Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Blaža Željko

Члан
  • Број садржаја

    404
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Blaža Željko got a reaction from kopitar in Шта ЈА тренутно слушам...   
    trenutno slušam ženu!
  2. Свиђа ми се
    Blaža Željko got a reaction from AnaLaz in Кафаница. Ја наручујем?   
    https://youtu.be/Be3VNi_vryo
  3. Амин
    Blaža Željko reacted to Драгана Милошевић in Да ли деца сметају у цркви?   
    Колико ме сећање служи у Зајечару су око храма поставили љуљашке и клацкалице.Направили су паркић за децу.
  4. Амин
  5. Амин
    Blaža Željko reacted to Милан Ракић in Зоран Ђуровић: Степинац као Flying Dutchman   
    Браво оче авво, попе. Право у срж. Брутално и истинито. 
  6. Амин
    Blaža Željko reacted to RYLAH in Зоран Ђуровић: Степинац као Flying Dutchman   
    Феноменалан текст! Свака част, убоо си у срж!
    Ово преко Фејзбука да се дели да оде што даље, све до секташких репова оних остатака о којима пишеш.
  7. Амин
    Blaža Željko reacted to Zoran Đurović in Зоран Ђуровић: Степинац као Flying Dutchman   
    Зоран Ђуровић: Степинац као Flying Dutchman
    Алојзије Степинац, загребачки надбискуп и кардинал и блажени у Католичкој цркви, Солунски добровољац и носилац Краљевског ордена Карађорђеве звезде... Да ли је и Летећи Холанђанин (Flying Dutchman), који се на крају сукобио и са Сребрним Летачeм (Silver Surfer)?
    Но, за разлику од узбудљивог сукоба Холандеза са Летачем, Заједничко саопштење Мешовите комисије [1] мора по природи ствари да буде досадно, бледо, лајт... Потом имамо Митрополит Порфирије и епископ Иринеј: Истина је да СПЦ није признала Степинца за мученика [2], где се почиње са одговарањем дисфатистима, онима који веле да је српска страна поражена у овом дијалогу, док је камену плочу на ту тезу положио Епископ бачки др Иринеј: Шок на крају рада Комисије „Вечерње новости” – озбиљан лист или фабрика лажи?! [3] На српској страни имамо и изванредан интервју са Жељком Ињцeм [4], а једнако добар интервју имамо на хрватској страни са Драгом Пилселом. [5]

    Ја сам сам одавно писао на ове теме, Стање ствари и (римо)католици [6], тако да немам намере да понављам ствари из свих референци које наведох, али ни да их сажимам. Вредан ће узети да их погледа, а многи од вас су их већ погледали. Задржаћу се у две речи само на „никаквом“ закључку комисије и чињеници да нисмо дошли до жељених докумената.
    Блед закључак је нужна форма у оваквим дипломатским пословима. Нисмо у време саборских осуда „триклетих јереси“, него у сесијама које чине мешовите комисије. Екстремисти са једне и друге стране неће бити никад задовољни све док не виде просуту утробу непријатеља на арени и плач њихових жена и деце...
    Ово је други филм. Буловић, као и Ињац су приметили да ће екстремисти бити незадовољни. Бачки позива да се виде реакције хрватских медија. Није их дао, а Глас Концила јуначки ћути и пацовски помиње како је Степинац спасавао Немце. Међутим, ја ћу поменути неке од реакција из плебса [7], а правописно нећу интервенисати:
      - Antun Mateš: Ni vrit ni mimo!
    - Damir Molnar: Ovaj proces je zorno dokaza nevirovatnu hipokriziju i mržnju SPC prema Hrvatima. Dok oni proglašavaju svetim dokazane koljače Hrvata i muslimana doslovno u isto vrime pokušavaju svim trikovima blatiti i osporavati hrvatske svetinje...
    - Gordana Zelenika: Papa Komunist.
    - Vladimir Rozijan: Ma ne, ispostavilo se samo da SPC nema ništa, i da je samo u službi velikosrpske ideologije.
    - Mijo Ruškovački: Čekam nekakve zaključke komisije ono veliko NIŠTA kako i bude kad nama srpska pravoslavna crkva odlučuje dali je Stepinac svet ili ne, sramote i jadni mi.
    - Ivo Trojanović: J*** papu komunistu koji trazi misljenje cetnickog popa Amfilofija.
    - Mladen Piskač: ti si stvarno glup, trojanović komunjaro.
    - Dawn Dawns: Nije to nikakva velikodušnost pape Franje, nego još jedno veliko ponižavanje i razapinjanje našeg sveca. Što uopće kojekakvi Amfilohije i Porfirije imaju s katoličkim blaženicima i svecima!?
    - Bariša Šimić: papina lakrdija.
    - Andreja Merseli: I,zakljucak je ?????????
    - Rade Djuric: Da je uzalud izgubljeno vrijeme. Ne mozes nista dokazati onome koji je unaprijed izabrao laz.
    - Ivan Ruskin: Tresla se brda - Rodio se mis.
    - Petar Bumba: Nema nikakvog ispričavanja za ovo učinjeno zlo nama Hrvatskoj naciji i našoj katoličkoj vjeri. Bilo je u povjesti papa svakakvih budala ali ovakve budale kao ovoga nije sigurno bilo. Ponizijo je nas kao naciju i našu vjeru s četnicima koljačima to se nikad nije dogodilo u svijetu da druga vjera određuje nekoj dali će nekoga proglsiti setcem. Ali ne treba baš toliko kriviti papu koliko naše KARDINALE I BISKUPE KOJI SU DOZVOLILI DA ČETNIČKI KOLJAČ NIKOLIĆ ODE U VATIKAN I OTVORENO PRIPĆI PAPI KAKO SU HRVATI U RATU POUBIJALI MILIJUN SRBA DA BAR JESU. MORAM REĆI ČAST POJEDINIM BISKUPIMA I SVEĆENICIMA KOJI NISU BILI ZA OVU KOMISIJU. ALI ODVRATNI PAPA BOZANIĆ, PERIĆ SU ODGOVORNI ZA OVU BRUKU.
    - Vesna Jovicic: Ludi vatikanski crveni pop Franjo uz pomoc bradatih spodoba ,karakondzula iz tzv.SPC,koja s crkvom i Bogom nema veze,teroristicka organizacija u sluzbi velikosrbskog monarhofasizma i svetosavlja,po treci put sudi svetom Alojziju Stepincu ! Sram ga bilo,nas Papa on NIJE,nece jos dugo glavinjati bespucima zablude,a cista istina i svetost mu blista nepobijedjena,svim mjesovitim komisijama usprkos.Stat ce pred lice Bozje,a onda ce njemu biti sudjenjo !!!!!!!
    - Zoran Kovacevic: Još jedan izuzetno opravdan razlog da se SPC ukine i zabrani rad u Hrvatskoj, jer kao takva ne postoji nigdje u svijetu osim u Hrvatskoj u kojoj pod nikakvim uvjetima ne bi smjela postojati ! S time da njihove popove ne treba poubijati kao što je ta đubrad napravila sa hrvatskim pravoslavnim popovima, nego je dovoljno da ih se istjera iz Hrvatske.
    - Tomislav Šoletić: Zar je netko promislio da će Srbi postati normalan narod ? Možda u nekom drugom vijeku.
      Ergo, нека срБски бојовници узму и прочитају ове надахнуте редове и онда крену да пљују по нашој комисији! Сличне неурачунљиве коментаре можемо прочитати и у нашијенаца...
    Поводом друге тачке, могу рећи да су наши заиста имали опструкцију што се тиче докумената. Ја сам сам имао јако лоше искуство кад сам покушао да дођем до неког материјала. Требало је да буде доступан, али је тадашњи директор у Монтеверђину све ставио под кључ. То је неки очајнички покушај да се ствар заврши, а после да се документа објаве. Но, Ватикан више не спаљује документа. То је добра вест. Не зна се никада када ће шта требати. Зато ће Степинац још увек лебдети.
    Проблем наше комисије је још био и у опструкцији са наше стране, јер су титоистички кадрови у ДБ још увек живи, а њима иде у прилог да се Степинац прогласи за свеца да би се тако нанео тежак ударац екуменском дијалогу.
    Ти репови би хтели Степинца за свеца не зато што би он био светац него зато што знају да после тога тешко да би се о икаквом екуменизму могло разговарати. Наравно да нико из српске делегације није радио у том смеру, али су били опструирани. И у таквој ситуацији ово можемо видети као велики резултат, а папа Франциско ни најмање није наивна особа. Њега као дар од Господа није добила само Католичка Црква, него и Православна.
    Као интелектуалац велим да ствар опште канонизације Степинца треба одложити до даљњег, када се буду могле отклонити све сумње са његовог лика и дела, а оне су првенствено садржане у питању да ли је могао урадити много више, а не у питању да ли је он својеручно чинио злочине, јер је то ван сваке памети. Као пријатељ католика, и човек који се неким католичким свецима препоручујем у молитвама, и сликам њихове иконе, морам да признам да ту светост код њега не видим и немам никаквог осећаја. Знам да ће ове моје речи растужити неке од моје браће католика; светац ми је блажени Грација из Котора, и са њиме сам се заједно осведочио у неким чудима, а овде тај дар не видим.

