Добро дошли на Живе Речи Утехе

Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,

молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате. 

62af87b658a0499c818723abb72a2556.png

Драгана Милошевић

ГЛОБАЛНИ МОДЕРАТОР
  • Content count

    7522
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    4

О Драгана Милошевић

  • Ранг
    пресипам из шупљег у празно
  • Рођендан 01/20/81

Profile Information

  • Пол :
    Женско
  • Локација :
    Неготин
  • Интересовање :
    музика,филм ... нећу брак.

Recent Profile Visitors

30988 profile views
  1. Охохо, Нато! Срећан рођендан! Што пожелиш да ти се оствари!
  2. И кум одговара за кумче. Само Бог зна колико је људи вајало моју душу, на пример.
  3. Evo, Kratos ti lepo daje poredjenje.
  4. Uh, mislim da je to izvuceno iz konteksta. A Janko rece dobro.
  5. 15. - 21. јануар 2017. Недеља 30. по Духовима Нед 15 Преп. Серафим Саровски; св. Силвестар 2 Радујте се радошћу чистом и светом, као што се и ангели радују Богу живоме и неприступноме. Чистотом и светошћу мирише рајска радост, а злурадост адску прати раскалашан смех. Зато је рајска радост трајна, док се адски смех смењује гњевом и јауком. Пон 16 Св. пророк Малахија и св. мученик Гордије 3 Људи и народи и племена земна, ако хоћете да мирно живите без страха у својој земљи, наоружајте се оружјем које се зове љубав. Уто 17 Сабор 70 светих апостола; св. Јевстатије Србски 4 Не може ђаво разорити јединство наше, ако му ми не помогнемо. Не може нас ђаво никад покорити, ако му се сами не предамо. Сре 18 Св. Теопемт и Теона - К р с т о в д а н вино 5 Не даде Господ власт над демонима свима људима него само онима који у Њега верују и Његовим заповестима следују. Даде им власт, даде им и оружје. Оружје је крст. Чет 19 Б О Г О Ј А В Љ Е Њ Е 6 Дух Свети се у виду Голуба - да би дух свију људи био чист и кротак као голуб, јер само такав дух, као голуб, уједињује људе док сваки други разједињује. Богојављење је веома омиљен празник код нашег народа. Богојављенски поздрав код нас гласи: "Бог се јави" и "Ваистину се јави". Ни један други народ нема таквог дивног поздрава о Богојављењу. Пет 20 Сабор св. Јована Крститеља - Јовањдан риба 7 О, преблаги Господе Исусе Христе, Сине Божији, помози нам покајати се се као што нам помажеш дисати. Суб 21 Преп. Георгије Хозевит; муч. Јулијан и Василиса; Григорије Охридски 8 Кад дође смртни час, кад се душа буде одвајала од тела, никоме не пада на памет култура и знање, већ тражи да се упали кандило, тражи крст,то свето знамење Христова божанства, питајући се шта да ради да спасе душу своју. Томе и свима нама Света Црква наша православна вели: покај се! Веруј Богу а не у Бога. Јер, ко верује у све што је Исус Христос открио, биће спасен. А ко само каже: ја верујем у Бога, тај неће бити спасен, јер то није довољно.
  6. Христову поруку је најбоље ширити тако што ћемо људе које срећемо у свакодневном животу гледати Христовим очима, додиривати његовим рукама, миловати његовим срцем, поручује Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије. У којој мери смо у опасности да се, у прослављању Божића, али и других празника, изгубимо у форми, заборављајући суштину? Како се сачувати од тога и које су могуће последице тог фокуса на форму? И како Вам се, из тог угла, чини данашња ситуација ? Више до тридесет година је прошло од како сам кренуо у богословију и од како ме људи питају како би требало нешто да чине у формалном смислу. Сећам се да су ме неки људи на једној слави питали с које стране треба да запале свећу, у ком правцу да окрећу хлеб… Питали су ме јер сам био богословац, а они су проводили обичај и сваке године изнова би се препирали око неких форми и њихове кућне традиције. Знао сам да једино немам право рећи да је свеједно, па