Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Јесењин

Члан
  • Број садржаја

    157
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О Јесењин

  • Ранг
    Интересује се

Profile Information

  • Пол :
    Небитно
  1. Хвала од срца за постављање, Јоана! algabacaju
  2. A sada nešto potpuno drugačije... :)

    Bez tebe U suzi damar blista, jecaj po obrazima duše bludi, zar je zalud ljubav čista, zar smo ponovo obični, mali ljudi? Ne letimo više na krilima duge, treptaj patnje vetrove kroti, njene su misli obale tuge, njene su misli svi moji životi... Zaigraj kao prvog dana: u sreći, u vinu, zatvori me u svoje srce od stakla, Zaigraj!, nek požari koraka sitnih rasteraju tminu, nek vera Pravoslavna pregazi sluge pakla! O, zaigraj!, otruj me telom, u zaborav decenije upleti, ja sam samo sluga poljupcu vrelom, ja umem drhtati, ja znam mreti! Večnost nas čeka, mesec žrtvu traži, kroz šapat silni zakletva se rađa, niče, moj slom demone draži, iz dubine pakla propast kliče... Zaigraj kao nekad: ruke mi na grudi stisni, opijenim prstima sledi senke noći, moji svetovi nisu jorgovani mirisni, moji svetovi bez tebe neće moći...
  3. A sada nešto potpuno drugačije... :)

    Фала! Имаш оддддличан избор песама... Leonard Coen јеееееееееееее..... фантазија!
  4. A sada nešto potpuno drugačije... :)

    Даље, даље.... Проза...! Круг Пролазио сам непознатом улицом Београда. Мрак је секао незаинтересованост погледа. Покаткад, сенке су промицале ужурбано и нестајале трагом месечеве малаксалости, која је лебдела на рубу подземља. Мук. Киша у бледим очима престонице. Крв је текла у потоцима ветра као грип... неко је поново био убијен, неко је поново пао пред снагом речи, пред уснама каменим... Проломио се урлик. Познајем га: то је онај исти урлик који ме дроби деценијама, урлик смртника, покајника што тражи путеве Господње, што у длановима нигдине мења одоре светлости за читав космос таме... У болесним плућима котио се кашаљ. Небом су разигране муње облаке палиле, пољима без душе плесом вукова загрљаје низиле... Одакле да почнем? Из ког рукава да извучем осмех? Око мене празнина, а у мени она... меша ракију и водку, меша тамно зелену и црну кроз ногавице заборава, кроз ноте вере Православне и плете мрежу вечности по мојим грешним прстима... У мени имплозија бесмртна од трња реку прави, па је спушта на сива, непрегледна јутра земље где снежни баритон Исусову молитву узвикује, рушећи замке демона! Склапам очи, дрхтај несвестице ме води у снени песак Сахаре, у ширине илузорне мистике апокалипсе пред којом клече растрзане војске емоција... Додирујем површину бескраја патње, пад гуши мисли о повратку, стапам се са олињалом околином, са последњим димом горке цигарете... Додирујем улицу зеницама, године не знају за страх, бол одузима разум и схватам, напокон... не могу побећи. http://www.youtube.com/watch?v=eUivTvrstEE&feature=related
  5. A sada nešto potpuno drugačije... :)

    Па... настављамо, идемо даље, зар не? Илузија Нисам ја рођен да летим, не зна моја крв тако да тече, ја живим само ње кад се сетим, кад левом страном бол засече. Затвори очи госпо снена, послушај Херувиме што на помен твој затрубе, освоји вечност, буди молитва њена и допусти прстима мојим да те љубе... Нисам ја саткан од латица цвећа, није мој додир као стих рујни, у мени не цвета полет, не зри срећа, у мени светове цепа ветар олујни! Вртлог мириса коже твоје паклом грми, по ивици илузије сусрет наш пламти, сви моји путеви су горки, уски, стрми, а свака те стопа воли, свака те стопа памти! Заурлај, завапи, подигни таласе моћне!, у твојој сузи клизи смрт без страха, без броја, нек почују безличне сенке ноћне, да ниси обична пролазница каква, да ниси било која! Заурлај, завапи!, Истином из учмалости небо прени, гласом заковитлај црнила сјај, пробуди љубав, пробуди веру у мени, нек ме заслепи очију твојих трептај... http://www.youtube.com/watch?feature=player_detailpage&v=G3wwxdbU7Fg
  6. A sada nešto potpuno drugačije... :)