     
    О. Зоран Ђуровић
    Рим, 19.07.2017
    [1]  http://www.spc.rs/sr/zajednichko_saopshtenje_meshovite_komisije
    [2]  http://pouke.org/forum/topic/47185-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%84%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B8-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%BF%D1%86-%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/
    [3]  http://beseda.rs/sok-na-kraju-rada-komisije-vecernje-novosti-ozbiljan-list-ili-fabrika-lazi/
    [4]  https://www.youtube.com/watch?v=5c6I2jd7GCU
    [5]  http://hr.n1info.com/a217864/Vijesti/Nisu-ispunjeni-ekumenski-preduvjeti-za-kanonizaciju-Stepinca.html
    [6]  https://stanjestvari.com/2014/05/13/%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D0%B8-%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BA/
    [7]  http://direktno.hr/direkt/mjesovita-komisija-o-stepincu-odrzala-zadnji-sastanak-evo-zakljucaka-91779/
  8. Амин
    Blaža Željko reacted to Zoran Đurović in Зоран Ђуровић: Митрополит Николај на Теорију еволуције   
    Зоран Ђуровић: Митрополит Николај на Теорију еволуције  
    Митрополит Месогејски и Лавротикијски Николај је један од ретких на светском нивоу истакнутих научника који је у мантији.

    Пре него што се посветио Богу владика је био научни консултант при Националној ваздухопловној и свемирској администрацији САД (NASA) и био је познат по својим иновационим истраживањима у области астрофизике, механике, медицине и биоинжењерије. На челу је првог Центра за биотику и деонтологију у Грчкој и председник је Синодалног комитета за биоетику Јеладске Цркве. На Харварду је магистрирао астрофизику и докторирао медицинску технологију, у Солуну докторирао теологију. Као хирург је смислио помоћни метод при операцији срца. Оставивши НAСА-у и велики академски успон отишао је на Свету Гору да се замонаши. Након извесног времена изабран је за епископа и данас је митрополит Месогеје и Лавротике, наставио је да се бави научним радом. У једном интервјуу одговара на Теорију еволуције. Одломак се налази у књизи Αν υπάρχει ζωή, θέλω να ζήσω (If Life Exists, I Want To Live), translated by John Sanidopoulos.  

    Текст је кратак и јасан и добронамерним људима у цркви говори довољно какав став би требало имати око теорије еволуције, јер га предлаже човек који је ауторитет како у научном, тако и у духовном. Моја маленкост до речи потписује овакав приступ.

    Питање: Као особа која верује у Бога, какав је ваш поглед на некога ко жели да се бави савременим истраживањима, посебно онима која ипак на крају изазивају Бога, као што је генетски инжењеринг, космологија или неурологија? Одговор: Истраживање које се спроводи да би оспорило Бога, болује од  предрасуде. Истраживање се врши да би се открила научна истину. Какав би био проблем са неким ко желе да прошире хоризонте својих мисли и знања? Богу се на тај начин боље прилази. Бог није идеологија коју би требало да свим средствима бранимо, него ми верујемо у Њега, јер је Он Истина. У том смислу, чак и научна истина открива га. Ако је Он још увек за дискусију, време је да сазнамо више о њему. Верник који се боји научног истраживање, боји се истине. Можда је он верник који не верују.

    Питање: Шта бисте рекли о теорији еволуције? Зар она није у супротности са учењем Цркве? Одговор: У вези са овом темом, учење Цркве се заснива на инспирисаној књизи Постања. Она није књига о физици или биологији. Важна ствар о којој се говори није да ли је Бог обликовао човека од земље и где ју је нашао, него да је човек направљен «по слици Божијој и налику». Све остало спада у детаље. Како наука може да поткопа ово? Осим тога, ако наука побољшава наше разумевање овог света и нашу слику о Њему, зашто би то било изазивање Бога? Највише што можемо рећи је да боље разумемо неке ствари. Човеково наликовање на Бога, а то је да смо начињени са божанским животом и угравирани са циљем да наликујемо божанству, то наука не може да промени. Иако неки научници то могу са арогантношћу да покушавају да провоцирају.
    Питање: Дакле, није битно да ли човек потиче од животиња? Одговор: Оно што је битно је божанско порекло човека и његов однос са Богом, наиме да нас је Бог створио, а не како нас је створио. Такође, није опасност да човек потиче од животиња, већ могућност да ћемо завршити као они: «Људи, упркос њиховој части, не претрајавају, они су као звери које нестају» (Псалам 49:12). И док је наш циљ да будемо као Бог, зашто покушавамо да докажемо да смо животиње? Проблем, дакле, није научна потврда еволуције, него залагање за болесног тумачење исте. Ово последње не доказује непостојање Бога, него потврђује острашћену кратковидост човека. Заменити божанску сврху са једном несмотреном дегенерацијом на животињу! Чак се ни животињама то не би допало.