сам се у тренутку морао хитро снаћи. Ако ме сјећање добро служи, рекао сам тада да треба да прислужују свећу или кандило или ломе колач са оне стране са које осећају највише љубави према Богу… И данас памтим њихов зачуђен израз лица. Али на моју срећу неко је повикао: „Има мали право“. Међутим, идућих година се понављало исто питање, али моје мишљење више нису тражили… Колико сам пута чуо питање или молбу од разних људи који су ме молили за неки приручник о понашању у Цркви. Кад бих одговорио да треба да се у Цркви понашају као у Очевом дому, увек сам наилазио на исти израз незадовољства и презрења према мојој неозбиљности и неразумевању колико је форма битна тим људима… До дана данашњег нисам успео наћи с њима заједнички језик, и чињеница је да све мање људи мене пита за форму и начин. Међутим, ја заиста мислим да форма није небитна, само што она никако не сме преузети водећу улогу над суштином. И што је још важније, она мора бити у складу са суштином тј. бити јој верна пратиља. Уколико нам није позната суштина, биће тешко да нађемо склад између ње и форме. Чини ми се да Христос на ово питање одговара када апостолима, који су сву ноћ ловили рибу, а ништа не уловише, иако су вероватно испоштовали сваку форму, каже: „вратите се и баците мреже у дубину“, и они тада уловише мноштво риба. Бацање мреже у дубину сматрам метафором која нас упућује на то да тражимо суштину. А свако испуњавање форме само по себи јесте посао који неће уродити плодом. Пронађена суштина-дубина биће такође праћена одређеном формом, али оном која није површна и наметљива него је у служби суштине. Шта Христово рођење значи за живот хришћана у савременом свету односно како би у светлу Христовог учења требало да се понашамо у односу према избеглицама и мигрантској кризи, другим хришћанима, тренутку у којем се свет налази са свим његовим кризама, проблемима, флуидностима, сумњама… Христос је за мене све. Пре свега сам живот. Његов живот и дела су увек и у свему додир бесмртности и доброте. Он додирује све оно што је смртно и што није добро, и то додиром који сваку болест и немоћ, па и саму смрт претвара у живот. Таквим додиром треба да дотичемо људе око нас, нарочито рањене, растужене, болесне, прогнане, затворене, намучене, а данашње избеглице сигурно спадају међу њих. Такав додир нас једино чини живима и срећнима.Притом, не смемо обраћати пажњу на то ко је какве вере или нације, него само на то да ли му је наша помоћ потребна, јер нам је Христос у причи о милостивом Самарјанину објаснио да је само то важно. На основу исте приче можемо рећи да наш задатак као хришћана није то да трагамо за тиме ко је наш ближњи, већ ко је онај коме је потребно да му ми будемо ближњи. Штавише, сам Христос се у јеванђељу поистовећује са онима у невољи, судећи људима на основу тога јесу ли га (тј. онога коме је помоћ потребна) оденули када беше наг, нахранили и напојили када беше гладан и жедан. Везано за то, како бисмо поруку Божића „превели“ на језик данашњице? (Јер неретко начин на који Цркве комуницирају уме да буде „неразговетан“ за „спољни свет“) Христову поруку је најбоље ширити тако што ћемо људе које срећемо у свакодневном животу гледати Христовим очима, додиривати његовим рукама, миловати његовим срцем. Знам да је то је лако рећи, али није лако испунити, но – није ни немогуће. Треба да се отворимо за Бога и тако му допустимо да живи у нама, као благ и добар… И не треба му бранити да кроз нас буде такав и према људима које срећемо и са којима делимо живот. Не смемо се разочарати кад људи на љубав одговоре мржњом, кад су хладни, одбојни… Ни тада не смемо одустати! Сетимо се само како Бог не одустаје од нас, а, признајмо, и те како би имао разлога. Да сумирамо, у складу са реченим у одговору на ово и претходно питање – мислим да се Христова порука и данас и свагда најбоље ‘преводи’, тј. сведочи, не речима, некаквим (неретко компликованим) теолошким теоријама, већ пре свега – делима љубави. објављено у недељнику „Време“ 12. јануара 2017. године Извор: Епархија захумско-херцеговачка
