Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

Драгана Милошевић

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Content count

    8290
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    4

Everything posted by Драгана Милошевић

  1. Што читате кад вам шкоди. Овако догурасте до 400 одговора. Значи да нисте равнодушни.
  2. 25. јун - 1. јул 2017. Недеља 3. по Духовима Нед 25 Преп. Онуфрије Велики; преп. Петар Атонски риба 12 6) Тако су веровали апостоли у Христа Господа. И с том вером њих дванаест пошли су за Њим. Оставили су све и пошли су за Њим. Примили су на себе Његов јарам и животе своје положили су за Њега. Због тога их је Бог прославио на небесима међу анђелима и на земљи међу људима. Због тога их и ви, браћо, сваке године прослављајте, јер их прво Бог прослави. Благо вама што прослављате оне које Бог прослави. Благо вама што примате апостоле у име апостолско, јер ћете и ви примити од славе апостолске. Пон 26 Св. мученица Акилина; св. Трифилије вода 13 Пакао је сваки дом и свака држава где се на првом месту не узима у рачун Бог. Одсуство Бога претвара свако место и свако друштво у пакао, јер одсуство Бога повлачи са собом и одсуство истине, правде, поштења, милости и слоге. Уто 27 Св. пророк Јелисеј; св. Методије Цариградски уље 14 Покајане душе Спаситељ не губи, Покајнике праве Он највећма љуби. Сре 28 Св. великомуч. кнез Лазар; муч. српски - ВИДОВДАН; св. Амос риба 15 Нису људи ради државе, но држава ради људи. Христос није дошао да спасава државе него људе. Од добрих грађана држава добија цену. А шта добијају зли људи од велике државе? Трње у пространој њиви! Чет 29 Св. Тихон Аматунски Чудотворац уље 16 Кад је срце у човеку право, оно гори од речи Господње, и топи се од милине, и шири се од љубави. А кад је срце у човеку неправо и од греха окамењено, онда се оно од речи Господње пече и још више отврдњава. Пет 30 Св. мученици Мануил, Савел и Исмаил вода 17 О, како си Боже милостиван, О, како си у свецима диван! ---------------------------------------------------------------------------------------- Суб 1 Св. муч. Леонтије, Теодул и Ипатије риба 18 Када душа изађе из тела има шта и да види; чека је најмучнији пут што се да замислити, пут кроз ђавоље судове,/митарства/. Све наше грехе ђаволи подижу на нас, да би и душу одвукли тамо где су греси. Тих судова има 20 на броју.
  3. Са благословом Епископа рашко-призренског Теодосија, администратора Епархије нишке Уводно слово Светог владике Николаја Календар је један део Књиге Живота (Откр. 3,5). Један део, велим јер цела Књига Живота је преогромна, и њу целу може знати само Господ Бог. Календар је прва књига коју сам ја у своме детињству запазио и у руке узео. Она је код нас у селу стајала за иконом, и са поштовањем се узимала у руке, и опет остављала на своје место - за икону. Тајанствена и за мене чаробна књига имена, самих имена, без садржине, без објашњења. Она ме је очаравала, ја сам је поштовао без знања и волео без разумевања. Чар те књиге лежао је изгледа баш у именима, у самим голим именима. Шта означавају та имена, црвено и црно исписана? Онда нисам знао. Данас тек могу одговорити на то питање: значе да је личност - све. Све што је около, и поред, и на личности, не броји се и не рачуна се. Царства и државе, блага и круне, направе и културе, части и славе - све је ништавно према личности. А личност је карактер душе, садржина и богатсво душе. Светитељска личност пак јесте Христов карактер душе, поновљен у многима и многима, чија су имена исписана у календару. Ова имена, дакле, означавају велике и чаробне личности, блиске Христу, запојене Христом, због чега су свакако и имала неки необичан чар за моју детињску машту ...
