Добро дошли на Живе Речи Утехе

Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,

молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате. 

 en-play-badge.png

itunes-logo.jpg

62af87b658a0499c818723abb72a2556.png

Bokisha

Члан
  • Content count

    630
  • Joined

  • Last visited

4 Followers

О Bokisha

  • Ранг
    Наш човек

Profile Information

  • Пол :
    Мушко

Recent Profile Visitors

6523 profile views
  1. Обнављање вере Кад је Свети Сава, пре 800 година, у Дому Спасовом, у Жичи говорио своју познату Беседу о Правој вери, он је говорио не о „конзервирању“ него о обновљењу вере, обновљењу живота у Христу, о живом животу и путу који води у живот, а не о стерилном тапкању у месту, и фарисејском конзерваторском „не узми“, „не дотакни се“. Што се тиче Светог Причешћа и става Светог Саве о њему, читајмо Студентички типик, главу 5: ''О Св. Литургији'', али притом не говоримо да је то „само за монахе“, јер је он (Свети Сава) учио од Св. Василија и Св. Златоуста: да је разлика између монахa и лаика само у заветима девствености, а не у чешћем или ређем Причешћу, јер је само оно (свето Причешће), „за всјех и всја“ мерило учешћа свих верујућих у Једноме и Јединоме Телу Христовом. Вера, Црква, Света Литургија, Истина, Живот хришћански не „чувају се“ ничим другим осим само живим животом у Вечноживоме Христу, животворном благодаћу Духа Светога. Или речено псаламски: Окушајте и видите (дознајте), како је Благ Господ! Тело Христово примите, Источника Бесмртнога окусите - Светим и честим Причешћем! Епископ Атанасије (Јефтић) http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2017-01-11/26.html
  2. Не брините Свети Теофан Затворник Не брините се (Мт.6,32). Али, како онда да се живи ? Треба да се једе, пије, одева. Међутим, Спаситељ не говори: "Не радите ништа", него - "Не брините се. Не морите себе бригом која вас једе дан и ноћ и не даје вам мира ни на трен". Таква брига је греховна болест. Она показује да се човек ослања на себе, и да је заборавио на Бога, и да све у вези са собом хоће да уреди једино на основу свога труда, да све што му треба хоће да добије и да га затим очува својим способностима. Он се ухватио срцем својим за оно што има, и мисли да на њему може почивати као на чврстој основи. Љубав према имању га је везала и он само мисли о томе како да што више згрне у своје руке. Тај мамон је њему заменио Бога. Ти, међутим, ако је до труда - труди се, али немој да те мори зла брига. Очекуј сваки успех од Бога и у Његове руке се предај. Све што доживиш примај као дар из Господње руке и у чврстој нади очекуј продужење Његове милости. Ако Бог xoћe од свег богаташевог имања у једној минути може да не остане ништа. Све је пролазно као прах. Зар онда због тога мучити себе ? Не брините се! http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2017-01-10/26.html
  3. Naravno da je i meni drag ali mi je zato i žao sto vidim da je na stranputici.iz ljubavi je i ova briga.moj govor nije govor mržnje već izobličenje tog levog puta.a stranputice nisu bez posledica.mogao je da shvati i Božju ljubav i prisutnost i svojim uspesima a ne da sad vata ne znam šta po krivinima Sent from my GT-I9500 using Tapatalk
  4. нисам га ја писао.... http://www.manastirvavedenje.org/molitvoslov.html
  5. а беше ли православац,крштено чељаде или не?ил је крстић око врата био само амјлија?ако није никим ништа. ако беше какав је то преокрет?шта ћемо за спасење душе заблуделе?
  6. Крст носити сада и овде Нема православног Србина који не зна за речи светога младића, ђакона Авакума, изговорене пред само погубљење: „Крст носити нама је суђено“! Ми који смо у Христа крштени Крстом смо и даривани, како првих дана по васрксењу Христовом, тако и данас. Постоје ли, међутим, разлике између оних древних и ових, како их називамо, модерних времена? Живимо у једном свету у којем доминира дух непријатељства према крсту. У свету који за свој идеал има самољубље, који је без морала, у којем је најважније задовољити страсти, лагодно живети, не жртвом и љубављу, тј. са крстом, него са егоизмом. Овај свет не жели да чује ништа о суздржавању, о господарењу над страстима, о пожртвовању, о посту, о аскези. У суштини, одбија крст и зато се не сусреће са Христом. Остаје у трулежи и смрти, у досади и празнини. Забавља се али се не радује. Психологија, педагогика, политика, социологија, прâво, директно се нападају овим духом. Врло добро примећује о. Димитрије Дутко у књизи „О нашем надању“: „Очигледно је да понекад и поред наше вере у Христа покушавамо да пут у Царство Божије учинимо лагодним! Свет са својим добрима и техничким прогресом нас је отупео. И ако понекад говоримо о болу и страдању, деси се да одједном кажемо: „Хришћанство је радост.“ А ипак, радост не долази тако. Радост се не купује. Не купује се новцем. Радост хришћанина се купује трудом и страдањем. Да би се човек спасао наш Господ је висио на крсту. Добровољно. И био је распет и умро. А онда је дошло васкрсење и потом радост. „Онај ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и пође за мном,“ рекао је Христос. Неопходно је узети свој крст. А онај ко без крста иде за Христом, није Христа достојан. То нам је сâм Христос врло јасно рекао: „Није мене достојан.“ А то значи: „вера и љубав таквога човека према Христу нису изворне, не вреде ништа. Крст нас плаши и то је природно, јер нам одузима угодност. Бол је нешто страшно за нас, а у ствари, лагодност би требала да буде та која је за нас страшна. Ако мало пажљивије погледамо видећемо да сва савремена зла имају свој извор у лагодности. Труд, страдања, крст су нешто што је добро каже Христос. Само тако Његов јарам постаје лак.