Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Tumaralo.

Члан
  • Број садржаја

    3106
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

4 Followers

О Tumaralo.

  • Ранг
    Не мисли да оде

Profile Information

  • Пол :
    Небитно

Скорашњи посетиоци профила

8166 profile views
  1. Четници, комунисти, усташе

    Partizani dižu "ustanak" na teritoriji obogaljene Srbije ("Nedićeve Srbije") kada je probisvet Žikica Španac ubio dva žandara. To se zbilo 7. jula 1941. Posle nekoliko krvavih avantura koje su usledile narednih meseci, često sa ravnogorcima (Kraljevo, Kragujevac, Šabac), partizani bivaju proterani prvo u na teritoriju Crne Gore, gde prave "pasja groblja", i odatle u Hercegovinu, pa dublje u Bosnu. Modus operandi oslobodilaca: ravnogorci i partizani, često zajedno, "oslobode" varoš, narede krčmarima da toče pića i da obrću pečenje, muzika, veselje. Sutradan kad krene nemačka kaznena ekspedicija, "oslobodioci" se pokupe, zapale u šumu i odatle slušaju streljanja nedužnih "oslobođenih" žitelja varoši. Razlika je u tome što su se ravnogorci delimično opametili (otreznili) negde pred kraj 41 i prestali da izazivaju besmislenu pogbiju sopstvenog naroda. Dakle, pošto ih je srpski narod izbacio odbivši da ih hrani (SDS i SDK nikad ne bi sami uspeli iako su pokušavali), partizani su se obreli na teritoriji Bosne u 42oj. Teritorija Bosne 42ge pripada NDH. Partizani tamo bleje, imaju sednice AVNOJ-a, ne napadaju zvaničnike fašističke NDH niti njih progoni ista. Čitavu 42gi i 43cu, provode tamo bez problema, i tek u 44oj kada je kraj neminovan, napadaju. Četnici nisu bili fizički u mogućnosti. A ako misliš na ravnogorce (koji su se protivili da ih oslovljavaju sa "četnici") oni nisu imali takva naređenja od odbegle masonske vlade u Londonu, odn. od Čerčila. Pitam se zašto... Nego, nije bilo pitanje to, već zašto nisu partizani? Jeste isto koliko je danas Knin Srbija. Samo još manje. Jasenovac je za vreme Drugog svetskog rata bio na teritoriji NDH verovao ili ne. "Oslobađali" su onda kada je sve već počelo da se ruši 44te. Do tada su zasedali i blejali. A i tada su upali na teritoriju "Nedićeve Srbije" i to im je bio fokus "oslobođenja" a ne NDH.
  2. Четници, комунисти, усташе

    @Ivan Marković Deluješ vrlo upućeno, pa bih te pitao štogod. Kako to da su partizani mogli mirno da borave i da uredno zasedaju na teritoriji NDH? Nit su oni nekog uznemiravali nit je njih neko uznemiravao... znamo da su sa srpskih teritorija bili proterani u vrlo kratkom roku. Da li postoji opravdan razlog zašto partizani nisu oslobodili Jasenovac do pred sam kraj rata? Oslobodili su udaljene, zapadne delove Hrvatske a za sve to vreme Jasenovac je ostao da radi punom parom.
  3. Усамљеност...