  4. Cena prirodnog sladoleda od vanile proteklih godina je porasla širom sveta i male su nade da će se smanjiti, otkrio je vlasnik firme "Aust & Hahman" koja je jedan od najpoznatijih snabdevača tržišta vanilom. Uzrok je nezapamćena nestašica ove arome. Cene vanile na nekim mestima povećane su 16 puta, a skočile su sa prosečno 30 evra po kilogramu na oko 500 evra! "Aust & Hahman", firma osnovana 1881. godine u Hamburgu, specijalizovala se za sve vrste vanile i godišnje prodaje oko 300 tona tog sastojka. Aroma vanile „Proizvodnja vanile u dubokoj je krizi“, rekao je Hahman. Vlasnik pomenute nemačke kompanije naglasio da je na primer burbon vanilu, koja potiče sa Madagaskara, ostrva Reunion ili Komorskih ostrva, gotovo nemoguće naći: „Trenutno uopšte ne možemo da je ponudimo“. Umesto toga prodaje se vanila sa Tahitija, koja ima blagu aromu i potiče iz Papue Nove Gvineje. Dok se proizvodnja prirodne vanile smanjila najviše zahvaljujući niskim cenama na Madagaskaru, potražnja među potrošačima za prirodnim sastojcima je porasla. Navodi se da se aroma vanile dobija iz fermentisane mahune vanile, koja je posebna vrsta orhideje i pošto je potrebno tri do četiri godine da se uspostavi plantaža vanile, za sada, nema načina da se situacija na tržištu poboljša. link
  5. Ма, знам, него знаш и сам шта се дешава у вези овог шарлатана. Што је најгоре привлачи омладину.Никако да му узмемо тај пелцер.
  6. Ostacemo bez sladoleda, vanilin cukra ...
  7. Једном приликом, ученици су упитали аву Кира Александријског о нечистим помислима. Старац им је одговорио: «Ако немаш помисли, онда си у безнађу, јер ако немаш помисли, онда имаш дело. Значи, ко се не бори против греха у своме уму и не противи му се, тај ће згрешити телесно, а таквог човека не муче помисли» («Древни патерик». Поглавље 5; 5). Човек се у једном тренутку радује: «Престале су да ме брину нечисте мисли, ослободио сам се од њих, хвала Богу.» А други чак може помислити: «Вероватно сам већ одбацио све страсти и нисам далеко од светости.» Али хајде да послушамо шта нам поручују египатски старци: «Ако немаш помисли, безнадежан си.» Зашто? Зато што, ако немаш помисли, имаш дела, тојест грешиш у пракси, грешиш телесно. Борба са телесним страстима се води у складу са једним важним законом: ако човека искушавају нечисте мисли, онда то највероватније значи да он не греши на делу. Такав човек се свим силама супротставља страстима. И обрнуто: ако човек у пракси испуњава све захтеве страсти, ако се предаје у духовној борби, тада неретко наступа затишје у грешним мислима. Ђаво никад не улаже сувишан труд: зашто искушавати човека помислима, ако он већ греши на делу? Лакше му је да смири грешника: «Дасо, живи тако и даље, ништа не мењај, ја ћу бити ту близу.» А ако се не подајете греху, и нечисте мисли вас не узнемиравају? У таквом случају треба добро размислити зашто је то тако? Несумњиво, Господ нам је дао благодат због Своје љубави. Покрио нас је њоме, како не бисмо пали у учмалост од непрестаног нарушавања Његових заповести, а можда да бисмо се мало одморили у духовној борби. Међутим, најважнији разлог је да научимо да Му увек будемо захвални за све. Ако наступи та тишина, она се најчешће неће одужити, како се не бисмо превише опустили. Како се код нас каже, ту је штука, да караш не дрема. А ето, свеци су достизали «постојано стање» спокојства духа и унутрашње тишине. Али пут до тога се састоји из година напете духовне борбе и поднетих тешкоћа. Одступити од греха и престати грешити је у пракси тешко, али је свеједно могуће. Главне битке тек предстоје, када