Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Драгана Милошевић

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Број садржаја

    7272
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Days Won

    4

Репутација активности

  1. Амин
    Драгана Милошевић got a reaction from "Tamo daleko" in Цркве своје не остављајте   
    Болесни и искривљени свет раскола
    Ригоризам је суштинска основа покрета „оних који не помињу“. Ригориста не жели да види суштину ствари које се прихватио, већ бира спољашњи привид и служи му. На савете савести овакав човек не одговара делима савести, већ удвострученом или утрострученом тврдоглавошћу. Није важно да ли поступак за последицу има добро или зло. Он се цепидлачки придржава програма који је изабрао и игнорише све околности или негативне последице својих радњи.
    То да психологија „оних који не помињу“ представља духовно оштећење и слом истовремено доказује неколико својстава. Дробљење је најкарактеристичније од њих. Исто као што су се расколници – припадници старог обреда некада поделили на десетине несложних праваца, савремени свет „истински православних цркава“ састоји се од десетина јурисдикција које, по правилу, нису ништа друго до секте или умишљени праведници. У Грчкој има двадестак међусобно завађених расколничких група; у Русији их има десетак.
    Истовремено, већину расколничких група захвата процес унутрашњег врења. Сваки од оних „који не помињу“ представља засебну јединицу и води бригу о сопственој неприкосновености. Ето вам тајног извора надахнућа о којем се не говори: у питањима веронауке он жели да сам себи буде глава и да каноне тумачи по сопственом нахођењу. Вође расколника признају: „Бојим се да забраним свом клирику да служи чак и на десет дана, пошто ће отићи код других.“ Неки су заиста стигли да прођу кроз неколико јурисдикција. Чим се човеку нешто не свиђа – рађа се жеља за новом „истинскије православном“ заједницом. Честе су самовољне хиротоније с кршењем правила. Човека боли кад види како почевши једном од испитивања туђих грешака „они који не помињу“ долазе до страховитог кршења канонске дисциплине.
    Тешко је схватити чега у свему томе има највише: конзвервативизма и бриге за строго поштовање предања или савременог дисидентства и слободе говора? Зилотство пада у чамотињу и неспособност да успостави сабран и аскетски молитвени живот. „Расцрквљење“ се не огледа само у посветовњачењу; оно прати сваки степен духовног развоја. Прелазак на позиције исполитизираног „протестног покрета“ и пропагандистички рат с хијерархијом у потпуности одговарају слици унутрашњег застоја и хлађења у вери.
    Златоустов савет онима који имају недоумице
    „Цркви прете две опасности, - пише познати грчки аутор архимандрит Епифаније (Теодоропулос), - с једне стране, екуменизам који покреће ђаво, а с друге – фанатизам погубан по душу који на крају крајева доводи до страшног богохуљења и јереси и помрачује истину. Чувајмо се ових зала и нека би нас она минула. Немојмо скретати ни удесно, ни улево, већ корачајмо царским путем.“
    Малобројни примери у којима су архијереји и клир престајали да помињу свештеноначалије увек су били изазвани ванредним и крајњим околностима. На пример, у ситуацији сурових совјетских прогона 1920-1930-их година и нејасног питања наслеђивања дужности чувара патријарашког трона известан део Руске Цркве под руководством митрополита Кирила (Смирнова) одбио је да се потчињава митрополиту Сергију (Страгородском). Атонски манастири су након што је патријарх Атинагора 1965. године самовољно „скинуо“ анатему бачену на католике, престали да помињу његово име на литургији. Ипак, Атон данас признаје канонску јурисдикцију патријарха Вартоломеја (Архонтониса) који понекад води ризичну екуменистичку политику. Већина светогорског братства предност у односу на реторику ултиматума даје тону братског саветовања свог првојерарха.
    Није тајна да екуменизам и опортунизам представљају проблем Руске Православне Цркве. Падају нам на памет нејасне формулације у вези с црквено-дипломатским и црквено-политичким питањима, изјаве либерално настројених свештеника и појединих званичника. Наравно, не треба се слагати с оваквим изјавама и треба им опонирати. Међутим, подједнаку забринутост изазивају наметљива расколничка агитација и демарш „оних који не помињу“. Необично је лакомислено и опасно одважити се на раскид с Црквом у условима кад оних који дозвољавају себи модернистичке изјаве које се разилазе с духом предања чине мањину, а саборни глас Помесне Цркве изражава здраво учење.
    Пример решавања дилеме тешког моралног избора у црквеној историји даје светитељ Јован Златоусти. „Цркве своје не остављајте, будите у општењу (са свештеноначалијем) да не бисте изазвали раскол у Цркви, а (сумњива документа која противрече учењу и канонима – А. Р.) не потписујте,“ – говорио је својим ученицима уочи незаконитог изгнања из Константинопоља. То је опште правило за православне хришћане за то како да ревнују за веру не одлазећи у раскол. Добар избор хришћанина састоји се у томе да се истовремено заштити од лажног учења и од саблазни самовоље.
    Андреј Рогозјански Са руског Марина Тодић
     