    Hej hej welcome back @Jace Jerimoth !!
  4. Tako je. Trebalo bi ukinuti Ministarstvo kulture i prekinuti sa finansiranjem "kulturnih radnika" iz budžeta. I to sve zarad kulture. Kao što reče naš čuveni režiser Joca Jovanović: "Ministarstva kulture su groblja". Koja je najjača tj najuticajnija, najprisutnija kultura svuda u svetu? Američka. SAD nema ministra (sekretara) za kulturu. Verovatno je jedina zemlja bez takvog nekog birokrate.
  5. Bitno je ko broji glasove. A ni to ne presuđuje. Milošević nije izgubio od Koštunice 5. oktobra, radikali su imali većinu 2008. , Tadić je ustupio vlast naprednjacima itd.
  6. Miloš Bogdanović: ŠTA BI SE DESILO KADA BI SE PROMENILA VLAST? Kao što se naš narod ponadao da će odlaskom Miloševića sa vlasti 5. oktobra 2000. godine društvo krenuti stazom dobrih reformi, tako je i pre jednog veka naš narod poverovao da će samo ubistvo kralja Aleksandra Obrenovića 29. maja 1903. godine da znači istorijsku prekretnicu u bolju budućnost. Književnik i satiričar Radoje Domanović, koji je i sam trpeo kao žrtva diktature obrenovićevskog režima, nije imao iluzija da bi promene u političkom rukovodstvu zemlje mogle ostvariti željene ideale: - Šta ćeš sada da pišeš? ― pitali su me mnogi posle 29. maja nekako pakosno ― nema više za tebe materijala! O publiko srpska, dobričino moja, kako si grdno prosta i naivna. Prošao je 29. maj, ali smo ostali mi. Mi isti onakvi kakvi smo i pre bili. Da je se 29. maj desio nešto u doba koje iznose priče iz “Hiljadu i jedne noći”, onda bi otprilike ovako trebalo da izgleda: Srbija se raširila do tri mora, po kojima plove naši veliki brodovi. ... A ljudi? To tek da vidite! Iz ludnice izašli svi zdravi i čitavi, budale se propametile, a već oni što su bili pametni, postali geniji. Na sve strane, na svakom koraku, kud se čovek mrdne i okrene, natrapa na kakvu veličinu prvog reda. ... Preobrazili se ljudi pa ne možeš da ih poznaš. Pred crkvom gomila ljudi, a već crkva puna. Svi kleče, plaču i lupaju čelom o zemlju. - Šta je ovo, pobogu? - To su pokajnici! Grešnici, oni koji su grešili pre 29. maja. Divni ljudi, stidljivi, krotki, pa ne smeju da pogledaju čoveka u oči. Teše ih, kao ljudi, ali ne pomaže. - Ostavite nas, savest nas grize!! ― reknu tek, pa rukama u grudi. Kazamati prazni. Sve se prepoštenilo. Ministri mudri, seljaci dobri, vredni, činovnici spremni i savesni, žandarmi učtivi, pa se na svakog ljubazno nasmeše i krotko oslove: “dozvolite”, “molim najpokornije”. Popovi prosto kao svetitelji; kada ih čovek pogleda, mislio bi da su svetitelji i apostoli Hristovi sišli na zemlju. Žito i usevi uspevaju divno, prema odluci narodnog parlamenta. I škola i crkva i kancelarija i kasarne sve uređeno, sve dobro. Nigde da čovek može išta primetiti. Čisto da se boji čovek da ne izumre ovako divna generacija. Kada bi srećom tako bilo onda bi “Stradija” otišla u penziju, a ja bih pisao kako se pastir i pastirke ljube, kako žubore potočići i priželjkuju slavuji, al‘ ovako ima se šta.” (Radoje Domanović, “Stradija”, broj 1, 1903) Istorija kao da nikako ne uspeva da nas nauči da političke promene nikada nisu bile u stanju da ostvare mir i blagostanje među ljudima. Zašto? Kao što je Domanović primetio, diktator je otišao, ali smo mi ostali isti. Promenila se vlast, ali ne i sam narod. Narod je ostao isti, sa svim onim slabostima mentaliteta koje su dotle bile uzrok njegove krize i zaostalosti i koje će biti uzrok krize i u budućnosti. Potrebno je da se promenimo mi kao narod. Ako ja sam učim školu nezainteresovan za gradivo, samo da se provučem, prepisujem na času i na ispitu, pa takav pokvaren karakter prenesem i na posao koji isto tako radim samo da otaljam, površno i neodgovorno; uz prevaru, zabušavanje na poslu i pljačku, ako sam ja sam neradnik i neodgovoran, ne postoji nijedna vlast na svetu, niti i jedna druga sila u svemiru koja može umesto mene samog da odluči da ja postanem čovek. Još pre 140 godina Svetozar Marković piše kako kao prepreku funkcionisanju socijalizma vidi naš karakter, jer je po njemu "većina radnika u selu i varoši tako je sebična kao što samo može biti životinja koja se zove čovek. Seljaku je većinom ideal da stekne veliku baštinu i da postane gazda, a radniku po varošima većinom je cilj da postane kapitalista ili bar mali buržuj. Još je apsurdnije smatrati izmetke društva kao što su razbojnici, lopovi i uopšte vagabundi kao neki materijal za socijaliste, kao što to čini Bakunjin u svojoj revolucionarnoj revnosti. To su čirevi na društvenom telu od kojih nikad ne može biti zdravo meso. ... Stvar socijalizma propada, jer nema socijalista.” (Svetozar Marković, Odabrani listovi, 64-67) Svaki sistem propada kada nema ljudi u najuzvišenijem smislu reči čovek. Kada je narod iskvaren i neprosvećen svaki pravni sistem se pretvara u karikaturu od prava, a svaka demokratija u pozorište od demokratije. “Neispravan je princip da se okovi prava i slobode skidaju bez oslobođenja savesti i da bi ijedna revolucija mogla biti bez reformacije.” (Hegel, Vorlesungen über die Philosophie der Geschichte, s. 558; hrv. prev. str. 404.) “Ako misliš da je društveno uređenje loše, pa hoćeš da ga popravljaš, znaj da za to ima samo jedan način: da svi ljudi postanu bolji; u tvojoj vlasti je samo jedno: da sam postaneš bolji.” (L. N. Tolstoj) Šta bi se desilo kada bi se promenila vlast? Ništa!
  7. Ti zaista u tome vidiš samo "slobodno tržište" i ništa više? Ozbiljno misliš da se čitav smisao toga što si video iscrpljuje u razini ekonomskog? Hajde da pretpostavimo da si ozbiljan. Slobodno tržište nam objašnjava kako je moguće da jedna kompanija koja je specijalizovana za internet pretragu, podesi svoje algoritme (ili šta god) da na određene unose vraćaju očigledno neogovarajuće rezulatate. "Slobodna je na slobodnom tržištu, može joj se, ako ti se ne sviđa- napravi svoj internet pretraživač pa će svi ići kod tebe". Dobro, međutim, ključno pitanje je zašto, odnosno kakav motiv stoji iza te inovacije? Bez brige, nismo zašli u oblast politike, kulture ili propagande. I dalje smo u okvirima ekonomije tj. posmatramo poslovanje jedne uspešne privatne kompanije na slobodnom tržištu u kapitalističkom društvu. Šta se postiže ovim izmenama koje dovode do vraćanja netačnih informacija? Profit? Ili kompaniju zanima nešto drugo osim profita? Društvena odgovornost možda? E pošto ja nisam ni liberaš ni ekonomista, da li bi mogao ti ili neko od upućenih da nam objasni, da kaže svoje mišljenje, kakva ekonomska strategija stoji iza te poslovne odluke?
  8. Hej drugari, ja mislim da se meni nešto pokvario Google pretraživač. Kada ukucam neke pojmove u google images, izlaze mi jako čudni rezultati. Rekao bih sasvim neodgovarajući unetim pojmovima. Pokušajte i vi pa javite ovde da li je kod vas isto ili je samo do mene pa da pokušam da popravim. Ukucajte: -European people art -White couple -American inventors -White man and white woman -Happy white american man -Happy white american child -Happy white american woman -White woman with children
×