човека почну да муче реке насртљивих мисли и присећања, притом веома детаљних и колоритних, попут 3D филма на биоскопском платну. Ту је ђаво главни камерман и сценариста. Само он може тако умешно да откопа из нашег сећања најпријатнија искуства и да нас њима вешто привеже к себи и држи нас на кратком повоцу. Јер ми се не противимо блудним присећањима и грешимо у мислима и осећањима, те зато остајемо робови греха (види Јн.). Када за време Великог поста читамо житије Преподобне Марије Египатске, онда видимо колико тешку борбу против помисли је њој допустио Бог. Оне су се «попут дивљих звери» бацале на њу и растрзавале је, јер је она решила да се покаје због свог нечистог блудног живота. У глави јој је свирала музика, на језику је осећала арому вина и укус меса, њено тело је пламтело од прошлог разврата и блуда. Од изнемоглости, изгубивши дах, падала је на земљу, дрхтала од хладноће, изгарала на врућини, али је издржала сва искушења. Преподобна Марија се борила отприлике толико колико је и грешила: за годину греха – година страдања. Тек после скоро 20-годишњег надљудског подвига, она је била удостојена унутрашњег мира у своме срцу. А ево примера из нашег живота. Прилази ми једанпут девојка од 18 година, изазовно обучена и помало опијена: – Баћушка, морам да поразговарам са Вама. Јако ми је тешко на души. Руку на срце, не волим да причам с људима који су попили. Ипак одговарам: «Па, хајде да попричамо.» Испоставило се да је пре годину дана умрла њена мама. После таквог губитка није могла, боље рећи – није желела да се и даље држи чврстих животних начела. Отпочео је морални пад. Девојка је кренула путем свемогућих саблазни – блуд за ситне паре, пијанчење у друштву младих мушкараца, живот у ноћним клубовима и по баровима. Онда је дуг стигао на наплату – она се мучи: «Много ми је тешко. Шта да радим?» Кажем: «Прво што треба да урадиш јесте да истог трена прекинеш да чиниш грех. Спочетка се одреци јавних грехова – блуда, пијанства, пушења, теревенки...» А она ко из топа: «Али сад сви тако живе. И ја то желим... А шта с младошћу, чему она служи?» Занимљиво питање: заиста, чему нам служи младост? Пред нама је уживо Марија Египатска у првом раздобљу свог живота или трагични почетак јеванђељске приче о блудном сину или ћерци... Како кажу млади, а можда им то неко други шапће: искористи живот до краја сада и одмах, једи, пиј, весели се – јер живи се само једном, а сутра умиремо. Човек на почетку не жели да се бори, јер је борба одиста тешка: у 18 година не ићи у клубове, не гледати друге похотљиво, не љубити се, не излазити, не играти?! Да ли познајете много младих, који остају снажни пред искушењима нашег доба? Покажите ми их, а ја ћу другима причати о њима. Лакше је младој и лепој девојци да каже: «Не, ја не могу да живим тако строго», – али после тог одговора, ми ћемо се разићи попут бродова на мору. Тако се, нажалост, и десило. Прошло је већ неколико година, а ја је у храму више нисам видео. Морамо тврдо да верујемо да је онима који су пали много теже да се боре, а да ће онима који, по милости Божијој, издрже бити много лакше. Зато говоримо младима (који још обраћају пажњу на речи свештеника): Клоните се блуда! Ако попустиш, онда ће повратак Богу бити посут трњем и оштрим камењем! За грех блуда ћеш платити годинама јада и доживотним прекорима савести, ако не и мукама. Боље је не експериментисати са својом душом. Никакву срећу нећеш на греху изградити. Али жалосно је што наш глас мало ко слуша. Вратимо се поуци Преподобног Кира Александријског и поновимо: ако нас не прогоне грешне помисли, онда смо или заиста послужили Богу и достигли висине духовног живота (да ли данас има таквих?), или живимо у греху, али то не осећамо, те нас због тога мисли и не муче. Стога, долазимо до правилног закључка: искушење помислима и борба са њима једино су могући код оног, ко не греши на делу. А ми, топло се надам, и јесмо такви. Хришћани, који су дуже време у Цркви, имају обавезу да воде борбу управо против помисли, а никако против дела. Код грехова на делу, неопходно је одлучно покајање, без самосажаљења. У древним временима су такве грехове исповедали јавно. О томе прочитајте у «Лествици» (Степеница 4. «О покајаном разбојнику). Они од вас који су псовали, пили, блудничили, тукли се, обмањивали, крали – дубоко се покајте за то, испуните епитимију која за то следи и заборавите те грехе. А боље их потопите у океан Божије милосрдности. Не присећајте се прошлости са жалом – нећете је вратити, не копајте живу рану ваше душе, ретроспектива није потребна, ни корисна. С надом и вером гледајте напред. Бог ће вам судити по животу, од тренутка вашег свесног покајања и уласка у Цркву. Једном речју, судиће нам на основу тога какви смо хришћани. Пређите у домен мисли и осећања, јер нам није довољан ни читав живот да ту заведемо ред. А ако човек који је кренуо хришћанским путем, опет згреши на делу, то испада исто као када би неко пет година градио кућу, а после узео и спалио је из чиста мира. Сав труд ће кроз пола сата нестати у пламену. За хришћанина је то недопустиво. Држимо на уму и испуњавајмо речи апостола Павла: «Јер није могуће оне који су једном просветљени, окусили дар небески, постали заједничари Духа Светог, и окусили добру реч Божју, и силу оног света, и отпали, опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијег» (Јев. 6, 4–6). С руског Александар Ђокић Протојереј Андреј Овчиников 23 / 06 / 2017 православие.ру
  8. У Грчкој је снимљен кратак документарни филм о светогорској богословској школи Атонијади. На Међународном фестивалу документарног филма у Атини, између 287 поднетих кратких филмова, овај филм је добио специјалну награду фестивала. Филм је излагање једног свештеника који је својевремено студирао у Атонијади. Његов живот у Богу је представљен као нека врста пењања на врх Свете Горе, на Атос. Јединствени снимци атонског живота и учења у Атонијади, прекрасан поглед на природу Свете Горе, у комбинацији са побожним размишљањем и цитатима из Светога Писма, дају гледаоцима прилику да осете дух молитве који прожима студенте Атонијаде. Филм је изложен на грчком и румунском језику, али је однедавно омогућено праћење и на руском језику. Атонијада - богословска школа за дечаке основана је 1748. године на иницијативу Патријарха цариградског Кирила II. Први ректор ове школе био је Евгеније Вулгарис, професор философије, а касније Архиепископ херсонски и словенски. Такође, у школи су учили монаси Косма Етолијски и Атанасије Пароски. У склопу овог општежића са 170 соба и трпезаријом, била је црква, библиотека и сала. Након 1809. године школа је затворена, а 1844. године организована је нова Атонијада у Кареји, у келији Сакеларија која је припадала манастиру Кутлумуш. Средином двадесетог века Атонијада је пресељена на садашњу локацију у јужном крилу манастира Светог Андреја, у којем су раније обитавали монаси из Русије. Поред предмета које предвиђа школски програм Грчке, у Атонијади се предају богословски предмети, а и црквено певање и иконографија. Дипломци ове школе имају право да без испита упишу Богословски факултет на грчким универзитетима. Важно је напоменути да ученици ове јединствене школе могу бити не само младићи из Грчке или са Кипра, него и из Русије, Србије, Албаније, Румуније и других земаља. Извор: Православие.ру (превод Информативна служба СПЦ) Вести из сестринских цркава Филм