    Питање: Али имамо битних сличности са животињама и треба да се одгонетне њихова важност. Одговор: Интересовање за нашу сличност са животињама изненађује ме. Када би било сличног интересовања за наш афинитет са Богом, колико би била другачија ствар! Ваљало би да откријемо значење овог афинитета. Што се тиче животиња, сигурно има сличности. Наше тело на овај или онај начин, подсећа на тела виших примата. Ми се чак можемо учити на основу инстинктивних врлина животиња. Имамо много примера који се налазе у Светом Писму. Христос каже у Беседи на гори да «гледамо на птице небеске» и на који начин можемо да их имитирамо. Али, шта је битно у нашем разликовању у односу на животиње? Човек је психосоматско биће. Ово је извор његове вредности. Време је да окренемо пажњу са наше сличности са животињама ка могућности наше сличности са Богом.
  9. Амин
  10. Амин
    Blaža Željko got a reaction from goranger in У шта уложити пет хиљада евра?   
    "Pajo, Pajo ... imam strašnu ideju! Gumice za tegle .. to ide ko alva.." 
    (Čkalja kao Jare iz "Kamiondžija)
  11. Амин
    Blaža Željko got a reaction from goranger in У шта уложити пет хиљада евра?   
    "Pajo, Pajo ... imam strašnu ideju! Gumice za tegle .. to ide ko alva.." 
    (Čkalja kao Jare iz "Kamiondžija)
  12. Амин
    Blaža Željko got a reaction from goranger in У шта уложити пет хиљада евра?   
    "Pajo, Pajo ... imam strašnu ideju! Gumice za tegle .. to ide ko alva.." 
    (Čkalja kao Jare iz "Kamiondžija)
  13. Амин
    Blaža Željko reacted to Рапсоди in У шта уложити пет хиљада евра?   
    Или рецимо сеоски туризам. Ако имате нешто на селу, мало реновирајте, изађите на тур.берзу. Сада је у моди сеоски туризам. лепо, корисно, здраво. Још ако у близини имате манастир, да вас Бог види...што каже наш народ...
  14. Амин
    Blaža Željko got a reaction from goranger in У шта уложити пет хиљада евра?   
    "Pajo, Pajo ... imam strašnu ideju! Gumice za tegle .. to ide ko alva.." 
    (Čkalja kao Jare iz "Kamiondžija)
  15. Амин
    Blaža Željko got a reaction from goranger in У шта уложити пет хиљада евра?   
    "Pajo, Pajo ... imam strašnu ideju! Gumice za tegle .. to ide ko alva.." 
    (Čkalja kao Jare iz "Kamiondžija)
  16. Амин
    Blaža Željko got a reaction from goranger in У шта уложити пет хиљада евра?   
    "Pajo, Pajo ... imam strašnu ideju! Gumice za tegle .. to ide ko alva.." 
    (Čkalja kao Jare iz "Kamiondžija)
  17. Амин
    Blaža Željko reacted to Кратос in Шок на холандској телевизији: Банкар проговорио о елитном, ритуалном жртвовању деце!   

    Хаг – Бивши банкар који је изашао из овог посла јер није могао пристати на жртвовање деце описује како елите гледају на људе као на бескорисне паразите. Они такође уживају кад у некој држави пропадају фирме а још више кад власници почине самоубиство…
    Холанђане је пре неког времена шокирало сведочанство банкара по имену Роналд Бернард који је јавно сведочио страхоте елите о којима се многи труде писати али их масовни медији увек некако дискредитирају говорећи човечанству да је у питању ‘теорија завере’.
    Наравно, масовни медији неће пренијети ово свједочанство јер циљ није открити сатанизам који се крије у позадини најмоћнијих људи свијета него напротив увући људе у сатанизам на начин да се људе увјери како сатанизам уопште не постоји или како није стваран! А ако пак масовни медији морају признати да постоје окултне скупине попут Илумината представиће их јавности као забавне и неопасне скупине које се залажу за мир у свијету.
    На ту је причу насјео и овај банкар који се доиста забављао с другим колегама све до једног дана кад од њега нису тражили да се у склопу илуминатске ‘забаве’ придружи убијању, односно жртвовању дјеце на Луциферовом олтару!
    ‘Био сам упозорен када сам ушао у то – да то не чиним ако не могу замрзнути своју савјест 100 посто’, свједочи банкар и додаје како се на то само насмејао јер је мислио да је ријеч о шали! Ускоро је дознао да га тренирају у психопата. ‘Био сам трениран да постанем психопат и нисам успео, свједочи. Описујући раздобље када је почео схватати да његова савјест ради упркос томе што ју је морао угасити, Роналд прича о паду италијанске економије и стечају фирми које су водиле до самоубиства и разарања бројних људи што је за његове колеге био успјех. Они су уживали у смрти.
    ‘Један од мојих колега је рекао: ‘Роналд, сјећаш се оног случаја с италијанском лиром? Сјећаш ли се оног посла у којем смо масовно одбацивали лиру, што је смањило вриједност валуте, што је изазвало ситуацију да много фирми у Италији оде у стечај?’ И онда каже: ‘Знате ли да је власник те и те фирме починио самоубојство и оставио породицу иза себе? И тада смо се грохотом смејали томе. Сви заједно. Гледали смо људе одозго и ругали им се.Људи су били само производ, отпад, сви су људи били безвриједно смеће.’
    ‘Природа, планет, све је могло горити и сломити се. Сви су за нас били само бескорисни паразити. Докле год смо постизали наше циљеве, све док смо расли ништа нам није важно било„.
    Роналд је затим описао почетак свог краја. Свједочи како је био дубоко у круговима Илумината и да је чак и потписао уговор о животу с њима, али његова савјест га је почела издавати.
    ‘Да се изразим пажљиво, већина људи није слиједила баш мејнстрим религију. Ти људи, већина њих, били су Луциферијанци. И онда можете рећи, вјера је бајка, Бог не постоји, ништа од тога није истина. То говоре људима. Но за те људе је религија итекако истина и стварност, служили су нечему нематеријалном што су назвали Луцифер’, свједочи бивши банкар и објашњава.
    ‘И ја сам такође био у тим круговима, и само сам се смејао на све то, јер мени су то били само клијенти. Па сам отишао до мјеста којег називају Црквом Сотоне. Тако сам посјетио та мјеста и они су радили своју свету мису с голим женама и алкохолом и осталим ствари. И то ме баш забављало. Ја не вјерујем у било које од ових ствари и био сам далеко од тога да сам увјерен да је ишта од тога стварно. По мом мишљењу тада, тама и зло је постојало унутар самих људи.’
    ‘Тада сам био гост у тим круговима и то ме увелике забављало, све те голе жене и друге ствари. Био је то добар живот. Али онда у неком тренутку, што је разлог зашто вам све то говорим, био сам позван да учествујем у жртвовању дјеце у иностранству.’
    Кад је Роналд свједочио о томе да су му предложили да се придружи ритуалу жртвовања дјеце, Роналд је застао и постао видно емоционалан. Изгледало је да ће имати проблема наставити с његовом причом. Али он наставља даље…
    ‘То је била преломна точка. Дјеца„.’
    ‘Ви сте упитани да то учините?’, упитао је новинар.
    ‘Да, и нисам могао то учинити’, одговара.
    Бивши банкар се у једном тренутку се почео борити са сузама. Новинар га је упитао би ли желео зауставити интервју на тренутак.
    „’Не’, каже он, и говори даље: Тада се све почело полако распадати. Све се промијенило. Почео сам одбијати задатке у мом послу. Нисам више могао то чинити. Након што сам одбио жртвовати дјецу и повукао се, почели су ми пријетити’, свједочи Роналд.
    „Ја нисам више могао учествовати у томе као прије, мој посао почели су деградирати, ја сам одбијао задатке, нисам учествовао. Сврха свега у том свијету је да су сви у њиховим рукама. Сви су уцијењени, морате бити осјетљиви на уцјене, и то уцјењивање ме погодило јако. Они су снагу и моћ добивали кроз ту дјецу, и то ме је сломило.’
    Роналд такођер додаје да ове сатанистичке скупине, односно илуминати уцјењују политичаре широм свијета и као и да су сви у њиховим рукама. То ,није бајка, то није теорија, то је истина, говори даље и додаје : Данас постоји читав невидљив свијет о којем ви не знате ништа. Они те ритуале чине већ 2 хиљаде година. О томе се пише и у Библији. Тај свијет је доиста стваран, зло је доиста стварно, упозорава данас Роналд.
    Његов савијет за човјечанство је једноставан. Морамо се пробудити и видјети што се стварно догађа око нас. Ако се ујединимо у одбацивању таме, човјечанство добрим може уништити Илуминате прије него што они униште нас.
    Овдје можете погледати цео интервју с преводом на енглески језик:
    Ширите истину, не затварајте очи на ову таму, него раскринкавајте зло!
     
