Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

Драгана Милошевић

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Content count

    8081
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    4

Репутација активности

  1. Драгана Милошевић liked коментар на тему by verum est in beer in Свети архијерејски сабор 2017. радни део   
    Остаје упражњена епархија у Хрватској? 
    Да ли по њима вл. Фотије није добро радио свој посао? Ако је добро радио, поготово у таквој осетљивој епархији, зашто је онда премештен? 
    И после толико времена за размишљање, нису могли да изаберу још неке кандидате за хиротонију и да попуне упражњене епархије? 
    Народ тих епархија испашта годинама. 
    Ово са рокадама ми личи чисто да се народу презентује да се као нешто ради. 
    Штета, а народ их је толико жељан и толико чека њихове праве потезе. Ту се види колико народ има хришћанске љубави, када им све опрашта и када их толико чека да их поведу. 
     
  2. PredragVId liked коментар на тему by Драгана Милошевић in Нова православна издања   
    Ново издање: Свети и Велики Сабор
     

    Предговор Митрополита црногорско-приморског др Амфилохија
  3. александар живаљев liked коментар на тему by Драгана Милошевић in Свети архијерејски сабор 2017. радни део   
    Не знам шта да мислим.
    Ако су тачна нагађања, до краја дана имаћемо званично саопштење.
  4. Драгана Милошевић liked коментар на тему by александар живаљев in Свети архијерејски сабор 2017. радни део   
    Штета је духовна што због саборског засиједања ми не прослављамо довољно торжествено раноапостолне Кирила и Методија, просветитеље словенске, онако како то чине у Русији, Бугарској, Македонији... Немамо смисла ни за западњачку организацију, ни за словенска "меропријатија"! Зато, између осталог, са завршетком Сабора није требало журити.
    Ова прича о Качавенди, остаје до момента док се Црква не заложи за "отварање досијеа" и док се то стварно не деси (Србија и Црна Гора су ваљда једине -бивше?- комунистичке земље у којима се то није догодило) недоречена. Међутим, послије експлицитних телевизијских порно сцена, није јасно како Качавенда може да остане у епископском звању, с канонске тачке, па све да је саградио Свету Софију Цариградску.
    А он не само што остаје, него се правјајшчем архијереју мјеша у вођење епархије, кадрује по цијелој Цркви, ваљда да покаже да није залуд одбранио на једном угледном бијељинском факултету магистарску тезу "Менаџмент у религији".
    Коначно и да неко демантује приче које су подгријевале "Новости" да је на дневном реду Сабора владика шумадијски Јован "због финансијских махинација". У Каленићу бр 2/2007 (има га на интернету) објављен је детаљан извјештај са Епархијског савета у коме се наводи да је у Шумадији од 212, попуњено 202 парохије, али да од тога четвртина (преко 50 свештеника) не може да се издржава од прихода са парохије. Пуста села...Могуће да у таковој ситуацији има незадовољних свештеника парохијским распоредом, али проблем је такорећи системски, и као такав треба рјешавати и на селима у градовима у којима је "мањак парохија".
    Прича о владици Теодосију из Курира иде у прилог оним наговјештајима којих је било да се нишка епархија неће попуњавати ове године. "Ко одгађа у нас не погађа", али у овом случају је заиста потребно одлагање да се проблем опет системски рјеши. Ниш заслужује мјесто митрополије, а сама епархија и поред показало се оправданог издвајања Крушевца, још је превелика. Садашњи патријарх је још кад је био епископ нишки најављивао формирање лесковачко-пиротске епархије (наследнице Јустинијане Приме). Ако смијем да савјетујем, ја бих савјетовао да се што хитније обнови топличка епархија, јесте то сада сиромашан материјално крај, баш због тога. Иако мало, ова епахија би била већа од херцеговачке нпр, а "стратешки" значај јој је огроман. Покојни академик Милорад Екмечић говорио је да је имао увид у документе у којима америчке дипломате обећавају Албанцима Топлицу до 2025. године. Он није био човјек који говори измишљотине, уосталом ове Муслијујеве и Харадинајеве изјаве да будемо срећни ако нам не узму Ниш, то потврђују. Немојмо да се правимо да нијесмо чули.
  5. Драгана Милошевић liked коментар на тему by RYLAH in Свети архијерејски сабор 2017. радни део   
    Мени стварно није јасно зашто. Ако је то нешто о чему не сме да се прича, ОК, ал стварно не тролујем ил тако нешто.
  6. Zoran Đurović liked коментар на тему by Драгана Милошевић in Свети архијерејски сабор 2017. радни део   