    православие.ру
  2. Амин
    Драгана Милошевић got a reaction from "Tamo daleko" in Цркве своје не остављајте   

     
    Један свештеник којег познајем престао је да помиње патријарха. Не знам колико је далеко отишао у противљењу, али се бојим да ће се поновити уобичајени „ревнитељски“ пут ка расколу. Скоро увек се одвија на сличан начин. Прво човек не види главни разлог својих поступака и мисли. Дозвољава себи самовољу и осуду бавећи се детаљном критичком анализом речи и поступака надређених лица. Пада му на памет занимљива мисао: да сукоб претвори у идејни. Заиста, боље је да се сукоб представи као борба принципа, заштита истине и борба против екуменизма и уније, него као банално гунђање против руководства. Њега, оца N, красиће улога бранитеља најважнијег и најдрагоценијег, док ће јерарси – предмет његове критике – бити не само несавршени људи који могу да погреше, већ лицемери и издајице који су посегнули на светињу. Због тога човек облачи тогу ревнитеља чистоте Православља, а патетична театралност му прелази у навику.
    Литургијско помињање патријарха и епархијског епископа је залог канонског јединства, оно је као светионик који омогућава благовремено успостављање везе, распознавање „свог“ и „туђег“. Међутим, помињање на богослужењу „великог оца и господина нашег Свјатејшег Кирила, патријарха Московског и целе Русије, и господина преосвећеног епископа С-ског...“ задаје бол самољубљу приморавајући човека да се осећа понижено у односу на оне чији злочиначки скривени мотиви сваки пут искрсавају пред његовим мисаоним погледом.
    Авај, жалосна стварност раскида канонске и литургијске везе с хијерархијом мучи Помесне Цркве. Не само Руску, већ и Јеладску, Српску, Румунску и Бугарску. Данас велики број клирика на разним местима „лупа вратима“ најављујући своју намеру да се одвоји. Привидна једноставност деловања подстиче нове душе ка оваквом духовном самоубиству.
    „Онај који не помиње“: фазе раскида
    Одвајање од „архијереја зараженог јересју“ је само почетак. О кад би „онај који не помиње“ био покретан опрезом, свештеним страхом, свешћу о крхкости вере и бојазни да случајно може пасти! Он би се тада потрудио да изађе из односа који збуњују савест, а који се тичу овог архијереја чије правоверје у њему изазива сумњу. Зилота занима друга ствар. Не постоје унутрашњи циљеви уздржања и самодисциплине. У његовим устима је разобличавање, у његовим рукама је застава истине, он је „истински хришћанин“, учитељ вере попут Максима Исповедника и Фотија, и његова дужност је да савлада издајице и непријатеље вере. Он сваки корак приказује и објављује врло гласно.
    Први ћорсокак: шта да ради с онима који помињу патријарха? Испоставља се да се мноштво пријатеља и браће по вери налази на другој обали. „Треба некако под хитно да натерам друге да размишљају као ја, да ми се придруже, а најбоље је да ми постану послушни, иначе ће се чинити да је моје дело безначајно, да не кажем да ће изгледати као идиотска глупост,“ – размишља он. У покушајима да прогура идеју одступништва од хијерархије ревнитељ измишља, боји нијансама судбоносног избора цитате из говора јерарха и поједине епизоде црквене дипломатије. Управо ту долази до истинског канонског одступања и раскола који по речима Златоустог није бољи од јереси и за који је кривица толико велика да се често не омива чак ни мученичком крвљу. Канони човеку дозвољавају да чува савест и да не општи с онима који лажно уче. Али није дозвољено доносити сопствени суд, а још је мање дозвољено оптужити некога за јерес на сав глас пре доношења саборне одлуке.
    Дилеме савести и нијансе мало занимају „истинског хришћанина“. Он кривцу упућује готове пресуде као што су: „лажни патријарх“, „лажни епископи“, „разбојничка хијерархија“, „продавци Христа“, „јуде“ и остало. Није му тешко да на основу личне једногласне одлуке свргне хијерархију, да престане да признаје духовна звања, да сматра да су његови опоненти лишени чина и благодати да обављају тајне, да им се обраћа по презимену... Срамна умишљеност!
    Примитивна апологија расколника
    Своје стање расколник оцењује као јасно и стабилно. Довољно је да једном изговори чаробну формулу: „Ни за шта не сматрам забрану епископа-јеретика,“ и „готова ствар, у кућици сам, на сигурном“ – и наступа стање потпуног мира. „Онај који не помиње“ постаје нерањив и сам себи довољан, нису му потребни ни неко да му посведочи канонски статус, ни субординација. Заиста је то споменик људској самоуверености и губитку здравог разума!
    Пре или касније ће се „онај који не помиње“ суочити с чињеницом да није раскинуо само с црквеном хијерархијом, већ и с њеном пуноћом, која је и даље верна канонском поретку. Избор није велик: или све оне који припадају светским Помесним Црквама треба прогласити за одступнике, или се треба сложити да се циљеви спасења душе остварују без дисидентске хистерије, кршења руку и бацања громова и муња.
    У овом тренутку „истинско хришћанство“ пада у суманутост. Анатеме и грдње скоро да постају једино његово надахнуће. Између полова – „Ортодоксија или смрт“ – оно бира други, односно смрт: неминовно духовно распадање под смртоносним дејством отрова злорекости.
    Редови зилота се деле. Известан део њих озбиљно сматра себе за једине чуваре истинског Православља на читавој земаљској кугли: „умерени“ ступају у спор с овим самозадовољним бесмислицама. „Непомирљиви“ се не предају, тврдоглаво се држе свог. Није тешко схватити њихову бојазан: а шта ако се испостави да њихова јурисдикција као „једина и искључиво истинита“ никоме није потребна?
    На бази разматрања односа према светским Помесним Црквама долази до многобројних подела. Расколници се са жаром одају ономе што најбоље знају и умеју – настављају да се деле! Донедавни саборци се не подносе, бичују једни друге забранама, свргавају из чина, изопштавају и проглашавају да благодат не делује... Заиста би било смешно да није толико тужно.
  3. Амин
  4. Амин
    Драгана Милошевић reacted to ГрешниСлуга in Цркве своје не остављајте   
    Ма какви расколи, дај да видимо шта ћемо са страстима... 
  5. Амин
    Драгана Милошевић reacted to Поуке.орг инфо in MRAČNA STRANA SRBIJE: Stigli lovci na pedofile   
    Na društvenim mrežama u Srbiji, ali i u zemljama regiona, hara sve više "internet predatora" čije su žrtve deca. Među njima je i gomila pedofila koji decu mame na razne lokacije a onda ih seksualno zlostavljaju, ucenjuju...