    Ех... има ли живе душе? Какосте/штарадите/уживателиукиши? Велики поздрав за Jessy! Крик Бол кроз кошмар прсте провлачи, у искрама бескраја живот се гаси, илузија жеље маску ми свлачи, где је Ана да ми душу спаси? Похитај кроз сводове неба, завапи корацима од свиле, толико ми твоја рука треба, да ме поведе у пространства идиле... Хајде!, покажи стихове зеница немирних, растерај маглу што те цепа, подели са мном стазе ангела силних, покажи ми машту љубави слепа. Дрхтим у трептају молитве меке, као пас глас твој пратим, нисам ја за путеве далеке, ја бих само теби у срце да се вратим! О, послушај гладне дане!, послушај хук таласа и крик зрелости сиве, не дај мучној смрти да лане, не дај ништаству да закопа кости живе...
  7. A sada nešto potpuno drugačije... :)

    ******************************** Пролазио сам брзо, кошмар ме је сустизао, дрхтавица цепала мисли, главобоља пекла образе, жеља мирисала на кафу, а осмех заборављена гимнастика... Пролазио сам као кроз тунел, светла угашена, прошлост сирену нагазила, па урла преко грла, преко срца од кашмира све до прстију леве руке... Месец ноктима обрисе прави, светли бол што ме нагриза, светли бескрај нигдине трошне и трује крв покајника кроз кости ветра силног... И задрхте светови, попут пољубаца наших, и задрхти небо када име твоје у песми Херувима засија...
  8. A sada nešto potpuno drugačije... :)

    Предивно Џеси! И хвала, хвала на фантастичним стиховима!
  9. A sada nešto potpuno drugačije... :)

    Имала је усне као топот силни звезде падалице и образе проткане сновима ангелским... Дрхтајима јагодица успављивала је небеса, а пољупцима стапала вртоглавицу и алкохол у идилу тамне ноћи... Застани пред ветром који те сања непатворено и пробуди ону давно заспалу болест што љубав се зове...
  10. A sada nešto potpuno drugačije... :)

    Јутро Петак, датум непознат, још једно јутро јесени Господње, још једно јутро увијено у шал дивљих пољубаца што су жељом светове даривали уздасима силним... Будим се тешко, у олињалим зидовима младост нестаје као одјек гласа... Притиска ме свака нит прошлости. Сене промичу, вртоглавица плете низине болести неме. Молитвом те памтим, молитвом путеве опроштаја тражим кроз идилу покајања... Напољу ветар. Даљина прекривена љутитим лавежом паса и бескрајним одблесцима уличних фењера. Киша полако копни на периферији Београда. Осванула је и магла у прстима престонице. Дрвеће клечи. Не бележим више ништа. Сузе се не памте, памти се тама и памти се укус од којег пакао дрхти...
  11. A sada nešto potpuno drugačije... :)