  9. У Грчкој је снимљен кратак документарни филм о светогорској богословској школи Атонијади. На Међународном фестивалу документарног филма у Атини, између 287 поднетих кратких филмова, овај филм је добио специјалну награду фестивала. Филм је излагање једног свештеника који је својевремено студирао у Атонијади. Његов живот у Богу је представљен као нека врста пењања на врх Свете Горе, на Атос. Јединствени снимци атонског живота и учења у Атонијади, прекрасан поглед на природу Свете Горе, у комбинацији са побожним размишљањем и цитатима из Светога Писма, дају гледаоцима прилику да осете дух молитве који прожима студенте Атонијаде. Филм је изложен на грчком и румунском језику, али је однедавно омогућено праћење и на руском језику. Атонијада - богословска школа за дечаке основана је 1748. године на иницијативу Патријарха цариградског Кирила II. Први ректор ове школе био је Евгеније Вулгарис, професор философије, а касније Архиепископ херсонски и словенски. Такође, у школи су учили монаси Косма Етолијски и Атанасије Пароски. У склопу овог општежића са 170 соба и трпезаријом, била је црква, библиотека и сала. Након 1809. године школа је затворена, а 1844. године организована је нова Атонијада у Кареји, у келији Сакеларија која је припадала манастиру Кутлумуш. Средином двадесетог века Атонијада је пресељена на садашњу локацију у јужном крилу манастира Светог Андреја, у којем су раније обитавали монаси из Русије. Поред предмета које предвиђа школски програм Грчке, у Атонијади се предају богословски предмети, а и црквено певање и иконографија. Дипломци ове школе имају право да без испита упишу Богословски факултет на грчким универзитетима. Важно је напоменути да ученици ове јединствене школе могу бити не само младићи из Грчке или са Кипра, него и из Русије, Србије, Албаније, Румуније и других земаља. Извор: Православие.ру (превод Информативна служба СПЦ) Вести из сестринских цркава Филм View full Странице
  10. POSLEDNjI SUSRET SA ĐOŠOM: "Novosti" na snimanju serije "Nemanjići" Bojana Jovanović | 22. jun 2017. 10:35 | Komentara: 0 Donosimo vam poslednji razgovor koji su "Novosti" imale sa popularnim Đošom, tokom snimanja serije "Nemanjići" sredinom marta Donosimo vam poslednji razgovor koji su "Novosti" imale sa popularnim Đošom, tokom snimanja serije "Nemanjići" sredinom marta. VIJUGAVI put kojim smo u sredu ujutro prošli pored manastira Studenice odveo nas je pravo u priču o Nemanjićima. Planine, šume, reka Studenica, likovi i koliba sa kraja 12. i početka 13. veka. Oči u oči sa Stefanom Prvovenčanim, koji je, sa okrvavljenim povezom na glavi, garav, ogrnut kožnim plaštom, sa sabljom za pojasom stajao pred nama. Slika druga. Kostimograf Stefan Savković, zadužen za seriju "Krunisanje Stefana Prvovenčanog: Prva nemanjićka kraljevina", prilazi Vojinu Ćetkoviću, koji tumači Stefana Prvovenčanog, i zateže mu gornji deo poveza. Kao jedina novinarska ekipa prisustvujemo snimanju prvih kadrova ove dugo očekivane serije, rađene u produkciji RTS, u režiji Marka Marinkovića i prema scenariju Gordana Mihića. Snimanje bi trebalo da potraje do avgusta, prva epizoda biće prikazana za Novu godinu, a serije emitovana 2018. Producent Miško Stevanović želi nam dobrodošlicu, a mi se već osećamo kao da smo deo srpske istorije. Prilazi i Nada Šargin, u dugoj haljini sa uvojcima koji ne pokrivaju