Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

За чланове нашег сајта покренули смо лакши и једноставнији начин да приступе "Кани Галилејској" - месту за упознавање ради хришћанског брака. Дакле, место је затвореног типа и искључиво је за браћу и сестре који траже место за упознавање и дружење. По придруживању обавезно погледајте Правилник.

ЛИНК КА КЛУБУ

 

Драгана Милошевић

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Број садржаја

    7016
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Days Won

    4

Everything posted by Драгана Милошевић

  1. Мушкарци постављају питања, жене дају одговоре

    Шта ме држи у животу кад је кнедла у грлу? Мале ствари, скретање мисли на други колосек,молитва ако је тад могућа и наравно ЖРУ. Бар двапут сте ми спасили главу.
  2. „Скидам чини“, „бацам чини“ – ови и слични огласи су 90-их година пунили рекламне странице новина скоро сваке врсте. И реклама је донела своје „резултате“. „Оче, бацили су на мене зле чини“, – или: „Оче, препоручите ми добру икону против урока“, – после две деценије ове фразе често чујеш од разних људи, који долазе у цркву. И не само од оних што просто „зађу“ у цркву – дешава се и да бака, која више година иде у цркву, уздахне на исповести: „Ето, бацили су чини на мене, тешко ми је да ходам“. Појмови као што су „урок“ и „чини“ су се чврсто усталили не само као речи које се често користе, већ су постали саставни део погледа на свет многих наших суграђана и заузели своје место негде поред појмова „добре и зле енергије“ и многих других езотеричних термина. Овде треба придодати и целу групу „видовњака“, који у својим процедурама „скидања и бацања чини“ користе православну симболику: свеће, иконе и још много тога. После свега тога обичном човеку може да се учини да заиста и постоје те чини. И ту је неопходно разјаснити како се Православна Црква односи према таквим појмовима. Оно што не постоји „Чини“ и „уроци“ – то је оно што не постоји. Постоји само оно што човек допушта злим силама да му учине. Преподобни Пајсије Светогорац је говорио: „Црне снаге таме су немоћне. Само их људи, удаљавајући се од Бога, чине снажнима, зато што дају ђаволу право на себе.» Сваки хришћанин је позван да исповеда своју веру у пракси. „Вера без дела је мртва“, – говори апостол Јаков (Јак. 2:20). И заиста, веома често можемо да видимо како човек који се удаљио од Цркве, почиње да се заноси различитим „паранормалним догађањима“. Навешћу још један цитат. „Сваки човек у својој души има простор величине Бога, и свако га испуњава како може“, – ове речи припадају непоколебљивом атеисти Жану Полу Сартру. Чак и он је то разумео! Исти је случај и овде: ако се човек удаљава од Бога, он може да се примакне само једном – ка Његовом непријатељу, тојест ка ђаволу. „Ко није са мном против мене је; и ко не сабира са мном, просипа“ (Мт. 12:30). Савремени човек има сан – да буде као сви. Вероватно су сви чули расуђивања многих наших савременика, у стилу: „ја нисам урадио ништа лоше“ и „радио сам оно што и сви“. Али у духовном животу не можеш да будеш осредњи – нема „сивог“ у Православљу. Постоји или добро, или зло. А када човек наивно расуђује, мислећи да није ништа лоше урадио, док притом верује „као и сви остали“, тојест „у души“, а без Цркве, онда треба да постави себи искрену дијагнозу – од Христа је такав човек отишао. А то значи само једно – он је сада отворен за свакакве нападе злих сила, које неће оклевати. Како да се боримо? И ето, човек је отишао од Христа. Почињу различити напади злих сила. Човек сматра да су на њега бацили чини и почиње да „се бори“ са њима. А ту тржиште магијских услуга нуди огромни асортиман. Можеш покушати да се унапред заштитиш од чини, можеш да их „скинеш“. Ако хоћете да се оградите од потенцијалног бацања чини, онда треба да носите црвен конац, правилно да убодете чиоду, можете да носите „Фатимино око“ и многе друге варијанте амајлија све до потпуне егзотике. Само треба да имамо на уму духовну суштину таквих пракси – то је исто као и обраћање злим дусима. Често говорим људима који долазе у храм са црвеним концем или „Фатиминим оком“ да они носе на себи малог ђавола. Можда је то мало оштро али је ефикасно. Већина људи ове конце кидају и бацају већ у самом храму. Скоро да нема смисла да пишем и о „скидању чини“, јер је то тај исти концепт „клин се клином избија“. И јасно је да обраћање злим дусима за помоћ против злих духова доводи до само једног резултата – продубљења робовања злим силама. „Безгрешне љубавне чини“ Дотаћи ћу се само једног битног детаља „скидања чини“. „И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла. Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде“ (2Кор.11:14) – речено је у Новом Завету. Не постоје „безгрешне чини“, исто као што гатаре, видовњци (и други слуге ђавола) не могу бити православни хришћани. Такви могу колико им воља да се користе православним обележјима, да вам предлажу да запалите свеће у цркви, или у току магијске сеансе, могу да се служе иконама и изводе многе друге ритуале. Али присетите се речи апостола Павла, које смо навели горе. Не дозволите да вас заведу ови спољни православни симболи – суштину то не мења. Шта да радимо? Треба да живимо духовним животом то је једноставан одговор. Треба да се сећамо да хришћанин има само једну „алтернативу“ – или да буду са Богом, или да падну у руке Његовог непријатеља. А живети духовним животом значи у пракси остваривати своју веру. Тојест, треба искрено да се молимо, да редовно учествујемо у Светим тајнама, а не само да „верујемо у души“. У супротном, таквог човека чекају и „уроци“, и „чини“, и остали напади злих духова. С руског Александар Ђокић и Ана Ведјајева Свештеник Александар Јермолин 15 / 08 / 2017 http://www.pravoslavie.ru/srpska/105782.htm
  3. Kojoj mafiji pripadate?