  18. Амин
    Blaža Željko reacted to Жељко in Шок на холандској телевизији: Банкар проговорио о елитном, ритуалном жртвовању деце!   
    Ма не, немогуће. Ово није истина. Овако нешто не постоји. Ово је фејк вест. Све је режирано да би изазвало сензацију код људи. Ово мора да је нека секта. Ова вест је лажна.
    Ово не треба гледати ни читати нити се залуђивати оваквим глупостима.
    Треба читати онај циркуларни мејл владике Марка, то је права вест. Молитвени ланац да се не прекине, то је истина, то је права ствар.
     
  19. Амин
    Blaža Željko reacted to александар живаљев in Владика Григорије: Вучић и ја никад на истој страни, апсолутно подржавам студентске протесте   
    Vladika Grigorije: Vučić, Nikolić i ja nikad na istoj strani
    Izvor: N1 Vladika Grigorije, predsedavajući Međureligijskog veća BiH, rekao je u Pressingu da sa Vučićem i Nikolićem nikada nije bio na istoj strani. Ocenio je da je premijer Srbije preterao s pojavljivanjem u medijima, i dodao da je opasan političar. Kaže da smo od političara napravili polubožanstva, a proteste u Srbiji - apsolutno podržava.
    Vladika zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije je verski lider koji se, uz crkvenu službu, bavi sportom i biznisom, a u svojoj prošlosti bio je jedan od predvodnika protesta protiv Slobodana Miloševića. Često ga karakterišu kao nekoga ko kritikuje nastupe i izjave Aleksandra Vučića. Vladika je za N1 govorio o tome. Kazao je da je protiv toga što Vučić ima dosta nametljivosti u svom nastupu, što je mnogo na televiziji, što suviše priča i dodaje da je vrlo sposoban da sve pokrije.
    "Nisam ni ja nesposoban definitivno, ali... Imam utisak da je preterao. Imam utisak da misli da su mu mediji pridali previše značaja. Važno je imati medije i pokrivati medije, ali se to vrati kao bumerang. Mislim da je preterao u pokrivanju medija. Vučić i ja nikad nismo bili na istoj strani. Od 1992. do danas. Ja kad sam bio za Evropu i demokratiju, on nije bio. Ja sam uvek bio protiv Miloševića, nikad nisam bio za njega. Nisam ja naivan, on je ozbiljan, sposoban i opasan političar, sve prati i sve vidi. On zna da ja nisam za njega, baš me briga što zna. Ima jedan detalj u kojem vidim našu različitost koja je bolna, po mene bolna", kazao je.
    Podsetio je na svoj govor iz daleke 1991. godine u Glini na komemoraciji stradalima.
    "Ja sam negde 1991. godine govorio u Glini na komemoraciji za stradale kao student. Održao sam vatren govor šta će uslediti u Hrvatskoj ako se ljudi ne promene i ne pokaju. Razlika između mene i njega je što ja posmatram makar 5, 6 godina unapred i predviđam na osnovu toga šta stvarno može da im se dogodi. Koliko on misli da je važno da bude na čelu Srbije pet godina, onda mora gledati barem 15 godina unapred", dodao je.
    Osvrnuo se i na prozivke koje su stizale od aktuelnog predsednika Srbije, Tomislava Nikolića, i rekao da su razgovarali.
    "Nisam odgovarao na prozivke Nikolića, ja sam otišao kod njega i rekao: Evo nazvao sam vas pogrdnim imenima, vi ste bili drski prema meni i tu smo popili po rakiju, pričali i razgovarali. Slučajno me dovezao prijatelj koji ima dobra kola, a to su slikali i pričali da su moja kola. Sve su to ljudi. Sve su to smrtni ljudi i toliko su zbunjeni kao što sam i ja bio. Ja da se ne držim Boga i ne bojim Boga, bio bih gori od njih. Želim da kažem ljudima: Protestujte i ne bojite se ljudi, boj'te se Boga. Najgore je ako ljudi ćute i trpe, to će eksplodirati u jednom trenutku", dodaje.
    Na čelu protesta protiv Miloševića
    Vladika Grigorije je nakon toga opisao kako je bio jedan od predvodnika protesta protiv Slobodana Miloševića.
    "Te 1992. godine sam bio student teologije, ti momci tamo su mislili da sam dobar za to. Počeli smo se družiti sa drugim studentima sa drugih fakulteta i pokrenuli smo proteste protiv Miloševića. Hteli smo zaustaviti rat. Imali smo osećaj da smo pametni, bili smo mladi i hrabri, a to tada nije bilo nimalo jednostavno. U najkraćem mogu reći da se ne stidim toga, ne ponosim se previše jer smo doživeli neuspeh neke vrste. Ponosan sam zbog toga što vidim da se mnogo toga lošeg dogodilo i našem narodu i samom Miloševiću. Kad se sve to zbilo kasnije, danas kad pomislim na to da li je moguće bilo sve uraditi bez krvi, stradanja, izbeglištva i stida dolazim do zaključka da je možda bilo bolje da su ljudi tada slušali što im govore mlade ljudi", kazao je Grigorije.
    Opisao je i kako je gledao intervju sa Noamom Čomskim u kojem opisuje istoriju SAD-a, te i iz toga izvukao pouku.
    "Gledao sam jedan dugačak intevju Noama Čomskog koji traje 2-3 sata, gde on objašnjava istoriju Amerike. Zamislite paradoks - najveći razvoj i najbolje stvari u Americi su se desile 60-ih i 70-ih kada je bilo najviše protesta u Americi. Zašto je to važno? Zato što je ljudima na vlasti je potreban korektiv. Vlast je veliko iskušenje, duhovno. Mogu sad slobodno da kažem nakon toliko godina, mogu najviše da se zahvalim svojim kritičarima", rekao je.
    "Od političara smo napravili polubožanstva"
    "Često kažem da smo političarima dali previše značaja i napravili od njih neka "polubožanstva". To je bilo nekako svojstveno raznim epohama kroz istoriju", kaže vladika. "Mi smo trenutno u nekoj polupaganskoj fazi kada je političar sve. On je i urednik života, on je i estradna zvezda i onaj koji odlučuje o kulturi, umetnosti, politici. Naša uloga ljudi, naroda i nas kao verskih službenika je nekako nečasna jer smo mi pristali na to, da oni pomisle o sebi tako visoko. Mi kao neko ko je trebao biti njihov korektiv smo prestali to biti", dodao je.
    Vladika kaže da je važno da počnemo da razmišljamo slobodnije i radimo ono što je dobro i tako će se i oni korigovati, a da njih treba uticati ukazujući im na dobre primere.
    Protesti u Srbiji: "Apsolutno podržavam"
    Upitan o protestima u Srbiji koji se od 3. aprila svakodnevno održavaju u Beogradu, ali i drugim gradovima, rekao je da ih apsolutno podržava. "Ne bih savetovao ljudima da se ističu da su vođe, jer smo se mi isticali kada je to bilo ozbiljno. Nisam baš imao priliku da podržavam bilo koga u Srbiji, ali mogu reći da nikad nisam podržavao ni Nikolića, ni Vučića. To sam mu rekao u direktnom razgovoru u Mostaru", poručio je Grigorije.
    "Ne bih bio patrijarh"
    Kaže da ne bi želeo da bude patrijarh: "Nemam tu želju i ambiciju, znam da mi mnogi ne veruju, ali neću da se pravdam. Jedino gde bih otišao da služim jeste Beograd, ali ne kao patrijarh nego kao sveštenik ili neki episkop. Volim taj grad i ljude koji žive u njemu. Nemam ambiciju da budem patrijarh jer je to užasno teško", naveo je u Pressingu BiH.
    "Ne godi mi da me zovu Kluni, želeo sam da ličim na Maradonu"
    Voditelj i urednik emisije se na početku našalio, kazavši da su se mnoge žene obradovale kad su čule da je vladika gost Pressinga, na što je on odgovorio:
    "Žene imaju najbolji osećaj da ih neko poštuje i u tom smislu one neporecivo osjećaju ko ih poštuje. Zato su majke i zato su stvorene za najuzvišeniju službu na zemlji. Ne godi mi kad me zovu Kluni, uvek sam želeo da ličim fizički na Ronaldinja ili Maradonu, ko nije fizički obdaren, ali ima unutrašnju harizmu i može da iznenadi nečim što je neočekivano. Ovo spolja je očekivano, nije nikakva naša zasluga", naveo je.
    Negde vladika, negde samo fubaler
    Vladika je ispričao kako je igrajući fudbal s mladim ljudima uticao na njih i to ne govorivši im ništa, da se okrenu veri.
    "Nikad mi nije bio cilj, ali sam uvideo da momci s kojima igram sport, ne namećući im verska načela niti veru, oni su u tom druženju postajali bliski sa crkvom i to je bio značajan iskorak. Neke od njih sam video kasnije u crkvi i kazao im: Ja tebi nikad nisam govorio da ideš u crkvi, pa mi odgovore: Šta ću kad sam s tobom, vidim ideš ti, idem i ja. Bilo je slučajeva da ja u fudbalu presuđujem igrom u korist svog tima, pa mi onda kažu: Ako si vladika, nisi Bog. Ja im kažem: Ne, ja sam ovde samo fudbaler. Ono što naročito volim i čime se želim videti jeste književnost i moram iskoristiti priliku da kažem da će izaći moja knjiga, priče o ljudima u ratu koji su činili dobre stvari. Jedan od tih ljudi je sugrađanin doktor Mustafa Pintol, a knjiga izlazi u sledeći petak. Zove se 'Preko praga'", ispričao je vladika.
  20. Амин
    Blaža Željko reacted to JESSY in Шта значи бити остварен...?   
    често коментаришемо да је неко ( или није ) остварен...
    шта то све може да значи...?
    да ли себе сматрате оствареном особом...?
     