     
    Situacija je alarmantna budući da "internet predatori" ne deluju samo na teritoriji Srbije, niti napadaju samo decu iz Srbije, upozorava sagovornik portala MONDO, osnivač neprofitne organizacije Borba protiv pedofilije Filip Sič.
    BRUTALNA REALNOST

    Ekspanzijom društvenih mreža kako u svetu, tako i u regionu Jugoistočne Evrope, proširila se i mreža manijaka, pedofila, i drugih potencijalno opasnih ljudi. Jedan od takvih primera suFacebook grupe za druženje i upoznavanje koje imaju na hiljade članova iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, a u okviru kojih se razmenjuje pornografski sadržaj s maloletnim osobama.

    Nedavno je jedna takva grupa uznemirila čitav region - pre svega zbog gnusnih komentara koji su se odnosili na seks roditelja i dece, ili seks s maloletnicima. Članovi grupa za druženje i upoznavanje, u kojima ima i onih s pravim Facebook profilima, često pozivaju druge članove na pedofiliju i seksualno zlostavljanje mlađih.

    KO SU SRPSKI LOVCI NA PEDOFILE?

    Kao odgovor na izopačene grupe i sve učestaliju pojavu "internet predatora", u Srbiji je osnovana neprofitna organizacija Borba protiv pedofilije koja za cilj ima da proširi svest javnosti o opasnostima koje prete deci i upozori roditelje i nadležne organe na potencijalne pretnje, ali na jedan sasvim drugačiji način...

    Grupa ljudi okupljena oko te organizacije već nekoliko meseci "raskrinkava" potencijalno opasne muškarce i objavljuje njihove fotografije i prepiske pornografskog sadržaja koje su razmenili s "diverzijom" (13-godišnjom devojčicom - iza čijeg profila se nalazi tim Borbe protiv pedofilije).

    Za par meseci rada susreli su se sa jezivim sadržajima koji su razmenjeni na Facebook profilima ljudi koji su potencijalna pretnja i navodne devojčice - "diverzije".
    OPASNO: "Sajber jazbine" stigle i u Srbiju
    Pročitajte samo neke od strašnih primera u kojima možete videti šta "internet predatori" pišu 13-godišnjoj devojčici ne znajući da se iza njenog profila nalazi tim ljudi okupljen u organizaciju Borba protiv pedofilije:

    "Jel bi 'tela da budemo goli... Pa 'teo bi da te vidim golu i da te mazim", "Voleo bi ako bi 'tela i malo ovog da ti stavim", "Da li bi probala nešto novo, u gu**", "Voliš li incest... obriši poruke da ti tata ne vidi"...