    I ja sam ova koza Cosa Nostra (Sicily)
  4. Данина мућкалица

    Нека је потребно и рећи, не ваља много ни ћутати.
  5. Данина мућкалица

    Размишљам цело време на тему дискриминације повучени вашем и мојим искуством. Елем, ево једне скорашње незгодације: Једног предвечерја изиђох у двориште на ваздух. Врео дан, у соби 30 степени, рекох, извлачи ноге напоље. Стигнем до капије, појављује се комшија. Дотерао бицикл на поправку. Пита ме: јел ти тата ту? Рекох да није.Човек ми је рукама објашњавао шта треба, понашајући се као да пред њим стоји глувонеми незнанац. Од неверице ми дошло да се смејем, плачем, вичем бијем у исти мах. А, хтедох само мало свежег ваздуха. Зато, смеј се и терај даље вашим путем.
  6. Најава духовних трибина и предавања

    "Дрога нема последњу реч" 14. Август 2017 - 15:27 Црквена Општина Обреновац организује трибину под називом “ Дрога нема последњу реч”, у четвртак, 17. августа 2017. године, с почетком у 19:00 сати, у порти светотројичног храма у Обреновцу Гости трибине су протојереј Бранко Ћурчин, духовник Центра “Земља живих” Андреја Јовановић, координатор Центра, као и штићеници који се лече у овој установи. Центар за психо-социјану рехабилитацију и ресоцијализацију оболелих од болести зависности “Земља живих” има потписане споразуме о међусобној сарадњи са Министарством здравља Републике Србије, Министарством унутрашњих послова Републике Србије и Српским лекарским друштвом.За протеклих десет година, у терапијским заједницама боравило је преко 3000 људи са проблемом зависности,док је преко 350 њих успешно завршило цео програм. Izvor: crkvauobrenovcu.rs
  7. Устоличен Епископ нишки г. Арсеније