  7. Христову поруку је најбоље ширити тако што ћемо људе које срећемо у свакодневном животу гледати Христовим очима, додиривати његовим рукама, миловати његовим срцем, поручује Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије. У којој мери смо у опасности да се, у прослављању Божића, али и других празника, изгубимо у форми, заборављајући суштину? Како се сачувати од тога и које су могуће последице тог фокуса на форму? И како Вам се, из тог угла, чини данашња ситуација ? Више до тридесет година је прошло од како сам кренуо у богословију и од како ме људи питају како би требало нешто да чине у формалном смислу. Сећам се да су ме неки људи на једној слави питали с које стране треба да запале свећу, у ком правцу да окрећу хлеб… Питали су ме јер сам био богословац, а они су проводили обичај и сваке године изнова би се препирали око неких форми и њихове кућне традиције. Знао сам да једино немам право рећи да је свеједно, па сам се у тренутку морао хитро снаћи. Ако ме сјећање добро служи, рекао сам тада да треба да прислужују свећу или кандило или ломе колач са оне стране са које осећају највише љубави према Богу… И данас памтим њихов зачуђен израз лица. Али на моју срећу неко је повикао: „Има мали право“. Међутим, идућих година се понављало исто питање, али моје мишљење више нису тражили… Колико сам пута чуо питање или молбу од разних људи који су ме молили за неки приручник о понашању у Цркви. Кад бих одговорио да треба да се у Цркви понашају као у Очевом дому, увек сам наилазио на исти израз незадовољства и презрења према мојој неозбиљности и неразумевању колико је форма битна тим људима… До дана данашњег нисам успео наћи с њима заједнички језик, и чињеница је да све мање људи мене пита за форму и начин. Међутим, ја заиста мислим да форма није небитна, само што она никако не сме преузети водећу улогу над суштином. И што је још важније, она мора бити у складу са суштином тј. бити јој верна пратиља. Уколико нам није позната суштина, биће тешко да нађемо склад између ње и форме. Чини ми се да Христос на ово питање одговара када апостолима, који су сву ноћ ловили рибу, а ништа не уловише, иако су вероватно испоштовали сваку форму, каже: „вратите се и баците мреже у дубину“, и они тада уловише мноштво риба. Бацање мреже у дубину сматрам метафором која нас упућује на то да тражимо суштину. А свако испуњавање форме само по себи јесте посао који неће уродити плодом. Пронађена суштина-дубина биће такође праћена одређеном формом, али оном која није површна и наметљива него је у служби суштине. Шта Христово рођење значи за живот хришћана у савременом свету односно како би у светлу Христовог учења требало да се понашамо у односу према избеглицама и мигрантској кризи, другим хришћанима, тренутку у којем се свет налази са свим његовим кризама, проблемима, флуидностима, сумњама… Христос је за мене све. Пре свега сам живот. Његов живот и дела су увек и у свему додир бесмртности и доброте. Он додирује све оно што је смртно и што није добро, и то додиром који сваку болест и немоћ, па и саму смрт претвара у живот. Таквим додиром треба да дотичемо људе око нас, нарочито рањене, растужене, болесне, прогнане, затворене, намучене, а данашње избеглице сигурно спадају међу њих. Такав додир нас једино чини живима и срећнима.