  21. Амин
    Blaža Željko reacted to Zoran Đurović in SAŠA KNEŽEVIĆ: RĐAVA EKONOMIJA   
    Ja na Saletu ne nalazim nikakvog greha kad se ne kreacioniše!  Jako lepo i inspirativno tumačenje! 
  22. Амин
    Blaža Željko reacted to Zoran Đurović in SAŠA KNEŽEVIĆ: RĐAVA EKONOMIJA   
    SAŠA KNEŽEVIĆ: RĐAVA EKONOMIJA
     
    Tada jedan od Dvanaestorice, po imenu Juda Iskariotski, otide prvosveštenicima, i reče: Šta ćete mi dati i ja ću vam ga izdati? A oni mu položiše trideset srebrnika (lat. triginta argenteos, grč. τριάκοντα αργύρια) I od tada tražaše zgodno vrijeme da ga izda (Mt. 26:14-16).
    Tada vidjevši Juda, izdajnik njegov, da ga osudiše, raskaja se, i vrati trideset srebrniкa prvosveštenicima i starješinama govoreći: Sagriješih što izdadoh krv nevinu. A oni rekoše: Šta mi marimo za to? Ti ćeš vidjeti. I bacivši srebrnike u hramu, iziđe, i otide te se objesi (Mt. 27:3-5).
     

    Jedan dinar u ono vreme bila je nadnica majstora, tj. plata za ceo dan rada. Rimski vojnici su zarađivali nešto manje. Osnovna godišnja plata jednog legionara 33AD bila je oko 225 dinara. Novčić od srebra zvani dinar ili latinski denarius, na grčkom drahma (δραχμή), imao je težinu 4,36 g. Ali najverovatnije srebrnik koji se pominje u (Mt. 26:15) nije bio rimski srebrni novac čija osnovna jedinica je do Nerona bila teška 3,85 g, ni jevrejski šekel, koji je imao oko 11,4 grama – on nije bio u upotrebi kao zvanična valuta u Rimskom Carstvu – već tirska tetradrahma ili tirski šekel. Rimljani su dozvolili njegov opticaj. To je novac kojim se plaćao porez Hramu i kojim je najverovatnije prvosveštenik Kajafa obmanuo Judu. Novac, kovan u gradu Tiru, sa svojih 14 i nešto grama u odnosu srebra bio je čistiji (94% i više) od rimskog srebrnika (80% srebra). 
    Dakle, Juda je izdao Hrista za jednu radničku platu, ili najverovatnije za četri ako je primio tirske šekele. Današnja vrednost[1] te količine srebra (30 x 3,85 g) je 61,2 EUR (1 g = 0,53 EUR)! U tirskim šekelima okolo 181,2 EUR. (Primetite da je nardov miris (mira), kojim je jedna žena – niko ne zna ko je ona? – u Vitaniji, u kući Simona gubavog pomazala Hrista, bio skupocen. Kaštao je trista i više dinara (Mk. 14:3-9) ili deset puta više!
    Budući da ta suma novca nije ništa posebno, teško je moguće pretpostaviti da su isključivo finansijski razlozi bili od presudnog značaja za Judin postupak. Ovde je potrebno obratiti pažnju i na to, ko je platio ovu operaciju. To je bio Sinedrion ili zvanična crkvena administracija u teokratskom Izraelu. Reč je dakle o najvišoj vlasti, o »staroj Crkvi« ili »Sinagozi« što je u stvari jedno i isto, jer obe grčke reči ekklesía i synagogê imaju praktički isto značenje.
    Juda je u stvari morao za jedan ne tako veliki iznos Sinedrionu da otkrije jedan banalni obaveštajni podatak[2]: Kad će se Hristos pojaviti u vrtu Getsimani, u osami, bez naroda, jer u prisutstvu mase koja je pratila ovog neobičnog Rabina moglo je Njegovo hapšenje da se zakomplikuje. To se moralo uraditi noću, tiho i brzo.