    Kao dodatak porukama punih seksualnog sadržaja muškarci "diverziji" šalju fotografije i svog polnog organa, i zahtevaju od deteta da im pošalje fotografiju sebe, ili da uključe kameru i skinu odeću...

    I tako iz dana u dan na Facebook profil 13-godišnje devojčice pristiže sve više ovakvih poruka...
                    1 / 5 Izvor: Printscreen/Borba protiv pedofilije/FB        

    Tim ljudi iz organizacije Borba protiv pedofilije nakon prikupljenog materijala isti javno objavljuje na svojoj zvaničnoj Facebook stranici, kao i fotografije pornografske sadržine koje su muškarci slali devojčici. Materijal, kako kaže Sič, prosleđuju policijskim inspektorima.

    Naš sagovornik kaže da grupe za upoznavanjekojih na ovim prostorima ima više stotina, ako ne i hiljada, u kojima se najčešće mogu sresti potencijalno opasne osobe, obuhvataju ceo Balkan što je alarmantan podatak.

    "Računajte na 500.000+ članova. U svakoj grupi smo u proseku naišli na više od četrdeset predatora od kojih je većina konstantno aktivna. Rušenjem samo jedne grupe smo centru za Visoko-tehnološki kriminal predali spisak od 500+ aktivnih članova ujedno sa dokaznim materijalom. Iste članove srećemo kao administratore grupa namenjenih isključivo za druženje omladine na Facebook-u", objasnio je Sič.

    Alarmantna je i činjenica da se u takvim grupamanalaze ljudi svih mogućih profesija, pa i državnih intutucija, kao što su vojska i policija, predstavljajući se maloletnim devojčicamasa svog pravog Facebook naloga, na kojima se vidi njihova prava fotografija, tražeći da se upoznaju i razmenjuju pornografske sadržaje.
    Ono što je takođe uznemirujuće je i činjenica da su te osobe sklone da preplaše i ucene dete do te mere da se ono neće ni obratiti roditeljima.

    "Nije tajna da smo nailazili na predatore skoro svih mogućih profesija. Pomenute osobe u velikom broju slučajeva nemaju granice. Bilo je primera gde se predlagao dogovor za odlazak automobilom, po savetu dotičnog - 50 metara od škole da ga ne vide kamere i školsko obezbeđenje. U daljim slučajevima su osobe već preputovale stotine kilometara da bi se našle sa 'diverzijom'. Sledeći primer je osoba koja je nudila smeštaj u hotelu. Jedan pojedinac je bio spreman i da doputuje na ličnu adresu 'diverzije", kaže Sič.

    Predatori se neretko koriste Facebook profilima predstavljajući se i kao deca, odnosno vršnjaci potencijalne žrtve.

    "PREPISKE STIŽU LIČNO DO INSPEKTORA"

    Filip Sič kaže da neprimerne objave i prepiske lično predaju inspektorima na uvid ili ih prosleđuju višim nadležnim organima. MONDO je kontaktirao i Ministarstvo unutrašnjih poslova ovim povodom, ali do objave teksta nismo dobili njihov odgovor.

    "Trudimo se da im olakšamo (policiji) posao prikupljanjem ne tako lako pristupnih informacija. Primera radi, pravi identitet jedne osobe smo zajednički uspeli utvrditi preko tablica poljoprivredne mehanizacije na fotografiji koja je bila postavljena na profilu prijatelja dotičnog. Gajimo zdrav odnos sa inspektorima koje znamo duže vremena i u koje imamo poverenja. Ishod reakcije dežurnih zavisi od provere kriminalne prošlosti prijavljene osobe, jer u našim situacijama nema oštećenih", kaže Sič.
    MRAČNA STATISTIKA
    Prema rezultatima ranije sprovedene kampanje "IT karavan 02" čak 11 odsto roditelja naglasilo je da su njihova deca putem interneta dolazila u kontakt sa nepoznatim ljudima. Oko 30 odsto njih reklo da su njihova deca bila izložena nekim neprimerenim sadržajima na internetu. Takođe, 11 odsto dece bilo je žrtva vršnjačkog nasilja, a samo 17 odsto roditelja smatra da poseduje digitalne kompetencije koje im omogućuju da na neki način zaštite svoje dete, ili primene mere zaštite.
    A zašto nema oštećenih?

    Nema ih zato što se pravi "kontakt" nije desio (nije bilo susreta muškarca i "diverzije"), i zato što se iza profila 13-godišnje devojčice nalazi tim ljudi, a ne devojčica. U svakom slučaju, materijal i prepiske se prosleđuju inspektorima, a Sič tvrdi, da nijedna prijavljena osoba neće izbeći pažnju i dalji nadzor viših organa.