    ма, само да глава заболи од таквих прича.
    п.с. ни ја нисам боља, сваки дан претресем ел. штампу.
  7. Драгана Милошевић liked коментар на тему by александар живаљев in Свети архијерејски сабор 2017. радни део   
    Прва литургија које се сјећам (имао сам 3 године и 8 мјесеци) била је на Успење Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи. Служио је Свети Владика Василије (Костић). Чинило ми се да сам на Небу. Одмах сам рекао да ћу да постанем владика и по повратку у приватни пансион у коме смо били почео да "служим" и забрањујем бабама да се у цркви смеју. Тако да имам пуно разумјевање за оне који пате од "митратитиса". Нека је Бог у помоћи и њима и онима који као достојни буду изабрани!
  8. Драгана Милошевић liked коментар на тему by Жељко in Свети архијерејски сабор 2017. радни део   
    А и за тај спин мислим да је подметачина а претпостављам и коме.
     
  9. Драгана Милошевић liked коментар на тему by R2D2 in Свети архијерејски сабор 2017. радни део   
    Ово је, искрено, смешно. Тај владика који жели да покрене питање очигледно не зна како те друштвене мреже функционишу.
    Свако може да отвори страницу са ликом неког од њих, било да их цени или не, а да не причамо да постоји мали милион страница које исмејавају и епископе и свештенике.
    Можда би било боље да се покрене питање где је Црква на интернету и шта може добро да допринесе а да не буде уштогљено, неинтересантно, неинспиративно...
  10. Zoran Đurović liked коментар на тему by Драгана Милошевић in Свети архијерејски сабор 2017. радни део   
    Само да се молимо за Архијереје и све ће бити како треба.
  11. Goku liked коментар на тему by Драгана Милошевић in Свети архијерејски сабор 2017. радни део   
    Следећи пут донесите дете гладно па нек плаче да се ори црква.
    Кад буду питали, ви кажите да је по јусу, па нек размисле.
  12. Драгана Милошевић liked коментар на тему by Жељко in Свети архијерејски сабор 2017. радни део   
    И овако не знамо шта ћемо од жбирова и шпијуна само нам треба то да омасовимо
  13. Драгана Милошевић liked коментар на тему by Милан Ракић in Александар Ламброс: И СРБИН И ГЕЈ и на оба поносан!   
    Ми смо окупирана земља и ми смо у рату који сада није конвенционалан, али у такав може да се претвори кад год неким центрима моћи на западу то буде било згодно и потребно. И у таквој дубиозној ситуацији ми душманима помажемо тако што им стављамо додатно оружје у руке, тако што ћемо национални корпус почистити од ЛГБТ елемената.