“ Овај свет који одбија крст Христов, мора се данас сусрести са немилосрдним ударцима који су последица његовог антикрсног става: сида, наркоманија, еколошка катастрофа. А решење није тамо где се мисли, односно у предузимању одређених заштитних средстава. Она су корисна, али недовољна. Коренито решење је једино - покајање. Јудеји су тражили „знак“ од Христа и Он им је одговорио да ће им дати знак пророка Јоне. Односно, Његова смрт, погреб и васкрсавање (Мат. 12, 39). И данас је то решење за наш безизлаз и долазећу катастрофу. Дакле, избор крстоносног начина живљења као јединог начина живљења. Један од западних отаца, блажени Августин, је рекао: „Познајем три крста. Један крст који спасава, и то је крст Христов. Тим крстом се спасава и човек. Други крст је крст разбојника распетог с десне стране. А познајем и трећи крст којим човек може изгубити вечност. То је крст разбојника распетог с леве стране. Типови ових људи (двојица разбојника), представљају целокупно човечанство. Крст разбојника с десне стране прихвата и преузима на себе крст Христов. Крст разбојника са леве стране представља онај део човечанства који не прима крст Христов и тако се губи. И уопште, крст не можемо избећи ни на који начин.“ Хришћани који живе у овом свету који одбацује крст, морају учинити велике напоре да се не би отиснули у свет материјалних вредности. Сваког тренутка су у дилеми избора између два начина живота: крстоносног у Христу или антикрсног, тј. крсне љубави и антикрсног егоизма. Љубављу се сараспињемо Христу, а егоизмом распињемо Христа, постајемо непријатељи крста Христовог. О старим и новим распињачима Христа говори и апостол Павле: „Јер многи за које вам много пута говорих, а сад и плачући говорим, владају се као непријатељи крста Христова; Њихов крај је погибао, њихов бог је трбух, и слава у срамоти њиховој, они мисле оно што је земаљско.“ (Фил. 3, 18-19). Ђаво покушава да уплаши хришћане како ће, ако изаберу крст бити назадни, неће напредовати, неће опстати (са крстом у руци не напредујеш), него ће постати жртве злоупотребе, па им онда предлаже да они злоупотребе друге (да не би други злоупотребили њих). Тако, будући маловерни, запостављају благодат, моћ и заштиту Божију свих који испуњавају Његове заповести. Јевреји су хтели Месију, али без крста. И данас људи хоће земаљски рај, али без крста. Зато и нас хришћане позивају да напустимо крстоносни начин живота. Ако Антихрист ратује против Христа, чини то јер је Христос распети Христос, а то значи и васкрсли. Антихрист као лажни месија и лажни пророк обећава људима земаљски рај, избављање и спасење без крста. Али како може постојати рај без љубави и љубав без самоодрицања. Устанак против егоизма је најрадикалнији устанак у свету. Интересантно је једно тумачење које тумачи символички број Антихриста 666. На грчком се овај број преводи са ''Христос стран Крсту''. Дакле, спаситељ без крста, што значи - Антихрист. Архимандрит Георгије (Капсанис) http://www.prijateljboziji.com/_Krst-nositi-sada-i-ovde/63511.html
  7. Сила исповести Старац Пајсије Светогорац Душевне болнице биле би празне кад би се хришћани исповедали православно, чисто и искрено, смерно и са послушношћу, духовнику који поседује расуђивање, па нека је мало и строг. Па после да се достојно причешћују. Онда никога не би мучила тескоба, проблеми са великим искушењима. Треба да знате да све потиче од егоизма, непослушности и рђавих помисли. Послушност је живот, непослушност је смрт.
  8. е мало безначајно дело код обичног простог човека па непјоманик чачне и гордост проради и кроз искушења падови....није лако на тој ветрометини искушења толке спортске славе опстати...да не судимо и понадајмо се мож бити и само маркетиншка јуродивост
  9. Акатист светој блаженој Ксенији Петроградској Кондак 1. Изабрана угоднице и Христа ради јуродива, света блажена мати Ксенија, која си изабрала подвиг трпљења и злопаћења, похвалну песму приносимо ти штујући свети спомен твој. Ти пак, заштити нас од видљивих и невидљивих непријатеља, да ти кличемо: Радуј се, блажена Ксенија, молитвенице за душе наше! Икос 1. Равноангеоски живот искала си, блажена мати, по смрти мужа свог одбацила си лепоту овога света и свег што је у њему, жеље очију, жеље тела и гордост свагдашњу, и јуродством ум Христов стекла си. Стога услиши од нас похвалу коју ти узносимо: Радуј се, ти која си животом својим једнака Андреју, Јуродивом Христа ради! Радуј се, ти која си се имена свог одрекла и себе мртвом назвала! Радуј се, јер си у јуродству име твога мужа Андреја примила! Радуј се, јер назвавши се именом мушким, слабости женске одрекла си се! Радуј се, јер си имање своје добрим и убогим људима раздала! Радуј се, јер си добровољно, Христа ради, сиромаштво прихватила! Радуј се, ти која си нас јуродством својим научила да се oд сујетне мудрости овога света отргнемо! Радуј се, блага утешитељице свих који ти се молитвено обраћају! Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше! Кондак 2. Гледајући твој необични живот, јер си презрела дом свој и свако земно богатство, родбина по телу безумном те сматраше, а људи из Петрова града, гледајући смирење твоје, патње и добровољно сиромаштво, појаху Богу: Алилуја! Икос 2. Разум од Бога дат у привидном безумљу сакрила си; у сујети великога града као пустињакиња живела си, своје молитве Богу непрестано узносећи. Ми, који се дивимо таквом животу твоме, кличемо ти похвално: Радуј се, ти која си тешки крст јуродства, од Бога теби дат, на леђима својим понела! Радуј се, ти која си привидним безумљем сјај благодати сакривала! Радуј се, ти која си дар прозорљивости крајњим смирењем и молитвеним подвигом стекла! Радуј се, јер си дар свој на корист и спасење страдајућих показала! Радуј се, јер си страдања људска прозорљиво, у даљини непрегледној гледала! Радуј се, јер си жени доброј рођење сина прорекла! Радуј се, јер си жени тој од Бога чедо испросила! Радуј се, јер си сваког научила да се Богу молитвено обраћа! Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше! Кондак 3. Силом одозго, од Бога ти дарованој, врелину и љуту студен храбро си подносила, распињући тело своје против страсти и похоте. Зато просветљена Духом Светим кличеш непрестано Богу: Алилуја! Икос 3. Имајући, блажена, небо за покров свој и земљу за постељу своју, Царства Божјег ради одрекла си се сваког угађања телу. Гледајући такав живот твој, са умилењем те призивамо: Радуј се, јер си земаљски дом свој људима уступила! Радуј се, јер си небеско уточиште искала и примила! Радуј се, јер си се, немајући земаљска блага, у свем духовном богатила! Радуј се, јер си нас животом својим трпљењу научила! Радуј се, јер си љубав Божју људима показала! Радуј се, украшена плодовима благочестивости! Радуј се, јер си трпљење и незлобивост свету показала! Радуј се, љубазна заштитнице наша пред Престолом Свевишњега! Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше! Кондак 4. Буру животну у граду Петровом усковитлану, кротошћу и незлобивошћу надјачала си, Блажена мати, и бестрашће према трулежном свету стекла си. Зато и појемо Богу: Алилуја! Икос 4. Чувши о теби како страдаш Христа ради, жалосне тешећи, немоћне крепећи, заблуделе на прави пут изводећи, народ страдални помоћи твојој прибеже славећи те: Радуј се, ти која си пут Христов свим срцем заволела! Радуј се, ти која си крст Христов радосно понела! Радуј се, ти која си сваку срамоту света, тела и ђавола претрпела! Радуј се, јер си даровима Божјим испуњена! Радуј се, јер си љубав ка ближњима показала! Радуј се, јер си страдалнима утеху пружила! Радуј се, јер си сузе уплаканих обрисала! Радуј се, јер си благодаћу Духа Светога чудесно огрејана! Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше! Кондак 5. Боговођеном звездом показала се светост твоја, Ксенија Блажена, која је обасјавала хоризонт Петровога града. Јер си људима који су у безумљу греха гинули јавила пут спасења и све их покајању призвала, да би клицали Богу: Алилуја! Икос 5. Видевши подвиге твоје у молитви, трпљењу студени и врелини, благочестиви људи хтедоше да умање патње твоје, одећу и храну доносећи ти. Ти си пак све то убогима раздавала, желећи да подвиг свој сачуваш. Ми пак, дивећи се добровољном сиротовању твоме, кличемо ти овако: Радуј се, јер си жегу и студен Христа ради добровољно подносила! Радуј се, јер си у молитви непрестано пребивала! Радуј се, јер си Петров град свеноћним бдењем од несрећа ограђивала! Радуј се, јер си гнев Божји много пута од њега одвратила! Радуј се, јер си се сваког дана у години ноћима у пољу молила! Радуј се, јер си сладост рајску у сиромаштву духа окусила! Радуј се, јер си у сладости тој све земаљско оставила! Радуј се, јер сва у Богу пребиваш! Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше! Кондак 6. Проповедају светост живота твога, Богоблажена, сви излечени тобом од многих болести, беда и жалости: богати и убоги, стари и млади. Зато и ми, славећи те, кличемо Богу: Алилуја! Икос 6. Засијала је слава подвига твојих, Блажена мати, када си ноћу градитељима цркве Смоленске камен тајно доносила, олакшавајући напор зидарима црквеним. Тобом вођени, и ми грешни кличемо ти овако: Радуј се, јер си нас научила да тајно добра чинимо! Радуј се, јер си подвигу благочестивости све призивала! Радуј се, помоћнице градитеља храмова Божјих! Радуј се, јер си светост црквену заволела! Радуј се, јер труд наш на путу спасења олакшаваш! Радуј се, брза помоћнице оних који к теби прибегавају! Радуј се, блага утешитељко свих жалосних! Радуј се, Петровог града небеска заступнице! Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше! Кондак 7. Желећи да избавиш од жалости уплаканог лекара који је жену сахранио, заповедила си некој девојци на Охту да побегне и тамо себи мужа нађе и утеши. И учињено је онако како си ти прорекла. Они пак у радости клицаху Богу: Алилуја! Икос 7. Ново чудо молитве своје показала си, Блажена мати, када си благочестивој жени рекла: „Узми копејку, угаситејку“. Тиме си јој прорекла пожар у дому њеном. И по молитви твојој пламен огња угаси се. А ми, вођени тобом, кличемо ти похвално: Радуј се, ублажитељко жалости људских! Радуј се, јер си смелост пред Богом за страдајуће показала! Радуј се, свећо неугасива која у молитвама Богу јарко гориш! Радуј се, заступнице у бедама и несрећама нашим! Радуј се, спаситељко од погибељи страстима обузетих! Радуј се, јер си благочестиву девојку од брака неверног одвратила! Радуј се, јер оклеветане од очајања избављаш! Радуј се, брза заштитнице на суду неправедних! Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше! Кондак 8. Путнице бездомна, прешла си пут живота твога у престоном граду отаџбине наше у великом трпљењу, невоље и грдње подносећи. Сада пак, у горњем Јерусалиму пребивајући, радосно појеш Богу: Алилуја! Икос 8. Сваком си била све, Блажена Ксенија: невољнима утеха, слабима покров и заштита, тужнима радост, убогима одећа, болеснима исцелење. Тога ради кличемо ти: Радуј се, ти која у горњим становима пребиваш! Радуј се, ти која се за нас грешне тамо молиш! Радуј се, ти која благи лик служења Богу објављујеш! Радуј се, покровитељице понижених и прогањаних! Радуј се, ти која молитвама својим Православље заступаш! Радуј се, заштитнице увређених и оних који ти се моле! Радуј се, укрепитељко увређених! Радуј се, ти која невернике и подругљивце посрамљујеш! Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше! Кондак 9. Свакојаке болести претрпела си, Блажена мати, сиромаштво, глад и жеђ, и грдње људи безбожних који мишљаху да си безумна. Ти се Господу молиш упорно Му кличући: Алилуја! Икос 9. Речити говорници не могаху разумети да си ти безумљем својим безумље целога света разобличила и немоћи својом јаке и мудре посрамила. Не видеше у теби силу и премудрост Божју. Ми пак, који помоћ твоју примамо, појемо ти овако: Радуј се, носитељко духа Божјега! Радуј се, јер се са Апостолом Павлом немоћи својом хвалиш! Радуј се, јер привидним безумљем твојим свет разобличаваш! Радуј се, јер лепоту овога света спасења ради одбацујеш! Радуј се, јер небеска блага свим срцем љубиш! Радуј се, јер нас на пут спасења призиваш! Радуј се, јер страшне грехе пијанства разоткриваш! Радуј се, јер си бесплатни и милостиви лекар свима била! Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше! Кондак 10. Желећи да спасеш душу, тело си своје са страстима и похотама распела и неповратно себе одбацивши, крст си свој на леђа положила и Христа свим срцем следила, појући Му: Алилуја! Икос 10. Бедем си чврсти и уточиште неуништиво онима који ти се моле, мати Ксенија. Тога ради заштити и нас од непријатеља видљивих и невидљивих молитва ма својим, да бисмо ти клицали: Радуј се, ти која нас на подвиг духовни покрећеш! Радуј се, ти која нас од вражјих замки избављаш! Радуј се, тамјане кађени, Богу принесени! Радуј се, ти која мир Божји у срца људска доносиш! Радуј се, ти која дух злобе у срцима озлојеђених умртвљујеш! Радуј се, ти која деци кроткој благослов дарујеш! Радуј се, јер их тајном молитвом од болести исцељујеш! Радуј се, јер свету озлојађеном Мудрост Божју показујеш! Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше! Кондак 11. Похвалну песму приносе ти, Блажена Ксенија, они који су твојим молитвама спасени од невоља, жалости и свих напасти, и заједно с тобом радосно кличу Богу: Алилуја! Икос 11. Живот твој, Света мати, показао се као озарујућа светлост која у мраку живота овога људе обасјава. Ти си пале у провалију греха избавила и ка светлости Христовој усмерила пут њихов. Зато ти и кличемо: Радуј се, јер православне Божјом светлошћу просвећујеш! Радуј се, Христова угоднице, јер си у свету небески живела! Радуј се, јер си у мукама многим велику благодат стекла! Радуј се, јер у тами греха благодаћу Божјом сијаш! Радуј се, јер очајнима руку помоћи на путу спасења пружаш! Радуј се јер слабе у вери укрепљујеш! Радуј се, јер дух злобе посрамљујеш! Радуј се, ти која си животом својим ангеле задивила! Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше! Кондак 12. Благодат обилну изливаш, Блажена Ксенија, на оне који штују спомен твој и прибегавају покрову твоме. Тога ради и нама који се теби молимо источи од Бога реку исцељења, да Му кличемо: Алилуја! Икос 12. Појући о многим чудесима твојим, Блажена мати, славимо те и свеусрдно молимо: не остављај нас грешне у жалости, но умоли Господа сила да не отпаднемо од вере наше православне, него да се у њој с тобом утврђујемо и да ти кличемо. Радуј се, јер си нас састрадању са страдајућима научила! Радуј се, јер си немоћи наше свеусрдно примила! Радуј се, јер си нас распињању тела са страстима и похотама научила! Радуј се, покровитељко и посреднице оних који штују спомен твој! Радуј се, јер си пут пун невоља прошла! Радуј се, јер си спасење вечно тиме улепшала! Радуј се, јер тешиш оне који се гробу твоме клањају! Радуј се, јер се за спасење Отачаства нашег заузимаш непрестано! Радуј се, Блажена Ксенија, молитвенице за душе наше! Кондак 13. О, света блажена мати Ксенија, у животу твоме крст тешки понела си. Прими од нас грешних мољења која теби приносимо. Заштити нас молитвама твојим од замке духова таме и свих оних који нам зло мисле. Умоли Сведарежљивог Бога да нам пода силу и крепост како би свако од нас узео крст свој и пошао за Христом појући Му с тобом: Алилуја! (овај кондак се чита трипут, а онда икос 1. и кондак 1.) МОЛИТВА СВЕТОЈ БЛАЖЕНОЈ МАТЕРИ КСЕНИЈИ ПЕТРОГРАДСКОЈ О, света свеблажена мати Ксенија! Ти си под заклоном Свевишњега живела, праћена и укрепљивана Богомајком. Глад и жеђ, студен и врелину, увреде и гоњења претрпела си, дар прозорљивости и чудотворства од Бога добила и под заштитом Свемогућег спокој си нашла. Сада те Света Црква као миомирисни цвет прославља. Стојећи на месту твога погребења, пред ликом твојим светим, као живој, која си са нама, молимо ти се: прими молитве наше и принеси их Престолу Милосрдног Оца Небеског, и имајући смелост пред Њим, испроси вечно спасење оних који теби притичу, дарежљив благослов за добра дела и намере наше и избављење од свих невоља и жалости. Заступи нас светим твојим молитвама пред престолом Свемилостивог Спаситеља нашег, недостојне и грешне. Помози, Света Блажена мати Ксенија, да се дечица светлошћу Светога крштења озаре и печатом Духа Светога запечате, да се дечаци и девојчице у вери, честитости, богобојажљивости васпитавају и да успеха у учењу имају; да се болесни и слаби исцеле; породичну љубав и слогу пошљи; монахе удостоји да се добрим подвигом подвизавају и од увреда их огради; пастире у крепости Духа Светога учврсти; народ и земљу нашу у миру и спокојству сачувај и сажали се на оне који су на самртном часу лишени причешћа Светим Тајнама Христовим. Ти си нам нада и уздање, брзо услишење и избављење, теби благодарност узносимо и с тобом славимо Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и кроза све векове. Амин. МОЛИТВА ДРУГА СВЕТОЈ КСЕНИЈИ ПЕТРОГРАДСКОЈ Блажена мати Ксенија, прими похвалну песму ову од нас недостојних, подобних не теби, него мужу твом Андреју у свему: разврату, пијанчењу, среброљубљу, немарности према вечном спасењу и неосетљивости на Божје упозорење и доброту. И као што мужа после смрти ниси осудила и презрела, него знајући какав је подвиг потребан да би се за такву душу молила, подвиг јуродства си узела, и обукавши одело његово, себе си мртвом назвала, а њега живим, да би га бар тако Божје милости удостојила, тако и нас, несебична, погледај, и чуј речи наше: недостојне неба и земље и целе потчињене греху, којима не приличи да на Престо Божји помисле, незаштићене од Ангела који од нас одступише, ти нас, саосећајна Ксенија, са дна очајања подижеш и чиниш, узданице наша, да учинимо оно што још можемо; јер, чувши од оних који ти копејку даваху да им се она као благодат враћала, уредисмо овај мали спомен на тебе од сувишка нашег, желећи да га и са другима поделимо. Смилуј се, дакле, на нас ниште у сваком погледу, свемилостива, молитвама твојим дај нам олакшање терета сагрешења наших и смелости да најпре иштемо отрежњење своје. Даруј нам, подвижнице, и помисао на смрт, суд и осуду, и страх Божји укорени у нама. Из вртлога страсти, уживања и свеколике светске опседнутости подигни нас. Чудотворко, учини да и ми, непотребни, слева кренемо надесно и да заједно са нашом православном браћом доживимо делић озарености оних који су на Божанску Тајну Вечеру позвани. Чувши за велику милост твоју, ми ти се, нескромни, молимо и за све наше пријатеље и све душе које се у овом свету изгубише и предадоше себе забораву сенима светских саблазни: демонској музици, дрогама, моди и непотребним наукама, и лажним учитељима и идеологијама, и политици и свакојаким идолима. Не налазећи им кривицу, све их као заблуделе потражи и измоли од Доброг Пастира нашег да тобом вођени и заузимањем Све благословене Владичице наше Богородице, осете радост преумљења и новога живота. И све нас, свесмирена, научи твом подвигу самозаборава и незнања. Јер истините су речи Господа нашега да благослов од Оца примају и наследници Царства постају само они који себе заборавише и који не знају кад шта добро и похвално учинише. Знамо да нећеш постидети наду коју у тебе полажемо, него још и умножи твоје заступништво, да и многи други скупа с тобом, у све дане живота свога, славе Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и кроза све векове. Амин.
  10. помолимо се за горе поменуте и спаситељки залуталих св Ксенији петроградској Чувши за велику милост твоју, ми ти се, нескромни, молимо и за све наше пријатеље и све душе које се у овом свету изгубише и предадоше себе забораву сенима светских саблазни: демонској музици, дрогама, моди и непотребним наукама, и лажним учитељима и идеологијама, и политици и свакојаким идолима. Не налазећи им кривицу, све их као заблуделе потражи и измоли од Доброг Пастира нашег да тобом вођени и заузимањем Све благословене Владичице наше Богородице, осете радост преумљења и новога живота. И све нас, свесмирена, научи твом подвигу самозаборава и незнања. Јер истините су речи Господа нашега да благослов од Оца примају и наследници Царства постају само они који себе заборавише и који не знају кад шта добро и похвално учинише. Знамо да нећеш постидети наду коју у тебе полажемо, него још и умножи твоје заступништво, да и многи други скупа с тобом, у све дане живота свога, славе Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и кроза све векове. Амин.
  11. за(Нолета)исве саватане јогом и источњачкким заблудама док не буде касно АКАТИСТ ПРЕСВЕТОЈ ВЛАДИЧИЦИ НАШОЈ ДЈЕВИ БОГОРОДИЦИ У ЧАСТ И УСПОМЕНУ НА ЊЕНУ ИКОНУ „ИЗБАВЉЕЊЕ ОНИХ КОЈИ ГИНУ“ Кондак 1 Теби, изабраној од Бога Заступнице грешних, која си благоизволела да измолиш заблуделе овце, ми, недостојни, саборну песму сада приносимо: Умоли, Богомајко, Сина Твога, да неправде наше милосрђем покрије и да раздвојене заједно сабере, свезом јаком мира и љубави сјединивши, да буде једно стадо и један пастир, и да Те сви који су благодаћу спасени призивају: Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину. Икос 1 Творац анђела у предвечном савету Свете Тројице благоизволео је да пошаље Сина Свога ради спасења света смрћу јединородног, а након испуњења времена послат беше Архангел да благовести Теби, благодатној, о преславном зачећу Твоме. А Ти му рече: «Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи Твојој», Слово Очево тело постаде и усели се у Тебе. После тога, обрадована, похитала си Јелисавети, и од ње Духом Светим названа Мајком Господњом, Свевишњем си песму принела, и нас научи да Ти појемо као Богородици и Приснодјеви: Радуј се, Дјево од вечности Богоизабрана. Радуј се, Ти која си Мати Божија постала. Радуј се, Ти која си Oслободиоца света родила. Радуј се, почетку нашег спасења. Радуј се, благодати живоносни источниче. Радуј се, пламену молитве неугасиви. Радуј се, Храме Бога живога који нас освећујеш. Радуј се, Ти која си нам чудесну икону утехе ради пројавила. Радуј се, благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину. Кондак 2 Гледајући икону «Избављење оних који гину» видимо како Младенац, превечни Бог, открива Теби, Мати, вољу Оца Небеског, који не жели смрти грешника. А ти, радујући се таквој благости, молиш Сина Твог да нам пошаље снагу благодат, да зло у себи победимо и да чинимо добро, ми који Му појемо: Алилуја. Икос 2 Људском разуму несхватљиво је како Дјева уђе у Светињу над Светињама, припремајући Себе за палату Небеског Цара, јер је храм Божји истинско Твоје станиште, Богородице, Твоје небо на земљи, у ком са Сином пребиваш и присаједињујеш спасоносним тајнама оне који се са вером моле. Рашири Твој Покров над нама и децом нашом и у једномислију нас све сачувај, да Те једнодушно славимо: Радуј се, Трпезо Цркве Христове. Радуј се, Јагњета Божјег Мати. Радуј се, Ти која свезом љубави супружнике сједињујеш. Радуј се, Ти која радујеш родитеље рађањем деце. Радуј се, Ти која из бање крштења у своје добре руке примаш. Радуј се, јер брзо избављаш од беде сиротовања. Радуј се, јер жалости матера ублажаваш. Радуј се, Свеопевана, која миран живот устројаваш. Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину. Кондак 3 Силу и славу Божанства премудро сакри оваплоћено Слово Очево: Син Божји Син Човечји постаде, сиђе на земљу, као пастир добри који Своју душу за овце полаже; заблуделе у шуми греха тражећи, називајући сваког по имену и спирајући прљавштину у извору покајања. Насладивши се с пријатног пашњака, као овце словесне благодарно Га призивамо: Алилуја. Икос 3 За спасење грешних бринући, Божјег милосрђа светиљку упаливши, сваки дан тражиш приљежно, Владичице, као она жена из Јеванђеља, изгубљену драхму, то јест, душу која је Образ Божји изгубила и страстима се помрачила. Нашавши је радујеш се и у огањ покајања погружаваш је, да се обнови животом, да би Ти певала овако: Радуј се, доброг Пастира Мати. Радуј се, вапају грешника ка Небу. Радуј се, Ти која будиш уснулу савест. Радуј се, Ти која учиш покајању са сузама. Радуј се, пред Богом наша Помоћнице. Радуј се, ублажење праведног Божјег гнева. Радуј се, благодатно исправљање покајника. Радуј се, Ти која дајеш снагу за испуњавање заповести. Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину. Кондак 4 Буру страсти блудног сина укротивши, у Свој загрљај примио си га, Господе. И жени грешници, која је сузама ноге Твоје омивала, рекао си: «Опраштају ти се греси твоји». Јер није Отац послао Сина свог да суди свету, већ да му да спасење, стога велика радост бива на небесима када се грешници кају и са Анђелима поју: Алилуја. Икос 4 Не слушају глас Доброг Пастира грешници који су у дубину зала пали и презрели страх Божји и сладошћу се греха преластили. Ко ће спасти ове који иду путем погибли ако не Ти, Мати милосрђа? Јер узносиш Сину Твоме плачни глас матера ових несрећника, снагом сапатничке љубави олакшаваш њихову борбу, да би, задобивши благодатну помоћ и наду у спасење, благодарили Ти овако: Радуј се, Ти која руку милосрђа пружаш онима који гину. Радуј се, Ти која мириш завађене. Радуј се, Ти која пале благо избављаш. Радуј се, тајних порока излечење. Радуј се, јер клевету и лукавство разобличаваш. Радуј се, јер пламен сластољубља гасиш. Радуј се, очајника последња надо. Радуј се, повратку добром животу. Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину. Кондак 5 Божанственом светлошћу љубави обасјавши озлојеђене душе, Христос Бог, многим страдалницима добро учини: слепе просвети, губаве очисти, хроме и раслабљене исцели, гладне хлебом нахрани. А они, пошто вером исцељење примише, све болесне наговарати стадоше да се предају милосрђу и свемогућој сили Лекара Небеског, појући Му: Алилуја. Икос 5 Видимо како се излива лековити извор благодатне утехе онима који се моле пред Твојом иконом, Владичице: болесни снагом вере устају, клонули охрабрење добијају, жалост се у радост претвара. Тако и патње многих окрећеш на корист ради лечења душевних рана, ослободивши се којих благодарно Ти кличемо: Радуј се, Мати Лекара Небеског. Радуј се, Ти која Својим молитвама исцељујеш. Радуј се, Ти која нас удостојаваш Причешћа Светим Тајнама. Радуј се, добра посето тешко болесних. Радуј се, у болести свесилна помоћи. Радуј се, раслабљених удова укрепљење. Радуј се, слепих прогледање, хромих ходање. Радуј се, заштито и утехо умом сиромашних. Радуј се, благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину. Кондак 6 Припремајући се да испијеш чашу страдања за грехе рода нашег, на коју ти је указао Бог Отац, Христе, Боже наш, у Гетсиманском врту трократно си се молио: «Ако је могуће да ме мимоиђе ова чаша: али опет не како ја хоћу него како ти». А када нас позове Господ на подвиг или нас задесе тешке муке, ову молитву да узносимо у устима нашим, да се храбримо и појемо у све дане: Алилуја. Икос 6 Погледавши милостиво грешну Марију која Ти је завапила, Богородице: «Сада ми буди на спасење, Наставнице», Ти је упути у Јорданску пустињу. Тамо си је укрепила у подвигу покајања, а пошто је живот равноанђеоски задобила, у одаје Сина Свога увела си је. И нас тако, Благодатна, научи да ходимо путем покајања, да Ти заједно са угодницима Божјим појемо: Радуј се, вере и благочашћа наставнице. Радуј се, у подвизима верна помоћнице. Радуј се, уздржања богоугодног оправдање. Радуј се, Ти која молитве усрднијима чиниш. Радуј се, расадниче страха Божјег. Радуј се, чуварко чедности упорна. Радуј се, изворе љубави и милосрђа. Радуј се, Ти која смирењем у горњи свет одводиш. Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних којих гину. Кондак 7 Као знамење вољног унижења Свог, Господе, Крст Свој на рамена узео си и пошао ка месту званом Голгота. А ти, о Богомајко, похитала си за Сином Својим, срца од бола раздираног, без иједне речи противљења, учећи и нас да Му појемо: Алилуја. Икос 7 Нова свећа љубави упали се у тмини овога света, кад Јагње Божје понесе наше грехе на дрвету. Гле, Мати Божја, крај Крста Сина Свог усваја као сина род људски и, терет грехова делећи, прима на Себе и казну света, о Свенепорочна Дјево, која си крсну жалост у послушању вољи Оца растворила! Укрепи срца наша у дане несрећа, да овако опевамо у песмама величанство Твоје: Радуј се, Овчице, која си Јагње на заклање довела. Радуј се, јер си Крсни пут Сина Свог сузама оросила. Радуј се, јер си муке Његове срцем поделила. Радуј се, јер си Крст као оруђе избављења грешних узела. Радуј се, Ти која си од Благовести и до гроба Сину послужила. Радуј се, слушкињо Господња, тиме си вољу Оца извршила. Радуј се, радости жалосног срца. Радуј се, небеска наградо оних који уским путем ходе. Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину. Кондак 8 Таласи чудних сумњи потапају нас у мору живота, и у страху ти вапимо: «Господе, спаси нас, јер гинемо». И чујемо глас Слова Свеприсутног, који не само Петру, већ и свима каже: «Зашто си посумњао». Постидимо се, малодушни, укрепљени силом благодати, ум свој с вером усмеримо ка Богу Крепком, Живом, кличући: Алилуја. Икос 8 Сваку душу из таме заблуда желећи да избавиш, Богомати, девици Катарини у виђењу показала си Младенца Христа и крштењу си је привела. А Христос Господ мудру девојку обручи као Своју невесту и као исповедницу вере прослави, мученичким је венцем украси и Царства Небеског удостоји. А ми, дивећи се премудрости Божјој, наставницу заблуделих овако похвалимо: Радуј се, Мати Истинске Светлости. Радуј се, душе помрачене просветљење. Радуј се, расејање бура смутњи. Радуј се, мира и тишине зацарење. Радуј се, вере истините учвршћење. Радуј се, Ти која таласе сумње о камен вере разбијаш. Радуј се, Ти која тиху светлост православља чуваш. Радуј се, Ти која стадо Христово у једно сабираш. Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину. Кондак 9 Свако биће људско, Љубављу Божанственом загрејано, узноси се ка Богу у Тројици слављеноме, узроку живота и бесмртности. А душа наша, спознавши да је љубав блаженство општења, вапије Му: «Доброчинитељу мој, дај ми да сав будем у Теби, а Ти у мени», да сви једно будемо и да сложно запојемо: Алилуја. Икос 9 Сав свет у злу лежи, од распиривања злобе крваве борбе рађају се. Мати Мира, која људе с Богом мириш, зацари мир и тишину у Васељени! Избави Отаџбину нашу од непријатељских напада, благословивши наш мирни труд на душевну корист, да би сви овако хвалили вечно Заступање Твоје: Радуј се, Благословена, јер непријатељства рушиш. Радуј се, благодати море неисцрно. Радуј се, јер зла срца смекшаваш. Радуј се, јер мржњу силом љубави ништиш. Радуј се, помоћи победоносна против непријатеља. Радуј се, заштито неуморна града Москве. Радуј се, мира Отаџбине наше заштито крепка. Радуј се, јер мир целе васељене утврђујеш. Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину. Кондак 10 Ти који спасаваш свет изливањем пречисте Твоје крви, Христе Цару, прорекао си: «И када ја будем подигнут са земље, све ћу привући Себи». Тада си и показао животворну силу Твојих страдања: разбојнику се Рај отвори, капетан Те као Сина Божјег исповеда, а ми, ранама Твојим се од древне клетве ослободивши, из дубине душе кличемо: Алилуја. Икос 10 Тврђава си неразрушива, Блага Мајко, која штити од напада невидљивих непријатеља, који траже кога ће да прогутају или разбију о камен несрећа и беда. Око недремано, непријатеља примицање видиш и од свих недаћа спасаваш оне који се у Тебе уздају, да би сви спознали предивно Твоје промишљање, овако кличући: Радуј се, Владарко, јер духа злобе одгониш. Радуј се, избављење од изненадне смрти. Радуј се, Ти која спасаваш од пожара. Радуј се, Ти која огреваш оне који се мрзну. Радуј се, Ти која чудесно спасаваш оне који се утапају. Радуј се, Ти која налазиш оне који су без трага нестали. Радуј се, јер смртоносне болести заустављаш. Радуј се, Милостива, јер избављаш од злих напасти. Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину. Кондак 11 Надгробно појање и плач Богородице, обавијање Плаштаницом од Јосифа и Никодима да примиш благоизволео си, животодавче Христе, када си прешао врата смрти, као Богочовек, уснувши телом. Син Човечји душу Своју положи за грешне, показујући тиме Своју љубав према роду људском, а ад засија силом Божанства, да сва преисподња задрхти зачувши анђеоску песму: Алилуја. Икос 11 Светлости невечерње Мати, Ти која си једина палих исправљање! Просвети, очисти лукави живот наш, да до смртног часа не стигнемо носећи само бреме грехова. Јер Ти милостиво примаш последњи уздах покајника и силом благодати од бесних мучитеља душе верне ослобађаш. Путеводитељка у обитељи вечне буди нам, тамо где сви праведници почивају, а сада ти неућутно говоримо: Радуј се, јер си родила Победитеља смрти. Радуј се, снаго подвижника која не оскудева. Радуј се, јер сећање на смрт дарујеш. Радуј се, јер од тешких грехова неочекивано разрешаваш. Радуј се, јер престарелима жељени покој душа дарујеш. Радуј се, сретење оних који умиру у Господу. Радуј се, надо у вечно спасење. Радуј се, јер се за непокајане све до страшног суда заузимаш. Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину. Кондак 12 Открио си свету извор благодати непресушни, Христе Спасе, Васкрсењем Твојим: смрт се умртви, ад похара, небо и рај се вернима отворише. Сине Божји! Учини нас вером синовима светлости, да, молитвама Богородице, у дворац Славе Твоје уђемо с песмом: Алилуја. Икос 12 Опевајући добра дела Твоја, Богородице, роду хришћанском, славимо Твоје милосрђе према грешнима, величамо промишљање о заблуделима, опевамо у песмама Твоје за свет топло заузимање. Ризницо дарова Духа Светога! Изливај обилно благодат и милост свима очајнима и жалоснима, који Ти благодарним срцем приносе похвалне песме: Радуј се, Ти која тајну искупљења објављујеш. Радуј се, Мати Сина Божјег, који је главу змије уништио. Радуј се, Благодатна, јер Ти величанство силни дарова. Радуј се, јер се величанство ово поштовањем Иконе Твоје објављује. Радуј се, јер топле сузе за свет лијеш. Радуј се, јер нас ни у Успењу Твојем не остављаш. Радуј се, Цркве Христове покрове и радовање. Радуј се, блага вратарко, која рајске двери вернима отвараш. Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину. Кондак 13 О, Богоизабрана Дјево, избављење оних који гину! И наставнице заблуделих! Пролиј топле сузе за нас, просвети душе које пребивају у мраку очајања и на пут заповести изведи, да не будемо погинуле овце, већ све Сину Твоме и Богу нашем приведи, који спасава Тобом наше душе, да му радосно кличемо: Алилуја. (Овај кондак се чита трипут, а онда икос 1: Творац анђела... и кондак 1. Теби, изабраној од Бога Заступнице грешних...) Молитва 1 О, Богоизабрана Заступнице грешних, избављење оних који гину и Наставнице заблуделих! Ти не презиреш јадну словесну овцу која се удаљила својом вољом с пашњака Сина Твог и лута у шуми грехова, већ идући тражиш заблуделу. Ко ће истражити путеве Твог милосрђа? Према свима милостива буди: погинуле извуци из понора погибли, заблуделе сачувај и поучи, удаљене обрати и привуци, оне који Ти се обраћају и приближавају прими и спаси. А све оне који се кају, Сину Твоме, Добром Пастиру и Богу нашем приведи, да молитвама Твојим не буде ниједне овце без трага нестале, већ да буде једно стадо и један Пастир који ће напасати душе наше и отворити им заузимањем Твојим двери вечних обитељи. Амин. Молитва 2 О, Пресвета Владичице Богородице, избављење оних који гину! Погледај милостивим Својим оком на оне који се моле пред часном иконом Твојом. Подигни нас из дубине грехова: просвети ум наш помрачен страстима, излечи ране душа и тела наших. Ти знаш непрестане муке и све немоћи наше: подај нам руку помоћи, олакшај патње. Буди нам милосрђа и мира извор, утеха у невољама и чврсто прибежиште грешника који се кају. Даруј нам исправљање огреховљеног живота нашег: заблуделе на исправни пут усмери, оне који падају и гину силом благодати спаси. Избави од изненадне смрти, са Сином Твојим и судијом праведним нас помири и вечне муке ослободи. Удостој нас милосрдним заузимањем Твојим да се уселимо у небеске обитељи, где је непрестани глас оних који радосно прослављају Пресвету Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин. О икони Избављење оних који гину. Од давних времена хришћани су, верујући у свесилну помоћ Пресвете Богородице, дали икони назив „Избављење оних који гину“, као последњем прибежишту и нади људи који гину. По предању, ова икона се прославила у 6. веку у малоазијском граду Адану, избавивши од вечне погибли монаха који је пао а онда се покајао, и који је, исправивши свој живот, достигао духовно савршенство, па га је Света Црква прославила као светог. На икони Пресвета Богородица придржава Богомладенца десном руком спојеном с левом. Спаситељ је мало подигао главу и ручицом се труди да загрли Богородицу око врата, а Она је благо наклонила главу ка Њему. Икона „Избављење оних који гину“ прославља се 18. фебруара (5. фебруара по старом календару). Прво појављивање ове иконе повезано је с једном веома старом причом, коју смештају у 6. век по Рођењу Христовом. У некаквом архијерејском дому био је некакав монах-економ – веома поштен и благочастив човек. Одједном га оптужише да хоће да украде и истераше. Монах се толико увредио да се побунио против Бога и Богородице и склопио савез са ђаволом, с којим је и потписао документ. И тек кад се нађе на ивици погибли, прибра се и схвати шта је учинио, па стаде размишљати шта да ради. Тада се затвори у храму, нареди да никога унутра не пуштају и поче да се очајнички моли пред иконом Богородице «Избављење оних који гину». Молитва је била тако ватрена, његова несрећа тако страшна, а покајање толико дубоко и искрено, да Царица Небеска услиши молбе Теофила (тако се монах звао) и, објавивши му опроштај грехова, врати му страшни папир с његовим потписом. Избављење оних који гину – моле јој се за децу, њихово здравље и срећу, за успешан живот, повратак у породично окриље заблуделих (оних који су отишли у секте, наркомане итд.).
  12. проверено у случају у окружењу: од лечења тешког укљештења нерава само вежбуцкањем ,преко кога долази деформација чула укуса и мириса и тиме мењање режима исхране на вегански јер остало не може да се поднесе,до уласка у медитацију преко које у инструктора јоге. Све напомене залуталој особи у раним фазама су биле бесмислене и циљ је био само решити се вишегодишњих мука запуштене болести.а у остал је кажу несвено утрчала ,нема ту представе....јес својевољно ...надам се да Бог то стање не узима као слободну вољу....нек се Господ смилује дотичној особи и свим оним који наседну нису демончићи за играње ту не треба ни банка да уђеш а за излазак нек им је само Божје милости
  13. опрелешћени се осећају апсолутно смирено чак шта више фантастично....а то бабе и жабе... медитирамо у Христу јел то неки нови квази религијски крик у пројави
  14. велики је Господ и познаје срца па сачува и оно што би неко са стране помислио да је ,,уби Боже``. тај сам рад(по другим глупостима) па Га славим по својој немоћи....слави Га и ти брате у сваком случају па и ако је привид да ти ништа не фали
  15. па није јасно о ком божанству се прича пре свега...што нема нашег домаћег православног духовника неко неке леваке којима се незна ни косу ни чији су. да простите моју неинформисаност ако Пепе није л`твор него неки православац. што се непозове у објашњењима на неке свете оце где се провлаче ове нити споменутог а које су део правог православног ,,ужета`` знања. једино ако није Бог дао Нолета Пепеу на спасење да човек спозна истину...на крају крајева велики је Господ наш и велика су дела његова