    Прва Литургија Епископа нишког Арсенија 14. Август 2017 - 22:48 Његова Светост Патријарх српски г. г. Иринеј присуствовао је на дан Изношења Часног Крста Светој архијерејској Литургији у Саборном храму Силаска Светога Духа на апостоле у Нишу. Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније началствовао је Светом Литургијом. Служби је присуствовао и Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије, дојучерашњи администратор Епархије нишке. Пред сам почетак свете службе, на крају јутарњег богослужења, Преосвећени Епископ Арсеније савршио је чин изношења Часног крста, а у завршном делу Литургије чин водоосвећења Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић, старешина нишког Саборног храма, протођакон Стеван Кричка и јерођакон Нектарије (Ђурић) из Манастира Житомислића. Верни народ града Ниша окупио се у великом броју да се поклони Часном крсту Спаситеља и Господа нашега Исуса Христа, прими патријарашки благослов свог некадашњег епархијског владике, а сада Патријарха српског г. г. Иринеја, као и да узме учешћа у првој архијерејској литургији којом је началствовао новоустоличени нишки архијереј, преосвећени Епископ Арсеније. Извор: Епархија нишка
  8. Бранка Миловановић (83) из Гојбуље, села у општини Вучитрн, огуглала на нападе Албанаца. Понекад само ноћу, када предосетим напад, не могу да проговорим - каже бака БАКА Бранка Миловановић (83) из косметског села Гојбуља у општини Вучитрн живи сама у својој кући и годинама је изложена нападима Албанаца. Због одлуке да не прода имовину, али пре свега због неколико извора минералне воде који се налазе на њеном имању, у дворишту и испред саме куће. Објашњава нам да и даље одолева притисцима, и да ће то чинити све док је памет и тело служе. - Додуше, ових месеци ме ређе нападају. Последњи пут то се догодило за Ђурђевдан када су ми све испревртали у помоћном објекту, јер више немају шта да ми украду осим душу. Срећом, Бог ми је сачувао памет, мада се и сама чудим како сам нормална кроз шта сам све прошла. Јер нападали су ме ноћу у самој кући, опљачкали све што су могли, а потом ми у подрум доносили крадене ствари. Једном су ми чак однели сандук са војничком униформом, вероватно да ме тако заплаше да би можда оптужили моје синове да су били у војсци, што нема везе са истином. Њиховим подметањима није било краја, али срећом, полиција је ипак реаговала на моје позиве - прича у даху бака која иако има комшије, осећа се усамљено. И док се са стране са које се прилази бакиној кући налази српско домаћинство са старијим члановима, део имања иза бакине куће, на који свакодневно гледа са својих прозора и терасе, комшија Србин продао је Албанцима, који су већ поставили на стотине кошнице пчела. То је, објашњава бака, донација неке међународне организације, које њу и остале мештане Србе у селу углавном заобилазе. - Упркос свему, решена сам да не идем одавде. Иако ме син који са породицом живи у Митровици зове да живим код њих, као и други син који ради у Шведској, ја не одступам од своје намере да останем на свом прагу. Ја сам у овом селу рођена, овде сам се удала, основала породицу, само овде могу да живим - прича бака Бранка док јој једна суза клизи низ образ. Каже не жали због одлуке да остане на своме, већ што је помало усамљена, јер су се и остали српски житељи, којих је у односу на 1999. годину готово троструко мање, некако изоловали. - До несрећног рата, у селу је било више од деведесет српских кућа, а сада их нема ни тридесет. Албанаца тада није било, али су почели да се настањују - говори тихо бака о променама у селу које осим основне школе, коју похађа неколико српских ђака, нема ниједне друге установе. Ипак, каже да не оскудева у намирницама које јој доноси син. Раније је, вели, док је имао ауто, чешће обилазио, али сада долази углавном таксијем из Митровице, удаљене петнаестак километара због чега га бака моли да је што ређе посећује. - Ето, прекјуче је дао 30 евра за такси, па сам му рекла да не долази често. - Иако је мој син поставио својевремено камеру на улазу у кућу и њу су преко ноћи украли. Тако да више не рачунам ни на чију помоћ већ се уздам у Бога, па како ми он буде одредио, нека тако буде - говори нам бака Бранка док нас испраћа кроз уређено двориште. ПОСЕКЛИ ЈОЈ И ШУМУ БРАНКА објашњава да има два и по хектара обрадиве земље и око три хектара шуме, и истиче да су Албанци већи део шуме посекли. - Пошто сам већ прилично стара, сада обрађујем само башту око куће, а имам и неколико кокошака - говори бака, која је свесна да су њено највеће богатство извори минералне воде. Објашњава да је њен покојни супруг давних седамдесетих вршио испитивања и да се показало да је квалитет минералне воде налик води коју пакује "Књаз Милош". Зато каже да је штета да вода пропада... линк
  9. ПОРЕД проблема са животом у изолацији и без српског живља у ближем окружењу, сестринство манастира Пећке патријаршије последњих дана, али и током летњих месеци, додатно је угрожено због проблема водоснабдевања односно готово сталних рестрикција воде. Како је јуче "Новостима" испричала мати Харитина, игуманија ове православне светиње, рестрикције воде са којима је суочен само овај манастир у читавом окружењу, посебно су учестале последњих дана, када у манастир долазе бројни туристи из свих крајева Космета, централане Србије али и иностранства. - Никада не знамо када ће нам вода бити искључена нити стижемо да обезбедимо резерву воде јер и када дође, углавном после наших жалби и реакција које упутимо представницима локалне самоуправе, притисак је толико слаб, да једва успемо да обезбедимо за најнеопходније потребе - прича за наш лист мати Харитина. И док објашњава да су последњих дана учестале групе гостију из инстранства, Немачке али и из других земаља, старешина ове светиње надомак Пећи каже да су током викенда светињу посетили чланови фолклорних друштава из десет земаља али да се нису задржали због недостатка воде јер нису могли чак ни да се умију. - Тешко је и замислити какву су слику из манастира понели, али то, нажалост, није наша, већ срамота за град Пећ односно локално самоуправу која нас очигледно намерно излаже овом беспотребном малтретирању и проблему на температурама од 40 степени Целзијусових - прича мати Харитина. Сестра Меланија напомиње да због слабог притиска воде данима не могу да укључе машину за веш, као и да имају проблема са храном у фрижидеру. РЕСТРИКЦИЈЕ МАТИ Харитина, игумамнија ове светиње, објашњава да су рестрикције воде које се односе само на манастир очигледно намерне, и да када интервенишу код локалних власти, накратко укључе воду, али да често и не реагују на њихове оправдане захтеве. - И поврће и воће које имамо на имању око манастира нам се осушило због проблема са водом - опомиње мати Харитина, старешина овог прваославног манастира, у којем почивају мошти четрнаест српских патријарха. ОТИШЛО ОКО 30.000 СРБА И ДОК опомиње да је у граду Пећи до 1999. године живело око 30.000 Срба, Винка Радосављевић, начелница овог округа, истиче да у граду тренутно нема ни десетак српских душа.Поред свештеника у порти цркве у центру града, у Пећи је свега још неколико старијих Срба, док поред сестринства у манастиру у околној Љевоши, повратничком месту, живи такође неколицина Срба. Иначе, највеће српско село надомак Пећи је Гораждевац, а Срба повратника има у Белом Пољу, Сиги и Брестовику, њих око 1.000. новости
  10. Питајте Администрацију