    Sič se nada da će se saradnja s policijom još učvrstiti, a za to im je pre svega neophodno poverenje građana, ali i finansijska podrška.

    ŠTA KAD SE DESI KONTAKT?
    Ukoliko pretnja ostvari kontakt s detetom i pošalje mu eksplicitan materijal potrebno je što pre stupiti u kontakt sa policijom i dežurnim inspektorima, predati službenu izjavu i zatražiti veštačenje uređaja.

    Sledeću odluku donosi tužilaštvo.

    Svaki roditelji mora da bude upoznat s aktivnostima svog deteta na društvenim mrežama kako ga ne bi zgrabile kandže potencijalno opasnih muškaraca koji vrebaju.
    Da li ste ZA DOŽIVOTNU ROBIJU ubicama dece?
    "Može se podesiti zabrana pristupanja i dodavanja od strane drugih osoba u neželjene grupe, takođe je moguće zabraniti nepozatim osobama mogućnost stupanja u kontakt. Na raspolaganju su mnogobrojne aplikacije kojima roditelji mogu nadgledati aktivnosti detetovog profila od kojih smo izabrane i objavili", ukazao je Sič.
    Foto: MONDO/Mario Milojević

    EVO KAKO JE PEDOFIL IZ ĆUPRIJE MAMIO DECU

    Podsećamo vas na priču o hapšenju pedofila iz Ćuprije koji je mamio decu preko Facebooka, i dovijao se na sve moguće načine da kontaktira žrtve, iako mu je Facebook gasio naloge.

    Osumnjičeni S. R. (40) iz Ćuprije je na društvenoj mreži Facebook kreirao profil pod lažnim imenom "Ivan Petrović"’ i lažnom profilnom fotografijom, predstavljajući se kao dete starosti 13 godina stupao u kontakt sa maloletnim osobama.

    U tim kontaktima pisao im je da ima starijeg druga koji ga vodi u lov i ribolov i koji mu ispunjava sve želje, ali da za uzvrat vrši sa njim nedozvoljene polne radnje. Zatim bi nagovarao decu da upoznaju njegovog druga i da zajedno idu u lov i ribolov, ali da i oni moraju učestvovati u seksualnim radnjama. Kada bi stekao poverenje deteta putem lažnog profila "Ivan Petrović", osumnjičeni S.R. bi zatim slao deci zahtev za prijateljstvo sa svog pravog profila i predstavljao se kao Ivanov stariji drug.

    Na tom profilu osumnjičeni je imao svoju pravu profilnu fotografiju, potom bi u porukama govorio da je "Ivan" malo dosadan i da će nekada ići i sami bez njega na pecanje.
    Horor priča: Kako je pedofil iz Ćuprije mamio decu
    Predlagao je da dete dođe u Ćupriju, a potom idu u njegovu vikendicu, a da će ga kasnije odvesti kući.

    Osumnjičeni je sa oba profila tražio da dete slika svoj polni organ i pošalje mu fotografiju.

    Kompanija Facebook je suspendovala profil "Ivan Petrović" koji je kreiran i stvarni profil osumnjičenog S.R. nakon čega je osumnjičeni otvorio novi lažni profil pod nazivom "Igor Ristić“.

    Sa tog profila kontaktirao je decu sa kojima je već bio u kontaktu sa svog stvarnog i lažnog profila "Igor Petrović", pod izgovorom da mu je virus ugasio profile i da je to on i da želi da nastavi dopisivanje. Na novom lažnom profilu "Igor Ristić" imao je oko 59 prijatelja i veći broj su deca.

    ARMAGEDON, ARES....
    Foto: Mondo/ Goran Sivačkiilustracija
    Srpska policija u saradnji s odeljenjem za Visoko-tehnološki kriminal godinama se bavi otkrivanjem pedofila i osumnjičenih za dečju pornografiju.

    Od početka akcije "Armagedon" 2010. godine do sada podneto je više od 170 krivičnih prijava protiv "internet predatora" i osumnjičenih koji se bave dečjom porongrafijom.

    U nastavku "Armagedona" policija je nedavno uhapsila i jednog 54-godišnjeg muškarca koji je u posedu imao 25 gigabajta dečije pornografije, video materijala i fotografija.

    U policijskoj akciji Ares koja se odigrala jula ove godine policija je uhapsila 360 osoba, od kojih se više njih sumnjiči za pedofiliju i dečju pornografiju.
    Foto: MONDO/Mario Milojević
    Deco, roditelji, PROČITAJTE OVO, važno je!
    PREPORUKE (FACEBOOK, INSTAGRAM)
    - Nikako ne objavljivati javno svoje lične podatke kao što su adresa, broj telefona, škola koja se pohađa, i druge lične informacije...