    Z. Đurović: Judino izdajstvo
    Ko je bio Juda i zašto se je odlučio na jedan takav čin, budući da ta suma novca od trideset kovanica i nije bila bogzna šta?
    Po Jevanđelju ljudi su u ono doba imali mesijanska očekivanja. Predosećali su da se nešto važno dešava: Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugoga da čekamo? (Lk. 7:19) U uslovima rimljanskog ropstva, često i neizdrživog, tema „spasenja“ nije mogla biti aktualnija. Zato ako Mesija dođe, On mora da bude spretan i jak vojskovođa, koji mora da oslobodi okupirane teritorije, i vladar visoke klase, koji će Jevrejima da osigura vladavinu nad drugim narodima i donese blagostanje na ovoj zemlji. Ovde oslobođenje nema neke konotacije u smislu oslobađanja od grehova, oslobađanja iz ropstva smrti i đavola ili nekog večnog, zagrobnog života – kako danas gledamo i razumemo, više ili manje, reč „spasenje“! Stvar je jako ovozemaljska, ekonomska i (geo)politička, upakirana u neku religioznost. Na jednog takvog mesiju Jevreji i danas čekaju (Šta Rusi očekuju od prorokovanog ruskog cara?).
    Međutim, Rimljana je bilo sve više, a oslobođenje (spasenje) izgledalo je nikad dalje. Što je Ravuni politički promašaj, što isprevrće trgovcima tezge u Hramu. Ovi menjači novca[3] i kreditori – kao i danas – imali su neku finansijsku moć i mogli su da utiču na zvaničnu politiku koju su određivali popovi (nekada su se zvali fariseji i oni i Hristos nisu bili u najboljim odnosima). Zato nikako nije slučaj da je odluka da se Ješua ukloni nastupila posle isterivanja „moćnika“ iz Hrama. Dakle ovaj Nazarećanin ne može biti Mesija, već pre neki prevarant i uzurpator, novotarac koji nije poslušan „Crkvi“.

    Z. Đurović: Izgon trgovaca
    Tako doturiti informaciju, o Jevanđelju se to naziva izdajom, zvaničnom teokratskom establišmentu za omanju sumu novca gde će se (sa svojom grupicom sledbenika) nalaziti ovaj neobični Rabin – koji bukvalno ni iz čega može da nahrani nekoliko hiljada ljudi –  i nije bilo neko posebno poduzeće. Za bilo koju drugu informaciju ove vrste kroz istoriju moglo se uzeti kuda bolje novca. Mnogi mi izdajemo i prodajemo, svesno i nesvesno, Hrista za mnoge manje stvari. To je i razlog, da možemo da kažemo da je Juda iz Karijota u stvari lik koga možemo razumeti. Jer u čemu sam ja bolji od njega?
    Bez nekog dodatnog patosa koji mu se kasnije kroz srednji vek pripisuje, jer se morala ova priča oko izdajstva dramatološki naduvati, jer inače nema senzacije ni spektakla – a to ljudi vole – , tipa Juda je gori od đavola, pre će biti da je on bio neki „sitni kriminalac“, kojih danas među klirom ovim i onim ima ne tako mali broj. Ovi poslednji „naslednici apostola“, koji potkradaju Crkvu, verovatno su gori i po tome, jer Juda je bio „poslušan zvaničnoj Sinagogi“ kao što i nije mogao da zna da li će Spasitelj stvarno vaskrsnuti, dok ovi znaju da je Pomazanik vaskrsao i nisu poslušni Crkvi.
    Računica Sinedriona bila je verovatno dvojaka – 1) u odnosu politike: Bolјe da jedan čovjek umre za narod, a ne da sav narod propadne, ako se desi buna i dođu Rimljani, tj. Kajafina logika (Jov. 11:49-50) i 2) u odnosu finansija, tj. do trgovaca ili imućnih ljudi onog doba, od kojih su mnogi bili i članovi klira, – jer nedopustivo je tolerisati da ti se neko petlja u „biznis“. Dirati u nečije finansije gore je nego objaviti rat! Dakle, imamo barem dva motiva krivičnog dela koji proizlazi iz sprege politike i kapitala. 
    Međutim, Juda shvativši koja je stvarna namera ovog hapšenja i da je stvar izmakla kontroli oseti se prevarenim[4] – ovo pokazuje najbolje njegov revolt prema Sinedrionu i bacanje u Hramu krvlju uprljanog srebra. Usled ubistva Hrista prolivena je nevina krv. Juda oseti grižu savesti i kako prenosi Jevanđelje „pokaja se“ (gr. μεταμελούμαι).
    Da li se on obesio što nije izdržao – a ko bi mogao da „izdrži“ krivicu za ubistvo Boga? – što se danas (NZ) smatra kao greh, ili se obesio da životom plati za život, što je u duhu Starog Zaveta u kojem je živeo, ne možemo znati, ali najverovatnije bila su prisutna oba motiva.
    Da li je onda ovaj mladi čovek zaista bio tako loš ili đavoiman, ako se kajao? Jer đavo se nikad ne kaje. I kako je moguće da se neko kaje ako nema ljubavi? Ili pitajmo se obrnuto: Kako nekome, ako mu je srce hladno kao tartar, može biti žao što je njegov neprijatelj doživeo krah? Zato su pokajanje – a ono je stradanje – i ljubav uvek neraskidivo povezani ...[5]
    Mišljenja o tome koliko je bilo bitno za Sinedrion da se problematični Ješua smakne su različita. Na svakom crkvenom saboru ima više tačaka dnevnog reda za razmatranje. Verovatno bi i pitanje o smaknuću Hrista, ako ne zbog svoje specifičnosti (hvatanje noću), bila samo jedna od više tačaka uobičajenog dnevnog reda. Sigurno je specifičnost vanrednog zasedanja bila i u tome, jer Sinod nije baš svaki dan donosio odluku o pogubljenju na kao bajagi javnom suđenju. I ništa više. Jedna fudbalska utakmica treće lige danas može da privuče na stadion više zainteresovanih posmatrača i gledaoca. Da ne pominjemo kako je lako jednu ovakvu rulju uz pomoć ubačenih provokatora „zapaliti“ (Raspni Ga, Raspni ...).
    I ne samo što nam to postaje nekako jasno što je „količina srebrenika“, da se ovaj problem oko Isusa reši, bila gotovo beznačajna, već i što je Hristos bio razapet sa još dvojicom sebi po značaju „ravnim“ banditima kojima je „pao grah“ na taj dan da se nad njima izvrši smrtna kazna (Čak je Juda morao da Ga identifikuje poljupcem, da ne bi vojnici uhapsili nekog drugog! Toliko o Njegovoj popularnosti. Barabu su pak sigurno ranije imali priliku da upoznaju).
    Ili je Hristos bio likvidiran usput sa još dvojicom lopova, ili su lopovi bili kažnjeni usput sa Pravednikom, nebitno je. Kako za jedne tako i druge svima njima pripisana je ista kazna i isti tretman ... Najnepravednija procedura od postojanja sveta obavlja se onako sporedno, užurbano, jer dolazi šabat, onako ovlaš, onako usput i kobajagi „po propisima“.
    Kao što je neprimetno, ponizno i tiho došao u vreme i prostor, rodivši se u jednoj beznačajnoj pećini, Hristos i napušta, sa Golgote, ovaj hrono-top. Napušta ga sa nekog sporednog koloseka, bez neke pompe i počasti, u društvu sa dvojicom izopštenika iz društva – tiho, bez najave i slobodno! (Primetićete da tako deluje i blagodat Božija).
    Jovan vrlo šturo opisuje taj događaj: Znajući Isus da se već sve svršilo, da se sasvim ispuni Pismo, reče: Žedan sam! Stajaše pak sud pun octa; a oni napuniše sunđer octa, i nataknuvši na trsku, prinesoše ustima njegovim. A kad Isus okusi ocat reče: Svrši se! I preklonivši glavu, predade duh ... (Jov. 19:28-30).
    Luka opisuje da su poslenje Spasiteljeve reči bile: Oče, u ruke Tvoje predajem svoj duh, (23:44), a Marko (15:34) i Matej (27:46): Eloí, Eloí, lemá sabahtáni? (Bože, Bože zašto si me ostavio). Kod sve trojice spominje se cepanje hramovne zavese – simvolika je okončanje Starog Zaveta – i da je od šestog do devetog časa, to je od 15h do 18h, u Palestini nastupio neobičan mrak, budući da u dane pashalnog punog meseca ne može da dođe do pomračenja sunca (Kod rođenja Mesije priroda učestvuje sa neobičnom Zvezdom koju su pratili mudraci!).
    Matej pominje i potres i otvaranje grobova i vaskrsenje pravednika koji su došli u Grad i pokazali se mnogima. U Antici bilo je uobičajeno pričati o neobičnim prirodnim događajima koji su pratili smrt velikih muževa (npr. Vergilij, Georgica 1.457sl., o smrti Cezara) i viđenja mrtvih bili su znana književna tema (srav. Dio Kasij, Rimska istorija 51.17.5), radi čega brojni egzegeti smatraju da ove reči imaju prvenstveno simvoličko značenje. Već crkveni Oci su ove reči tumačili kao priliku za Hristov silazak u Ad. Crkvene knjige govore da je Hristos „oplenio (opljačkao) carstvo Ada“, i da je svakog ko je hteo da krene za njim izbavio i uveo u Nebeski Jerusalim. Svakako je ruku pomirenja pružio i svom nevaspitanom i maloumnom apostolu Judi, koji je, ironično, mogao da bude prvi od Dvanaestorice apostola ušavši u Raj.