    Горе поред имена имаш стрелицу. У падајућем менију изабери опције подешавање налога. Треба да добијеш ово: е, цепај.
  11. Устоличен Епископ нишки г. Арсеније

    Аксиос! Многаја љета новоизабраном епископу нишкому Г. Арсенију
  12. Гагина запажања

    Еех, први дневник сам избрисала онда кад добих титулу зеленог свемирца... Некако је право време за овај други, јер сутра почиње ново поглавље у нашим животима. Окрећемо нови лист, бео неисписан. Вучемо боллна сећања, разочарења. Ране на души које видиш само Ти, Надо моја. Ове видљиве ране су већ примиле боју бледила; ако ћу право нису ни болеле. Стреле заривене у срце, у душу, још су ту. Лебде, парају уши. Око мене сви помињу ћутање. Питам се какво црно ћутање кад мени дође да бијем на сва звона. Сувише боли да би послушала. Ха, замислите да сте јако повређени, неправедно кажњени, набивени бесом - добијете савет ћути. Хришћанско ћутање подразумева наду и радост. Да ли ће моје бити такво? Нешто сам сумњичава. Ћутање ваљда значи опроштај, на који нисам спремна. Нешто ми се не шврљају идулгенције . Била бих лицемур над лицемурима. :351780: :bu:
  13. Гагина запажања

    Штос је у том што сам ланула мами да ја немам "судбину" Она брже боље одваљује са киселим изразом лица: -ма немој, сви имају ти немаш, како да није.
  14. ''Осуди'' овог изнад

    Вече за праштање, они се осуђују! ццц.. Празни тамо фрижидере
  15. Гагина запажања

    Навукла се ја на турске серије да утепам сат слободног времена. Не било јада серија се вика судбина. Елем, противници те егзибиције вичу мени превејаној: - Шта је, они ће ти прорекну судбину? - Неће, немам ја то. - Ето сви имају, ти немаш, ма пази!?! - Немам бре, иди питај попа.
  16. Ко је Христос?