    Хајд' да придодам још нешто... Пораз Ноћ. Лебдим по мислима. Хоће ли заспати у мени њена слика? Река трепти у полусну дрхтаја. Нисам онај стари, не познајем путеве невиности, моја рука неће снове кројити маштом песника, јер ја више нисам песник, већ траг година, траг несаница бледих што преда мном ништаство славе... Ноћ. Непрекидно ноћ... Живот не познаје јутро у очима старца. Зашто ме највише боли оно што немам? Вртоглавица кроз капке депресије. Мирише вино, ракију више не пијем... Мирише новембар опијен бесом ветрова. Ехо је далеко, као и жеља да ћу те украсти на вранцу силном. Ћутим. Кријем те од самога себе. Сваки откуцај је страшан... Срце ме издаје, олуја чека, мисао се отима као затвореник... Не попуштам. Пече страх којим се браним и дубоки уздах битке без краја... И пече суза похода крвавог, похода незаборавног, а кроз сузу глас твој пламти на крилима Херувима...
  12. Нема на чему. Вероватно се веома брзо купи. И мислим да су штампали само у 5000 примерака, а то је ништа, јер то плане очас посла. Што се тиче боје, схватио сам пар ствари: а) прво издање је било црвених корица, али је отишло; б) дошло је друго издање - црних корица и то је отишло; ц) сад су поново штампали (вероватно треће издање) и то је опет црних корица. Ја сам имао среће да нађем било какву (и то где! - у књижари службеног гласника, последњи примерак), јер где год сам питао није било. Корице ионако нису важне. Не треба одустајати, треба тражити и биће све ок. Иначе, послаће ти баш такву као на слици, нема шта друго. Не знам колико ће да те изнесе поштарина.... Но, нема везе, купуј ти ово док још можеш да нађеш, макар и онлајн.
  13. Молитва Начини, Господе једно место за мене у вечности силној, у вечности жаркој што сажиже црнило пакла... Покажи искру милости своје над главом грешника, који сузама враним покајање плете по венама, по крви!, душе малаксале, душе жедне благодати Твоје. Ја сам слуга, не господарим ветром, немам моћ да подигнем војске планина тешких, немам моћ да васиони ногавице кројим и ослушнем мисли васцеле планете; Ја сам ништа: безброј пута подлегао падању и безброј пута ништаство хвалио устима демонским; Нигдина у мени кликће блудно у посрнулости ниској, да ме заплаши, да ме одвоји, и вије!, као пшеницу... А низ усне моје, тихо, тихо, у свом сјају свом и идили полетној, величанствено клизи молитва Исусова, као најлепши дар, као сан који блиста по нитима срца... А низ усне моје светлост пробија тамнице депресије, нова зора мирише, топлина Рајска шири валове бескрајних дубина и раздире болесне груди смртника... У прах!, у прах ме претвори, у ходнике без броја љутито испусти, покрени читав свет против мене, заледи све емоције моје и љубав ми одузми, и радост ми у заборав ушиј, казна моја године нек' буду, године лутања и плача, али... Али, молим те, Боже, речима знаним и незнаним, песмама ненаписаним, путевима неистраженим, молим те опрости, и начини за мене једно место у вечности...
  14. Имам ја... Пре свега да ти кажем и ја сам исто јако тешко нашао. Заправо, била је једна црна верзија, али се брзо распродало. Касније сам у Службеном Гласнику у Макензијевој нашао другу верзију (корице црвене боје) и ту купио, беше то пре можда кхм 7 месеци. Но, ако си из Београда, чини ми се да сам најновију верзију, вероватно треће издање, видео у продавници СПЦ преко пута цркве Светог Марка. Односно, постоји тамо више продавница и сигурно сам у једној од њих видео последње издање Библије. Одговори на питања: 1) Димензије: 25cm је висина, а како видим 17cm (око 17) ширина. Ваљда је то најприближније B5 димензијама папира... Има 1463 стране. 2) Postoje. 3) СВЕТО ПИСМО СТАРОГА ЗАВЈЕТА превео Ђура Даничић; Књиге ширег канона (девтероканонске) превели: Амфилохије Радовић и Атанасије Јевтић. Иначе, на првим и последњим странама су мапе. На првим странама су мапе везане за стари, а на последњим за нови завет. Надам се да сам био довољно прецизан?
×