Притом, не смемо обраћати пажњу на то ко је какве вере или нације, него само на то да ли му је наша помоћ потребна, јер нам је Христос у причи о милостивом Самарјанину објаснио да је само то важно. На основу исте приче можемо рећи да наш задатак као хришћана није то да трагамо за тиме ко је наш ближњи, већ ко је онај коме је потребно да му ми будемо ближњи. Штавише, сам Христос се у јеванђељу поистовећује са онима у невољи, судећи људима на основу тога јесу ли га (тј. онога коме је помоћ потребна) оденули када беше наг, нахранили и напојили када беше гладан и жедан. Везано за то, како бисмо поруку Божића „превели“ на језик данашњице? (Јер неретко начин на који Цркве комуницирају уме да буде „неразговетан“ за „спољни свет“) Христову поруку је најбоље ширити тако што ћемо људе које срећемо у свакодневном животу гледати Христовим очима, додиривати његовим рукама, миловати његовим срцем. Знам да је то је лако рећи, али није лако испунити, но – није ни немогуће. Треба да се отворимо за Бога и тако му допустимо да живи у нама, као благ и добар… И не треба му бранити да кроз нас буде такав и према људима које срећемо и са којима делимо живот. Не смемо се разочарати кад људи на љубав одговоре мржњом, кад су хладни, одбојни… Ни тада не смемо одустати! Сетимо се само како Бог не одустаје од нас, а, признајмо, и те како би имао разлога. Да сумирамо, у складу са реченим у одговору на ово и претходно питање – мислим да се Христова порука и данас и свагда најбоље ‘преводи’, тј. сведочи, не речима, некаквим (неретко компликованим) теолошким теоријама, већ пре свега – делима љубави. објављено у недељнику „Време“ 12. јануара 2017. године Извор: Епархија захумско-херцеговачка View full Странице
  8. У Православној амбуланти „Свети апостол и јеванђелист Лука” у Бањалуци више од 150 лекара бесплатно лече пацијенте, обављају се мањи хируршки захвати, ултразвучни прегледи, а у сарадњи са приватним ординацијама и операције катаракте и магнетна резонанца. Да ли бисте радили бесплатно, у своје слободно време, у амбуланти под окриљем Српске Православне Цркве? Више од 100 бањалучких лекара одговорило је потврдно на овакво питање, које им је у интерној анкети поставила група њихових колега, који су за своју човекољубиву идеју организовања бесплатног лечења добили благослов и подршку Владике бањалучког Јефрема. Тако је остварена замисао да се у Бањалуци оснује амбуланта у којој би могли да се лече сви они који су запослени, а месецима не примају плату и немају здравствено осигурање, пензионери са најнижим примањима, повратници... Сећајући се самих почетака, један од оснивача Православне амбуланте „Свети апостол и јеванђелист Лука” др Симо Билбија каже да је, када је владика Јефрем у Парохијски дом Саборне цркве Свете Тројице позвао анектиране лекаре, то изгледало као озбиљан медицински конгрес. Било је то пре више од десет година. Православна амбуланта није остала само лепа жеља нити краткотрајни сан - 14 година ту се лече сви којима је лекарска помоћ потребна. Данас има више од 150 лекара и медицинског особља који сарађују са амбулантом. Пацијентима су на услузи најразличитији специјалисти, од лекара опште праксе до гинеколога, кардилога, ендокринолога, хирурга, интерниста... -Имамо лекаре који су су тек завршили факултет, али и професоре Универзитета и докторе пред пензијом или у пензији. Основни принцип рада јесте да ко год дође овде да лечи неће добити за то ни динар, а ко год дође да се лечи неће платити ни динар. Статутом амбуланте је утврђено и да се медицинске услуге пружају свима, без обзира на пол, године живота, националност и вероисповест, каже др Симо Билбија, истичући да међу сарадницима амбуланте има и муслимана и Хрвата. Амбуланта, уз класичну ординацију, има и ултразвучни кабинет, ЕКГ апарат, мању операциону салу, где се обављају захвати у локалној анестезији, апотеку. Сарађују са више од десет приватних ординација и са клиничким центром и домом здравља у Бањалуци. -У клиничком центру годишње