    Сећам се да сам на свом почетку читала лако штиво... у некој књизи или новини наишла сам на, отприлике, овакву мисао: "... Господ је мењао Своје Лице у тренутку, зато нико није могао да Га наслика. Мењао је Лице тако да је свако могао у Њему када Га погледа да види црту свог карактера и дође до покајања... и Закхеј, и Петар, и блудница и разбојник..." Ево колико дуго памтим ту слику.
  17. Његова Светост Патријарх српски Иринеј началствовао је 13. августа 2017. г. светом архијерејском Литургијом у Саборном храму у Нишу и том приликом увео Преосвећеног Арсенија (Главчића) у трон Епископа нишких. - Свечаности су присуствовали изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, градоначелник Ниша Дарко Булатовић, високи представници Војске Србије, јавног и културног живота Ниша – Богослужењу и интронизацији присуствовали апостолски нунције Лучијано Суријани и Надбискуп београдски Станислав Хочевар. Торжественом Литургијом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј а саслуживали су: Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, Преосвећена господа Архијереји: нишки Арсеније, бачки Иринеј, жички Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Jован, браничевски Игњатије, далматински Фотије, будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид, славонски Јован,тимочки Иларион, полошко-кумановски Јоаким, викарни епископ стобијски Давид. Свјатјејшем је саслуживао и: Епископ белоградчишки Поликарп, викар Митрополита видинског (Бугарска Православна Црква), док су из Грчке Православне Цркве молитве са својом сабраћом Архијерејима узносили: Високопреосвећени Митрополити: Пантелејмон веријски, Георгије китруски, Јустин каламаријски и Епископ месаоријски Григорије из Кипарске Архиепископије, док је из Антиохијске Патријаршије саслуживао високопреподобни Прокопије Туфик. Торжественој Литургији су присуствовали Епископ зворничко-тузлански Хризостом, новоизабрани Митрополит дабробосански, и високопреподобни архимандрит Никодим, новоизабрани Епископ (episcopus electus) далматински. У саборној Литургији саслуживали су високопреподобни архимандрити: Георгије са Свете Горе, Доситеј из манастира Липовца, др Тихон из српске лавре Студенице, протојереји ставрофори: Милутин Тимотијевић, ректор Призренске богословије привремено у Нишу; др Зоран Крстић, ректор Богословије у Крагујевцу. Протођакон Игор Давидовић, ђакони Владимир Руменић и Немања Ристић из наше Свете Цркве, као и ђакон Пантелејмон Папамануил (Грчка Православна Црква) налазили су се у ђаконском сословију. Архијерејски намесници Епархије нишке такође су узели учешће у торжественој Литургији: протојереј Марко Адамовић, први лесковачки; протојереј-ставрофор Слободан Петровић, топлички; протојереј Дејан Станковић, други лесковачки; јереј Славиша Смиљић, белопаланачки; јереј Душко Видачић, пиротски; протојереј-ставрофор Зоран Стојановић, власотиначки; протонамесник Ђорђе Мирковић, алексиначки; протонамесник Далибор Стефановић, јабланички; протојереј Душко Капларевић, косанички; протојереј Миодраг Павловић, први нишки; протојереј Саво Крчо, други нишки; протојереј Златко Василић, трећи нишки. Порту и Саборни храм испунило је часно свештенство Епархије нишке. Ангелским гласовима су појали на торжественој Литургији: Црквено-певачка дружина Бранко, хор Свети Прокопије из Прокупља, хор Свети Јован Златоуст из Пирота, хор Бранко из Лесковца, Вода жива из Ниша и хор Свети Никола из Алексинца, под изузетним диригентским вођством гђе Саре Цинцаревић. Делове свете Литургије појало је Дечји црквени хор Бранко вођен диригентском руком гђе Јоване Микић. Поздравно слово Свесрпског Патријарха Уводећи Епископа нишког Арсенија у трон Епископа нишких, Његова Светост Патријарх српски Иринеј је у препуном храму, испуњеном верним христољубивим народом са његовим пастирима, подсетио на историју Епархије и њене храмове и манастире, казујући и о епископској служби и њеним високим задацима. "Увели смо у трон Епископа нишких младог Епископа, пуног вере и љубави, пре свега према Богу и према Цркви својој и народу којем ће бити пастир и духовни вођа. Молим вас да га примите као духовног пастира и духовног оца, који ће се за вас Богу молити и све вас Господу приводити..." казао је Првојерарх наше Цркве. Свјатјејши је честититао Епископу нишком Арсенију и пренео сабраном народу да ће се Владика Арсеније старати о свем свештенству и пастви, будући руковођен једино интересима Цркве и пастве. Одлуку Светог Архијерејског Сабора о избору владике Арсенија за Епископа нишког прочитао је Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански Порфирије. Благодарност Епископа Арсенија У приступној беседи устоличени Епископ нишки Арсеније је захвалио Патријарху Иринеју и свим Архијерејима наше Цркве на указаном поверењу кад му је у архипастирско старање дао Епархију нишку, затим Епископу рашко-призренском Теодосију за његово администрирање