    - Fotografije koje se objavljuju moraju da budu zaključane, nikako javno dostupne

    - Ne prihvatati za prijatelje nepoznate osobe

    - Ukoliko dete prihvati poziv za prijateljstvo, a ta osoba počne da zadire u intimu ili stvara neprijatna osećanja, odmah prekinuti kontakt i obratiti se policiji.
    Извор текст и слике http://mondo.rs/a1049965/Info/Drustvo/Pedofili-na-internetu-Borba-protiv-pedofilije.html
  6. Амин
    Драгана Милошевић got a reaction from Пг in Ударна "вест" данашњег Блица: Митрополит Амфилохије вређа жене и релативизује фашизам   
    Не знам уопште ко је смислио родну равноправност и сличне глупости.
    Понашајте се одговорно, па неће бити потребе за абортус.
    Моја пок. бака није знала за цаке како да спречи зачеће. Слава Богу, изродила је петоро иако су били сиротиња.
    Није јој падало на памет да абортира!
  7. Амин
    Драгана Милошевић reacted to Жељко in Dragi dnevniče   
    Драги Драшко, сви смо прешли на Фејс што и теби желимо.
     
  8. Хахаха
  9. Амин
    Драгана Милошевић got a reaction from Ayla in Dragi dnevniče   
     Чуш, болан не био!
    Вазда ћу зборит с тобом.
  10. Амин
    Драгана Милошевић reacted to Ayla in Dragi dnevniče   

  11. Амин
    Драгана Милошевић got a reaction from Ayla in Dragi dnevniče   
     Чуш, болан не био!
    Вазда ћу зборит с тобом.
  12. Амин
  13. Амин
    Драгана Милошевић reacted to Драшко in Dragi dnevniče   
    Dragi dnevniče
    Ne znam šta da radim
    Bio mi je onaj Genius at work u gostima. Trešti onaj nišlijski akcenat, posle se čujem sa onim Rakićem, trešti Mačva
    Gde su Beograđani?
    Dokle ovako
    Danijela ima taj urban fazon, ali samo nešto fotka
    Nemam društva ovde
    Danče odvaljuje po Makedonski, ne mogu da slušam to, dovoljna mi je jedna tašta Makedonka
     
