odnosu na Sunce! Ona je nagnuta za 27 stepeni (ili 21 .. ne sećam se tačno) i ta osa uvek je, kao da je nekim koncem okačena, usmerena u jednu tačku ..u jedno nebesko telo koje mi zovemo severnjača! Opitno, kao dobar primer, svako može da uzme u desnu ruku košarkašku loptu (koja je zgodna jer ima one meridijane  ) a u levu sijalicu. Onda nagne loptu za 27 stepeni u levo (može i u desno ali pričamo o severnoj polulopti) i posmatra senzacije. Na mestu gde je zamišljena Norveška može da zalepi lego figuricu čoveka (može i iz kinder jajeta - svejedno  ) i da u tom nagnutom položaju zarotira loptu oko te nagnute ose. Figurica će u svim položajima videti sijalicu jer je blizu severnog pola. Neće biti u senci zemlje koja je sve duža koliko se udaljavamo od severa a koju mi (tu senku) nazivamo noć!  Kad pod tim uglom zemlja za pola godine pređe sa druge strane sijalice ..onda je zbog nagiba južni deo lopte sada za 27 stepeni izloženiji suncu pa je ceo južni pol pola godine osvetljen... i to nazivamo "leto na Antarktiku". 
    Mnah. Malko me blam da oko ovog raspravljamo ali ako ima onih koji ne razumevaju ove zakonitosti .. onda neka ide ovako kako ide!  
  20. obi-wan liked коментар на тему by Blaža Željko in Једна поставка у прилог равноземљаша   
    Kao klinac sam mnogo voleo fiziku (hemiju manje .. čak sam je izbegavao a to je hendikep danas) pa iz tih fajlova u mozgu mogu izvući par fizičkih činjenica. Zemlja rotira oko svoje ose, ima i svoju putanju oko sunca, ali njena osa nije vertikalna i pod 90 stepeni u odnosu na Sunce! Ona je nagnuta za 27 stepeni (ili 21 .. ne sećam se tačno) i ta osa uvek je, kao da je nekim koncem okačena, usmerena u jednu tačku ..u jedno nebesko telo koje mi zovemo severnjača! Opitno, kao dobar primer, svako može da uzme u desnu ruku košarkašku loptu (koja je zgodna jer ima one meridijane  ) a u levu sijalicu. Onda nagne loptu za 27 stepeni u levo (može i u desno ali pričamo o severnoj polulopti) i posmatra senzacije. Na mestu gde je zamišljena Norveška može da zalepi lego figuricu čoveka (može i iz kinder jajeta - svejedno  ) i da u tom nagnutom položaju zarotira loptu oko te nagnute ose. Figurica će u svim položajima videti sijalicu jer je blizu severnog pola. Neće biti u senci zemlje koja je sve duža koliko se udaljavamo od severa a koju mi (tu senku) nazivamo noć!  Kad pod tim uglom zemlja za pola godine pređe sa druge strane sijalice ..onda je zbog nagiba južni deo lopte sada za 27 stepeni izloženiji suncu pa je ceo južni pol pola godine osvetljen... i to nazivamo "leto na Antarktiku". 
    Mnah. Malko me blam da oko ovog raspravljamo ali ako ima onih koji ne razumevaju ove zakonitosti .. onda neka ide ovako kako ide!