    Z. Đurović: Silazak u Had
    Kod sve ove priče koja se izdešavala u nekoliko poslednjih zemaljskih dana Isusa Hrista teško je da je bilo šta normalno ili onako kako se čini: Judin biznis koji nije neki biznis, jer je on rđav ekonomista, popovi koji razapinju Boga u ime Boga, a ta briga im je sporedna, neshvatljiva poniznost Mesije koji dolazi i odilazi u naše vreme i prostor gotovo potpuno neprimetno, a najpre spasava (u pravom smislu reči!) one najgore – razbojnika koji ga je vređao (i pokajao se) i Judu koji se pokajao (i mogao je ako je hteo da izađe sa Njim iz Ada) ...

    Sumnja li, dakle, još ko, da prvi neće biti poslednji i poslednji prvi? (Lk. 13:29)
      [1] Mart, 2017 g. Pretpostavljamo da su novčići od čistog srebra.
    [2] Verovatno su ciljevi Sinedriona bili i da se preko novca kompromitira i razbije ova grupica ljudi.
    [3] Najverovatnije su menjali običnu rimsku valutu za tirske šekele i obratno. Neku su pak drugog mišljenja, jer su i tirski šakeli kao i rimski novci bili »nekanonski«, budući da su i na glavi i pismu ovih novčića bili iskovani likovi, strogo zabranjeni za izobražavanje po Zakonu (2. Mojs. 20:3-4).
     
     
    [4] Juda je nosio kesicu i bio je blagajnik. Već ranije je pomalo kraduckao (bješe lopov, i imaše kesu, i uzimaše što se mećaše u nju ... Jov. 12:6). Međutim, prevariti ili pokrasti lopova je mnogo teže nego običnog čoveka, jer on zna kako lopovi razmišljaju. Očito su moralni standardi, naročito kada je reč o pojmovima kao što su iskrenosti i poštenje, u Starom Zavetu bili daleko niži.
    [5] Ukoliko je veća ljubav, utoliko je veće stradanje duše (Sv. Siluan Atonski).
  23. Амин
    Blaža Željko reacted to florenntina in Ко ће бити председник Србије? (ГЛАСАЊЕ)   
    Zasto mislis da Jankovic nema sanse? Naravno da ima i da nije g. Jeremica Trojanskog sigurno bi pobedio. Ovako ce biti tesno ali daleko od toga da "nema sanse".
  24. Амин
    Blaža Željko reacted to JESSY in "Zdravo, bagro bošnjačka, srpska i hrvatska! Zbog vas je moje dete probalo da se ubije": Pismo novinarke potresa region   

     
    Toga, umalo kobnog, 9. marta, Ika je vodila poslovnu konferenciju kada je stigla poruka Sašinog nastavnika Reufa iz Osnovne škole "Kovačići" na Grbavici, da se odmah javi. Rekao je: "Saša je sada dobro, ali nije bila. Dođite u školu što pre, pozvao sam i policiju."
     
    Ispostavilo se da su je zlostavljala dvojica dečaka iz njenog razreda, što je eskaliralo pred kraj nastave, a nastavili istom merom i dok su je pratili na putu kući.
     - Rekli su mi da je stala nasred puta i čekala da je auto udari. Neka deca iz razreda ohrabrivala su je rečima: 'Hajde, ubij se, hajde', vozači su trubili, izmicali se, ali na sreću, naišla su druga deca i, kad su videla da se ona nimalo ne šali, odvukli je sa puta - ispričala je Ika za Večernji list.
     
    - Na sreću, Saša nije uspela u svojoj nameri, ali bila je odlučna da umre. To je ono što me je najviše uplašilo. Kada sam kod kuće razgovarala s njom, bila je bleda, potpuno drugo dete, nekada vesela i nasmejana, puna života. Pitala sam je li htela samo da privuče pažnju, da li se naljutila na prijatelje, a ona me zaustavila i rekla: 'Mama, ja sam želela da se ubijem. Skočila sam na put da se ubijem." Bila je to kap koja je prelila čašu njenog strpljenja...
     
    Naime, Saša je zbog vršnjačkog nasilja u nekoliko godina bila prisiljena da promeni četiri škole. U ovoj poslednjoj, na Grbavici, zlostavljanje se poslednjih meseci bivalo sve intenzivnije: na nastavi, tokom odmora, posle škole, ali i u anonimnosti društvenih mreža. Njena majka otkrila je i grupu na Vajberu koju su maloletni zlostavljači nazvali "Bela ciganka", pa u grupu uključili i Sašu koja je svakodnevno čitala uvrede na svoj račun, ali i račun njene mlađe sestre Tanje, baveći se temama poput njenih grudi ili menstruacije. Skriveni iza lažnih profila na društvenim mrežama ili pak rugajući se Ikinim ćerkama u lice, nazivali su ih "crnčugama" i "cigankama". Pridev "bela", pak, "zaradile" su jer ih zlostavljači smatraju Srpkinjama premda su Holanđanke kubanskog porekla.
     