     
  14. Амин
    Драгана Милошевић reacted to александар живаљев in Свештеник Никола Пејовић: Је ли овај свијет стварно помахнитао?   
    Прометејски огањ митрополита Амфилохија
    Од ИН4С-19 октобар, 2017           Пише: Донко Ракочевић  
    По легенди, мудри Прометеј се винуо ка небу са дугачком стабљиком џиновског сунцокрета којом је успио да дотакне огњене кочије којима Сунце језди кроз васиону; стабљика се упалила и Прометеј с њом је сишао на земљу показавши људима највеће добро – ватру. Тако су настали изрази Промотејева ватра или Промотејев огањ, а означавају „неугасиву тежњу за постигнућем високих циљева“. А ријеч прометејство – добила је значење: „борба против силе и неправде, предводничка улога у напредним и ослободилачким тежњама, улога лучоноше, светлоноше, првоборца за неку спасоносну идеју“.
    Као што је Промет покупио ватру са Сунца да би помогао људском роду, тако је и митрополит Амфилохије, како и приличи мјесту на којем сједи (на столици светог Петра Цетињскога), покупио свјетлост из Новог Завјета и Светог Предања и Његошеве Луче Микрокозме, и њоме покушава да нам, у овој помрчини новог свјетског поретка, освијетли пут којим треба да идемо.
    И баш као што је Прометеј испаштао због своје помоћи људском роду, тако се и свака Митрополитова ријеч дочекује на нож од стране црногорских и другосрбијанских безбожника. Није проблем НАТО бомбардовање (то је за њих „Милосрдни анђео“), већ је проблем што Митрополит западну војну алијансу сматра злочиначком. Већ традиционално парадирање припадника ЛГБТ популације нашим градовима, као да су народни хероји и ослободиоци, сасвим је ОК, проблем је што то Митрополита подсјећа на Содому и Гомору. Није проблем што наталитет драстично пада, и што нас ускоро неће бити ни за под једну шљиву, већ је проблем што Митрополит осуђује абортус као убиство тек створене дјеце.
    Тако је у „Вијестима“, Драгослав Дедовић, иначе уредник њемачког Deutsche Welle (програма на српском), у тексту под насловом „Амфилохије, првосвештеник САНУ: Је ли поп помахнитао?“, осуо „дрвље и камење“ на Његово Високопреосвештенство, сматрајући да је право жене да одлучује о свом животу, самим тим и абортус, цивилизацијска тековина, а да Амфилохијеве придике немају везе са хришћанским учењем.
    Дакле, по Дедовићу, све је дозвољено данашњој жени, а ако је све дозвољено, онда Бога нема! Иако то није написао, такву нам је поруку послао. А што се тиче хришћанског учења, препоручујем му да, у слободним сатима, чита Стари и Нови Завјет, него се бојим да ће онда замрзјети Исуса Христа више него Амфилохија (Радовића), када види да Библија нема много слуха за родну равноправност.
    Колумнисти „Вијести“ је посебно засметало што је митрополит Амфилихије у исти контекст ставио Јосипа Броза и Адолфа Хитлера, то га је баш разљутило, и у први мах сам помислио, с обзиром да је уредник њемачког медија (програма на српском) и да га памтим по неким бољим текстовима, да то види као увреду за Хитлера, с обзиром да је Броз побио више Срба него што је то учинио Хитлер. Но, био сам наиван, како сам могао помислити да неко ко мисли да је све дозвољено, може о Јожи имати лоше мишљење.
    На крају свог богохулног шкрабосписа, Дедовић је поставио питање: „Шта ћемо са српским тоталитарним ‘нероткињама’, драги Амфилохије? Оставићемо их у језику пуном хришћанске мржње. Али им нећемо дати да буду суткиње! Или што каже Биљана Србљановић, може ‘нероткиња’, а не може ‘суткиња’.“
    Ха-ха-ха-ха… Морао сам да се насмијем овој несувислости, иако се позвао на врховног другосрбијанског ауторитета, Биљану Србљановић. Па, наравно, да је ријеч ‘нероткиња’ женског рода, јер мушкарци не рађају дјецу, а то што у српском језику не може – ‘суткиња’, није крив митрополит Амфилохије, већ ауторитети српске лингвистике који актуелне покушаје „феминизирања“ језика сматрају насиљем над науком и здравим разузмом.
    Остале Дедовићеве тезе не заслужују пажњу, јер су обичне увреде, сличне онима које свакодневно чујемо од монтенергинских и другосрбијанских безбожника и богохулитеља, који себи дају за право да једном владики и доктору теологије држа лекције о хришћанској ‘науци’. Никако да схвате да немају проблем са митрополитом Амфилохијем, него са црквеним учењем, са канонима васељенских сабора, са списима светих отаца, са Новим завјетом и другим светим књигама – од којих бјеже као ђаво од крста.
    П.С: Познато је онима који прате моје писање годинама уназад, да сам увијек критиковао идолопоклонике, како Брозове тако Амфилохијеве („Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити“, друга Божја заповијест), као и да сам више пута имао критичке текстове поводом сусрета нашег митрополита са папом, а богами и поводом његове подршке Милу Ђукановићу тамо негде крајем прошлог вијека; али на ово што Његово Високопреосвештенство последњих година прича о НАТО-у, геј популацији, абортусу и другим пошастима евро-атлантског свијета, тешко је ставити неку примједбу, сем ако нијесте продали вјеру за вечеру, или задњицу за надницу.
    Преузето са портала: Седмица
  15. Амин
    Драгана Милошевић reacted to JESSY in Богословље протојереја Андреја Ткачова   
    Папирна икона
         
        
    Иконица од папира, иконица на страницама новина или часописа, икона на корицама бележнице или роковника, календар препун приказа икона. Све сте то већ видели, на то сте навикли и уопште вас не чуди. Али намеће се питање: колико је то заиста нормално? Има ли нечега опасног и увредљивог према светињи у читавој тој реци приказа ликова светих на лаком и кратковечном материјалу? Питање може наизглед бити чудновато, али ипак га треба поставити.
    Ето, узмимо за пример цитат из догмата Седмог Васељенског Сабора. Најпре је Сабор установио везу међу образом и Првообразом, а потом је устврдио: „постављати у светим Божјим црквама, на свештеним сасудима и одеждама, на зидовима и даскама, у кућама и по путевима часне и свете иконе, живописане бојама из туцаног камена и из другог томе сличног материјала.“
    Хајде да пажљиво пређемо сва места која се сматрају достојним да садрже приказе светих. То су зидови цркве, свештени сасуди, одежде, даске, куће и томе слично. Материјали достојни приказа ликова светих јесу: дрво, тканина за одећу, омалтерисани камен и томе слично. И ако смо на почетку нашег разговора о савременом обиљу папирних икона, јасно ставили до знања да је материјал о коме се ради – папир – лак и недуговечан, онда су материјали који се помињу у наведеном тексту по својим одликама супротни – тврди, тешки, дугог трајања.   
    То нам на први поглед може изгледати као ситница, али тешко да је то тако. Можемо да пробамо да замислимо како би се наш благочестиви предак, или штавише Свети отац, повео у случају да је био принуђен да ситним словима на крају новина напише: „Новине садрже приказе ликова светих. Молимо вас да не користите дату хартију у свакодневне сврхе.“ И заиста, новине са иконама неко може да искористи као хартију за увијање, или је просто може бацити да је ветар носи под ђонове пролазника. Свети оци би се згрозили и доживели културни шок једноставно угледавши гомиле новина са иконама, наслагане у штампарији.
    Раније је иконоборац имао дужност да са бесом отима икону, да је прободе копљем, спали, разбије на комаде. Данас неко пуком случајношћу може да постане иконоборац кроз неопрезност и безобзирност. Помислите само о малим календарима са ликовима светих. Година се завршила и куд ће сад календари? Да их гурнемо у џеп од новчаника? То је, узгред, честа пракса. Парохијски свештеници су присиљени да регуларно на гомили спаљују календаре којима је прошао рок, па новине и часописе, и то је истовремено тужно и упозоравајуће.
     