овом Епархијом, као и Архиепископији београдско-карловачкој у којој је службовао као викарни епископ Патријарха Иринеја. Посебно је Владика нишки заблагодарио браћи Архијерејима из Грчке Православне Цркве и Епископу белоградчишком Поликарпу, викару Митрополита видинског (Бугарска Патријаршија). Устоличени Епископ нишки г. Арсеније је подсетио на славну историје ове Епархије, још од апостолских времена, и на своје предшественике којих се и данас сећамо. Између осталог, Епископ Арсеније је истакао да ће се у свом архипастирском раду руководити Светим Писмом и Светим Предањем и да ће највећа радост за њега као свештенопастира наше Свете Цркве и Епархије нишке бити ако сви будемо окупљени око Господа нашега Исуса Христа. Угледни гости У име Римокатоличке Цркве данашњем торжественом сабрању присуствовали су Надбискуп Лучијано Суријани, апостолски нунције у Београду, монсињор Станислав Хочевар, Метрополит београдски, фра Леополд Рохнес, генерални викар и катедрални жупник београдски. Устоличењу су присуствовали: генерални секретар Председника Србије г. Никола Селаковић; г. Марко Николић, саветник директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевића; амбасадор Републике Грчке г. Илијас Илијадис; архимандрит Доситеј, игуман манастира Гргетега са проф. достославне Карловачке богословије протојерејем Јованом Милановићем, и као и многобројне личности из јавног и културног живота Ниша и околине. Представници градских и локалних власти са градоначелником града Ниша г. Дарком Булатовићем, као и представници Војске Србије пуковник Владета Балтић, Начелник штаба Команде Копнене војске и пуковник Предраг Грбић, Командант 3. бр КоВ, такође су присуствовали данашњој торжественој Литургији и величанственом сабрању. Саборни храм је данас био испуњен благоверним народом који је стигао из појединих парохија Епархије нишке и из других епархија, као и из Архиепископије београдско-карловачке праћен свештенством из Спомен-храма Светог Саве, храма Сабора српских светитеља на Карабурми и из неколико београдских храмова. Из манастирā Нишке епархије својим присуством су увеличали данашње устоличење Владике нишког Арсенија: протосинђел Серафим (манастир Дивљана); високопреподобна игуманија манастира Ђуниса мати Марија; јеромонах Емилијан из манастира Јашуња; високопреподобни архимандрити: Серафим (манастир Суково), Рафаило (манастир Височка Ржана), Дионисије са мати Меланијом (манастир Липовац); протосинђели: Дамаскин (манастир Светог Романа); Јован (манастир Матејевац), Мардарије (манастир Поганово) и Серафим из манастира Дивљана; игуманије мати Арсенија из манастира Сићева и Ефросинија из Темске. Торжественом сабрању присуствовали су и начелници Управних округа, председници нишких општина, Нишке Бање као и многе уважене личности друштвеног и културног живота, пријатељи, дародавци, приложници, чланови Епархијског савета, поклоници који су специјално овим поводом из Архиепископије београдско-карловачке аутобусима допутовали у Ниш да би својим присуством изразили благодарност Владици Арсенију за његово ревновање и духовно старање у време док је био викарни Епископ патријарха Иринеја. За све госте је припремљена трпеза у оквиру комплекса Саборног храма, током које су добродошлицу новом Епископу нишком пожелели црквени делатељи из саме Епископије, званичници и представници власти. О свему се са братијом свештеницима старао протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић. Зорица Зец слике: ђакон Драган Танасијевић СПЦ View full Странице
  18. Са благословом Епископа рашко-призренског Теодосија, администратора Епархије нишке Уводно слово Светог владике Николаја Календар је један део Књиге Живота (Откр. 3,5). Један део, велим јер цела Књига Живота је преогромна, и њу целу може знати само Господ Бог. Календар је прва књига коју сам ја у своме детињству запазио и у руке узео. Она је код нас у селу стајала за иконом, и са поштовањем се узимала у руке, и опет остављала на своје место - за икону. Тајанствена и за мене чаробна књига имена, самих имена, без садржине, без објашњења. Она ме је очаравала, ја сам је поштовао без знања и волео без разумевања. Чар те књиге лежао је изгледа баш у именима, у самим голим именима. Шта означавају та имена, црвено и црно исписана? Онда нисам знао. Данас тек могу одговорити на то питање: значе да је личност - све. Све што је около, и поред, и на личности, не броји се и не рачуна се. Царства и државе, блага и круне, направе и културе, части и славе - све је ништавно према личности. А личност је карактер душе, садржина и богатсво душе. Светитељска личност пак јесте Христов карактер душе, поновљен у многима и многима, чија су имена исписана у календару. Ова имена, дакле, означавају велике и чаробне личности, блиске Христу, запојене Христом, због чега су свакако и имала неки необичан чар за моју детињску машту ...
  19. Православни подсетник лета Господњег 2017.