нам одобре одређени број претрага, анализу патохистолошких препарата, на пример, радимо код њих. Приватни лекари понуде сами колико пацијената месечно ће они прегледати. Један офталмолог пријавио је да ће месечно обавити две операције катаракте бесплатно, а једна ординација ради и прегледе магнетном резонанцом, каже др Билбија. Амбуланта је отворена сваког дана, осим празника, од 15 часова, у просеку буде прегледано десет пацијената дневно, објашњава медицинска сестра Лепа Кецман. Она је свакодневно у амбуланти, помаже пацијентима да дођу до специјалисте који им је неопходан, позива лекаре и прави распореде, заказује термине. -У амбуланти су свакодневно два лекара опште праксе, који се смењују, док остале зовемо по потреби. Отворили смо недавно и зубну ординацију у којој ради 20 стоматолога и један орални хирург. За 14 година рада кроз амбуланту је прошло више од 29.640 пацијената, овде је отворено 1.200 картона за људе који нам редовно долазе, наводи Лепа Кецман. Опрема и лекови набављају се из донација, а када се деси да оне пресуше, Црквена општина Бањалука помаже у набавци основних лекова и тако се периоди несташица премосте. Црква је амбуланти „Свети Лука” уступила просторије, помогла њено опремање, а део опреме тада је уступила и Војска Републике Српске. Црквена општина Бањалука плаћа месечне режије, па је тако до данас остала и један од покровитеља, каже духовник амбуланте јереј Миодраг Копања. -Град Бањалука такође је помагао, али то, нажалост, последњих година није случај. Међутим, у току су преговори да се та сарадња са градским властима обнови. Ово није обична амбуланта и пацијенти који то желе и који имају за тим потребу могу добити овде и духовну подршку нашег свештенства. Увек смо ту за оне којима је потребан разговор, читање молитве за здравље, исповест. Има пацијената којима је највећа помоћ да их неко саслуша. Међутим, нема никаквог наметања будући да у амбуланту долазе и припадници других вероипосвести, атеисти, каже отац Миодраг Копања. Амбуланта је место сусрета лекара и свештеника, а један од циљева њеног оснивања, како објашњава др Симо Билбија, и јесте био да се ова два позива приближе један другом, да се боље упознају. Да се удруже у јединственој мисији – помоћи онима које су тешка времена неправедно гурнула на друштвено маргину. Извор: Храм Христа Спаситеља у Бања Луци, politika.rs Епархијске вести | View full Странице
  9. У Православној амбуланти „Свети апостол и јеванђелист Лука” у Бањалуци више од 150 лекара бесплатно лече пацијенте, обављају се мањи хируршки захвати, ултразвучни прегледи, а у сарадњи са приватним ординацијама и операције катаракте и магнетна резонанца. Да ли бисте радили бесплатно, у своје слободно време, у амбуланти под окриљем Српске Православне Цркве? Више од 100 бањалучких лекара одговорило је потврдно на овакво питање, које им је у интерној анкети поставила група њихових колега, који су за своју човекољубиву идеју организовања бесплатног лечења добили благослов и подршку Владике бањалучког Јефрема. Тако је остварена замисао да се у Бањалуци оснује амбуланта у којој би могли да се лече сви они који су запослени, а месецима не примају плату и немају здравствено осигурање, пензионери са најнижим примањима, повратници... Сећајући се самих почетака, један од оснивача Православне амбуланте „Свети апостол и јеванђелист Лука” др Симо Билбија каже да је, када је владика Јефрем у Парохијски дом Саборне цркве Свете Тројице позвао анектиране лекаре, то изгледало као озбиљан медицински конгрес. Било је то пре више од десет година. Православна амбуланта није остала само лепа жеља нити краткотрајни сан - 14 година ту се лече сви којима је лекарска помоћ потребна. Данас има више од 150 лекара и медицинског особља који сарађују са