ogrebotinu na obrazu, dok proplankom šeta Vučić Perović, ponavljajući tekst. Reditelj Marinković utišava sve, najavljuje probu. Sve troje ulaze u kadar, u ugljarevu jamu. Ispred nje su Olivera Viktorović i Bogoljub Mitić, bračni par ugljara, koji sedi oko vatre, za kazanom, vidno zabrinut... Stefan ranjen leži pored ognjišta, a Raška mu pridodaje toplu kašu... * Bogoljub Mitić u jednom od prvih kadrova,Foto Goran Šljivić Kadar je posle nekoliko proba snimljen, a mi prilazimo Mitiću, kog svi u ekipi zovu Đoša, po liku koji je tumačio u seriji "Porodično balgo". - Moj lik je bio ratnik, ali je pobegao u šumu da pravi ugalj, da bi sačuvao sina - kaže nam Mitić. - Nisam se ni nadao da će sina da mi odvedu u rat, hoće da pogine za Srbiju, a ja sam pacifista. Imam sreće da ponovo snimam za RTS, koji jedini radi ozbiljnu seriju. Olivera Viktorović, Foto Goran šljivić Vojin Ćetković ističe da je prijatno iznenađen dobrim uslovima rada, što je čudno za današnju produkciju. - Imali smo i borilačke i jahačke i kostimografske i rediteljske probe, pa nisam iznenađen - objašnjava Ćetković. - Stefan je u ovoj sceni ranjen, a priča se dešava osam dana posle bitke oko srpskog prestola, u kojoj je bio oči u oči sa svojim rođenim bratom Vukanom, gde je i poražen - jedva je izvukao živu glavu, pa odatle kreće u bekstvo, nabasava na kolibu kod ugljara. Vojin Ćetković u ulozi Stefana Prvovenčanog,Foto Goran šljivić Reditelj Marinković zadovoljan je prvim kadrovima i pretpostavlja da će ga impresije i uzbuđenje stići tek kasnije, kada se vrati u hotel. Smatra da će mu najzahtevnije, organizaciono i rediteljski, za snimanje biti bitke sa konjicom i pešadijom. I sam sam sada naučio mnoge stvari pripremajući se za ovaj projekat, a cilj serije je da zainteresuje sve, pogotovo mlade ljude, za to vreme i događaje - kaže Marinković. - Da bi ih proučavali na drugi način, ne TV formom, već izučavanjem istorije. Moja generacija je rasla pod velikim uticajem zapadne kulture, o kralju Arturu smo znali više nego o Nemanjićima, a imamo autentičnu istoriju koju drugi, veći narodi, fabrikuju. Nakon našeg razgovora ekipa se seli na drugi set, nekoliko kilometara uzvodno. Idilični huk vodopada i mekane proplanke prekidaju krici. Četiri muškarca, razbojnika, iskočila su iz grmlja i bacila ribarsku mrežu na dve devojke. One prestravljeno viču, braneći se, na šta ih podstiče i Bojana Šutić, pomoćnica reditelja, rečima: "Devojke, borba za život, vrištite!" Ma, devojke su super, a momci kao da nikad nisu vijali žene po livadi - dobacuje neko iz ekipe, na šta su se svi grohotom nasmejali. BRADIĆ: IZAZOV ZA RTS - POSEBNO sam uzbuđen jer je ovo prvi dan, što nas sve izrazito motiviše za buduće poslove - kaže Nebojša Bradić, glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa RTS. - U ovom poslu se RTS posle dugo vremena pojavljuje kao neko ko je od početka do kraja nosio i realizuje ovu ideju, što je poseban i važan izazov za svaku televiziju. Po prvi put se radi igrana serija srednjeg veka, čak i u oblasti filma nemamo puno proizvoda koji bi na neki način mogli da budu putokaz i uzor, sa željom da se ovaj serijal nastavi i u nekim drugim projektima koji će za temu imati srednji vek. KOPAONIK SERIJA će se snimati na 240 lokacija, a prva sledeća je Kopaonik, kako bi se uhvati poslednji dah zime, a kamera zabeležila grudvanje i sankanje Nemanjine dece. novosti
  11. ово најбоља варијанта извор
  12. Не мрдам из кућног бунгалова. Предвече може у двориште.
  13. Срећан рођендан, и све најбоље да те погоди ! Оно лоше да те промаши.