    13. -19. август 2017. Недеља 10. по Духовима Нед 13 Св. мученик Евдоким; муч. Јулита (Госпојинске покладе) 31 Уздај се, брате, једино у Господа свим срцем својим. Пон 14 Изношење Часног Крста; св. муч. Макавеји (Почетак поста) вода 1 Господ наш је милост и доброта сушта, Но због греха људских страдања попушта: Поплаве, болести, потресе и суше, Страхоте и муке на тела и душе. Ко не види Оца када даре нуди Нек Судију види кад праведно суди. Уто 15 Пренос моштију првомученика и архиђакона Стефана вода 2 Укоревај брата за грехе тајно и насамо, а похваљуј га за неко добро дело јавно пред свима. Зар то није велика поука за сва времена? Блажен, ко прими ову поуку и по њој се управља. Бедан ко обратно поступа, ко тајно у четири ока хвали и јавно пред свима осуђује. Сре 16 Преп. Исакије, Далмат и Фауст; св. Соломија вода 3 Покај се, брате, покај грех своје, Хиљаду смрти око тебе стоје. Чет 17 Светих 7 мученика у Ефесу вода 4 Највеће је задовољство грешника, да свуче праведника у своју каљужу и да с њим подели свој грех. Пет 18 Св. мученик Евсигније вода 5 О, браћо моја, велика је моћ хришћанског ћутања. Ја кажем - хришћанског ћутања, а не обичног ћутања при коме душа може бити колебана разним ништавилом, грешним мислима као и језик ништавним и празним говорењем. Хришћанско ћутање означава мир у души, у којој Христос влада. Кад су уста затворена а душа прикована за Христа, као Христос за Крст, прикована свим мислима, свим жељама својим за Христа слаткога, онда је то хришћанско ћутање. Од таквог ћутања душа се снажи, просветљава, препорађа, преображава и оживљава. С таквим хришћанским ћутањем успињемо се и ми на високу гору Таворску и посматрамо оно што су апостоли најпре са страхом и трепетом а после са насладом неисказаном. Суб 19 П Р Е О Б Р А Ж Е Њ Е Г О С П О Д Њ Е риба 6 Христос је светлост света. Свака тама нестаје пред Њим. Отуда као глас најдревније Цркве одзвањам вам ову крилатицу: Прилепите се Христу, учите се од Христа, волите Христа, и тако делите са Христом победу.
  20. Ко је Христос?

    Христос је твој најближи, најдражи који никад не оставља. Он је ту, чека те раширених руку.
  21. ''Осуди'' овог изнад

    не знам откуд њој круна, стога пишем прекршајну.
×