    Крајем априла у Паризу је, на његовом најпознатијем булевару, исламиста пуцњем из ватреног оружја убио француског полицајца. Није било ничег херојског у тој смрти, чиста егзекуција изведена док је полицајац јео сендвич. Овим никако не умањујем трагику догађаја и овог безумног убиства. Уследило је опште национално одавање почасти. Грађани су остављали букете цвећа на месту злочина, организоване су шетње а једно вече на терасама и прозорима широм Француске гореле су запаљене свеће у знак почасти убијеном полицајцу Ксавијеру Жужелу.
    На више ми је нивоа овај тужни догађај био занимљив. Медији су, наиме, одмах по нападу, објавили да је убијени полицајац био геј и у браку са мушкарцем. Штавише, био је геј активиста и активни члан једне организације која се бави проблематиком геј и трансродних припадника француских полицијских снага. Дакле, и то постоји, помислих.
    Чинило се да чињеница да је убијени полицајац геј, у браку са мушкарцем и активиста, није утицала на дубоку ожалошћеност нације за њим. Штавише, неколико дана касније постхумно је одликован орденом Легијом части на церемонији у дворишту Les Invalides (француског војног музеја) у ком се такве церемоније иначе и одржавају. Био је присутан и председник француске републике. Што је почаст највишег ранга.
    На испраћају уз војне почасти говорио је и партнер убијеног полицајца. Заиста, морате бити или без срца или толики хомофоб па да вас његов говор не дирне до суза. Између осталог, поменуо је како је волео Мадону и Селин Дион. Ово са Мадоном изазвало ми је инстант идентификацију – ко би мени држао говор а изоставио тај детаљ, ко да ништа није рекао. Штавише, предвиђам да у опоруци напоменем да ме испрате уз звуке Like a Virgin.
    Више ми је момената било чудно на тој церемонији које су испратиле апсолутно све француске телевизије. Гледано са стране човек би рекао да је у питању неко ко је погинуо јуначком смрћу у некаквом тешком окршају. Наравно, он јесте изабран за мету јер је носио француску полицијску униформу чиме је исламиста хтео да пошаље симболичну поруку да „француска држава неће имати мира“. Али, тог дана је на улицама француских градова било десетак хиљада полицајаца на дужности тако да је мени ова погибија заиста била у рангу „јеботе, каква глупа смрт“, ко да се, отприлике, откачила једна кабина на вртешци у Дизниленду. С друге стране, одавањем највећих државних почасти настрадалом полицајцу, Француска је на послату поруку одговорила једнако јаком симболиком – Француска не заборавља оне који су погинули за њу.

    Тако сам гледао церемонију и размишљао – наша национална авио компанија има авион који се зове по Горану Бреговићу, који изјављује да није ни Србин ни Хрват ни Босанац, што је све легално и нико му не спори, али не постоји ниједан авион који се зове по пилоту који је свесно отишао у смрт бранећи српско небо од небројено пута јачих НАТО злочинаца. Уосталом, помислио сам, код нас се не одаје почаст никоме, па ево ниједног ћошка, а камоли улице или трга или споменика за војнике који су изгинули на Кошарама. И колико само таквих Кошара имамо. Ма ни за стрејт јунаке немамо почасти камоли за геј, помислио сам даље.
    И ту се укључила лампица на узбуну. Чекај бре, хетеро или хомо, какве то благе везе сад има?! Јер то што је неко хомосексуалац а дао је живот за своју отаџбину умањује његову жртву?

    Је ли међу свим погинулим Солунцима није било ниједног да је геј? Тешко. Међу свим на Косовом пољу? Па само међу девет Југовића вероватноћа је велика да је један био геј, и ако хумор још није под анатемом, можда нам је народни песник оставио и миг који – Веселин (gay). Да ли се у српским касарнама и рововима никад није десила романса између два момка? Кога желите да убедите у то, заиста?
    Да ли су Срби можда имали и геј владара? Постоје јаке индиције да је деспот Стефан, свакако један од највећих српских владара (имајући у виду околности у којима је владао) био геј (нежења, владар, у оно време?) а да је „Слово љубве“ један од бисера српске средњевековне књижевности написао за љубавника. У сваком случају пажљиво читање његовог житија из пера Константина Филозофа, даје слику једног ренесансног владара и ренесансног двора. У грубом преводу – геј.
    На нивоу свакодневнице, јер то у Србији не постоји ниједан геј хирург који људима свакодневно спашава животе? Или професор који вам учи децу да сутра у нечему буду успешна?
    Откуд онда толика мржња?
    Највећи ресурс једне земље су њени људи. То нису ни нафта ни залихе злата ни дијаманти ни речни токови ни плодне равнице. То су људи. Доказ за то вам је, рецимо, Израел који нема ништа од природних ресурса. А регионална је сила у односу на све вишеструко веће околне државе којима петродолари испадају практично кад одврнеш славину у кујни.