    Ika Ferer Gotić u BiH je poznato televizijsko lice. Nakon godina provedenih na N1 televiziji, nedavno se zaposlila na državnoj BHRT gde radi kao voditeljka i koproducent centralne informativne emisije. Ova 32-godišnjakinja rođena je u Travniku, ali odrasla je u Holandiji. U rodnu Bosnu se vratila pre šest godina, a spirala nasilja počela je da se vrti od prvog dana.
     
    - Uvek je bilo 'deca su se potukla', ali samo moje dete dolazi kući krvavo i s ogrebotinama po telu. Još od prvog razreda traje taj period koji je Saša prošla u neverovatnim psihičkim i fizičkim bolovima, pa još od šeste godine posećuje psihologa. Deca su je prisilila da razmišlja o tome koje je boje kože i zašto je drugačija. Smršala je sedam kilograma jer su joj u jednom trenutku rekli da je debela. U posljednja dva meseca prestala je odlazi na sportske aktivnosti, prestala je da se druži, inače pričalica koja je vodila glavnu reč, postala je ćutljiva devojčica. To je šest godina trajalo, nakupilo joj se svega, a za to vreme niko nas nije saslušao, ministarstvo nije odgovorilo ni na jedno pismo koje smo slali, kampanje smo radili protiv vršnjačkog nasilja, ja sam govorila o tome u medijima, nema šta nisam radila jer nisam mogla da verujem da me niko ne čuje - kaže Ika Ferer Gotić, dodajući da su joj obe ćerke diskriminisane. "Zbog svega, sada plaćam ženu koja je uz mlađu Tanju neprekidno, svaki put kad izađe iz kuće, jer ne želim da prolazi kroz ono što je morala sestra."
     
    Govoreći o svom Fejsbuk statusu Ika kaže da stoji iza njega i da ne misli da je preterala.
    - Kada živite u državi kao što je Bosna i Hercegovina, kada živite na Balkanu ovakvom kakav jeste, ljudi se dele po tome koje su nacionalnosti, vere, boje kože. Delimo se u svemu osim po tome jesmo li ljudi ili smo neljudi. Kada sam rekla 'bagro bošnjačka, srpska, hrvatska' mislila sam na ljude koji nas dele po tim osnovama, mislila sam na ljude koji mrze one drugačije, upravo ti ljudi rade zlo mojoj deci. Nikako da otkriju koje sam nacionalnosti jer se smatram građankom BiH pa me vređaju rečima poput 'četnjikušo, naći ćemo te', 'balijko jedna ti ćeš nama govoriti', 'ako si se parila s crncem to je tvoj problem', 'kada te sretnem, iskasapit ću te'. Svi su se zakačili za tu nacionalnu priču i promašili poentu jer mi ovde govorimo o detetu koje je željelo da počini samoubistvo", kaže poznata voditeljka. "Taj sam status napisala četiri dana nakon izbegnute tragedije jer jedino što sam čula u svojoj okolini bilo je: 'Saša? Je li ona Srpkinja?' I zato sam tako reagovala, i mene su doveli do ivice. Svi oni koji mrze mene i moje crno dete i sada mi prete krijući se na društvenim mrežama iza lažnih imena neka slobodno dođu".
     
    (Dnevni avaz/Večernji list)
    http://zena.blic.rs/Lifestyle/51217/Zdravo-bagro-bosnjacka-srpska-i-hrvatska-Zbog-vas-je-moje-dete-probalo-da-se-ubije-Pismo-novinarke-potresa-region
  25. Амин
    Blaža Željko reacted to Zoran Đurović in Реля Рашович: Трнов венац преображења   
    Реля Рашович: Трнов венац преображења
     
     
     
    Овде ћу говорити о нечему о чему већина Хришћана не воли да говори и забија главу као ној у песак. Ако говорим истину онда ме заиста не занима ако некога због његове слабости саблазним. Христос јесте увек Онај који јесте и Таворском светлошћу којом се сам преобразио не престаје да обасјава оне који га траже и димензије јединства са Богом превазилазе сенку овога што називамо својим земаљским животом, барем по сведочењу Св. Отаца и јаких молитвеника (Где само јединство по себи не гарантује спасење човека већ му драстично повећава ризик пропасти, мислим да би црква ту била поштенија када би, као и свака војска која држи до одговорности, набрајала не само своје најбоље и успеле хероје, већ и све случајеве оних војника који су погинули у покушају пробоја фронта и изгубили себе постајући сушта супротност онога за шта су се борили, и под којим се све то условима дешавало, мислим да би доста људи које занима аскетика били врло изненађени да сазнају да је тај број можда и много већи него што се мисли).
    Свако кога је Бог једном загрлио зажалио је хиљаду пута у свом животу. Заиста се питам има ли јаднијег створења од пале творевине која види своје лице забијено у блато а при томе је упућена на луче тако ваздушастог творца који је свугде присутан а толико језиво тих. Са једне стране духовности левог пута које као фалсификат обећавају човеку боголикост кроз себе самог а доносе само продубљење пада и унутрашње смрти, а са друге стране Христос који је пљујући своју крв рекао задњим речима на крсту Оче, Оче зашто си ме оставио, спаситељ који је човека позвао да у свему на њега личи и да узме идући ка њему, свој крст.
    Постављам себи питање зашто теолози говоре како је Христос испаштао на крсту да ми не би смо морали, када се то односи потенцијално на вечне муке а човек је овде све једно осуђен на страдања шта год да изабере. Пре пар дана сам чуо како ће један духовник код кога сам отишао у посету манастира да изгуби ногу, мораће да му је секу због шећера, човек је иначе изузетно јак молитвеник, са друге стране Владика са којим сам разговарао, годинама полако умире од тумора на мозгу и узима морфијум да не би урлао од болова, а човек је исихаст. Онда се сетим мог првог духовника који сваког дана трпи агоније због шрафова у кичменим пршљеновима и не пристаје да узима паин киллере, јер би му наркотици обрисали осећај благодати на коју је навикао, исто врло јак молитвеник... Христос је својим страдањем, не само потенцијално спасио човека, већ је створио плејаду бедних, болесних и ојађених људи којима је на један врло упечатљив и директан начин дао разлог да буду скрушени духом и да се сећају смрти и да им поглед буде уперен искључиво у небо, јер су они блажени и наследиће царство. 
     

    Трагикомично ми је посматрање хришћана који са толиком слаткастом еуфоричном утопијом говоре о православном путу као да се налазе на неком лепом плишаном јастуку уместо реалности хода по минским пољима. Присутно је такво одушевљење свим Светитељима као да они нису никакву цену платили нити брутално страдали јер ето све је лепо када је човек са Господом... То ме некако подсећа на покушај приче о есхатону логорашима који се налазе у СС кампу а онда им рећи да то тек иде коју деценију после, наравно ако се издржи, што из есхатолошке перспективе вечности и није заправо ништа... Био је додуше Виктор Франкл, који је своја страдања заиста поднео у том хришћанском стоичком духу, његове мисли треба читати. Гледајући све те духовнике које сам поменуо, а има их колико хоћете (мало ко заправо жели да стане и размисли мало о томе), стварно се питам када би им Христос ставио пред очи све кроз шта ће пролазити овде поред те слатке првобитне благодати при уласку у веру и молитве која би озарила душу, да ли би и колико њих изабрали такав пут за себе? Можда је трагедија колико и благослов то што молитвеник увек остаје наркоман таворске светлости (која са собом јако често носи велику цену страдања и пљувања крви).
×