    Баш из разлога да не разгневе Бога, или не увреде Богоматер, људи често исецају ликове светих из разних издања и то доводи до још једне чудне појаве. Управо се те малене, разноврсне иконе множе до апсурдних размера. Количина сакупљених икона не треба да буде бесконачна. Понекад је довољан један образ за молитву, као у келији Светог Серафима, да привлачи поглед и не дозвољава да се изгуби пажња. Може их бити и више. Али сигурно да иконе не треба да висе или леже свуда унаоколо, прилепљене или прикуцане, само скупљајући прашину. То не рађа страхопоштовање. То рађа забуну.    Не зависи ту све ни од нас. Икону данас можемо видети и као етикету на винској боци. При чему је то неретко неко обично или чак одвратно вино, које никако не приличи Литургији. И ми ћемо се исцрпети од суђења са произвођачем, ако пожелимо да станемо на крај том понашању, које је суштински богохулно. Могући су и други изузеци који од Црвке и хришћана директно не зависе. Оставимо то за неку другу прилику и вратимо се себи, ономе што од нас зависи.
    Повећање квантитета увек доводи у питање квалитет. Ако живописање икона одузмемо од иконописаца, и ако претрворимо само то „писање“ у масовну производњу, то јест у штампање, а тај процес фактички поверимо машинама, тада ћемо добити неку нову реалност, која је у непосредном односу са Седмим Васељенским Сабором. Зар икона претворена у штампарски производ, од лаког и краткотрајног материјала, не раскринкава нашу веру, веру савременог човека? Можда је то показатељ да наша вера постаје утилитарна (и да се може сместити у новчаник), лака и неспособна да потраје вековима? Ипак, нас фреске Андреја Рубљова гледају и дан-данас, а ето, ислужени календари са ликовима светих се сваке године спаљују јер никоме нису потребни.
    Има нечег у томе што одговара нашем добу, нечег савременог и страшног.
  16. Свиђа ми се
    Драгана Милошевић got a reaction from Bokisd in Страх који ме мучи   
    Е, пошто сте земе, похитајте на сок, пиво, било шта.
    Брате, радуј се. Уради нешто што ће да те насмеје толико да те заболи стомак.
  17. Свиђа ми се
    Драгана Милошевић got a reaction from Bokisd in Страх који ме мучи   
    Е, пошто сте земе, похитајте на сок, пиво, било шта.
    Брате, радуј се. Уради нешто што ће да те насмеје толико да те заболи стомак.
  18. Свиђа ми се
    Драгана Милошевић got a reaction from Bokisd in Страх који ме мучи   
    @Bokisd 
    Ти си старији брат онда
  19. Свиђа ми се
    Драгана Милошевић got a reaction from Bokisd in Страх који ме мучи   
    Е, пошто сте земе, похитајте на сок, пиво, било шта.
    Брате, радуј се. Уради нешто што ће да те насмеје толико да те заболи стомак.
  20. Амин
    Драгана Милошевић reacted to GeniusAtWork in Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Мало зезање по Земуну и Старом Граду...
     
     
     
     
     
     
     
    (тестирајте свој вид, покушајте да пронађете кесицу смокија за мање од 5 секунди!):
     
     
     
     
    ...и једна тотална класика за крај, ал ајде  
     
     
     
  21. Амин
  22. Амин
  23. Свиђа ми се
    Драгана Милошевић got a reaction from Bokisd in Страх који ме мучи   
    @Bokisd 
    Ти си старији брат онда
  24. Свиђа ми се
    Драгана Милошевић got a reaction from Bokisd in Страх који ме мучи   
    Е, пошто сте земе, похитајте на сок, пиво, било шта.
    Брате, радуј се. Уради нешто што ће да те насмеје толико да те заболи стомак.
  25. Амин
    Драгана Милошевић reacted to Милан Ракић in Ударна "вест" данашњег Блица: Митрополит Амфилохије вређа жене и релативизује фашизам   
    Поређење жена (које ИзКоЗнаКојихРазлога) прибегавају абортусу; дакле жена које долазе из једног народа који је на најпагубнији начин настрадао и био десеткован од стране другог чимбеника поређења.
×