амбулантом. Пацијентима су на услузи најразличитији специјалисти, од лекара опште праксе до гинеколога, кардилога, ендокринолога, хирурга, интерниста... -Имамо лекаре који су су тек завршили факултет, али и професоре Универзитета и докторе пред пензијом или у пензији. Основни принцип рада јесте да ко год дође овде да лечи неће добити за то ни динар, а ко год дође да се лечи неће платити ни динар. Статутом амбуланте је утврђено и да се медицинске услуге пружају свима, без обзира на пол, године живота, националност и вероисповест, каже др Симо Билбија, истичући да међу сарадницима амбуланте има и муслимана и Хрвата. Амбуланта, уз класичну ординацију, има и ултразвучни кабинет, ЕКГ апарат, мању операциону салу, где се обављају захвати у локалној анестезији, апотеку. Сарађују са више од десет приватних ординација и са клиничким центром и домом здравља у Бањалуци. -У клиничком центру годишње нам одобре одређени број претрага, анализу патохистолошких препарата, на пример, радимо код њих. Приватни лекари понуде сами колико пацијената месечно ће они прегледати. Један офталмолог пријавио је да ће месечно обавити две операције катаракте бесплатно, а једна ординација ради и прегледе магнетном резонанцом, каже др Билбија. Амбуланта је отворена сваког дана, осим празника, од 15 часова, у просеку буде прегледано десет пацијената дневно, објашњава медицинска сестра Лепа Кецман. Она је свакодневно у амбуланти, помаже пацијентима да дођу до специјалисте који им је неопходан, позива лекаре и прави распореде, заказује термине. -У амбуланти су свакодневно два лекара опште праксе, који се смењују, док остале зовемо по потреби. Отворили смо недавно и зубну ординацију у којој ради 20 стоматолога и један орални хирург. За 14 година рада кроз амбуланту је прошло више од 29.640 пацијената, овде је отворено 1.200 картона за људе који нам редовно долазе, наводи Лепа Кецман. Опрема и лекови набављају се из донација, а када се деси да оне пресуше, Црквена општина Бањалука помаже у набавци основних лекова и тако се периоди несташица премосте. Црква је амбуланти „Свети Лука” уступила просторије, помогла њено опремање, а део опреме тада је уступила и Војска Републике Српске. Црквена општина Бањалука плаћа месечне режије, па је тако до данас остала и један од покровитеља, каже духовник амбуланте јереј Миодраг Копања. -Град Бањалука такође је помагао, али то, нажалост, последњих година није случај. Међутим, у току су преговори да се та сарадња са градским властима обнови. Ово није обична амбуланта и пацијенти који то желе и који имају за тим потребу могу добити овде и духовну подршку нашег свештенства. Увек смо ту за оне којима је потребан разговор, читање молитве за здравље, исповест. Има пацијената којима је највећа помоћ да их неко саслуша. Међутим, нема никаквог наметања будући да у амбуланту долазе и припадници других вероипосвести, атеисти, каже отац Миодраг Копања. Амбуланта је место сусрета лекара и свештеника, а један од циљева њеног оснивања, како објашњава др Симо Билбија, и јесте био да се ова два позива приближе један другом, да се боље упознају. Да се удруже у јединственој мисији – помоћи онима које су тешка времена неправедно гурнула на друштвено маргину. Извор: Храм Христа Спаситеља у Бања Луци, politika.rs Епархијске вести |
  10. Иритирају ме песме које се врте нон стоп не би ли ушле у уши. У овом крају ме страшно нервира влашка музика. за почетак
  11. Ма није Васа. Камо среће да јесте.
  12. Хм, поткрала се грешка. Ти си на свом месту а Ивона чита Оглов распоред.
  13. Lejdi Godiva, greskom sam ti obrisala poruku, jer se prikazala dvaput. Slobodno je napisi ponovo.
  14. Па и мени пролазе. 36-та ми је на прагу. И шта треба да радим? Да се фокусирам на то и разбијам главу мислећи? Јок, бе бате.