    У светлу ове чињенице, мора да се нека мудрост крије иза тога. Приликом једне од мојих посета Израелу, локални геј активисти који су ме упознавали са историјатом геј покрета у тој земљи (Тел Авив је данас једна од најпопуларнијих геј дестинација у свету) поменули су ми једног Мосадовог агента од пре неколико деценија, који је био један од бољих којег  су имали и требало је да буде унапређен и да му се повере озбиљнији и осетљивији задаци. Мосадовци су кренули у уобичајену процедуру провере у оквиру које су разговарали и са једном баком, његовом сусетком.
    “Ах, они! Дивни људи, нађу ми се а и волим кад ме поведу са собом у куповину, забавни су!“
    „Који они?“
    „Па он и његов момак.“
    Агент је био отпуштен по хитном поступку a онда је неко из врха почео да се распитује зашто. Сазнавши да је разлог његова хомосексуалност, закључио је да је савршено бесмислено да због тога изгубе једног од својих најбољих оперативаца. Агент у питању враћен је у службу.
    Није да је ова једна епизода променила став Јевреја, познатих по привржености традицији, а у појединим елементима и конзервативни више него Срби, према хомосексуалности. Али покренула су се питања. Данас у израелској војсци можеш да се изјасниш не само као геј већ и трансродна особа. И јел то нешто слаби израелску војску? Не, она је једна од најефикаснијих на свету. Више од тога, израелска тајна служба, обзиром на то да се та земља налази у екстремно непријатељском окружењу, ако вам то изазива неке асоцијације, регрутује своје оперативце и међу припадницима ЛГБТ популације рецимо Палестинаца који се од прогона и хомофобије (често фаталне, то јест, смртне) склањају у Израел. Политички противници Израела ту праксу осуђују, називајући је Pink Washing.
    Укратко, у рату који се води, а рат може да се води и неконвенционалним средствима а не само бомбама, Израелци су били довољно паметни да непријатељу избију оружје из руку.
    Логика је једноставна. Неко ко је непрестано исмеван, омаловажаван, психички злостављан и сатериван у срамоту и ћутњу, или чак физички угрожен због своје ненормативности нема никакву мотивацију да брани друштво које га на тај начин злоставља. Прост је и лако схватљив психолошки механизам да у на тај начин злостављаној и, незаборавимо, суштински обесправљеној особи, ко летњи шумски пожар може да букне отворено непријатељство према таквом друштву. Бранити слободу и друштво које те штити је већ нешто друго. Такође, солидарност не омане никад. Кад би српско друштво у целини показало солидарност према сопственој ЛГБТ популацији, потпуно сам убеђен у то да иста солидарност не би закаснила ни са друге стране. Уосталом, јел Срби мисле да своје ЛГБТ сународнике држе обесправљене довека? Па то је бесмислено и смешно колико и идеја да се научна истина укине петициом о увређености. Која је исто тако подметачина из западних центара моћи који против нас воде специјални рат – СПЦ у својој историји никада није имала проблем са научним истинама. Тешко да је била неки поглед у будућност, али нема ниједног научника спаљеног на ломачи. Гејеви су последњи жртвени јарац хришћанства. То су некад били и Јевреји и жене и црнци. Чињеница да их је данас немогуће обесправљивати, без да то изазове реакцију јавности, последица је универзалне правне заштите коју данас уживају. Можете се позивати на религију и бога колико хоћете. Неизбежно је да се то догоди и са припадницима ЛГБТ заједнице. Питање је само хоће ли Србија бити међу првим (за то је већ касно) или међу последњим земљама које ће то учинити (и нађе се у нечасном друштву земаља какве су Саудијска Арабија, Катар и Сомалија). Некада је Србија била авангарда слободе. Звали су je Слободија у 19. веку и људи су бежали у њу. ТО ЈЕ СРПСКА ТРАДИЦИЈА – СЛОБОДА. Сетимо се Сретењског устава који предвиђа слободу за сваког одбеглог роба који се докопа српске територије у време када је робовласништво било још увек нормална ствар у такозваним цивилизованим земљама.
    Ко ће први да почне и искорачи? Питање је луксуз за који немамо могућности. Да ли су српски гејеви по правилу неродољуби, да не употребим тежу реч, отворени издајници. Нису. То су они које виђате по медијима и које разне НГО плаћају и подржавају за посао који обављају, а банални десничари и богобојажљиви им у томе свесрдно помажу. Српска ЛГБТ заједница родољубива је у истој оној мери у којој и толико мноштво других хетеронормативних Срба. И то упркос вербалном злостављању коме су непрестано изложени. Ако овај мазохизам није доказ родољубља шта онда јесте?

