Добро дошли на Живе Речи Утехе

Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,

молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате. 

 en-play-badge.png

itunes-logo.jpg

62af87b658a0499c818723abb72a2556.png

Драгана Милошевић

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Content count

    7543
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    4

О Драгана Милошевић

  • Ранг
    пресипам из шупљег у празно
  • Рођендан 01/20/81

Profile Information

  • Пол :
    Женско
  • Локација :
    Неготин
  • Интересовање :
    музика,филм ... нећу брак.

Recent Profile Visitors

31200 profile views
  1. Sa njim smo rasli za pocetak da se ludiram malko
  2. Свети Јован Крститељ Целог живота ме чува као што ме је сачувао на рођењу. Не могу без њега никуд и никад. Како год се окренула и праћакала кроз живот све важне одлуке и дешавања су падали у уторак, значи опет св. Јован После реците да ово није живо сведочанство вере.
  3. Љубим вас обе.
  4. Брате, не преписуј !
  5. Хм, не волиш ме иако тврдиш супротно. Хоћеш да плачеш и хулиш на све. Е не дам ти за инат. Што би рекли они моји . Буди благодарна и послушна. Много се ти нешто отимаш и пренемажеш. Добро је што ниси заборавила да ставиш кез на лице. Ал ја бих волела да баш тај кез уђе у тебе.Како каже твој прота: Ћут тамо и уживај. Кад кажеш људима шта ти је послушање они мисле да их вртиш око прста, хаха. Видиш да се смејеш малом, што ли онда лажеш и тврдиш супротно.
  6. Исечци из отачника и православне књижевности ЛОШ ПОСЛУШНИК И СТАРЧЕВА ЉУБАВ извор Прво послушање ми је било да чувам виноград и, наравно, поред мене послушника, обрали су виноград, Онда су ми дали да чувам овце. Имали смо ливаду поред Мораве. Дали су ми часослов да читам и ја тако задремам, и одједанпут се пробудим, а оваца нема, све овце отишле у њиву. Поједоше овце пасуљ. Знам доћи ће домаћин, то је наш наполичар, па ће да се жали код старешине и онда ће мене да грде што нисам чувао добро. Дошао је тај човек, жалио се старешини, али ми нико ништа није приговорио, него дошао економ и каже: "Баћушка ти је благословиодруго послушање, да чуваш краве". А тамо је Морава пуно направила муља и тамо су наполичари направили баште. Имали смо шест крава, читам ја часослов, бројим, ту су све краве, све ми се чини да су краве ту. Међутим, кад сам погледао, нема једне старе краве! Кад она - прошла једну башту, другу... све уништила, а тек почеле да завијају главице купуса. Ја чекам и мислим се: сад ће газда доћи са мотиком, да ме бије. Он је после дошао у манастир да се жали због упропашћене баште. Дође касније економ и каже и каже ми: "Баћушка ти је благословио друго послушање, ти ћеш да будеш трпезар и у цркви ћеш да додајеш кадионицу. Нико, човече, да ми каже: што ниси чувао краве, шта си то радио, ама нико ништа, нико да ме опомене. Невероватно! Из архимандрита Амвросија је избијала изразита љубав, невероватна. То се видело код њега. А то значи да је он правилно схватио живот од Стараца тамо из Оптинске пустиње, схватио је оно што је најдрагоценије - љубав. Старац Тадеј Православни подсетник лета Господњег 2017.
  7. A sto raj ravnate sa ovom nasom dimenzijom?
  8. VSB se samo ironicno izrazio.
  9. "Svi mi južno od Ibra želimo da živimo normalno i u miru, ali kad god političari podignu tenziju, mi smo ovde žive mete." To ističe za "Blic" Darko Dimitrijević iz Goraždevca, srpske enklave kod Peći. Darko je urednik-novinar na radiju "Goraždevac" i najbolje zna kako je nositi žig Srbina među albanskom većinom dok se napetost oseća u vazduhu. Tenzije zbog "slučaja voz" ponovo su mu uvukle jezu pod kožu. "Ovo su dani kada po pogledu vidiš da si nepoželjan" - Ćerke bliznakinje od tri godine i žena ne izlaze iz sela dok se ne smire malo strasti, a ja zbog posla moram da se krećem. Idem automobilom do Peći i nije mi svejedno pošto imam srpske tablice i mogu svakog trenutka da me kamenuju. Ovo su dani kad po pogledu vidiš da si nepoželjan. Taman uspostaviš zajednički odnos sa Albancima i onda se opet sve naruši - kaže Dimitrijević. U Goraždevcu, kako navodi, ima barem 50 automobila sa srpskim registarskim oznakama i njihovi vlasnici se ovih dana osećaju kao glineni golubovi. - Recimo, saobraćajna policija je komšiju izvukla iz kolone samo zato što ima kragujevačke tablice - objašnjava Dimitrijević. Život između dva haosa Da situacija nije nimalo naivna kaže i Živojin Rakočević, direktor Doma kulture u Gračanici, inače pesnik i novinar sa Kosova. - Sve ovde je zasnovano i postignuto zahvaljući incidentima i haosu koji je posle njih nastao. Decenijama od jednonacionalnog trovanja do pogroma 17. marta, živi se između dva haosa, jer nema demokratskih promena i funkcionalnih institucija, pa je puštanje krvi "neophodno" - priča on. Kako navodi, Srbi računaju vreme od 17. marta 2004. godine jer posle njega više ništa nije isto, a hiljade incidenta, koji se u međuvremenu dešavaju na terenu, služe da održavaju mržnju i psihologiju konačnog obračuna. U strahu od novog pogroma - Hapšenje Ramuša Haradinaja u Francuskoj i slučaj "voz" postali su jedan incident, tako da su stvoreni svi uslovi da se na Kosovu i Metohiji ponovi martovski pogrom iz 2004. godine. Odnos prema Srbima se promeni bukvalno za nekoliko sati, kada nastupi povišena i naglašena hladnoća u komunikaciji, ponašanje prodavca u trgovini, policajca ili nekog činovnika, i sve to pokazuje da je sve spremno za zlo - opisuje Rakočević šta se dešava posle svakog trvenja albanske i srpske strane. Život u stalnom strahu od novog zla Kako navodi, Srbi imaju taj refleks za atmosferu koja se kreira, pa se čitaju znakovi koji im se šalju i prema njima se uređuje život i ponašanje. - To znači ne putuj ako ne moraš, kloni se gradova, gledaj da si manje vidljiv, upotrebi svaki oblik mimikrije, čekaj i trpi da te muka zaobiđe i nadaj se da stihija ne krene - priča on. "Čim sam videla dekoraciju voza, sve mi je bilo jasno" Čitava priča sa vozom je neka politička igra, kaže za "Blic" Olivera Radić, profesorka srpskog jezika iz Orahovca. - Ne razumem se u tu visoku politiku, ali kad sam videla da je voz išaran natpisima "Kosovo je Srbija", znala sam da neće proći. A zašto? Zato što živeći poslednjih 17 godina na Kosovu i Metohiji znam da se sa tim natpisom ja i moji sunarodnici ne smemo slobodno kretati. To je ispisano u mojoj duši, i zbog mog verovanja da to jeste tako, živim ovde sa svojom porodicom - priča ona. Surova realnost Međutim, kaže, mnoge činjenice ukazuju na to da na terenu tako ne stoje stvari. Radić kaže da ona i njeni sunarodnici na KiM nemaju isti pasoš kao i ostali građani Srbije, tačnije uz pasoš moraju da imaju i vizu. - Imamo dupla dokumenta i Republike Srbije i "Republike Kosovo", moramo da posedujemo dve registarske tablice iako kažu da je potpisana sloboda kretanja... Ja i moji sunarodnici okrećemo na telefonu 00381 pa onda pozivni broj grada u Srbiji kad hoćemo da čujemo rođake - priča Olivera. Kaže da se poradovala kada je čula da su u vozu Beograd-Kosovska Mitrovica motivi sa fresaka, jer smatra da ljudi treba da odmaraju oči uz poglede na lepu umetnost, ali... Nezpaoslenost i strah su ovde glavni problemi - A šta mi u Orahovcu i Velikoj Hoči imamo od toga? Ja znam da se tim vozom u Orahovac ne bi vratilo dvadesetoro Srba koji su se letos iselili iz Orahovca. Zašto? Zato što za njih nema novih radnih mesta, zato što ovde važi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, zato što ni jedan jedini Srbin nije dobio posao, zato što se ništa na infrastrukturi nije uradilo u Orahovcu, zato što smo sabijeni u deo grada oko crkve, zato što su nam godinama predstavnici naših (srpskih) vlasti pričali da smo prioritet, a od tog prioriteta se na terenu ne vidi ništa. Zato što u školi (improvizovanoj) nije ništa popravljeno, iako se prilikom svake posete obećavali da će doći sve renovirati, doneti novi inventar - navodi Olivera. "Zaštite sem Božije odavno nemamo..." Na pitanje da li se plaši nekakvog revanša albanske strane zbog provokacija sa vozom, ona kaže da su Srbi na Kosovu "pod svakodnevnom prismotrom". Ne treba oružje da nas neko poubija nego to mogu kamenjem, ako hoće. Zaštite, sem Božje odavno nemamo. I ubijaju nas svakodnevno pretnjama, provokacijama, uvredama... - priča ona. Kaže da ljudi negoduju, da nije trebalo da se ovo sa vozom ovako izdešava, "ali mi smo ovde odavno mrtvi, što se nekog delovanja tiče". - Mi smo manjina, i nas niko nizašta ne pita. Ideja o ovakvom vozu bi bila realna samo kada u Briselu i u drugim sporazumima, Šiptarima sa Kosova ne bi bilo dato sve što je dato - ističe Radićeva. blic