    Да будем скроз јасан, банални десничари, канонске и сертификоване патриоте, као и богобојажљиви који мисле да се српска политичка ситуација може решити шетање икона по улицама и молебанима, заправо су, онако како ја видим ствари, корисни идиоти за оне који нам раде о глави. Ми смо окупирана земља и ми смо у рату који сада није конвенционалан, али у такав може да се претвори кад год неким центрима моћи на западу то буде било згодно и потребно. И у таквој дубиозној ситуацији ми душманима помажемо тако што им стављамо додатно оружје у руке, тако што ћемо национални корпус почистити од ЛГБТ елемената.
    Сваке године кад дође тренутак параде у Београду, дигне се кука и мотика и покоја бејзбол палица да је спречи. У претходних годину дана прогута се свако могуће срање које нам наша колаборационистичка политичка елита сервира. Сваки бриселски споразум, корупцијска афера, фалсификовање диплома … списак је бесконачан. А онда дође парада и то је питање и живота и смрти. Статус Косова зависи од ње, сами опстанак српства зависи од ње. Креће сезона таргетирања и отвореног линча. На сопствене грађане. Ја се слажем да је подршка ЕУ и страних амабасадора српској геј паради контрапродуктивна. Просечан Србин мисли „то су људи који подржавају отцепљење Косова и његове мафијашке трговце људским органима, дакле, парада је антисрпска“. Јел ми можемо бити мудрији од тога? Зашто је вечни српски усуд реакција уместо акција? Они који су увек у позицији да реагују (уместо да буду проактивни) осуђени су да буду објекат у туђим рукама.
    Оптуже нас да смо нецивилизовани, недемократични и дивљаци а ми онда изађемо на улице да тучемо сопствене грађане да им то и потврдимо. Генијално, зар не? А могли су да прошетају и ником ништа. Не само ником ништа, једним потезом који не захтева никакав посебан напор и логистику, избијеш душманину оружје из руке. Макар једно.
    То што је могућа будућа премијерка Србије лезбејка је најмање спорна ствар. Заправо није спорна уопште. Њене тесне везе са америчким невладиним организацијама, а доказано је да су по правилу стране агентуре у питању, треба да су предмет евентуалне истраге.
    Највиши могући ниво права за српску ЛГБТ заједницу није само морално питање. Оно је и национално. А у ситуацији у којој смо немамо право да не будемо мудри.
     
    Александар ЛАМБРОС

  14. Драгана Милошевић liked коментар на тему by александар живаљев in Свети архијерејски сабор 2017. радни део   
    Мислим, драги Владо, да је то права тема. Не "тролујеш" ни најмање. Само се бојим да Сабор данас прелази на кадровска питања, а у цијелом друштву нам је омиљена Стаљинова, ваљда, крилатица:"Кадрови све рјешавају"
    Наравно, да у саборском контексту, избор новог архијереја представља велики догађај, празник за Цркву. Код нас се ствара утисак да немамо довољно добрих кандидата за епископе. Пример младог епископа тимочког г. Илариона то убједљиво демантује. А, ако заиста немамо кандидате кривица је до садашњих архијереја - процедура је уставна да Синод води списак потенцијалних кандидата на предлог епархијских архијереја. Искључиво право предлагања избора или премештаја владика је патријархово, у том смислу, нико не може да наметне патријарху владику, разумије се о о прихватању избора одлучује Сабор. Ми имамо мање архијереја, према броју вјерника, од других Помјесних цркава (изузев Бугарске). Стиче се утисак да се епископи бирају у односу на број сједишта у старој сали Патријаршијског (заправо Архиепископијског) двора, и на расположивост епископских дворова.